Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Новости

Сјећање на Српчане страдале на возућком ратишту ће вјечно живјети

Сјећање на Српчане страдале на возућком ратишту ће вјечно живјети

У Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу синоћ је уприличено вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту.

Иако су прошле три деценије од 10. септембра 1995. године, када су живот изгубила 24 србачка борца, сјећања на трагедију и погинуле су и даље свјежа и живе у мислима њихових породица, преживјелих сабораца и бројних грађана наше општине.

На синоћној манифестацији присутнима су изнесена болна свједочанства и непорециве истине о дешавањима и жртвама тог трагичног 10. септембра, а упућена је и порука да овај датум и жртве не смију бити заборављени и да Република Српска и слобода њених грађана морају бити сачувани.

Вече сјећања је почело химнама “Моја Република“ и “Боже правде“, а потом је минутом молитвене тишене одата пошта страдалим борцима.

Начелник општине, Млађан Драгосављевић, рекао је да је ово вече посебан вид сјећања и исказивања поштовања страдалим борцима, њиховој жртви, али и подсјећање на обавезу чувања онога за шта су они дали своје животе.

“Десети септембар остаће увијек записан у нашем памћењу, јер је тад исписана једна од најтежих страница историје нашег народа. Стојимо вечерас сабрани на једном мјесту, на које се враћамо са једном истом мисијом-да се сјетимо, одамо пошту и потврдимо да нисмо заборавили један од најтежих и најболнијих тренутака наше историје. Наши борци, наши хероји, вођени храброшћу и љубављу према завичају, стали су на пут бројно надмоћнијем непријатељу, бранећи своје огњиште, своје породице, право да говоримо својим језиком, славимо наше празнике и живимо као слободан народ на својој земљи”, рекао је начелник општине Млађан Драгосављевић.

Он је додао да 30 година послије, наша дужност није да се само сјећамо, већ да свједочимо да њихова имена на блиједе, да млађе генерације не расту у незнању, већ у разумијевању шта значи слобода, храброст и бити на бранику отаџбине.

“Општина Србац сваке године, у знак захвалности и поштовања, обиљежава годишњицу њиховог страдања, а то чинимо кроз молитву, сјећање и заједнички одлазак на Озрен”, рекао је Драгосављевић.

Директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић је рекао да је ово вече препуно разних осјећаја и да култура сјећања мора бити схваћена као обавеза и начин живота.

“Велика је обавеза, али и част стајати пред вама овдје и говорити и једној од најтежих, али и најсветијих тема – о страдању Српчана на Озрену 1995. године. Док стојим пред вама, мијешају се осјећаји – обавеза да се сјећамо, част што припадам народу који је дао такве јунаке, туга што их више нема међу живима и понос што њихова жртва није била узалуд. Проучавам рат из научне перспективе, али ми срце увијек ради више него ум. Истина до које сам дошао свих ових година је само потврдила оно што су наши борци знали прије нас – Република Српска није настала случајно, она је створена кроз жртву, крв и сузе, али и кроз храброст и истрајност. Сви мушки чланови моје уже и шире породице били су припадници Војске Републике Српске и зато сам дужан да као син, брат, потомак и као човјек, да говорим истину о херојству и страдању”, рекао је Нуждић.

Бивши начелник бригаде, потпуковник Вићо Kовачевић, у свом обраћању је истакао да, нажалост, командант бригаде пуковник Миодраг Сувајац више није међу живима, као и многе старјешине и борци којима морамо бити захвални за све што су урадили, али и поносни на њихов ратни пут.

“Осјећам се задовољним што смо и ове године организовали Дане сјећања чиме смо показали поштовање према, не само борцима Прве србачке лаке пједишадијске бригаде, него и према свим страдалим борцима других једница Војске Републике Српске. Kако је свима познато, бригада је имала дуг и тежак ратни пут на разним ратиштима. Он је почео од постројавања и свечане смотре у Малим Ситнешима у јуну 1992. године, а завршио се у априлу 1996. године на градачачком ратишту. На возућком ратишту, провела је 16 мјесеци, што је најдужи период у односу на друге бригаде. Због свих чињеница, сматрам да ови дани имају велики значај у чувању сјећања на догађаје и саборце који су дали животе за крст часни и слободу златну”, рекао је Kовачевић.

Посјетиоци манифестације су веома емотивно доживјели обраћање Мирјане Милашиновић, ћерке погинулог борца Марка Милашиновића, која је у тренутку очеве смрти била једномјесечна беба.

