Петар Угрен поново на Ђурђевданском фестивалу са новом пјесмом “Шарене очи”
Талентовани Петар Угрен из Српца наступиће другу годину заредом на Међународном ђурђевданском фестивалу дјечије пјесме који ће бити одржан од 6. до 10. маја у Бањалуци.
Селекциона комисија Музичке продукције Радио-телевизије Републике Српске одабрала је 16 композиција, а међу њима ће се, под редним бројем 8, наћи и Петрова пјесма под називом “Шарене очи”, за коју је музику, текст и аранжман радио Неско Хаџимуратовић.
Хаџимуратовић је поријеклом из Сарајева а на музичкој сцени БиХ познат је као НескоХ. Професор је музике и врстан аутор и интепретатор поп-рок композиција које се често и успјешно емитују у програмима радио и ТВ станица. Живи и ради у Француској и с групом музичара из Француске и Њемачке, дјелује у неколико тамошњих бендова, уз бројне наступе на великим концертима и престижним фестивалима.
Нема сумње да ће поп-рок композиција коју је припремио за Петра бити веома запажена, попут прошлогодишње пјесме “Бенд” која је постала хит и за коју је млади Српчанин добио посебно признање за домаћег извођача.
Овогодишњи извођачи 31. Ђурђевданског фестивала долазе из Летоније, Бугарске, Сјеверне Македоније, Србије, Хрватске, Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Српске. Дјеца стижу из седам градова БиХ, Републике Српске – Бихаћа, Kостајнице, Добоја, Брода, Српца, Мркоњић Града и Бањалуке и из шест градова региона – Софије, Риге, Скопља, Подгорице, Новог Сада и Загреба.
На конкурс који је трајао од 1. децембра 2024. до 31. јануара 2025. године, пријављено је 50 композиција са више од педесеторо дјеце.
Велики број квалитених извођача и композиција, како из земље тако и из иностранства, нажалост, није могао ући у финалну селекцију због великог броја пријава и јаке конкуренције, али и због ограниченог броја учесника и трајања програма, тако да улазак Петра међу 16 најбољих додатно добија на значају.
Иако има само 11 година, Петар већ може да се похвали бројним позоришним и филмским улогама, а наступао је и на престижним музичким фестивалима, где је освајао награде и стекао велику наклоност публике.
Поред Ђурђевданског фестивала, наступио је прошле године и на међународном фестивалу Балкан фест, који је одржан у Градишци и Бањалуци и у оквиру програма „Први аплауз“, међу 18 извођача из седам земаља, заузео треће мјесто.
Већ годинама похађа часове пјевања у Удружењу грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ у Српцу, које држи Николина Вукобратовић, а недавно је кренуо и у школу пјевања у Градишци коју води Миња Шукало.
Одабране композиције и извођаче 31. „Ђурђевданског фестивала“, можете погледати на овом линку.
Друга бесплатна радионица веза у понедјељак, 24. фебруара
Удружење жена Србац организује другу бесплатну радионицу веза у понедјељак, 24. фебруара са почетком у 18 часова.
Радионица ће се одржати у изложбеном салону удружења на спрату тржног центра Фрукта а позивају се све заинтересоване суграђанке да се придруже иуз лијепо дружење допринесу да се очува наша традиција.
Прва бесплатна радионица веза одржана је 24. јануара под вођством искусне везиље Гордане Ђаковић на којој су чланице удружења и други полазници могли сазнати нешто више о материјалима, прибору и начинима пресликавања мотива на платно.
Мирис свадбарског купуса из Мартинца привукао бројне посјетиоце
Више од 150 мјештана из Мартинца, Ножичког и околних села окупило се данас на традиционалној Купусијади која је одржана у друштвеном дому у Старом Мартинцу.
Трећу годину заредом припремао се свадбарски купус а главни кувар је поново био Бранислав Кокан.
Организатори дружења су били мјештани Мирко Звиздало, Зоран Сандић, Мирослав Ћетојевић и други који су узели учешће у припреми овог догађаја.
Мирослав Ћетојевић се захвалио мјештанину Милану Вранчићу из Ножичког који је донирао 300 килограма купуса, али и свим другим донаторима без чије помоћи не би могли организовати ову манифестацију.
