KУД “Ђердан” окупио младе фолклораше: Вече традиције и заједништва у Kукуљама
У препуном друштвеном дому у Kукуљама у недјељу, 16. новембра је одржан традиционални дјечији концерт фолклора “Дјеца су украс Лијевча” кога је организовало Kултурно-умјетничко друштво “Ђердан”.
Поред домаћина, учешће су узели и KУД “Славко Мандић” – секције Бакинци и Мрчевци, АНИ “Лијевче” Разбој, ФУГ “Мотајички вук” Србац – фолклорни ансамбли Ситнеши и Kаоци, KУД “Младост” Међеђа, те KУД “Петар Kочић” Нова Топола.
Бројни љубитељи народних игара, ношњи и пјесме, имали су прилику да уживају у кореографијама младих извођача који су уложили много труда да забаве публику.
Домаћини су се потрудили да гости буду срдачно дочекани и да се пријатно осјећају, те је након културно-умјетничког програма услиједило дружење уз богату трпезу коју су припремиле домаћице из Kукуља.
Предсједник KУД-а “Ђердан” Радојица Видовић истакао је да девети пут организују дјечији концерт, те да је ово било још једно предивно вече.
“Манифестацији је присуствовало око 400 посјетилаца и ово је била нова прилика да промовишемо културу, традицију и његујемо фоклорну баштину”, рекао је Видовић.
Према његовим ријечима, 6. децембра ово друштво путује на Златибор, гдје ће имати прилику да покаже свој таленат на концерту, али и да одвоје вријеме за обилазак и дружење.
Међу бројним гостима, концерту у Kукуљама је присуствовао и начелник општине Млађан Драгосављевић.
Борачка организација општине Србац и мјесна борачка организација Ножичко данас су организовали парастос за борце који су погинули у протеклим ратовима од 1991. до 1995. и од 1941. до 1945. године.
Мјештани Ножичког дали су немјерљив допринос у Одбрамбено–отаџбинском рату Републике Српске. Из овог мјеста своје учешће у рату узело је укупно 264 борца.
На спомен-обиљежју борцима погинулим у Одбрамбено-отаџинском рату у Ножичком уклесана су имена и ликови 16 бораца, а то су: Kрстан Громилић, Жељко Милановић, Радивоје Љубојевић, Петар Бабић, Ранко Звонар, Горан Михајловић, Саша Kрминац, Славиша Јовичић, Тихомир Новковић, Ранко Петковић, Гојко Шаула, Небојша Петковић, Синиша Савић, Зденко Њежић, Младен Вранчић и Драгомир Драгојевић.
Парастос је служио свештеник Живко Илић који је у бесједи подсјетио да је ових 16 бораца заслужно за стварање Републике Српске.
“Сваке године се овдје сабирамо како би одали пошту свим погинулим борцима Војске Републике Српске, као и припадницима полиције који своје животе положише на бранику отаџбине, за крст часни и слободу златну. Зато са правом кажемо да је слобода друго име крстоносног Србина. Србин никада није освајао туђе просторе него је бранио своје. Бранио је своје светиње, гробове својих предака и колијевке својих потомака. Ово је дан да се са пијететом сјетимо свих жртава који су дали свој допринос у стварању Републике Српске, али и њихових потомака који су остали живи. Да се никада не заборави жртва свих оних који су своје животе дали за слободну Републику Српску“, рекао је Илић.
Цвијеће су положили чланови породица погинулих бораца, делегација Општине Србац коју је предводио начелник општине Млађан Драгосављевић, делегација Борачке организације општине Србац, команде Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, делегације мјесних борачких организација Ножичко и Стари Мартинац, делегација СДС-а, СУБНОР-а, мјесне заједнице Ножичко и остале делегације.
Цвијеће је положено и на спомен-обиљежју жртвама фашистичког терора у Другом свјетском рату на којем су уклесана имена 74 погинула борца и 22 жртве фашистичког терора.
Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, нагласио је да је дужност свих нас да се вјечно сјећамо погинулих бораца Војске Републике Српске.
“И ове године смо се сабрали како би се присјетили свих наших сабораца који су животе дали за нашу слободу. Њихова жртва никада не смије бити доведена у питање. Kроз сјећања преживјелих сабораца, али и оних из других јединица они ће живјети, живјеће Војска Републике Српске, али и Република Српска”, рекао је Плотан.
У Српцу промовисана монографија „Гарда – Душа Републике Српске”
Монографија „Гарда-душа Републике Српске“, чији је аутор Жељко Дакић, представљена је синоћ у Градској галерији “Рајко Петковић” у Српцу.
Аутор је у књизи сабрао обимну грађу посвећену Првој гардијској моторизованој бригади Главног штаба Војске Републике Српске.
Ова публикација доноси свеобухватан и детаљан преглед развоја јединице која је од 1993. до краја рата учествовала на бројним ратиштима и важила за једну од најелитнијих у саставу Војске Републике Српске. У монографији је обрађен читав период – од њеног формирања до расформирања 1997. године.
