Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Новости

Служен парастос за четири погинула борца из Жупског Разбоја

Служен парастос за четири погинула борца из Жупског Разбоја

Борачка организација општине Србац и Мјесна борачка организација Ћукали данас су у Жупском Разбоју организовали парастос за четири борца Војске Републике Српске из овог мјеста, Душка Личинара, Владимира Брковића и Зорана Глигорића који су погинули у борбама као припадници 16. Крајишке моторизоване бригаде и Дарка Лазића који је погинуо на озренско-возућком ратишту као припадник Прве србачке лаке пјешадијске бригаде.

Парастос је служио свештеник Славко Дебељак а цвијеће су на спомен обиљежје положиле породице погинулих бораца, делегација Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, представници Борачке организације општине Србац, Мјесне борачке организације Ћукали, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Мјесне заједнице Ћукали.

Након парастоса присутнима су се обратили предсједник Мјесне борачке организације Ћукали Перо Миладић, начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан и свештеник Славко Дебељак, који су позвали на јединство и очување традиције и његовање културе сјећања на Одбрамбено-отаџбински рат и погинуле борце Војске Републике Српске.

Парастос у Жупском Разбоју организован је у складу са Календаром обиљежавања значајних датума и јубилеја на подручју општине Србац који је усвојен од стране Скупштине општине Србац, а на приједлог Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова.

“Раде кувао гра’ ” по осми пут: Дружењу у Ножичком присуствовало преко 200 мјештана

“Раде кувао гра’ ” по осми пут: Дружењу у Ножичком присуствовало преко 200 мјештана

Око 200 некадашњих и садашњих мјештана Ножичког и пријатеља овог села окупило се у недјељу 23. јуна на дружењу „Раде кува гра’ “, које је у дворишту подручне школе осми пут организовало Удружење грађана “Моје Ножичко”.

Иако у поодмаклим годинама, Раде Драгомировић (84), некадашњи домар-послужитељ у подручној школи у Ножичком, поново је припремио сластан пасуљ, као некада у давна времена, и многима вратио сјећања на безбрижне школске дане када су у вријеме школског кроса јели војнички пасуљ у шареним шољама од тврдог папира.

Врсном мајстору није било тешко да се, и поред нарушеног здравља, још једном прихвати куварске палице и четири сата проведе поред казана у коме се крчкало чак 270 литара пасуља. Припремљено је више од 400 порција, јер се очекивало да ће и овог пута, многи тражити тањир више, што се и обистинило.

“Тешко је било стајати, поготово што сам прије пар година сломио ногу, али успио сам издржати. И поново ћу доћи идуће године ако ме здравље послужи јер је ово једна лијепа манифестација која чува традицију на прошла времена којих се увијек радо сјећамо”, рекао је Раде.

За припрему јела било му је потребно 25 килограма пасуља, 10 килограма кобасице, осам килограма ребара, суве сланине и других састојака. Раде каже да се држи старог рецепта, кога прилагођава из године у годину и додаје да нема неке посебне тајне у припреми. Што је најважније, пасуљ је задржао свој препознатљиви окус због чега се људи увијек радо враћају да га пробају.

“Важно је да је пасуљ једнообразан и најбољи је “курузар” али га сад нема, па користим шарац. Прошле године сам имао мали пропуст јер је био неједнак пасуљ, један старији а други мало млађи, па се десило да је један био раскуван а други недовољно куван, али сам га опет некако довршио и готово све се појело”, каже Раде.

Дјетињство је провео у Илићанима а већ деценијама живи у Ножичком. Обављајући војни рок у Сарајеву завршио је курс за кувара, послије је радио у подофицирској мензи а када се вратио кући из војске своје кулинарске вјештине је примјењивао по цијелој србачкој општини.

“Кувао сам по свим селима и на разним манифестацијама, у Бардачи, Лепеници, Ситнешима, Српцу, чак и пред зградом општине неколико пута, а у школи у Ножичком сам провео чак осам година и одатле носим најљепше успомене”, рекао је Раде који ове године обиљежава шест деценија бављења кулинарством.

Да ће имати ко да га наслиједи показао је и његов праунук Коста, који има четири године и који му је био “десна рука” у припреми пасуља.

Мирослав Ћетојевић, члан новооснованог удружења “За бољи Мартинац”, каже да је грах био укусан и упућује све похвале домаћинима за организацију овог догађаја.

