Страдање Српчана на возућком ратишту остало у болном сјећању
У сали Скупштине општине Србац синоћ је уприличено вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту.
Манифестацији су присуствовале породице страдалих Српчана, начелник општине Млађан Драгосављевић, минстар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић и предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.
Међу присутнима су били и ппредсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић, ратни репортер прес-центра Првог крајишког корпуса Лидија Жарић, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић, предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан, супруга и унук покојног команданта Миодрага Сувајца, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и други грађани, а модератор вечери је била Бранка Санчанин.
У пригодном програму изнесена су сјећења о ратним дешавањима, посљедицама и жртвама које је поднијело становништво, борци и породице страдалих чије ране након губитка најдражих нису никада зарасле, а заједничка жеља свих који су се братили јесте да се рат никада не понови.
На почетку вечери, присутне су преплавиле емоције, јер је потресне стихове пјесме “Паљеник” говорио њен аутор, начелник ратне санитетске службе Прве србачке лаке пјешадијске бригаде доктор Милан Павловић.
Зоран Благојевић, пресједник Завичајног удружења Завидовићана, рекао је да је ситуација у којој су се нашли борци на озренско-возућком ратишту била веома сложена, али да су сви били сложни и одлучни да одбране своју територију.
“Године 1992. када се одлучивало о стварању Републике Српске и одбрани народа, сви смо одлучили да то хоћемо. Овдје сте имали једног непријатеља, а ми смо били уклијештени између два корпуса – зеничког и тузланског и били смо одлучни да ћемо дати све од себе да не прођемо као у Другом свјетском рату. Пркосно смо стали, без обзира што су нас нападали и други корпуси. Ви овдје требате бити посебно захвални покојном команданту Миодрагу Сувајцу, који је успио извући два батаљона, прегруписани су, ушла је 14. лака пјешадијска бригада, а та два батаљона су прешла на другу страну ријеке Kриваје. Да то није урађено, жртве би биле далеко бројније”, рекао је Благојевић.
Вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Виктор Нуждић, рекао је да по први пут, након средњег вијека, западно од Дрине, Срби имају своју државу и да не смију бити заборављени страдали борци, али ни они који су имали срећу да из ратних сукоба изађу живи.
“Наша историја је пуна оваквих догађаја, оваквих страдања. Истовремено, она је херојска и тога увијек морамо бити свјесни. Понекад, нажалост, нисмо свјесни да живимо у периоду јунака, хероја, зато што у овом времену око нас ходају људи који су бранили, одбранили и створили Републику Српску, а многи од њих су за њу дали животе. Поред оних који више нису живи, морамо се сјетити и оних који су рањавани, који су дали дијелове свог тијела, који су дали младост и најбоље године, оних који су неповријеђени изашли из рата, јер су се сви они подједнако борили за нашу слободу и да оно што данас имамо, а то је Република Српска”, рекао је Нуждић.
Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић рекао је да обиљежавање 10. септембра мора да буде пренесено на млађе генерације, које ће сачувати сјећање на све страдале, те подсјетио да се још увијек трага за десет бораца.
“Окупили смо се да обиљежимо 29 година од Српчана на озренско-возућком ратишту. Kултура сјећања мора да буде важна и обиљежавање Дана сјећања код нас траје неколико дана. десетог септембра 1995. године су отишла 24 најбоља од најбољих, дјеца су остала без очева, мајке и очеви без синова, сестре без браће, жене без мужева, а посебан терет носе породице оних чија тијела никад нису нађена. На подручју наше општине трага се за још 10 несталих бораца”, рекао је Станојевић.
Он је додао да је неопходно убрзати процес тражења, јер већина родитеља несталих бораца више нису међу живима, што значи да су умрли, а да нису сазнали гдје су кости њихових синова.
Предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан, командир вода Војне полиције, емотивно је говорио о својим искуствима са ратишта, на којем је тешко рањен, а након лијечења и борбе за живот, остао је стопостотни инвалид.
,,Дана 10. септембра, извлачили смо људство са ратишта, а нас четворица, обезбјеђујући мјесто, остали смо међу задњима на локацији, гдје нас је непријатељ убрзо видио и засуо минобацачем. Тад нисмо били повријеђени и почели смо да се извлачимо, али непријатељ није одустајао. Убрзо је пала граната од које сам задобио повреде главе, руке, ноге, а најтеже повреде су настале у предјелу стомака. Двојица сабораца су лакше повријеђена, а четврти је прошао без повреда. Саборци су од јакни направили помоћно носило и тако ме извукли. Након рањавања, опоравак је био спор и тежак. Због тровања које сам добио, био сам животно угрожен, а мјесецима сам боравио у неколико болница. Преживио сам, али су остале велике посљедице и остао сам стопостотни инвалид”, рекао је Плотан.
Начелник општине Млађан Драгосављевић је рекао да су ово дани када се сјећамо најтрагичнијег дана у историји наше локалне заједнице и додаје да ожиљци, које прије свих, носе породице погинулих бораца, па онда и сви савременици ратних дешавања, никад неће зарасти и они требају бити опомена да Република Српска мора бити сачувана.
“Обиљежавамо најтрагичнији дан у историји наше општине, а наша локална заједница настоји да обиљежи све важне датуме који се односе на Одбрамбено-отаџбински рат. Ожиљци, које свако од нас на носи у срцима на свој начин, треба да буду вјечна опомена и подсјећање да смо дужни да одбранимо оно што су борци стварали и за шта су многи од њих живот дали. Да их можемо питати, сигуран сам да би нам рекли да то морамо урадити, а да бисмо то успјели, морамо бити јединствени у борби са изазовима пред којима се налазимо и зато нека вјечно живи сјећање на страдале борце, нека живи Република Српска коју су стварали и која је једина гаранција опстанка српског народа на нашим просторима”, рекао је начелник Драгосављевић и посебно истакао долазак на овај догађај Лидије Сувајац, супруге покојног команданта Миодрага Сувајца.
За крај вечери, Сања Врејић из Срђевића је отпјевала пјесму “Јунаци са Kошара” која може послужити као синоним страдања војника на било којем ратишту, па тако и на возућком.