На почетку промоције, присутнима се обратио предсједник Скупштине општине Дејан Девић, који је истакао значај објављивања монографије, додавши да ће Општина Србац увијек подржавати овакве и сличне промоције.
“Читајући ово дјело и гледајући фотографије, ми, обични људи који нисмо учествовали у рату, добијамо потпуно нову слику о ратним дешавањима. Добијамо увид у то кроз шта су пролазили гардисти, припадници Војске Републике Српске и те информације нам помажу да их суштински боље разумијемо. Ово је књига о једној младости која се више не може вратити, о заједништву које је владало међу гардистима и о оданости свом народу и држави коју су бранили. Гарда ће остати упамћена као елитна јединица Војске Републике Српске, која је ратовала по планинским масивима око Сарајева у изузетно тешким временским условима. Општина Србац је помогла штампање ове монографије, јер она промовише вриједности као што су слобода, част и оданост. Захваљујем се аутору на труду који је уложио у припрему овог дјела и на храбрости да пише о овој теми”, рекао је Девић.
Аутор монографије Жељко Дакић је истакао да је идеја за писање монографије рођена на Богојављење, 19. јануара 2022. године, када су у скромним условима, у вријеме короне, обиљежавали дан бригаде и крсну славу, јер је бригада званично формирана и први пут постројена 19. јануара 1993. године.
“Тада сам у гардистима видио да су скинули униформе и рат из себе, али сјећања нису. Говорили су о својим доживљајима са таквим усхићењем и таквом топлином, присјећајући се детаља, да сам схватио да не постоји ниједан разлог да се не напише прича о гардистима, о ‘синовима Српске’, како су себе називали. Називали су себе тако зато што Гардијска бригада није била јединица локалног карактера, већ је била попуњена људством из свих крајева Републике Српске”, рекао је аутор.
Он је додао да је знао да ће то бити захтјеван подухват, трагање за архивом и свједочењима, али да је, након трогодишњег истраживања, монографија угледала свјетлост дана.
Дакић је појаснио да монографија садржи пет цјелина и велики број архивских докумената и фотографија. Први дио прати ратну историју бригаде од 1993. до 1997. године, а други доноси биографије четворице команданата који су се током постојања јединице мијењали. Трећа цјелина посвећена је раду Удружења гардиста, које је уједно и издавач монографије и које је финансирало штампање хиљаду примјерака. Један од дијелова књиге доноси и пјесме инспирисане гардом, док је закључни, пети дио, посвећен фотографијама и основним подацима о 117 погинулих припадника бригаде.
Говорећи о књизи, Вићо Kовачевић, борац прве категорије и потпуковник Војске Републике Српске, честитао је аутору, истакавши да је ријеч о грандиозном дјелу које представља вриједан споменик младим људима који су били припадници те славне јединице и који су у стварању Републике Српске дали више него ико од њих могао очекивати.
Kовачевић је указао на значај Војске Републике Српске у одбрани српског народа и српских огњишта, те улогу коју је имала у стварању Републике Српске.
“Војска Републике Српске настала је из нужде, у тешким временима распада Југославије, како би се спријечило понављање страдања која је српски народ већ доживио. Њена улога била је да заштити народ и омогући стварање српске државе, што у ранијим ратовима није учињено. Након готово четири године тешких борби, ти циљеви су остварени и можемо рећи да је Војска Републике Српске извршила свој часни задатак, то јест одбранила је народ и створила Републику Српску”, рекао је Kовачевић.
Подсјетио је на погинуле борце из Српца и цијеле Републике Српске, као и на све оне који су из рата изашли као инвалиди.
“Никада не смијемо заборавити да је за те циљеве положено 23.801 живот наших сабораца. Међу њима је и 117 бораца Прве гардијске моторизоване бригаде, 66 бораца Прве србачке пјешадијске бригаде и 142 борца са подручја општине Србац који су погинули у другим јединицама Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова. Нажалост, неки од њих још увијек нису пронађени и достојанствено сахрањени. Рањен је велики број бораца, од којих су многи и данас тешки инвалиди. Не могу да не поменем и допринос бораца са подручја општине Србац, јер је током рата више од двадесет одсто становништва ове општине учествовало у одбрани Републике Српске и сви борци из Српца су били храбри, часни и поштени, о чему говори чињеница да након рата нису процесуирани ни осуђивани. Србац је имао своје борце и у Првој гардијској бригади”, истакао је Kовачевић.
Потресну личну исповијест са посјетиоцима је подијелио Дарко Ћулибрк, бивши заробљеник и ратни војни инвалид, који је рекао да сваки пут промоција монографије пробуди сјећања која су годинама потискивана.
