Новости

Влада Републике Српске ће помоћи обнову оштећених објеката у србачкој општини

Премијер Републике Српске Радован Вишковић поручио је да ће Влада Српске помоћи санацију штете од невремена у општини Србац, а приоритет ће имати стамбени објекти, саопштено је из Бироа Владе Републике Српске за односе са јавношћу.

Вишковић је данас разговарао са начелником општине Србац Млађаном Драгосављевићем о штети коју је проузроковало невријеме у овој општини.

Драгосављевић, који је данас са сарадницима обишао угрожена подручја, упознао је премијера Вишковића са размјерама штете од невремена које су погодиле подручје Српца. Он је рекао да ће надлежне комисије за процјену у најкраћем року обавити свој посао.

Невријеме праћено јаком кишом и вјетром захватило је јутрос општину Србац, а припадници Ватрогасне јединице, Цивилне заштите и радници Основне школе “Доситеј Обрадовић” у Гламочанима успјели су у значајној мјери да санирају оштећења на овом објекту.

“У току дана кров је саниран, захваљујући Општинској управи, али због опасности обрушавања једног дијела вањске фасаде и сигурности наших ученика настава је прекинута односно завршена за ову школску годину”, рекла је директорица школе Силвана Секулић.

Начелник Млађан Драгосављевић рекао је да се догодила и такозвана пијавица која је направила велике штете на јавним и приватним објектима.

“Ми смо подузели све могуће радње, ангажовали смо сва надлежна предузећа, прије свега ватрогасне јединице, раднике комуналних предузећа и друге. Оно што се редовно догађа када су у питању овакве ситуације јесте проблем са снабдијевањем електричном енергијом. Велике штете су настале и на високо и нисконапонској мрежи. Екипе србачке Електродистрибуције са колегама из других општина раде интензивно на рјешавању проблема. У једном дијелу је брзо пуштена електрична енергија, а надамо се до краја дана и у осталим дијеловима”, рекао је начелник Драгосављевић.

Према информацијама из Цивилне заштите, мања или већа оштећења претрпјело је најмање тридесетак кућа у Гламочанима, Кладарима, Разбоју Љевчанском и Бајинцима, као и ужем градском подручју у Српцу. Олујно невријеме причинило је значајне штете и на пољопривредним усјевима, прије свега на кукурузу и пшеници, а оштећено је и неколико пластеника.

Због дрвећа које је оборено, саобраћај је био успорен на одређеним путним саобраћајницама.

Угрожена подручја данас је обилазио и шеф Одсјека за послове цивилне заштите, Милутин Којић, који је био координатор свих активности на пружању помоћи становништву у санирању посљедица невремена.

Олујно невријеме причинило велике штете у србачкој општини

Олујно невријеме које је јутрос око 6 часова захватило србачку општину причинило је велике штете на стамбеним, помоћним, пољопривредним и другим објектима.

Највише су погођени дијелови Гламочана, Разбоја, Кладара и Бајинаца а оштећено је и неколико кућа у ужем градском језгру у Српцу.

Жељко Шарић из Гламочана претрпио је велику штету на кући и помоћном објекту, а све се, како каже, одиграло за пет минута.

“Од‌једном су се навукли црни облаци и ударило такво невријеме да нисмо стигли одреаговати. Оштећен је већи дио крова на кући а вода лије низ зидове на горњем спрату. Попуцала су и стакла на помоћном објекту а полупана ми је и шајба на аутомобилу. Долазили су из цивилне заштите а били су и радници Комуналца да нам пруже помоћ”, рекао је Шарић.

Далибор Кошутић, самостални стручни сарадник за послове Цивилне заштите општине Србац, рекао је да је дјелимично оштећен кров на згради Основне школе “Доситеј Обрадовић”.

Према његовим ријечима, порушена стабла и дио фасаде који се одвојио од зида представљали су опасност за ученике и наставно особље.

“Захваљујући брзој интервенцији припадника Ватрогасне јединице и Цивилне заштите и радника школе успјели смо у значајној мјери санирати посљедице невремена и адаптирати простор за несметано одвијање наставе”, рекао је Кошутић.

Због дрвећа које је обрено, саобраћај је успорен на одређеним путним саобраћајницама.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је љевчански дио општине претприо највеће штете.