“Ми подржавамо њих а и они нас у нашој Купусијади коју смо до сада организовали два пута, а у октобру планирамо и трећи пут. Мјештани наша два села гаје пријатељске односе и окупљамо се сваке године и кроз удружење “Нови асфалт”, а ове године дружење ће се одржати у Старом Мартинцу гдје ће домаћин бити Милорад Којић који води поријекло из нашег села”, рекао је Ћетојевић.

Да се за пасуљ из Ножичког далеко чује, потврдио је и Миодраг Марјановић, власник здравствене установе специјалистичког центра “Кућа здравља” који дјелује у Бањалуци, Добоју и Прњавору.

“Долазим готово сваке године са супругом Драганом која је поријеклом из Ножичког и морам признати да је грах све бољи, а видим да и све више људи долази и јако ми је драго што сам дио овако сложне заједнице. Упућујем похвале људима који ово лијепо организују а био сам такође дио једног сличног удружења у Брестову, које припада општини Станари, гдје смо почели дружења уз пасуљ и наставили са котлићијадом, али сам се због приватних и других обавеза сада мало повукао из свега тога”, рекао је Марјановић.

Он каже да и прије него што је постао “ножички зет”, дружио се са људима из овог села и другим Српчанима.

“Постао сам члан Удружења Српчана у Бањалуци и дружио се са покојним Стојаном Звонаром у чијој књизи о Ножичком је објављена моја слика и прије него што сам упознао супругу, тако да ме, на неки начин, вукла судбина да постанем ножички зет”, рекао је Марјановић.

Предсједник удружења “Моје Ножичко”, Велимир Микулић, каже да је ово њихово осмо дружење, али тек седми ручак кога организују, јер је један од њих отказан због пандемије вируса корона.

“Јако пазимо да ништа не мијењамо у нашој традицији али се трудимо да убацимо понешто ново, па смо тако ове године, инспирисани некадашњим школским кросом када се јело из папирних шољица, припремили папирне кутијице од пола литре и у случају да нам остане пасуља, посјетиоци ће га моћи понијети кући, тако да ће све изгледати аутентично као у стара времена”, рекао је Велимир.

Ове године повећали су и број мјеста, јер влада велики интерес за њиховим дружењем, али су остали досљедни томе да не доводе “живу музику”, јер желе ставити акценат на дружење у природи.

“Имамо подршку сусједних села, па је тако поред чланова удружења “За бољи Мартинац” и овај пут дошла делегација удружења “Наша Лепеница” којима се и ми радо одазивамо на дружења. Посебно ме изненадио и обрадовао долазак гостију из других општина, попут Прњавора, али и пријатеља из Швајцарске који имају родбинске везе са нашим Радетом и који су се задесили стицајем околности у завичају и дошли да виде како све то изгледа. Једна од њих је чак ишла у школу у Ножичком. Наше дружење првенствено окупља Ножичане и оне који имају родбинске и пријатељске везе са нашим селом, али могу доћи и сви други који изразе жељу. Долазе нам редовно Мартинчани а волио бих да имамо на дружењу и више Ћукалчана”, рекао је Велимир.

Подршку у организацији у задње двије до три године добијају и од Општине Србац, јер су се почели пријављивати на јавни позив за културне и спортске манифестације, а ове године им је одобрен новчани износ од 400 КМ. Средства за ово дружење, али и друге активности, прикупљају такође и корз чланарине, донације, продају мајица са обиљежјем удружења и слично.

“Опредјелили смо се да организујемо овај догађај на празник Духови јер се тада не ради у нашем селу а многи долазе у посјету завичају и гробовима најмилијих, тако да искористе прилику да нас обиђу и плате чланарину. Имамо тренутно 265 чланова али добијамо донације и од људи који нису наши чланови”, каже Велимир.

Ове године су већ организовали неколико догађаја, као што су “Божићни колачи” и “Васкршње дјечије игре”, а приредили су и дочек Православне нове године када су прикупљали средства за одлазак ученика осмог разреда из њиховог села на матурску екскурзију и обезбиједили им пристојан џепарац.

“Наредног мјесеца планирамо и традиционалну акцију “Најбољи ђак” а имаћемо до краја године и такмичење у одбојци на пијеску и друге активности. За све добро што радимо заслужни су људи из нашег удружења и захваљујем свима који нам дају материјалну и моралну подршку”, истакао је Микулић.

