Сјећање на Српчане страдале на возућком ратишту ће вјечно живјети
У Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу синоћ је уприличено вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту.
Иако су прошле три деценије од 10. септембра 1995. године, када су живот изгубила 24 србачка борца, сјећања на трагедију и погинуле су и даље свјежа и живе у мислима њихових породица, преживјелих сабораца и бројних грађана наше општине.
На синоћној манифестацији присутнима су изнесена болна свједочанства и непорециве истине о дешавањима и жртвама тог трагичног 10. септембра, а упућена је и порука да овај датум и жртве не смију бити заборављени и да Република Српска и слобода њених грађана морају бити сачувани.
Вече сјећања је почело химнама “Моја Република“ и “Боже правде“, а потом је минутом молитвене тишене одата пошта страдалим борцима.
Начелник општине, Млађан Драгосављевић, рекао је да је ово вече посебан вид сјећања и исказивања поштовања страдалим борцима, њиховој жртви, али и подсјећање на обавезу чувања онога за шта су они дали своје животе.
“Десети септембар остаће увијек записан у нашем памћењу, јер је тад исписана једна од најтежих страница историје нашег народа. Стојимо вечерас сабрани на једном мјесту, на које се враћамо са једном истом мисијом-да се сјетимо, одамо пошту и потврдимо да нисмо заборавили један од најтежих и најболнијих тренутака наше историје. Наши борци, наши хероји, вођени храброшћу и љубављу према завичају, стали су на пут бројно надмоћнијем непријатељу, бранећи своје огњиште, своје породице, право да говоримо својим језиком, славимо наше празнике и живимо као слободан народ на својој земљи”, рекао је начелник општине Млађан Драгосављевић.
Он је додао да 30 година послије, наша дужност није да се само сјећамо, већ да свједочимо да њихова имена на блиједе, да млађе генерације не расту у незнању, већ у разумијевању шта значи слобода, храброст и бити на бранику отаџбине.
“Општина Србац сваке године, у знак захвалности и поштовања, обиљежава годишњицу њиховог страдања, а то чинимо кроз молитву, сјећање и заједнички одлазак на Озрен”, рекао је Драгосављевић.
Директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић је рекао да је ово вече препуно разних осјећаја и да култура сјећања мора бити схваћена као обавеза и начин живота.
“Велика је обавеза, али и част стајати пред вама овдје и говорити и једној од најтежих, али и најсветијих тема – о страдању Српчана на Озрену 1995. године. Док стојим пред вама, мијешају се осјећаји – обавеза да се сјећамо, част што припадам народу који је дао такве јунаке, туга што их више нема међу живима и понос што њихова жртва није била узалуд. Проучавам рат из научне перспективе, али ми срце увијек ради више него ум. Истина до које сам дошао свих ових година је само потврдила оно што су наши борци знали прије нас – Република Српска није настала случајно, она је створена кроз жртву, крв и сузе, али и кроз храброст и истрајност. Сви мушки чланови моје уже и шире породице били су припадници Војске Републике Српске и зато сам дужан да као син, брат, потомак и као човјек, да говорим истину о херојству и страдању”, рекао је Нуждић.
Бивши начелник бригаде, потпуковник Вићо Kовачевић, у свом обраћању је истакао да, нажалост, командант бригаде пуковник Миодраг Сувајац више није међу живима, као и многе старјешине и борци којима морамо бити захвални за све што су урадили, али и поносни на њихов ратни пут.
“Осјећам се задовољним што смо и ове године организовали Дане сјећања чиме смо показали поштовање према, не само борцима Прве србачке лаке пједишадијске бригаде, него и према свим страдалим борцима других једница Војске Републике Српске. Kако је свима познато, бригада је имала дуг и тежак ратни пут на разним ратиштима. Он је почео од постројавања и свечане смотре у Малим Ситнешима у јуну 1992. године, а завршио се у априлу 1996. године на градачачком ратишту. На возућком ратишту, провела је 16 мјесеци, што је најдужи период у односу на друге бригаде. Због свих чињеница, сматрам да ови дани имају велики значај у чувању сјећања на догађаје и саборце који су дали животе за крст часни и слободу златну”, рекао је Kовачевић.
Посјетиоци манифестације су веома емотивно доживјели обраћање Мирјане Милашиновић, ћерке погинулог борца Марка Милашиновића, која је у тренутку очеве смрти била једномјесечна беба.
“Прошло је 30 година како се наша општина, али и неколико сусједних, завила у црно. Прошло је 30 година од дана када су наши најмилији заувијек нестали на озренском стрмом камену. Kако би се описало све оно што знамо и осјећамо о сукобима на Возући, искористићу ријечи доктора Павловића из његове књиге: ‘Историји ће бити тешко да буде историја, да буде учитељица живота.’ Можда је ово и једина реченица којом може да се опише прије, током и послије пада Возуће. На наше војнике су налијетали страни, арапски војници, пред којима ће касније и најмоћније војске свијета нијемо ћутати и страховати, али су они пред њима стајали. Наше војнике су у хладним рововима, наши дојучерашњи пријатељи и претходни савезници, авионима надлијетали, али су они и под њима стајали. Наше жртве се више не броје нигдје и судски поступци за Возућу сада постају раритет, а и када до њих дође, пресуде се изиграју и они који су са терористима сарађивали данас су на слободи. Можда су били исувише Срби да би за њих постојала правда, али зато ми морамо да стојимо на Возући, на Стогу и овдје у Српцу сваког 10. септембра, јер само на тај начин можемо освјетлати образ нашим очевима”, рекла је Милашиновић.
Вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту, пригодним изведбама и стиховима, употпунили су чланови хора “Благовјеститељи” и Огњен Миљевић.
Манифестацији су присуствовале породице страдалих Српчана, начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, предсједник Предсједништва БОРС-а Милован Гагић, предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бања Лука Бојан Kелеман, руководилац Фондације “Помоћ” – БОРС Бранко Граховац и други гости и грађани.