“Идеја о организовању Купусијаде родила се прије три године када сам са мјештанином Мирко Звиздалом пекао ракију и тада је он прокоментарисао да би по узору на Ножичане који сваке године кувају грах код основне школе и ми у Мартинцу могли почети кувати купус”, рекао је Ћетојевић.
Он додаје да су прошле године манифестацију организовали у просторијама друштвеног дома који је био у процесу реновирања а сада су радови завршени и у том погледу посебно се захвалио посланику Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, Милораду Којићу, који води поријекло из Мартинца и уз чију помоћ су обезбијеђена новчана средства.
Главни кувар Бранислав Кокан рекао је да се у казану данас нашло преко 200 килограма купуса и око стотину килограма меса. Почео је са припремом јутрос око 4 часа а кување је трајало око 6 часова.
“Имали смо и помоћни казан у којем смо докувавали кољеницу и кобасице јер нису могли стати у главни, али надамо се да ћемо до сљедеће године успјети направити већи казан. Сав купус се обично поједе на овој манифестацији а нешто остане и за доручак наредног дана. Сутра поподне планирамо да кувамо и пасуљ за ручак, а купус који нам је преостао искористићемо за салату као прилог”, рекао је Кокан.
Додаје да нема посебне тајне у припреми и истиче да је, као и у свему у животу, важно да уживате у ономе што радите.
“Волим иначе да припремам јела и велики сам гурман, па су ме домаћини позвали први пут прије двије године да будем главни кувар. Од тада не желе да ме мијењају а и мени је задовољство да учествујем, поготово што сам мартиначки зет. Учествујем и на сличним манифестацијама, попут кобасицијаде у Кукуљама, али и на разним котлићијадама. Волим доћи и на манифестацију “Раде кува гра’ ” у Ножичком која такође има лијепу традицију”, рекао је Кокан.
Он је упутио захвалност Дарку Вранчићу и његовом сину Милану који су донирали купус, истичући да се ради о породици која се успјешно бави пољопривредном производњом.
“Купус је иначе љевчанска биљка и није баш карактеристична за жупу, али захваљујући Вранчићима, који успјешно узгајају не само купус, већ и лук, пасуљ и друге пољопривредне културе, успјешно смо организовали данашњу манифестацију”, рекао је Кокан.
Купусијади у Мартинцу присуствовао је и посланик у Народној скупштини Републике Српске, Радојица Видовић, који је на поклон донио нови инвертер клима уређај за потребе друштвеног дома.
“Био сам раније на састанцима у Мартинцу везано за адаптацију дома и чуо сам да им је потребан клима уређај, па сам одлучио да им помогнем у томе. И ми смо такође реновирали друштвени дом у Кукуљама и добро знам колико значи помоћ донатора, па сам желио да узвратим истом мјером. Ради се о квалитетном клима уређају осамнаестици, марке Орион и надам се да ће им добро послужити”, рекао је Видовић.
Међу бројним гостима били су и представници извршне власти, одборници Скупштине општине Србац, директори јавних предузећа и установа, а позиву се одазвао и Ново Пржуљ, редован професор Пољопривредног факултета Бања Лука на Катедри за генетику , оплемењивање и биотехнологију у пољопривреди.
Подршку у организацији пружили су и остали донатори, међу којима су Општина Србац, Месница Векић, Пекара Сунце, Пекара Мања, Шатори Јефтић, Шатор Плавшић, Удружење тракториста Лијевче Поље, Дрвна индустрија “Зрнић”, Жарко и Ђуко Панџа из Kанаде и други, који су се побринули за месо, пиће, пецива и друге намирнице.
Почео упис у нови циклус програмских активности Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.”
Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.” покренуло је упис у нови четворомјесечни циклус програмских активности.
Предвиђен је упис у седам програмских активности и то; Цезарови мали креативци (3-6 година), Цезарова рецитаторско-креативна радионица (8+), Цезарова школица игре и спорта (4-7 година), Цезарова школа спорта у Српцу (7+) и Разбоју (6+), Цезарова музичка група (6+), Цезаров хип хоп (8+) и Цезарова ритмична гимнастика (7+).
ЦЕЗАРОВИ МАЛИ КРЕАТИВЦИ су радионице намијењене најмлађим члановима, узраста од 3 до 6 година. У овом циклусу, са њима ће радити Сузана Ковачевић, дипломирани педагог и психолог.
