Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Новости

Пензионерка Мира Јовичић из Српца шест деценија чува традицију ручног рада

Пензионерка Мира Јовичић из Српца шест деценија чува традицију ручног рада

Пензионерка Мира Јовичић из Српца већ деценијама његује умјетност веза, претварајући конац и платно у јединствене рукотворине које свједоче о богатој традицији нашег народа и вјештинама које се преносе с кољена на кољено.

Кроз стотине израђених мотива, торби, украсних предмета, таписерија и персонализованих радова, сачувала је технике које су некада биле саставни дио свакодневног живота, а данас представљају вриједан дио културног насљеђа.

Присјећа се да је иглу у руке узела први пут још 1967. године и да је већ тада почела да везе као да то ради цијели живот.

“Отац ми је рано преминуо и тих дана сам стално плакала. Тада нам је у посјету дошла једна родица која је објашњавала комшиници технике везења, али она никако није могла схватити. Ја сам слушала са стране и узела “панама” платно у руке и кренула. Оне нису могле вјеровати да никада прије то нисам радила”, присјећа се Мира.

У том тренутку није ни слутила да ће вез постати њена животна преокупација. Временом је учење претворила у вјештину, а вјештину у умјетност коју и данас његује с истом посвећеношћу.

Знање је стицала кроз стручну литературу, стрпљиво пратећи све што је могло унаприједити њен рад.

“Била сам претплаћена на лист ‘Загребачки вез’ који је излазио осамдесетих година и читала текстове о везу и народним мотивима. Редовно сам куповала часописе, јер тада није било интернета, то нам је био једини начин да учимо”, присјећа се.

Временом је израда веза постала и емотивни простор кроз који је изражавала и чувала успомене, али и прилагођавала старе предмете новим облицима.

“Некад популарни гоблени престали су бити актуелни, а мени је било жао да их бацим. Онда сам их почела преправљати, стављати на торбе и украсне предмете. Нико више не држи гоблене на зиду као прије, па сам им дала нову сврху”, каже Мира.

У свом раду има подршку породице, нарочито супруга Арсена, који је често први „контролор квалитета“.

“Кад завршим рад, прво дам мужу да погледа. Он је био извиђач у војсци, има баш оштро око. Ако он каже да је добро, онда знам да могу даље. Некад примијети и оно што ја не видим, па се заједно враћамо и поправљамо”, каже уз осмијех.

Током година учествовала је на бројним конкурсима и изложбама, а један од најзначајнијих тренутака био је када је њен рад награђен међу великим бројем учесника из цијеле бивше Југославије.

“Часопис “Базар” је расписао конкурс, било је преко хиљаду радова. Мој рад је био међу десет награђених. Добила сам транзистор као награду. Жири је рекао да изгледа као да је уткан у тканину, а не накнадно везен. То ми је остало у сјећању као велика част”, присјећа се.

Од многих радова издваја још и награду за маскоту Вучка, којег је извезла 1984. године поводом Олимпијских игара, а признање јој је стигло од Олимпијског комитета БиХ. Награђена је и прошле године на манифестацији “Свети Сава, моја слава” у Вукосављу, гдје је добила диплому за свој рад.

Посебно мјесто у њеном опусу заузима и велика таписерија, на којој је радила мјесецима, са десетинама хиљада ситних чворова.

“То је био огроман посао, 120 са 80 центиметара, око 66 хиљада чворова. Радила сам дуго, полако, без журбе. Кад завршите такав рад, имате осјећај као да сте оставили дио себе у њему”, каже Мира.

Често ради персонализоване радове, нарочито имена по жељи техником веза.

“Једном ми је дошла жена која је тражила да извезем име дјетета по имену Арсеније. Пошто се мој муж зове Арсен, ја сам грешком урадила вез са његовим именом. Послала сам кћерки у Београд слику рада, а она је прокоментарисала како сам лијепо извезла “татино име”. Тада сам схватила да сам погријешила и додала на рад још три слова”, присјећа се Мира.

Данас је и даље активна у раду и преношењу знања млађима. Чланица је Удружења жена Србац, гдје учествује у радионицама и заједничким пројектима очувања традиције.

“Држим радионице, учим друге како се ради вез. Радимо и вјенчанице са мотивима змијањског веза, које ће бити изложене на прослави Дана и крсне славе општине Србац. Биће шест вјенчаница и дјевојке ће их послије моћи изнајмити за своје свадбе. Лијепо је кад видите да млади то прихватају и уче, јер онда знате да се традиција неће изгубити”, каже она.

