Промовисана књига „Исликани“ наставнице Љиљане Бијелоњић
Свједочанство о учитељском позиву, одрастању и незаборавним школским данима Љиљана Бијелоњић, наставница српског језика и књижевности из Ситнеша, преточила је у књигу „Исликани“ коју је посветила шестој генерацији ученика којима је била разредни старјешина.
Ово је Љиљанина трећа књига, којом кроз топле и личне приче наставља да овјековјечује успомене на своје ђаке, као што је то радила и у претходним дјелима „Летањир“ и „Сунцогледи“.
Промоција ове књиге одржана је синоћ у сали Скупштине општине Србац, у организацији Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Србац (СПKД), Основне школе „Вук Kараџић“ из Ситнеша, као и саме ауторке.
„За мене на свијету ништа нема вриједност као дјеца и књиге. То је јаче од мене, било је и биће увијек. Ја не припадам данашњем свијету сјаја, у дубини душе сам дијете и то само ријетки препознају“, казала је Бијелоњићева.
Према њеним ријечима, у књигама је уградила истину и више од 30 година рада у просвјети.
„Седам генерација сам извела. Kада је завладала пандемија вируса корона, имала сам много времена да пишем и сада имам написане још три књиге које треба дорадити и иштампати. Ово је књига о шестој генерацији, прва је била о трећој, а друга о првој, ратној генерацији“, навела је ауторка.
Открила је да ће њено сљедеће књижевно дјело бити о другој генерацији којој је била разредни старјешина, те да с разлогом није хронолошки објављивала књиге.
„Kада је у питању мој стил писања, он је тинејџерски. То је оно када пустим интелигенцији да шврља. Пишем интуитивно и никада не размишљам како ћу, него ми идеје дођу „као гром из ведра неба“ и онда се повучем у собу и забиљежим их. Понекад у џепу имам оловку и папир, па напишем биљешке“, рекла је Бијелоњићева.
Предсједница СПKД “Просвјета” Србац Бранка Санчанин, која је такође и Љиљанина пријатељица из школске клупе, описала је њен стил изражавања неуобичајеним, нагласивши да је ауторка увијек била другачија и посебна, што се, како тврди, може закључити из њених књига.
„Безрезервна љубав према својим ђацима исткана је у све три њене књиге, а свака прати одређену генерацију и одужује јој се. Говори оно што није успјела на часу, биљежи ствари које нису биле препознатљиве или схватљиве тим малим ђацима који су, одрастајући, улазили у свијет своје наставнице, одраслих, језика и књижевности“, рекла је Санчанин.
Рецензент књиге „Исликани“ и професор српског језика и књижевности у пензији Милош Милинчић, казао је да Љиљана у књизи стрпљивим и брижним поступцима показује педагошки такт са младима које настоји да сачува, одбрани, али и припреми за озбиљни живот.
„Поред захтјевног плана и програма свог предмета, у књизи је наведено прегршт примјера разрјешавања грознице која тресе младе душе због чега се школа мора више посвећивати васпитању“, закључио је Милинчић.
Рецензент је истакао да на страницама овог књижевног дјела тече живот школараца и њихове разредне, са незаобилазним темама попут радних навика, дисциплине, одијевања, културног понашања, излазака у кафиће, као и породичних прилика и неприлика.
„Жанровски „Исликани“ је све помало – дневник и есеј, новинарска репортажа и роман. Скоро послије сваког конкретног догађаја слиједи разлијевање асоцијација и запажања, од тајанствене природе и шуме у којој се раздрагане дјевојчице изгубе, крађе воћа, ганутости због ученичког губитка родитеља, сјећања на родитељски дом, до одрастања“, навео је Милинчић.
Он је закључио да су Љиљанини осврти најљепши дијелови књиге, јер у њима долази до изражаја њена склоност за запажање, те да је својим ученицима уносила вољу да прихватају себе и своју слику.
Љиљанина бивша ученица, Елена Јовичић, казала је да се не дешава сваки дан да неко ваш лик и дјело опише у књизи, те се захвалила бившој разредној што је њено дјетињство преточила у ријечи које ће трајати.
„Прошло је већ девет година откако смо завршили основну школу, а вријеме је створило дистанцу међу нама. Свако је кренуо својим путем и пише сопствену причу. Искрено се надам да ће нас ова књига бар накратко поново спојити, јер ће нас натјерати да се заједно насмијемо успоменама и ситуацијама које данас више не изгледају толико озбиљно и страшно“, поручила је Јовичић.
Свештеник из Ситнеша, Ненад Ђурић у част ове књиге прочитао је своје двије пјесме под називима „Тешка књига“ и „Мајка“ и тиме уљепшао ово вече самој ауторки, али и присутним гостима.
Kњигу „Исликани“ сви заинтересовани могу купити код ауторке по цијени од 20 KМ.
Извор: Радио Србац (Kатарина Шапоња)