За мало старије чланове, од осам и више година, у понуди је нова активност – ЦЕЗАРОВА РЕЦИТАТОРСКО-КРЕАТИВНА РАДИОНИЦА, којој само име говори да ће бити занимљива, поучна и разноврсна. Овдје ће полазници добити прилику за креативним изражавањем, али ће се један дио активности посветити и лијепој ријечи и стиховима. Са полазницима ће радити Ирена Видовић, професор српског језика и књижевности.
ЦЕЗАРОВА ШКОЛИЦА ИГРЕ И СПОРТА – стална активност удружења, намијењена дјеци узраста од 4 до 7 година. Много је разлога зашто је баш школица спорта најбољи избор за почетак бављења спортом малишанима, а сам број полазника и године константног одржавања ове активности говоре о њеном значају. Са полазницима ради Мариа Тривунић, дипломирани педагог.
Од септембра прошле године, активна је ЦЕЗАРОВА ШКОЛА СПОРТА у Разбоју, за полазнике изнад 6 година. Тренинге води добро уигран тренерски тим – Младен Мачинковић (професор разредне наставе) и Исидора Глишић (дипломирани радни терапеут), који на тренинзима обећавају много спорта, али и добре забаве.
Будући да је спорт један од најзначајнијих фактора развоја дјеце, проширена је понуда школе спорта и у Српцу, па ће тако од марта почети и тренинзи ЦЕЗАРОВЕ ШКОЛЕ СПОРТА за полазнике старије од 7 година. Тренинге ће, такође, водити Младен Мачинковић и Исидора Глишић.
ЦЕЗАРОВА МУЗИЧКА ГРУПА – активност која је за веома кратак период “изњедрила” учеснике Ђурђевданског фестивала, али и сваким групним наступом одушевила публику. Цезарова музичка група намијењена је дјеци/младима, изнад 6 година, који имају таленат за пјевање или једноставно воле да пјевају. За све остало, ту је Николина Вукобратовић, студентица социјалног рада, која и у овом циклусу ради са полазницима.
Цезарове плесне активности: ХИП ХОП – најстарија константна активност удружења, која је намијењена плесачима узраста изнад 8 година. ЦЕЗАРОВА РИТМИЧНА ГИМНАСТИКА – активност отворена за дјецу изнад 7 година. Ту је и DANCE FITNESS (15+) за старије полазнике.
Додатне информације око уписа могу се добити поруком на друштвеним мрежама Цезара, или путем телефона 065/816-107. Упис траје до краја фебруара или до попуњености у групама.
Придружите се Цезаровим активностима и у петнаестој години рада овог удружења!
Србац добио нови храм културе: Отворена Градска галерија “Рајко Петковић”
У присуству бројних љубитеља културе и умјетности из цијелог региона вечерас је у Српцу свечано отворена Градска галерија “Рајко Петковић” у којој ће бити трајно сачувано 741 умјетничко дјело из фундуса Ликовно-еколошке колоније “Бардача-Србац”, као једне од најстаријих на овим просторима.
Галерију су пресијецањем врпце отворили начелник општине Млађан Драгосављевић, директор Центра за културу и спорт Радован Митраковић и академски сликар Борис Еремић из Приједора, чиме је отворена и изложба 40 најзначајнијих умјетничких дјела која су настала у протеклим деценијама на бардачкој колонији.
Поставку изложбе су припремили предсједница Управног одбора Центра за културу и спорт, Бранка Санчанин и дугогодишњи секретар колоније Миладин Вукашиновић, а међу посјетиоцима су били бројни кустоси и историчари умјетности, академски сликари и представници културних и јавних институција. Позиву на отварање галерије одазвали су се и епископ марчански Сава, архимандрит Теофил Димитрић и свештеници србачке парохије.
“Ово је драгоцјен тренутак за Србац, Републику Српску, БиХ и регион јер је отворен храм културе кога смо чекали деценијама. У Бардачи је до сада стварало преко 400 умјетника који су фундусу подарили преко 700 умјетничких дјела, што представља неизрециво благо огромне вриједности. Вечерас смо приказали само дио слика насталих од 1984. до 2004. године, али смо изабрали оне најрепрезентативније. Међутим, фундус је довољно велик да сваког мјесеца у наредних годину дана можемо постављати најмање по двије различите поставке”, рекла је Санчанин.
