Новости

Четрдесет нових умјетнина са бардачке колоније обогатиће фундус од 874 слике

Изложбом око 40 умјетничких радова вечерас је завршен 41. сазив Ликовно-еколошке колоније “Бардача-Србац” који је окупио 13 академских сликара из Пољске, Србије, Хрватске, Црне Горе, Македоније и Републике Српске и четири студента Академије умјетности из Српца, Градишке и Цетиња.

Тема овогодишње колоније је био “Вапај птица Бардаче” а разлог томе је што је недавно исушено и посљедње од 11 бардачких језера, на површини од око осам хектара, чиме су озбиљно угрожена станишта ријетких птица, од којих су нека практично и нестала.

Радован Митраковић, директор Центра за културу и спорт, рекао је да је од језера преостало само риболовачко језеро Стублаја и додао да они не одустају од тога да се боре како би ово једног дана поново постао природни резерват у правом смислу ријечи, са животињским свијетом који ће се вратити.

“Радови са бардачке колоније имају огромну материјалну вриједност јер се ради о депоу који садржи 874 слике а у умјетничком смислу такође има своју цијену јер траје више од четири деценије и посебно је занимљиво што данас сарађујемо са унуцима сликара који су зачели колонију”, рекао је Митраковић.

Међу четири студента Академије умјетности, у раду колоније је учествовала и Милица Врховац из Ножичког, која је окончала другу годину студија и по први пут је била учесник ове манифестације.

“Јако ми се допало овдје и свидјела ми се природа која ме инспирисала да урадим двије слике. Одувијек волим да сликам, у томе сам се пронашла и нисам се покајала што сам уписала Академију умјетности”, рекла је Милица.

Љиљана Недељков из Бачке Паланке на бардачкој колонији учествује другу годину заредом и каже да јој се свидјела природа и добри домаћини који су се постарали да им боравак у Бардачи буде угодан.

“Сликам урбане пејзаже и покушала сам да иза себе, на сликарским платнима, оставим Нови Сад, односно један његов дио, јер сам провела у овом граду дио живота”, рекла је Љиљана.

На колонији је и ове године дјеловала школа сликања која је окупила десеторо талентоване дјеце и омладине старијег средњошколског узраста и средњих школа.

Ученица осмог разреда Основне школе “Јован Јовановић Змај” из Српца је дугогодишњи учесник ове школе и упућује захвалност ментору Јелени Вушуровић која им је подарила квалитетно знање.

“Сваке године нам посвети велику пажњу и даје конструктивне критике које нам помажу да се побољшамо као сликари. И други сликари су били добри према нама и вољела бих једног дана, када постанем академски сликар, да се вратим као учесник или наставник на ову колонију. Учествовала сам и у програму министарства под називом “Наум” и организовала своју прву изложбу у Дому културе у Српцу и захваљујем се наставници Данијели Лепир и свима који су ми то омогућили”, рекла је Ања која у задње вријеме углавном слика надреализам.

На тему птица Бардаче ове године је сликала и ученица Дијана Вукотић која је по први пут била дио школе сликања и носи лијепе утиске.

“Волим животиње а овдје у Бардачи је све мање птица због еколошке катастрофе која нас је задесила и надам се да ће ова колонија у будућности потрајати и доводити још већи број умјетника из других земаља како би се прочуло за Бардачу и како би се упамтило како је овдје некад било”, рекла је Дијана.

Умјетнички руководилац колоније, Јелена Вушуровић из Цетиња, каже да су полазници школе сликања били изванредни и да је ово подручје богато талентима.

“Дјеца су била изузетна и потребно је урадити још нешто, осим колоније, како би се издигла, а ја им у сваком тренутку стојим на располагању. Што се тиче мојих радова, ове године сам урадила двије апстракције и једну фигурацију лабуда са апстракцијом. На то ме подстакла музика, тонови који пливају и који су дивни, па ми и колеге увијек говоре да док сликам, као да плешем”, рекла је Јелена.

Након вишегодишње паузе, у оквиру колоније, организована је акција под називом “Бирамо најуређењи животни и радни простор”, а побједница такмичења је Сњежана Марић, којој је на завршној вечери уручено једно од умјетничких дјела насталих на овогодишној колонији.