Осам екипа Цезара освојило медаље на плесном такмичењу у Витезу

Осам екипа Цезара освојило медаље на плесном такмичењу у Витезу

Око 90 плесача Удружења грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ узело је учешће на плесном такмичењу “LDF Dance Fest“ које је одржано у Витезу у суботу, 22. јуна и екипно освојили осам медаља, и то шест злата и два сребра.

На сцени су се смјењивали такмичари из око 30 различитих плесних клубова, а србачки плесачи су били најбројнија екипа, која се судијама и публици представила са осам кореографија различитих узрасних категорија.

Резултати учешћа на такмичењу су били одлични, будући да су се плесачи вратили у Србац са шест првих и два друга мјеста.

Прва мјеста освојиле су кореографије:

  • “Ђускавци” – Цезарова ритмична гимнастика / Oпен група Mини
  • “Тигрице” – Цезарова ритмична гимнастика / Oпен формација Дјеца 1
  • “Drift” – Цезарова ритмична гимнастика / MTV мала група Јуниори
  • “Disco Party” – Цезарова ритмична гимнастика /Oпен група Дјеца 2
  • “Ready” – Цезаров хип хоп / MTV група Mix Age

Друга мјеста освојиле су кореографије:

  • “Љубичице” – полазнице Цезарове ритмичне гимнастике / MTV група Дјеца 1
  • “Let’s go” – полазници Цезаровог хип хопа / MTV група Дјеца 2

Овај пут, осим стандардне екипе узраста мини, дјеца и јуниори, наступили су и “Сениори” – храбри дио екипе Dance fitness-a, активности за младе и одрасле која је од фебруара мјесеца активна у Удружењу.

Кореографија „Dance fitness mix“ покупила је највеће симпатије публике, али и судија, те је награђена такође златним одликовањима. Кореограф свих наведених кореографија је била Тања Шњегота.

“Било је ово још једно путовање за памћење и најљепши крај још једне плесне сезоне. Након два такмичења у Загребу и Витезу, наши плесачи иду на заслужени одмор и од септембра се припремају за освајање нових плесних такмичења. Изузетно смо захвални свим родитељима на великој подршци и навијању, као и фирми „ДМ Агро“, рекла је извршни директор Цезара, Тања Шњегота.

Повећан износ подстицаја за развој пољопривреде на 130 хиљада KМ

Повећан износ подстицаја за развој пољопривреде на 130 хиљада KМ

За подстицање развоја пољопривреде у овој години биће издвојено 130 хиљада KМ, што је за 10 хиљада KМ више у односу на прошлогодишњи план, а ове године подстицајима је обухваћено чак 10 мјера, што је највише до сада.

Ово је на јунској сједници Скупштине општине Србац изјавио начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, који је рекао да су издвајања за ову врсту подстицаја значајно повећана претходних година, што потврђује податак да су 2017. године износила свега 30 хиљада KМ.

„Потрудили смо се да за сваку мјеру барем мало повећамо износ у односу на претходну годину а уз то донесемо неке нове мјере. Након што је програм кориштења подстицаја усвојен на овој скупштини, донијећемо правилник и расписати јавни позив, а комисија ће обрадити пристигле захтјеве и утврдити ранг листу чији приједлог ће ићи на скупштину. Потом доносимо коначну одлуку за свако пољопривредно газдинство, правимо закључке и пребацујемо средства пољопривредницима“, рекао је Михољчић.

Програмом су предвиђена средства за пројекат додјеле пластеника са додатном опремом путем суфинансирања у износу од 31 хиљаду KМ, а додијелиће се 60 пластеника од 50 и 100 квадратних метара. Путем ИФАД пројекта, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ће сносити 40 одсто, Општина Србац 20 одсто а корисник подстицаја 40 одсто од трошкова набавке пластеника.

„Предвиђена су и средства за суфинансирање набавке нових пољопривредних прикључних машина у износу до 17 хиљада KМ и сваке године имамо добар одзив за ову врсту подстицаја. Иако се већина пољопривредника пријави за подстицаје министарства, могу се јавити и на наш позив до 15. септембра. Суфинансирамо набавку прикључака чија цијена коштања износи максимално 40 хиљада KМ а подстицај по кориснику не може бити већи од 2500 KМ“, рекао је Михољчић.

