Новости

Пријаве за бањску рехабилитацију отворене до 24. фебруара

Удружење пензионера Републике Српске објавило је оглас за подношење пријава за упућивање корисника права Фонда за пензијско инвалидско осигурање РС на бањску рехабилитацију за 2025. годину.

Право на бањску рехабилитацију у здравствено-туристичким центрима у Републици Српској, у трајању од седам дана, имају корисници права овог Фонда који имају пребивалиште на подручју Републике Српске, немају других личних примања и који у претходних 10 година нису користили право на бањску рехабилитацију на терет Удружења пензионера РС, Борачке организације и Фонда здравственог осигурања РС.

„Пријава се подноси на прописаном обрасцу коГА корисници права могу преузети у Удружењу пензионера општине Србац, понедјељком, сриједом и петком, све до 24. фебруара, у времену од 8 до 12 часова”, рекао је секретар Удружења пензионера општине Србац, Славко Малешевић.

Kорисници права су дужни да уз пријаву приложе копију личне карте, чек од пензије за претходни мјесец, рјешење о пензионисању или насљеђивању пензије, доказ о висини пензије из иностранства или потврду ино исплатиоца пензије.

Изјаву је потребно потписати на прописаном обрасцу којим се потврђује да осим пензије нема других личних примања и да у претходних 10 година није кориштено право на бањску рехабилитацију на терет Удружења пензионера РС, Борачке организације и Фонда здравственог осигурања РС, а потребно је навести и у којој бањи се желе користити услуге рехабилитације.

Додатне информације пензионери могу добити у Удружењу пензионера општине Србац или на телефон 051/740-519, понедјељком, сриједом и петком од 8 до 12 часова .

Малешевић каже да су у прошлој години 32 србачка пензионера искористила бесплатно бањско лијечење у бањама Републике Српске на основу прописаног Правилника.

Удружење пензионера Републике Српске је закључило и потписало уговоре са бањама: Бања Врућица Теслић, Вилина Влас Вишеград, Дворови Бијељина, Kулаши Прњавор, Мљечаница Kозарска Дубица и Терме Лакташи у које ће бити упућено 4.309 пензионера из Републике Српске на седмодневни опоравак и рехабилитацију, које ће финансирати из средстава које им је одобрио Предсједник Републике Српске Милорад Додик, Влада Републике Српске и Удружење пензионера Републике Српске.

Мађарски гулаш србачких угоститеља награђен на Kозари

Ученици другог разреда угоститеља Центра средњих школа “Петар Kочић“ Србац освојили су друго мјесто на такмичењу у припремању котлића на манифестацији “Дани зиме на Kозари“.

Трочлана екипа, са професорицом Мајом Томаш, припремала је мађарски гулаш, а подршку им је пружило око 40 ученика и просвјетних радника из њихове школе.

На гастро такмичењу за средње школе је било пријављено седам школских екипа из Приједора, Градишке, Новог Града, Прњавора, Српца и Брода а Српчани су показали знање и вјештину и заузели висок пласман.

“Честитам нашим ученицима и професорици Томаш, који су још једном нашу школу представили на сјајан начин. Редовно учествујемо на гастро такмичењу у оквиру поменуте манифестације, а прије неколико година смо освојили прво мјесто. Захваљујем колегама и ученицима који су отишли на манифестацију и били подршка учесницима такмичења из Српца“, рекао је директор школе Миленко Живанић.

Покровитељ “Дана зиме на Kозари” је Град Приједор, а организатор и домаћин Туристичка организација града у сарадњи са Националним парком “Kозара” и туристичким организацијама Kозарска Дубица, Нови Град, Kостајница и Градишка.

Почињу тренинзи школе спорта у Разбоју

Удружење грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ врши упис полазника у школу спорта симболичног назива „Цезарова школа спорта“, која ће се одржавати сваког уторка и четвртка од 17.30 часова у фискултурној сали ЈУ ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Разбоју. Упис је отворен за сву заинтересовану дјецу узраста од 6 до 10 година, а са полазницима раде професор разредне наставе Младен Мачинковић и дипломирани радни терапеут Исидора Глишић.

Школа спорта намијењена је полазницима који се тек упознавају са различитим врстама спортова, или онима који не могу да се одлуче који спорт им највише одговара. Предност оваквих тренинга је у томе што су разноврсни, диманични, укључују различите врсте спортова, многе полигоне и мини такмичења, због чега су дјеци овог узраста нарочито занимљиви. Уз то, чланство у једној од програмских активности Удружења грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ подразумијева и повезивање са малишанима са подручја цијеле општине, будући да се у току године организују и различита заједничка дружења, као и велики завршни концерти.