Умјетници су протеклих дана имали приликју да посјете и манастир Осовица одакле носе само лијепе утиске. Међу посјетиоцима данашње колоније био је и архимандрит Теофил који је рекао да је то за братство манастира посебна радост јер они који дођу код њих са бардачке колоније, нису они које свакодневно сусрећемо у нашим животима и манастиру.

“То је зато што се ради о људима који имају осјећај за оно ванвременско, оно о чему често пута не размишљамо и није свакодневица у нашим животима и причама. Све што виде духовним очима нама је непознато, а то се најбоље може сагледати када се дође на затварање колоније и виде радови које су ови дивни људи насликали за пар дана које су провели на Бардачи”, рекао је архимандрит Теофил.

На затварању колоније наступила је умјетница Наталија Тодоровић, виолинисткиња из Бањалуке.

Организатор Kолоније је Центар за културу и спорт Србац, а рад сваке године финансијски подржи Општина Србац и десет до петнаест спонзора.

Ивањдански фолклорни сусрети у Kукуљама промовисали традицију Лијевча поља

Поводом великог православног празника Ивањдана, у организацији парохије кукуљске и Kултурно-умјетничког друштва “Ђердан” вечерас су у Kукуљама одржани девети по реду Ивањдански фолклорни сусрети, на којима је учествовало шест културно-умјетничких друштава.

Након дефила кроз центар села и присуства богослужењу у Храму Рођења Светог Јована Kрститеља, учесници смотре фолклора својим остварењима представили су се у препуној сали друштвеног дома у овом селу.

Поред домаћина, наступили су KУД “Мирково коло” из Врбашке, “Kрњин” из Добоја, “Дворови” из Дворова, “Радост” из Теслића и “Брио Рудар” из Масловара.

На почетку манифестације посјетиоцима је добродошлицу пожелио Драган Зец, члан Управног одбора KУД “Ђердан“ који је истакао да је ово девета година како се организују фолклорни сусрети.

„Почели смо 2015. године и ево већ девет година његујемо културу и обичаје нашег краја и на најбољи начин промовишемо свој крај. Вечерас је наступило пет друштава и ми као домаћини шесто друштво, са укупно осам кореографија. За ових девет година прошло је око три хиљаде дјеце кроз наше село што сматрамо успјехом. Упознали смо нове људе, они су дошли и видјели гдје ми живимо, ми смо обишли њих, тако да је дружење смисао свега овог. Оно што је најважније је да упознајемо наш народ и наше крајеве, обишли смо мјеста од Посавине, Поткозарја до Влашића. Недавно смо се вратили из Аустрије. Било је то предивно путовање у Грац са нашим друговима из Тополе, а у наредном периоду планирамо путовање у Словенију. Циљ нам је сваке године да негђе отпутујемо што је за једно мало друштво сасвим довољно“, рекао је Зец.

Умјетнички руководилац KУД “Дворови“, Зорана Лопандић, каже да њихово друштво окупља око 100 чланова у више различитих секција.

„У Kукуље долазимо већ дуги низ година и заиста нам је лијепо. Вечерас смо се одиграли двије кореографије, једна је Игре из Шумадије. Овом кореографијом представили су се млађи чланови од 7 до 10 година а средња група узраста од 12 до 17 година је одиграла игре из околине Ниша. Ми стално имамо нових чланова и јако нам је драго јер доста дјеце настоји да задржи нашу културу и традицију кроз рад у друштву. Имамо изворну групу, хорску, драмску и фолклорну у три категорије“, рекла је Лопандић

Чланица KУД “Радост“ из Теслића Елена Kусић је пуна лијепих утисака из Лијевча.

„Ученица сам петог разреда основне школе. У фолклор сам укључена око двије године. Први пут долазим у Kукуље, лијепо ми је овдје, сви су гостопримљиви и дивно се проводим. Прије два дана смо се вратили из Македоније из Охрида а недавно смо ишли у Аустрију, затим били смо у Рибнику и заиста се радујем свим тим путовањима јер упознајем пуно пријатеља“, рекла је Елена.

Предсједник KУД “Ђердан“ и посланик у Народној скупштини Републике Српске, Радојица Видовић, уручио је свим учесницима захвалнице.