Истиче да је поносна бака троје унучади, два дјечака и једне дјевојчице који је подржавају у свему што ради и нада се да ће барем неко од њих једног дана кренути њеним стопама.

Скупштина општине Србац усвојила допуну одлуке: “Комуналац” до повољнијег финансирања

Скупштина општине Србац усвојила допуну одлуке: “Комуналац” до повољнијег финансирања

Одборници Скупштине општине Србац на данашњој, 13. редовној сједници усвојили су Одлуку о допуни Одлуке о давању сагласности за издавање гаранције за задужење КП „Комуналац“ Србац путем емисије обвезница.

Ријеч је о допуни одлуке која је првобитно усвојена 15. децембра 2025. године, а којом је дата сагласност за гаранцију задужења овог комуналног предузећа у износу од 600.000 КМ ради рефинансирања постојећих обавеза и финансирања капиталних инвестиција.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић појаснио је да се не ради о новом кредитном задужењу, већ искључиво о усклађивању постојеће одлуке са неопходним прописима.

“Дали смо сагласност за гаранцију за задужење КП ‘Комуналац’, а ова допуна односи се на проширење могућности да се предузеће задужи повољнијим финансијским инструментима. Истовремено се врши усклађивање са прописима Централног регистра хартија од вриједности. Нема никаквог новог задужења, већ само допуњујемо одлуку из децембра прошле године како би „Комуналац“ што ефикасније и јефтиније реализовао већ планирано финансирање”, рекао је Гужвић.

Говорећи о стању у КП „Комуналац“, Владимир Гужвић је указао на бројне изазове са којима се суочавају комунална предузећа широм Републике Српске.

“Општинска управа активно је укључена у рад ‘Комуналца’. Велики проблем представљају високи трошкови одвоза отпада на удаљене и непрофитабилне локације, док истовремено није једноставно повећавати цијене услуга јер би то директно утицало на трошкове живота грађана. Комунална предузећа имају повећане расходе због раста минималне плате, поскупљења горива и других трошкова, а цијене услуга није могуће мијењати више пута годишње “, истакао је Гужвић.

Он је подсјетио да су капиталне инвестиције у комуналном сектору изузетно скупе.

“Ново комунално возило кошта између 250.000 и 300.000 КМ, а предузеће то не може реализовати без грантова или повољног кредитног задужења. Возни парк ‘Комуналца’ је дотрајао и велики дио средстава одлази на одржавање. Управо зато овом одлуком покушавамо да створимо услове да се постојеће обавезе рефинансирају под повољнијим условима и тако олакша пословање предузећа”, поручио је Гужвић, позивајући све политичке актере да понуде конкретна рјешења за унапређење рада јавног предузећа.

Он је навео да је искуство са првом емисијом обвезница показало да су средства искоришћена намјенски.

“Изграђена је претоварна станица и набављена претоварна приколица, што је донијело уштеде у потрошњи горива. Ако кредитна средства доносе корист предузећу, онда не видим разлог да било ко буде против таквог пројекта”, истакао је Гужвић.

Одборница Душанка Игњатић нагласила је да није против кредитног задужења уколико оно доприноси стабилизацији предузећа.

“Нисам против задужења ако ће поправити стање у предузећу, само желим да оно након тога не буде у тежој ситуацији него што је сада”, рекла је Игњатићева.

Подршку раду КП „Комуналац“ изразио је одборник Крсто Чавор, који је оцијенио да су резултати предузећа видљиви на терену.

“Као грађанин и корисник услуга могу рећи да град никада није био чистији. Одвоз отпада функционише редовно, чак и недјељом, како би понедјељком град био уредан. Примијетили смо и велики број нових контејнера постављених испред јавних установа и стамбених зграда. То су инвестиције које коштају, али су видљиве и корисне за грађане. Ако унутар предузећа постоје одређени проблеми, вјерујем да их треба рјешавати, али оно што грађани виде на терену свакако заслужује похвалу”, поручио је Чавор.

Након расправе, одборници су већином гласова усвојили допуну одлуке, чиме су створени предуслови да КП „Комуналац“ настави поступак реализације планираног финансирања под повољнијим условима, без новог кредитног задужења.

Током расправе, одборница Душанка Игњатић предложила је да се, између осталог, дневни ред допуни и са разматрањем извјештаја о финансијском стању и намјенском трошењу кредитних средстава КП „Водовод“ Србац.

