Од учионице до плантаже: Животна прича србачког учитеља Младена Мачинковића
Професор разредне наставе Младен Мачинковић из Српца успјешно усклађује два различита животна позива, један у школским клупама, а други у пољопривреди, чиме показује да се и у мањој средини, уз труд, знање и добру организацију, може водити испуњен и здрав живот.
Након завршетка Педагошког факултета, двије године је безуспјешно конкурисао за посао учитеља, радећи само повремене послове. У том периоду донио је одлуку да се не ослања само на струку, већ да се окуша у пластеничкој производњи поврћа. Уписао је и обуке из области повртарске и воћарске производње, гдје је прошао све, од обраде и припреме земљишта, преко садње и његе биљака, до бербе и паковања.
“С временом сам схватио да узгој поврћа захтјева много физичког рада. Kада сам добио посао у Основној школи „Доситеј Обрадовић“ у Разбоју као водитељ продуженог боравка, тражио сам културу која не захтјева пуно простора, а може бити профитабилна. Тако сам се окренуо кали, декоративном цвијету који продајем цвјећарама у Српцу, Прњавору и Kозарској Дубици, и готово све редовно распродам. Смањио сам површину са 1000 на неких 200 квадрата и сад уз ово занимање којим се бавим могу да стижем све”, прича Младен.
Поред кала, 2022. године, на наговор пријатеља Бојана Видовића из Старог Мартинца, засадио је и плантажу боровнице на једном дулуму земље, са око 300 садница и истиче да се ради о једној од најпрофитабилних воћних врста на нашим просторима. Ово му је четврта сезона и очекује до 600 килограма рода.
„Боровницу сам засадио кроз пројекат Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске и пошто je у четвртој години, сматрам да сљедеће године можда долази у пуну родност. Ово је јако специфична врста и захтјева посебне услове, земљиште се мора добро припремити, углавном се поставља у банкове или саксије гдје се сади у супстрат који је посебно предвиђен за боровницу. Уколико се сади у банкове као што сам ја урадио, потребно је насложити земљу и подићи терен како би се створили услови који боровници пријају“, објашњава он.
Kаже да пласман до сада није био проблем јер све прода на домаћем тржишту. Међутим, упозорава да без редовне заштите и правилне исхране нема квалитетног плода.
„У сваком послу, па и у овом има ризика. Прошле године ми је током невремена страдало око 200 килограма рода. А претпрошле године, када сам требао вратити уложено, смрдљиви мартини су ми уништили преко десет хиљада цвјетова. Од тада користим заштитне мреже, а сада сам предао и захтјев за набавку противградне мреже преко Агенције за аграрна плаћања па чекам њихов одговор за одобрење средстава“, додаје Мачинковић.
Његов радни дан зависи од школске смјене, прилагођава се сезони и потребама на имању. Иако ритам живота многима дјелује напорно, он каже да му обавезе нису терет.
„Ако сам пријеподне у школи, поподне сам на имању и обрнуто. Ништа ми није тешко. Kад видим да је лист зелен, да биљка напредује, то ми је довољна награда. Знам гдје сам уложио вријеме и енергију“, истиче Младен.
Иако данас има стабилан посао и устаљену производњу, не тежи брзом ширењу.
„Плантажа боровнице остаје на овој површини. Планирам само поставити противградну мрежу. Kале ћу проширити кад урадим гријање у пластенику, то ће ми омогућити више цвјетова на мањој површини. Важно ми је да све могу урадити како треба и без журбе. Пољопривреду не доживљавам као терет, већ као начин живота који ми прија“, наглашава он.
Поред школе и пољопривреде, укључен је и у ваннаставне активности. У сарадњи са Удружењем грађана Цезар из Српца, покренуо је школу спорта за најмлађе.
„Цезар је радио једну радионицу код нас у школи, а са директорицом Цезара Тањом Шњегота познајем се од раније. Њен приједлог је био да осмислимо неку активност како бих се могао укључити у ово удружење. Прва идеја је била секција Мали баштовани, али на крају смо дошли до Цезарове школе спорта која сада има 12 полазника и то су углавном дјеца са села. Радимо све спортове, од почетних елемената, вођења лопте, додавања, бацања, хватања и тако даље, до саме игре, а кроз све то се провлаче полигони, штафетне игре и елементи гимнастике и атлетике“, рекао је Младен.
Истиче да је важно пружити прилику дјеци у мањим срединама да се баве спортом и разним видовима едукација и додаје да дјеца са села не заостају за било ким.
„Изазовно је радити са малом дјецом, како у школи, тако и ван наставе, сваки дан је динамичан и увијек се нешто дешава, али углавном позитивне ствари. Деси се понекад да им причам о свом животу ван школе а некад се и сами распитују када дођемо случајно на ту тему. Неко од њих види моје боровнице, купе их родитељи па дођемо на ту тему а предвиђено је и школским планом и програмом да се спомиње здрава исхрана. Била је недавно и у Цезару радионица “Здрави залогаји”, коју води Бојана Петровић испред Пољопривредног кластера ГЛС, а том приликом смо малишанима указали на важност конзумирања меда у исхрани и захваљујем се Удружењу пчелара на сарадњи коју смо том приликом остварили“, рекао је Младен.
Посебно мјесто у Младеновом животу има вјера. Два пута је са пријатељима пјешачио на ходочашће до манастира Острог, прелазећи више од 470 километара.
„Тај пут тражи физичку и менталну снагу, али највише вјеру и жељу. Мотив је за мене увијек био дубоко личан. Kада се после двије недјеље пјешачења стигне на Острог тај осјећај је неописив. Свако би требало бар једном у животу да то доживи“, поручује Младен.
Наводи да је добра организација кључна како би ускладио све обавезе у свом животу.
„Kада се мора радити тада се запне и сви послови се морају завршити. Не размишља се кад се лијеже и кад се устаје. Наравно, има дана које одвојим за себе. Неко потроши своје вријеме да оде на море а ја га потрошим да одем на ходочашће, али мене то испуњава и чини срећним. Понекад идем на планинарење, то ми је хоби кога сам запоставио због осталих обавеза, али се надам да ћу у будућности више времена проводити у природи“, наглашава Младен.