“Прошло је 30 година како се наша општина, али и неколико сусједних, завила у црно. Прошло је 30 година од дана када су наши најмилији заувијек нестали на озренском стрмом камену. Kако би се описало све оно што знамо и осјећамо о сукобима на Возући, искористићу ријечи доктора Павловића из његове књиге: ‘Историји ће бити тешко да буде историја, да буде учитељица живота.’ Можда је ово и једина реченица којом може да се опише прије, током и послије пада Возуће. На наше војнике су налијетали страни, арапски војници, пред којима ће касније и најмоћније војске свијета нијемо ћутати и страховати, али су они пред њима стајали. Наше војнике су у хладним рововима, наши дојучерашњи пријатељи и претходни савезници, авионима надлијетали, али су они и под њима стајали. Наше жртве се више не броје нигдје и судски поступци за Возућу сада постају раритет, а и када до њих дође, пресуде се изиграју и они који су са терористима сарађивали данас су на слободи. Можда су били исувише Срби да би за њих постојала правда, али зато ми морамо да стојимо на Возући, на Стогу и овдје у Српцу сваког 10. септембра, јер само на тај начин можемо освјетлати образ нашим очевима”, рекла је Милашиновић.

Вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту, пригодним изведбама и стиховима, употпунили су чланови хора “Благовјеститељи” и Огњен Миљевић.

Манифестацији су присуствовале породице страдалих Српчана, начелник општине Млађан Драгосављевић, предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић, предсједник Предсједништва БОРС-а Милован Гагић, предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, предсједник Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бања Лука Бојан Kелеман, руководилац Фондације “Помоћ” – БОРС Бранко Граховац и други гости и грађани.

Петар Угрен бриљирао на фестивалу “Распјеване пахуљице” у Мркоњић Граду

Петар Угрен бриљирао на фестивалу “Распјеване пахуљице” у Мркоњић Граду

На 17. међународном дјечијем музичком фестивалу “Распјеване пахуљице 2025”, одржаном у петак, 5. септембра у Мркоњић Граду, млади музички таленат из Српца, Петар Угрен, освојио је награду за најбољу интерпретацију, чиме је још једном потврдио свој изузетни умјетнички потенцијал.

У категорији у којој је наступио, такмичило се чак 26 извођача, док су “Grand Prix”освојиле Глорија Пајк из Словеније и Сташа Драгојевић из Србије. На фестивалу је укупно учествовало 35 дјеце из шест земаља региона, Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Републике Српске и Босне и Херцеговине.

Фестивалско вече, одржано у препуној сали Kултурног центра „Петар Kочић“, донијело је 30 изведених композиција и још једном потврдило статус овог фестивала као једног од најзначајнијих дјечијих музичких догађаја у овом дијелу Европе.

“Било ми је јако лијепо јер сам се пуно дружио са “старим” другарима, а исто тако стварао и нова пријатељства, изјавио је Петар.

Прије само неколико мјесеци, Петар је бриљирао и на великој сцени 31. Ђурђевданског фестивала дјечије пјесме у Бањалуци, одржаног 10. маја ове године. Извевши пјесму „Шарене очи“, освојио је трећу награду за композицију, а посебно признање припало је аутору пјесме, композитору Неску Хаџимуратровићу. Његов наступ, заједно са другарима из УГ „Ц.Е.З.А.Р.“, проглашен је за најбољи сценски наступ вечери.

У тандему са младом Бањалучанком Маријом Награисаловић, Петар је недавно освојио прво мјесто у јуниорској категорији на београдском фестивалу „Angel Voice“, потврдивши регионални успјех и ван граница Босне и Херцеговине.

Петра ускоро очекује и ново велико такмичење, фестивал “Ритам Европе”, који ће бити одржан 3. октобра у Прњавору, уз директан пренос на Радио-телевизији Републике Српске. Наступиће као представник општине Србац, заједно са плесном групом Удружења грађана „Ц.Е.З.А.Р.“, изводећи пјесму којом ће представити Норвешку и њихов прошлогодишњи евровизијски хит “Lighter”.

Плесну групу Ц.Е.З.А.Р. чине: Дуња Малбашић, Дуња Kљајчин, Милица Малешевић и Милица Вујичић.

Поред запажених музичких успјеха, Петар се може похвалити и бројним глумачким и филмским улогама. Играо је у документарном филму „Kамен памти“ аутора Милана Пилиповића, играном филму „Људовање код Ћопића“ редитеља Огњена Богдановића, као и у позоришној представи „Новоградска аудиција“.

Прошле године, био је један од запаженијих учесника на 30. Ђурђевданском фестивалу у Бањалуци, што му је отворило врата за наступ на међународном „Балкан фесту“, одржаном у септембру у Градишци и Бањалуци. У оквиру програма „Први аплауз“, међу 18 извођача из седам земаља, Петар је освојио треће мјесто.

Петар већ годинама похађа часове пјевања у УГ „Ц.Е.З.А.Р.“ у Српцу и школу пјевања у Градишци. Редован је учесник школских и градских манифестација, а своју свестраност показује и кроз учешће у хип-хоп секцији УГ „Ц.Е.З.А.Р.“, са којом је освајао прва мјеста на бројним плесним такмичењима у региону.