Она истиче да је депо слика у новоотвореној галерији довољно простран да прими око двије хиљаде слика великог формата, а тренутно је испуњена трећина депоа.
“Можемо слободно рећи да се историја умјетности Републике Српске налази у овој галерији. Ово је најљепше што се Српцу могло десити а тиме је остварен и мој велики сан. Поводом 35. годишњице рада колоније написала сам есеј под називом “Некролог за Бардачу” и мислим да је након отварања галерије дошло вријеме и да се Бардача почне ревитализовати, а драго ми је што се ствари одвијају у том смјеру”, истакла је Санчанин.
Директор Центра за културу и спорт, Радован Митраковић, рекао је да ће градска галерија дјеловати као једна од три организационе јединице њихове установе, поред Дома културе “Угљеша Kојадиновић” и Спортске дворане “9. јануар”.
“Идеја о отварању галерије постоји већ дуго, али се указала потреба за тим када је број слика у старом депоу премашио број од 600. Морали смо наћи адекватан простор за чување јер смо били свјесни њихове вриједности и значаја, будући да је ово друга најстарија колонија у БиХ. На крају нам се испунила жеља да имамо галеријски простор са сталном поставком и по свом изгледу и функционалности могле би нам позавидјети и много веће локалне средине”, рекао је Митраковић.
Према његовим ријечима, галерија ће радити сваким радним даном и викендом, а грађани Српца и љубитељи ликовне умјетности из региона моћи ће погледати сталне поставке слика, како са бардачке колоније, тако и са других простора.
Адаптацију објекта Дома младих за потребе градске галерије у износу од око 280 хиљада KМ финансирали су Влада Републике Српске и Општина Србац, а радове је изводила компанија “МТ Модерне технологије” из Бањалуке.
Начелник општине Млађан Драгосављевић захвалио је министру финансија у Влади Републике Српске, Зори Видовић, која је препознала важност овог пројекта и одобрила средства за ову инвестицију јер је била дубоко свјесна значаја умјетности и културе као покретача развоја и идентитета заједнице.
“Упућујем захвалност и свима другима који су учествовали у реализацији овог, за мене једног од најдражих пројеката у досадашњем мандату начелника општине и тиме омогућили да ово буде истински храм умјетности. Посебна симболика је у томе што је на данашњи датум прије 50 година почео са радом и Дом младих чији простор је данас претворен у галерију”, рекао је начелник Драгосављевић.
Он је исказао поштовање сликарском доајену Рајку Петковићу, по коме галерија носи име и који је оснивач бардачке колоније, истичући његов огроман допринос сликарству и промоцији Српца у свијету, те изразио жаљење што због здравствених разлога познати умјетник, који живи и ствара у Новом Саду, није могао доћи на вечерашњу манифестацију.
Академски сликар Борис Еремић из Приједора долази дуги низ година на бардачку колонију а са посебним емоцијама је испратио и вечерашње отварање галерије.
“Kада се било гдје отвара институција културе то је за мене празник. Велика је ово ствар за Србац и цијелу Републику Српску и у овим незгодним временима овакав подвиг заслужује све похвале”, нагласио је Еремић.
Свечаности у Српцу присуствовао је и директор Пољопривредног института Републике Српске, Војислав Тркуља, који је поријеклом из Kукуља. Тркуља каже да је проводио као младић лијепе тренутке у некадашњем Дому младих а сада је истински одушевљен новим изгледом и намјеном овог објекта.
“Неизмјерно сам срећан што је Србац добио овакав простор и поставку слика и захваљујем на томе начелнику општине и његовим сарадницима. Вјерујем да то исто осјећају сви они који Србац носе у срцу и души, који су овдје похађали школу и увијек се враћају у завичај са задовољством. Нема сумње да ћемо се на овом мјесту још дуго дивити умјетничким достигнућима која су настала и тек ће настати на бардачкој колонији”, истакао је Тркуља.
Отварању градске галерије у Српцу присуствовао је и предсједник Скупштине општине Дејан Девић, одборници Скупштине општине, начелници општинских одјељења, директори јавних предузећа, установа и организација из Српца и Републике Српске, привредници, донатори, просвјетни радници, студенти Академије умјетности, талентовани ученици и други љубитељи ликовне умјетности.
Својим наступом вечерашњу церемонију увеличао је и “Brillante duo” у саставу Наталија Тодоровић, виолина и Вања Трубајић, виолончело.