Представник КП „Водовод“ Јордан Куваља истакао је да је предузеће прошлу годину завршило са добити од 16.000 КМ, те да је позитивно пословало и у првих шест мјесеци ове године.

“Средства кредитног задужења искоришћена су за набавку неопходне опреме техничке службе ради бржих интервенција на терену. Набављен је и агрегат за Срђевиће, који обезбјеђује несметано водоснабдијевање за око хиљаду потрошача у случају нестанка електричне енергије. Све набавке реализоване су у складу са Планом јавних набавки. КП „Водовод“ нема проблема у испоруци воде, производња је стабилна, кварове отклањамо одмах, а вода са сва четири изворишта је квалитетна”, нагласио је Куваља.

Усвојен програм подстицаја: За развој пољопривреде у Српцу у 2026. години планирано 140 хиљада КМ

Усвојен програм подстицаја: За развој пољопривреде у Српцу у 2026. години планирано 140 хиљада КМ

За развој пољопривредне производње на подручју општине Србац у 2026. години биће издвојено 140.000 КМ, а средства ће бити распоређена кроз 14 подстицајних мјера, предвиђено је Програмом обезбјеђења и коришћења новчаних средстава за подстицање развоја пољопривреде који су данас усвојили одборници Скупштине општине Србац.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да локална управа и ове године наставља континуирану подршку пољопривредним произвођачима, уз неколико нових мјера.

Највећи дио средстава, до 30.000 КМ, намијењен је за наставак пројекта додјеле пластеника са додатном опремом путем суфинансирања, који траје од 2017. године.

„Овај пројекат смо годинама реализовали у сарадњи са ИФАД-ом, а посљедње двије године га проводимо самостално. Настављамо и у 2026. години по истом принципу, 50 одсто средстава обезбјеђује општина, а 50 одсто корисници. Планирана је набавка 20 пластеника, а јавни позив биће расписан већ у августу како би реализација била окончана до 31. Октобра“, истакао је Михољчић.

Он је додао да су представници ИФАД-а приликом јучерашње посјете Српцу најавили нове програме подршке младим пољопривредницима.

„Најављене су три нове мјере које ће бити покренуте ове године, а реализоваће се и наредне. Биће обезбијеђени финансијски пакети за младе који су одлучили да остану на селу и баве се пољопривредом, као и посебни програми подршке за припрему пројеката са којима ће конкурисати за развојне фондове. О свему ћемо благовремено информисати јавност“, рекао је он.

Програмом је предвиђено и 12.000 КМ за суфинансирање набавке пољопривредних прикључака, а, како истиче Михољчић, интересовање произвођача за ову мјеру сваке године премашује планирана средства.

„Након што комисија обради све захтјеве, евентуално неутрошена средства са појединих мјера преусмјеравамо тамо гдје је интересовање веће. Тако је било и прошле године, када је за ову мјеру обезбијеђено више од 20.000 КМ“, навео је он.

Међу новинама је и подстицај за произведени и продани товни материјал у говедарској производњи, за који је планирано 10.000 КМ.

„Пољопривредници који у току године утове и продају најмање пет грла моћи ће остварити подстицај од 1.500 КМ, док ће већи произвођачи моћи добити и до 3.000 КМ“, појаснио је Михољчић.

Наставља се и сарадња са Кластером ГЛС кроз пројекат промоције малих пољопривредних произвођача и њиховог повезивања са тржиштем, а обезбијеђена су и средства за субвенције по музном грлу, узгој приплодних оваца, калцификацију пољопривредног земљишта, подршку производњи поврћа у пластеницима, набавку супрасних назимица, опремање живинарских фарми, порибљавање риболовних зона, као и за рад удружења пчелара.

И наредне године наставља се мјера подршке младим брачним паровима при куповини сеоске куће са окућницом, за коју је планирано 20.000 КМ.

„Брачни парови који купе кућу до 25.000 КМ могу остварити подстицај од 5.000 КМ, а они који купе некретнину веће вриједности и до 10.000 КМ. Прошле године један брачни пар је искористио максималан износ, а надамо се да ће ове године интересовање бити још веће и да ће сва планирана средства бити утрошена“, рекао је Михољчић.

Програмом је предвиђено и суфинансирање премија осигурања ратарске, воћарске и сточарске производње, за шта је обезбијеђено 5.000 КМ.

Михољчић је рекао да ће након усвајања овог програма, нaредни корак бити доношење правилника којим ће свака мјера бити детаљно разрађена, након чега ће бити расписани јавни позиви.