Додаје да у склопу ове мјере нису предвиђени подстицаји за куповину трактора јер је министарство дало добар подстицај за куповину „беларус“ трактора гдје је већ ишао један јавни позив за исказивање интереса и само преко њиховог одјељења преко 30 пољопривредника са подручја србачке општине је исказало намјеру да купи овај трактор.

„Послали смо њихове податке Агенцији за аграрна плаћања Републике Српске и очекујем да ће се у скоријем периоду расписати јавни позив и да ће се корисници моћи пријавити. Предвиђено је да 40 одсто средстава за куповину трактора финансира корисник а 60 одсто министарство“, рекао је Михољчић.

За подизање нових вишегодишњих засада јабучастог, коштичавог, језграстог, јагодастог и бобичастог воћа и винограда и куповину противградних мрежа предвиђени су подстицаји до 8.500 KМ, а пријаве ће трајати до 15. новембра и право учешћа имају сви они који су имали нови засад у току године или купили и поставили противградну мрежу, а максималан износ подстицаја је до 2.000 KМ по кориснику.

„Подржаћемо и пројекат промоције малих пољопривредних произвођача и њихово повезивање са тржиштем на подручју општине Србац у износу до 5.000 KМ у сарадњи са Пољопривредним кластером „ГЛС“. Циљ је да повећамо видљивост малих пољопривредних произвођача и до сада смо највише радили са произвођачима боровнице који су учествовали на сајмовима у Бањалуци и Градишци, а имали смо и активности по вртићу и основним школама у сарадњи са Удружењем пчелара „Kошница“. Ове године смо проширили ту дјелатност и организовали прву обуку за повртларе у склопу новооснованог АГМентор центра гдје су два стручна лица у Српцу одржала едукацију за заинтересоване пољопривреднике“, рекао је Михољчић.

Омогућена је и субвенција пољопривредним произвођачима за куповину стеоних јуница у износу до 15.000 KМ, што је према ријечима Михољчића, замијенило мјеру субвенције произведеног и продатог млијека.

То је уједно био и одговор на питање одборнику Желимиру Урићу, који је дискутовао по овој тачки и питао у име мјештана да ли ће се на неки други начин помоћи произвођачима млијека којих има значајан број на подручју србачке општине.

„Ову мјеру смо увели на основу података које смо добили на терену јер је то била жеља већине пољопривредника, будући да се ради о већим подстицајним средствима а циљ је да се прошири сточни фонд и повећа број музних грла. Општина Србац ће финансирати куповину минимално једне стеоне јунице у висини до 50 одсто од цијене коштања, односно до 3.000 KМ по кориснику а захтјеви се подносе до 15. септембра ове године. Kада је ријеч о произведеном и проданом млијеку, ту већ имају субвенције ресорног министарства“, истакао је Михољчић.

Предвиђен је и подстицај за произведено и продано поврће у заштићеном простору (пластеницима) у износу до 8.500 KМ а право могу остварити регистровани пољопривредни произвођачи (физичка лица) који су у току текуће године произвели и продали поврће у пластеницима и за то посједују документацију која ће бити прописана општинским Правилником. Висина подстицаја утврђује се у висини од 0,15 KМ по килограму произведеног и проданог поврћа и не може бити већа од 2.000 KМ по кориснику.

„У задњих пар година смо субвенционирали набавку преко 200 пластеника кроз ИФАД пројекат, а имали смо и два пројекта преко ИРБ-а и два преко Muslim Aid-а, гдје су пољопривредници набављали пластенике од 50 и 100 квадратних метара. Сад имамо пројекат преко EU4Agri гдје финансирамо набавку пластеника од 400 квадрата и омогућено је да се пријаве сви они који дају своје поврће кроз откуп и максимална субвенција износи 2.000 KМ по кориснику а рок пријаве је до 15. септембра“, рекао је Михољчић.

За проширење пчелињих друштава програмом подстицаја предвиђена је субвенција у износу до 5.000 KМ а средства ће помоћи удружењима пчелара да прошире своју производњу у смислу куповине селекционих матица, набавке нових кошница и остале потребне опреме. Михољчић подсјећа да су ову субвенције повећане за хиљаду KМ у односу на прошлу годину и истиче да ће бити намијењене пчеларима који имају најмањи број кошница и не могу се пријавити за подстицаје код ресорног министарства.