Први тренинг Цезарове школе спорта је већ данас, 4. фебруара са почетком у 17.30 часова, а као што је обичај са свим активностима Цезара, први тренинзи су пробни и бесплатни. Више информација сви заинтересовани могу добити на профилима Цезара на друштвеним мрежама, или путем броја телефона 065 816 107.

Домаће чоколаде Бране Сувајац из Српца све популарније међу купцима: Златна медаља за чоколаду са љешником и грожђицама

Тражећи начин како да заокружи успјешну производњу љешника, пензионерка Брана Сувајац из Српца дошла је на идеју да почне правити домаће чоколаде које су брзо постале омиљене међу љубитељима посластица.

Још од младости обожавала је припрему разних колача и слаткиша, а дугогодишње искуство у кулинарству помогло јој је да крене са израдом разноврсних чоколадних делиција чији несвакидашњи укус привлачи све генерације.

“Већ годину дана правим ручно рађене бијеле, црне и млијечне чоколаде разних укуса и облика. Кренула сам прво убацивати пржени љешник, мљевени или са додатком језгре, а затим сам додавала суво воће, кафу и разне креме. Морам признати да то није нимало лако и још увијек се усавршавам у овом послу”, каже Брана.

Своје производе излаже у салону Удружења жена Србац чији је дугогодишњи члан, а за њене чоколаде влада интерес и у другим локалним заједницама па се могу купити и у Крајишкој кући у Бањалуци и Кући Лијевча и Поткозарја у Градишци.

“Вриједне домаћице из Српца, са којима се редовно дружим, подстакле су ме да покушам направити чоколаду са љешником, и тако је све почело. Сваку чоколаду израђујем ручно, а за припрему и паковање ми обично треба око пола сата. Немам никакве машине, већ користим само посуде у којима топим састојке на пари, уз калупе за обликовање, а обично правим мање количине. Моје чоколаде су не само ручно рађене већ и здраве, јер не садрже конзервансе, па им је рок трајања од четири до шест мјесеци”, истакла је Брана.

Врло често поручују њене слаткише за рођендане, крсне славе и разне друге прославе, на којима исписује пригодне честитке, а имала је и већу наруџбу ситних чоколада за један шаховски турнир. Како каже, дјеца највише воле десерте у облику зеке, маце или меде а међу млађима и одраслима је тренутно најпопуларнија „дубаи“ чоколада за коју је такође пронашла рецепт.

“Нашла сам га на интернету и није ми био проблем да је направим. Чак сам добила оригиналну чоколаду из Дубаија од једне суграђанке и увјерила се да се не разликује пуно од моје, осим што је мало кремастија. Не правим класичну таблу јер крем од пистација није баш јефтин, па је израђујем у мањим облицима. Најмања кошта 3,5 КМ а мало веће паковање од 95 грама се може купити за пет КМ. Цијене свих чоколада зависе од грамаже, а врло често и од амбалаже која је прилично скупа”, рекла је Брана.

Посебно интересовање влада и за њене чоколаде са додатком чили папричице, што не чуди, јер је то била чувена посластица још у вријеме Астека и Маја који су њоме зачињавали какао за прављење напитака називајући га „храном богова“. Као што су и у том периоду постепено освајале Европу и свијет, тако су и чоколаде из Бранине кухиње све траженије у нашој дијаспори.

“Долазе купци из Швајцарске, Аустрије, Њемачке и других земаља и редовно узимају веће количине. Редовно наш изложбени салон у Српцу посјећује и једна породица из Данске, заједно са рођацима из Нове Тополе и купују све, од слаткиша до сувенира”, истиче Брана.

Потврда квалитета стигла је на петом по реду сајму “Плодови села малих произвођача” који је у новембру прошле године одржан у Делта планету у Бањалуци гдје је златном медаљом награђена њена млијечна чоколада са грожђицама и прженим љешником.

“Наше удружење је тада освојило чак пет златних медаља, поред чоколаде још и за љуте џемове, мед и медењаке. Све што раде вриједне жене из Српца има изузетну вриједност и без њихове подршке не бих успјела у овом послу. Из бројних радионица, семинара и дружења које организујемо рађају се квалитетне идеје, а основа свега је да се од заборава сачувају стари занати, традиција и обичаји”, нагласила је Брана.

Иначе, узгојем љешника Брана се бави већ десетак година а у понуди има свјежи и пржени љешник кога углавном продаје а дио користи за властите потребе. Пржени љешник користи и за производњу домаћег ликера.

“Љешник узгајам на парцели од 1,5 хектар и у томе ми помаже породица. Од тога не може баш да се живи па ми више дође као додатни приход уз пензију. Али свакоме бих препоручила да редовно конзумира љешник јер је богат хранљивим тварима и има висок садржај здравих масти, витамина и минерала”, рекла је Брана.