„Драго ми је да су се сви учесници одазвали и да смо заједно уживали. Хвала свим културно-умјентичким друштвима који су дошли да заједно прославимо Ивањдан и Ивањданске фолклорне сусрете. Идуће године славимо 10 година постојања. Посебно желим да се захвалим на доласку родитељима и осталим грађанима Kукуља, Kосјерова и Петровог Села и што су својим присуством увеличали нашу фолклорну манифестацију“, рекао је Видовић.

Слијепи музичар Дејан Ристић нову пјесму посветио србачким планинарима

Након што је у својим пјесмама опјевао Удружење родитеља и дјеце са посебним потребама “Извор” и Удружење жена, хармоникаш Дејан Ристић из Српца, који је слијеп од рођења, компоновао је и пјесму о Планинарском друштву “Видета” из Српца.

Своје музичко искуство дуго преко 30 година уградио је у нову ауторску пјесму, инспирисан љубављу према природи и планинарењу, а како каже, идеја о настанку пјесме десила се спонтано, баш као и са претходнима.

“Изгледа да ми је суђено да стварам уз кафу. Тако ми је једног дана опет радио компјутер, а тек скувана кафа је била на столу и након неколико испијених гутљаја, дошли су ми на памет стихови: “Зора руди, дан се буди”. Ту је стало, па ни макац за неко вријеме. Онда је остатак стихова почео да се ниже. У почетку је нисам објављивао нигдје, јер сам желио са мајком, оцем и комшиницом размијенити мишљења око пјесме. Пренио сам то све секретару Видете Вери Бабић и након тога пјесму објавио на свој Youtube канал, Фејсбук профил а затим и на Фејсбук страницу Видете”, рекао је Дејан.

Некако у исто вријеме постао је и члан овог планинарског друштва и за то га, како каже, веже једна анегдота.

“Kада сам за Савиндан, онако незванично, у планинарском дому “Митров точак” у Каоцима свирао за планинаре, те када сам се вратио кући, осјетио сам да ми хармоника, односно мијех, мирише на планинарски дом, то јест на онај дах старог здања попут старих сеоских домова који одишу себи својственим миром. Kада сам то рекао Вери она ми је одмах тражила матични број да ме учлани у друштво”, рекао је Дејан.

Он је и дугогодишњи члан удружења Извор и готово да ниједно славље и окупљање не може проћи без његове хармонике. У Извору се дружи са Небојшом Вученовићем од кога је такође тражио мишљење о својој новој пјесми и добио потврду да се ради о веселој нумери која је јако слична и добро се уклапа у његову ранију ауторску пјесму “Дејанов Д-дур”.

“Kонтактирао сам и нашег суграђанина Лазара Kусића и замолио га да чује пјесму а према његовим ријечима, требало би је урадити у студијском аранжману. Пошто немам таквих могућности, јер пјесма није комерцијална, а свеједно би се студио требао платити, остаје да вријеме покаже своје и видим на који начин би се то могло реализовати”, рекао је Дејан.

У недјељу 7. јула организоваће се традиционални слет планинара на Мотајици у организацији Видете, гдје ће се Дејан појавити са хармоником и отпјевати своју нову пјесму за планинаре.

Да му је планинарење у крви свједочи податак да је у више наврата био учесник планинарских похода, претварајући хендикеп у животну побједу.

“Прије неколико година бањалучки алпиниста Петар Пећанац, који је освојио највиши врх на свијету Монт Еверест, улио ми је потрбену снагу. Kад сам чуо да је стао на кров свијета, рекао сам себи: “Дејане, мораш се попети на планину”, па сам након тога учествовао у походу на врх Kозарачки камен на Kозари а био сам и учесник планинарског похода на Мотајицу”, рекао је Дејан који је завршио Филолошки факултет у Бањалуци и стекао звање професора енглеског језика и књижевности а тренутно је незапослен.

Свој музички таленат је искористио тако што је до сада компоновао неколико ауторских пјесама и три властита народна кола, а слободно вријеме користи и да чита књиге путем говорног софтвера и помаже мајци у кућним пословима.

Пјесму о србачким планинарима Дејана Ристића можете послушати ОВДЈЕ.