„Омогућили смо и субвенцију за производњу и узгој супрасних назмица које се воде у матичној евиденцији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у износу до 10.000 KМ. Повећали смо ове субвенције са шест на 10 хиљада KМ а појединачан износ је повећан са 50 на 100 KМ по грлу. Услов је да основно стадо најмање пет грла и подстицаји не могу износити више од 1.500 KМ по подносиоцу захтјева“, рекао је Михољчић.

Истиче да је ове године уведена нова мјера субвенције живинарима за куповину опреме за опремање фарми за тов бројлера у износу до 20.000 KМ. Овим средствима ће се помоћи произвођачима који намјеравају набавку опреме у фармама које имају капацитет минимално пет хиљада кљунова у једном турнусу и подстицаји не могу износити више од 30 одсто од уложених средстава, односно максимално 2.500 KМ по подносиоцу захтјева.

„Једна од нових мјера је и суфинансирање премије осигурања за ратарске и воћарске културе и осигурање у сточарској производњи у износу до 10.000 KМ. За осигурање је неопходно да буде осигурано минимално један хектар ратарских култура, пола хектара усјева воћа или минимално пет грла стоке (свиње, овце, говеда) и не може износити више од 1.000 KМ по подносиоцу захтјева“, рекао је Михољчић.

Он каже да је све теже производити на отвореном, па се због честих елементарних непогода, од којих је једна недавно погодила нашу општину, пољопривредници одлучују осигурати усјеве и то је, како каже, исправан пут.

„Зато је министарство повећало поврат средстава на чак 60 одсто, а ми ћемо додати дио, 10 или 20 одсто, што зависи од броја пријављених. На крају ће моћи да се врати 80 одсто средстава од премије која је плаћена осигурању. Имали смо приједлог Савјета за пољопривреду да се уврсти и повртарство на отвореном, што је прихваћено, тако да ће приликом расписивања јавног позива и то бити додано уз ратарске културе, а захтјеви ће се моћи поднијети до 30. септембра“, рекао је Михољчић.

Истиче да су добили приједлог од једног члана Савјета за пољопривреду да и правна лица могу конкурисати за подстицаје према утврђеном правилнику, али то ће се оставити евентуално за идућу годину.

„Наш закључак, као и предсједника Савјета је да ће се кроз ова подстицајна средства помоћи онима који могу остварити мањи износ подстицаја од ресорног министарства, будући да правна лица остварују значајнији износ од физичких лица. Али покушаћемо омогућити сљедеће године да се барем за неку од мјера могу пријавити и правна лица. Увјерили смо се да и сусједне општине и градови раде на сличан начин“, истакао је Михољчић.

На јунској сједници Скупштине општине Србац усвојен је и план капиталних инвестиција за 2024. годину о чему више можете прочитати ОВДЈЕ.

Добровољни даваоци крви на традиционалном дружењу у Горњој Лепеници

Добровољни даваоци крви на традиционалном дружењу у Горњој Лепеници

Црвени крст Србац организовао је јуче дружење за око 50 добровољних давалаца крви и гостију у Етно кампу “Платане” у Горњој Лепеници.

Дружење је протекло у доброј атмосфери и лијепом природном амбијенту, што није могла нарушити ни велика врућина, а организовано је поводом обиљежавања 14. јуна, Свјетског дана добровољних давалаца крви.

Међу присутнима је био и начелник општине Млађан Драгосављевић који се захвалио даваоцима за несебичну хуманост коју показују даривањем крви и спашавањем живота оних којима је крв потребна.

Одазвали су се и представници Службе за трансфузију Опште болнице Градишка и представници Градске организације Црвеног крста Градишка, као и неколико вишеструких даваоца крви који више не дарују крв због година.

Одржавање овог догађаја својим донацијама су помогли Општина Србац, Грабовац д.о.о. – Пекара Сунце, Перутнина Птуј Повелич, Драган Татомир, Ресторан Монументал, АДС-Слободан Алексић, Сњежана Товиловић, Славиша Стојковић, Александар Kрчмар, Бојан Бркић и музички бенд у саставу: Милован Глишић, Дарко Раилић и Славко Ђаковић Сићо.

“Захваљујемо се свима који су се одазвали позиву и дошли на дружење и онима који су својим донацијама омогућили да га реализујемо”, рекао је секретар Црвеног крста Србац, Игор Јовичић.