“На радном састанку организовали смо екипе да изађу на терен и помогну људима у уклањању нереда који је настао. Оборена су стабла, а Основна школа “Доситеј Обрадовић” је раскривена. Ангажовали смо екипу која треба да реагује”, навео је начелник Драгосављевић који је такође кренуо у обилазак терена.

Он је додао да ће са позиције Општинске управе и Општинског штаба цивилне заштите предузети све што је у оквиру њихове надлежности.

Према подацима из Електродистрибуције Србац, све расположиве екипе електричара су на терену, а у испомоћ им долазе и колеге из Прњавора, као и мања екипа из Лакташа.

“Сви смо на терену и још увијек немамо увида у стање на далеководу за Ситнеше, Срђевиће и Лепеницу, а на доста мјеста у Разбоју, Кладарима и Гламочанима су преломљена стабла оштетила далековод који напаја љевчански дио општине”, рекла је руководилац Електродистрибуције, Оливера Радовић.

Општина Србац међу три локалне заједнице са највећим напретком у оквиру МЕГ пројекта

Захваљујући транспарентности у раду, двосмјерној комуникацији са грађанима и учешћу јавности у процесу одлучивања, општина Србац се нашла међу три јединице локалне самоуправе у БиХ које су оствариле највећи напредак у свим областима управљања, у склопу друге фазе Пројекта општинског и околишног управљања животном средином у БиХ – МЕГ 2.

Са индексом остварења напретка од 73,33 одсто, Србац се нашао на трећем мјесту од укупно 20 локалних заједница из цијеле БиХ, а за свега пет општина и градова биће одобрена и финансијска подршка у виду грантовских средстава усмјерених у изградњу комуналне инфраструктуре.

На првом мјесту је Источно Ново Сарајево, на другом Илијаш а Србац, који је трећи на овој листи, добиће грант у износу од 140 хиљада америчких долара који ће бити усмјерен за побољшање комуналне инфраструктуре.

Међу пет најбољих општина по пласману су још и Шамац и Широки Бријег.

Замјеник начелника општине, Владимир Гужвић, који је био координатор МЕГ пројекта за општину Србац, рекао је да је пласманом међу пет најефикаснијих локалних заједница, наша општина показала да може да се ухвати у коштац са захтјевним пројектним задацима.

“Сви задаци које смо обавили били су подијељени у четири сегмента а оцјењивани су кроз 14 индикатора, међу којима је, само један од њих, који се односи на управљање средњорочним акционим планом, имао властитих 45 индикатора. Из тога се види колики смо посао морали обавити у протеклом периоду да побољшамо управљање нашом локалном заједницом, што је заслуга комплетне Општинске управе која је вриједно радила на МЕГ пројекту, као и екипе Комуналног предузећа “Водовод” која је такође била укључена у све активности”, рекао је Гужвић.

Он је додао да наведени грант у износу од 140 хиљада америчких долара представља 40 одсто од укупне вриједности инвестиције која ће бити реализована, а у наредном периоду биће сагледани приоритети и одређен комунални пројекат који ће бити реализован.

Један од начина унапријеђења комуникације са грађанима, који је реализован кроз МЕГ пројекат, јесте увођење веб и мобилне апликације e-Citizen кроз коју је грађанима омогућено да пријаве комунални проблем, упуте притужбу, приступе материјалима са скупштинских засједања или учествују у јавним расправама.

“У посљедње вријеме све је већи број порука које упућују грађани који нам указују на одређене проблеме, којих можда ни сами нисмо били свјесни, а што доприноси брзим одговором и рјешавањем. То је у значајној мјери убрзало и олакшало комуникацију са грађанима који у свега пар кликова могу упутити жалбу и добити одговор управе”, рекао је Гужвић и додао да је један од важних сегменaта у склопу друге фазе МЕГ пројекта било и анкетирање о приуштивости водних услуга у којем је учествовало 230 домаћинстава, што ће бити од значаја у погледу побољшања услуга водоснабдијевања и одводње на територији општине Србац.

Пројекат МЕГ 2 финансирају Влада Швајцарске, Шведска, Влада Републике Чешке, те подржава Делегација Европске Уније у БиХ, а проводи Развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (УНДП БиХ).

Укупна вриједност МЕГ 2 пројекта, који се имплементира од 2021. до 2025. године, износи 23 милиона КМ.