Упркос младим годинама, Петар Угрен већ сада има импресивну биографију, богату наградама, признањима и незаборавним наступима. Његов најновији успјех на фестивалу “Распјеване пахуљице” само је потврда да се на њега с правом рачуна као на једно од најперспективнијих имена дјечије умјетничке сцене у региону.

Почело обиљежавање Дана страдања Српчана на возућком ратишту

Почело обиљежавање Дана страдања Српчана на возућком ратишту

Тридесет година је прошло од једног од најтужнијих датума у историји наше општине, 10. септембра 1995. године, када су на Возући, за један дан, погинула 24 борца Србачке бригаде, док је преко 30 њих рањено.

Дани сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту су почели данас, полагањем цвијећа на спомен-костурници на градском гробљу, спомен-соби и централном спомен-обиљежју.

Цвијеће су положиле породице погинулих бораца, заједничка делегација Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова и друге делегације из Српца.

Парастос за погинуле, нестале и умрле борце служио је протонамјесник Александар Kустурић.

Обиљежавајући овај датум одајемо почаст свим борцима србачке, али и других бригада Војске Републике Српске који су на возућком ратишту страдали за слободу Републике Српске, рекао је замјеник начелника општине Владимир Гужвић, обраћајући се на централном спомен-обиљежју у Српцу.

“Тридесет година је прошло, али њихова имена, храброст и жртва и даље живи у нама и подсјећају нас на то колико је слобода драгоцјена. Ми данас живимо у миру захваљујући њима, а наша је обавеза да их никада не заборавимо. Сјећање на наше борце нас обавезује да будемо сложни и јачи као заједница. Србац је мјесто које се развија, али и мјесто које поштује своје коријене и своје хероје. Успјех општине је успјех свих нас. Наш задатак је да градимо будућност достојну жртве коју су они положили. Поштоване породице погинулих бораца, знајте да ваша бол и ваша жртва нису заборављени. Општина Србац биће уз вас са захвалношћу и поштовањем”, рекао је Гужвић.

Дани страдања Српчана на возућком ратишту ове године трају четири дана, рекао је предсједник Предсједништва Борачке организације општине Србац Драган Алексић након полагања вијенаца у спомен-соби у Српцу. Сутра ће бити организован парастос погинулим борцима Војске Републике Српске из Ситнеша, а у сриједу марш “Стазом егзодуса” од Тумара до Стога, дугом 22 километра.

“Kао вођа марша, могу вам рећи да се за ову годину пријавило 105 учесника. Међу њима је велики број ученика, што нас радује, јер то значи да ће се ова традиција наставити и након нас, те да наши саборци неће и не смију бити бити заборављени. Из средње школе 17 ученика, а из основне 16 ученика из се пријавило за учешће на маршу”, рекао је Алексић.

Цвијеће је положено и на спомен-костурници на градском гробљу у Српцу, гдје се присутнима обратио Драгутин Станојевић, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац.

“Ове наше јунаке који су страдали од злогласног одреда Ел-муџахид можемо слободно назвати херојима. По цијену живота они се нису повукли са положаја, већ су остали до данашњих дана да бране Републику Српску. Знамо да је 23 хиљаде муслиманских бораца напало на српске положаје на којим се налазило 2.200 бораца Војске Републике Српске. На овом мјесту, у спомен-костурници, налазе се посмртни остаци неидентификованих бораца ВРС. Прошле године у октобру и ове године у марту поново су рађене ДНK анализе, али није било нових поклапања, тако да није дошло до идентификације. Ми као организација нећемо одустати од борбе да се пронађе и идентификује све и један борац Војске Републике Српске и достојно сахрани“, рекао је Станојевић.

Вече посвећено страдању Српчана на возућком ратишту биће одржано вечерас у 19 часова у Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу.

Обиљежен јубиларни Гастро фест у Бардачи – двије деценије окупљања уз мирисе традиције

Обиљежен јубиларни Гастро фест у Бардачи – двије деценије окупљања уз мирисе традиције

У живописном амбијенту некадашњег барског подручја Бардача, одржан је јубиларни, 20. Гастрофест, једна од најзначајнијих гастрономских манифестација у Републици Српској, која је и ове године привукла хиљаде посјетилаца из цијелог региона.

Гастро фест је званично отворио предсједник Скупштине општине Србац Дејан Девић, а манифестацији су присуствовали и новоизабрани предсједник Владе Републике Српске Саво Минић, министар финансија Зора Видовић, начелник општине Србац Млађан Драгосављевић, градоначелник Дервенте Игор Жунић, посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Kојић, посланик Народне скупштине Републике Српске Радојица Видовић и други гости из јавног и привредног сектора.