„Рокови за подношење захтјева зависе од врсте подстицаја и трајаће од краја септембра до средине новембра, док ће коначна одлука о расподјели средстава бити донесена на децембарској сједници Скупштине општине“, нагласио је Михољчић.

Од данас омогућен јавни увод у нацрт измјене дијела „Регулационог плана између улица Моме Видовића, Љубовијске, Здравка Челара и 8. Марта у Српцу“

Од данас омогућен јавни увод у нацрт измјене дијела „Регулационог плана између улица Моме Видовића, Љубовијске, Здравка Челара и 8. Марта у Српцу“

Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности општине Србац обавјештава јавност да је Нацрт измјене дијела „Регулационог плана између улица Моме Видовића, Љубовијске, Здравка Челара и 8. Марта у Српцу“ изложен на јавни увид од данас па све до 03.08.2026. године.

Нацртом реуглационог плана обухваћен је простор смјештен у ужем дијелу градског језгра Српца, непосредно уз градску зелену пијацу у укупној површини од цца 0,47 ha (4.700,00 m2) и изложен је на јавни увид у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова и просторијама АД „ДОБОЈИНВЕСТ“, Д.О.О., Добој, улица Краља Петра I број 15 од 8 до 16 часова.

Нацрт Регулационог плана је објављен и на интернет страници Општине Србац ОВДЈЕ и на интернет страници Радио Српца.

За вријеме трајања јавног увида, све до 03.08.2026. године, свако физичко и правно лице може дати мишљење, примједбе и приједлоге на Нацрт, уписом у свеску која се налази у просторијама у којима је Нацрт изложен или доставити у форми дописа Општинској управи општине Србац – Одјељење за просторно уређење и стамбено – комуналне дјелатности.

Милица Врховац добила награду за најперспективнији рад на завршној изложби Академије умјетности у Бањалуци

Милица Врховац добила награду за најперспективнији рад на завршној изложби Академије умјетности у Бањалуци

Студенткиња сликарства Милица Врховац добитница је Вагон награде 2026 – признања које препознаје најперспективније умјетничке гласове међу студентима завршних година Академије умјетности Универзитета у Бањалуци, кроз радове представљене на овогодишњој завршној изложби.

Након пажљивог разматрања кандидата са катедри за сликарство и интермедијску умјетност, жири је одабрао двије ауторке чији радови на посебан начин потврђују зрелост умјетничког промишљања, аутентичност израза и истраживачки приступ савременој умјетничкој пракси, а поред Милице, награду је добила и студенткиња Јована Тешановић.

Жири је дјеловао у саставу: Андреја Дробњак – независна кустосица и историчарка умјетности, Маја Црногорац – визуелна умјетница и Данило Бурсаћ – савремени визуелни умјетник.

Kако је наведено, овогодишњи кандидати су показали изузетну разноврсност умјетничких приступа и висок ниво посвећености властитом истраживачком процесу, што је процес селекције учинило посебно инспиративним и изазовним.

Млада Српчанка се половином јуна представила на јубиларној 25. Годишњој изложби радова студената Академије умјетности, у кампусу Универзитета у Бањалуци, гдје је изложено више од хиљаду студентских радова насталих током академске 2025/2026. године.

Прилику да покажу свој таленат и креативност на изложби имале су и Српчанке које студирају овај факултет: Невена Станчић, Марина и Тамара Цвијановић, Јелена Вранић, те Јована Драгојевић.

Милица Врховац, која је поријеклом из Ножичког, представила је 28. априла ове године своју прву самосталну изложбу под називом “Лице блискости” у Kултурном центру “УДАС” у Бањалуци.

Прилику да самостално излаже своје радове Милица је добила као награду на завршној изложби студената Академије умјетности након треће године студија.

Посјетиоци су имали прилику да уживају у радовима које је насликала техником уља на платну током посљедње године студија, а ријеч је углавном о портретима њене сестре Тине, из разлога што је она особа која јој пружа највећу подршку и са којом проводи највише времена.

Она је један од најбољих студената Академије ликовних умјетности, са просјеком 9,96, те стипендиста Фонда „Др Милан Јелић“.

Добитница је више награда за студентски рад, укључујући награду Академије умјетности Универзитета у Бањалуци за слику – студију (2024) и за цртеж – студију (2023).

Учествовала је на више групних изложби у земљи и региону, излагала на годишњим изложбама радова студената Академије умјетности Универзитета у Бањалуци, те учествовала на више ликовних колонија, укључујући и ЛЕK “Бардача-Србац”.