Више од 50 екипа надметало се у припреми рибљег паприкаша и јела од пилетине – специјалитета по којима је овај крај надалеко познат. Уз мирисе традиционалних јела, весеље и музику, Гастро фест је поново доказао зашто је Бардача незаобилазна дестинација за љубитеље добре хране, дружења и очувања културне баштине.

Прво мјесто у припреми рибљег паприкаша освојила је екипа „Стублаја“, док је друго припало екипи кафе бара „Златник“ из Ламинаца, а треће печењари „Њежић“. У конкуренцији јела од пилетине најбоља је била екипа Фудбалског клуба „Врбас“, друго мјесто освојила је екипа „Нема живота“ из Разбоја, а треће Центар за културу и спорт Србац. Општина Србац обезбиједила је награде у виду котлића, роштиља, пехара и диплома за три првопласиране екипе у обје категорије.

Капитен побједничке екипе у припреми рибљег паприкаша, Предраг Пејић, истакао је да је квалитетна, по могућности свјеже уловљена риба, кључ успјеха.

„Нема ту неке тајне, добар сом, смуђ и љубав према кувању“, поручио је Пејић.

Одржана су и пратећа такмичења – у навлачењу конопца побиједила је екипа „Три промила“, друго мјесто припало је Ронилачком клубу „Жабац“, а треће екипи Водовода из Лакташа. У брзом испијању гемишта најбржи је био Бранислав Ђукић, испред Душана Недића и Марка Кокана.

Гастро фест је и ове године понудио богат културно-забавни програм. Посјетиоци су могли уживати у наступу Ансамбла народних игара „Лијевче“ из Разбоја и њихове пјевачке групе, као и етно извођача Исидоре Антонић и браће Његоша и Луке Лукића.

Трећу годину заредом организована је и изложба олдтајмера у сарадњи са Ронилачким клубом „Жабац“, а одржан је и мини сајам домаћих производа, рукотворина и сувенира на којем су се представили бројни произвођачи из Српца и околних мјеста и то: Удружење жена Србац, Произвођачи ракије “Гусачанка” Прњавор, Привредно газдинство Гај-уље од бућиног сјемена, Слободанка Гојковић-ручни радови, Борка Брадоњић-козметика Авон, Савка Корбић-произвођач народних рукотворина и умјетнина, Жељка Вуковић-ручни радови, Мотајички меденко – производи од љешњака, Пољопривредно газдинство Бошњак и Аронија Ристић – произвођач ароније и производа од ароније.

Министарство трговине и туризма Републике Српске било је генерални спонзор манифестације, Општина Србац генерални покровитељ, док је компанија Перутнина Птуј била генерални спонзор у припремању јела од пилетине.

Директор Туристичке организације општине Србац, Радисава Шушчевић, изразила је задовољство одзивом и организацијом.

„Имали смо 25 екипа које су припремале пилетину и 28 екипа у категорији рибљег паприкаша. Испунили смо очекивања. Са нама су екипе које традиционално учествују већ 20 година. Ништа од овога не би било могуће без подршке Општине Србац, која је препознала значај ове манифестације као начина да се промовише Бардача и њена гастрономија“, рекла је Шушчевић.

Начелник општине Србац, Млађан Драгосављевић, поручио је да Гастро фест има велики значај за развој локалног туризма и привреде.

„Ово је једна од најважнијих манифестација у нашем годишњем календару. Не одустајемо од вјере и наде да ћемо, уз подршку са локалног и републичког нивоа, вратити стари сјај Бардачи“, нагласио је Драгосављевић.

За вишегодишње учешће и посебан допринос манифестацији, бројним екипама уручене су пригодне захвалнице, а организацију је подржао велики број јавних установа и предузећа из Српца и сусједних општина.

Горска служба спасавања добила донацију опреме од Перутнине Птуј

Горска служба спасавања добила донацију опреме од Перутнине Птуј

Горској служби спасавања Србац ових дана је стигла вриједна донација у виду опреме за спасавање на води.

Значај оснивања и рада Горске службе препознала је компанија “Перутнина Птуј С” Повелич-Србац, која је донирала два спасилачка прслука и двије кациге.

“Велибор Поповић, директор Перутнине Птуј С Повелич, исказао је добру вољу да нам пружи подршку у виду донације. Одлучили смо да то буде дио опреме, која нам је неопходна за спасавање на води. С обзиром да је наша служба релативно скоро основана, свака подршка нам је добродошла, посебно када је ријеч о опреми, јер се ради о скупим стварима. Kао и свака друга опрема или средство за рад, то је потрошни материјал, који је потребно обнављати и имати у резерви”, рекао је Дарко Гаврановић, замјеник начелника Горске службе спасавања.