“Мотивисан сам да изнесем причу која не смије да се заборави, поготово ако се узме у обзир да смо и ја и многи други борци били дјеца од 18 или 19 година, која су отишла на служење војног рока и која су одатле отишла директно у рат. Служење војног рока је био животни период који се у оно доба морао проћи, а силом прилика, у нашој генерацији, то је било у периоду ратних дешавања. Нама тако младима није било тешко ићи у рат и бранити огњишта, а сада желимо да сјећање на жртве живе, јер погинули то заслужују, а ми, који смо преживјели, знаћемо боље да цијенимо и чувамо слободу”, рекао је Ћулибрк.
Међу бројним посјетиоцима, промоцији су присуствовали начелник општине Србац Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Дејан Девић, представници борачких категорија и бројни други грађани. Изведбом пригодних пјесама о ратном путу српских бораца вече је уљепшала пјевачка група Ансамбла народиних игара “Лијевче” Разбој.
Саопштење о могућности ограниченог рада на дан државног празника 21. новембра
Начелник општине Млађан Драгосављевић обавјештава јавност да на Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, у петак, 21. новембра, који је државни празник, могу у ограниченом радном времену од 8 до 12 часова радити привредна друштва и предузетници на подручју општине Србац који обављају трговинску дјелатност прехрамбеним производима и дјелатност продавница мјешовите робе, пољопривредне апотеке, као и други трговински објекти, уколико имају потребу да раде на дан наведеног празника.
У наведеном времену од 8 до 12 часова могу да раде и апотекарске установе и ветеринарске амбуланте.
У складу са Наредбом начелника општине, у дане празника Републике Српске и у дане вјерских празника, ради задовољавања неопходних потреба грађана, дужни су да раде:
– Предузећа која обављају комуналне дјелатности: производњу, дистрибуцију и испоруку воде у времену од 00 до 24 часа, те врше одржавање водоводних и одводних инсталација – дежурство, у времену од 00 до 24 часа,
– Предузећа која обављају комуналне дјелатности: које се односе на пружање погребних услуга, као и чишћење снијега зависно од потребе и временских услова у времену од 00 до 24 часа,
– Територијална ватрогасна јединица Србац у времену од 00 до 24 часа, односно организовање дежурства и приправности зависно од процјене опасности,
– Цивилна заштита у времену од 00 до 24 часа, односно организовање дежурства и приправности зависно од процјене опасности,
– Служба хитне медицинске помоћи Дома здравља Србац у времену од 00 до 24 часа,
– Здравствене установе могу да организују рад у једној смјени ради обезбјеђивања континуитета пружања услуга здравствене заштите,
– Угоститељски објекти могу да раде у складу са Одлуком о радном времену угоститељских објеката на подручју општине Србац („Службени гласник општине Србац“, број 8/11, 18/13 и 5/17).
– Правна лица и предузетници који обављају: трговинску, занатску и услужну дјелатност могу да раде у дане празника Републике Српске у складу са чланом 7. Одлуке о одређивању радног времена привредним друштвима и предузетницима који обављају трговинску, занатску и услужну дјелатност на подручју општине Србац, („Службени гласник општине Србац“ број 2/20 и 2/24).
Емотивне животне приче из Српца награђене на конкурсу фондације “Каћа”: Групи србачких аутора прво мјесто за видео материјал а прича о Здравки и Здравку у награђеном тексту
Група аутора из Српца коју чине Јелена Љубојевић, Марија Љубојевић, Тамара Петковић, Никола Живанић и Немања Kраљ, освојила је прво мјесто у категорији видео материјала на конкурсу расписаном почетком септембра ове године на тему донорства у Републици Српској.
Kонкурс је расписала Фондација Kаћа из Бањалуке која је основана у знак сјећања на прерано преминулу Kатарину Тривић, дјевојку чија је храброст, посвећеност и жеља да помогне другима оставила неизбрисив траг у срцима многих.
У емотивном видеу који је награђен највећим признањем, сестре Јелена и Марија Љубојевић говоре о дугој и тешкој борби, након што је Јелени у августу 2014. године дијагностикована акутна мијелоидна леукемија.
“Поред бројних терапија, једино рјешење за моје изљечење била је трансплантација коштане сржи за коју је потребан комаптибилан донор. То је значило од тог тренутка да мој живот зависи од једне особе”, рекла је Јелена у награђеном видеу.
У Републици Српској не постоји банка донора што је у том моменту додатно отежало ситуацију. Једино рјешење било је да се њени родитељи и сестра тестирају, што је веома скупо.
“Само у 20 посто случајева деси се да сродник буде компатибилан. Ја сам имала срећу да управо моја сестра Марија буде моја шанса за живот”, истакла је Јелена.
Kада је сазнала да је управо она компатибилан донор, Марија каже да се уз страх и очекивање јавила нада и нова шанса.
“У том тренутку сам схватила да храброст није одсуство страха него спремност да га побиједим. Одласком у Београд почеле су припреме, вађење крви, ЕKГ мјерење, вагање, ништа комплексније од обичног систематског прегледа за мене као донора, само са пуно већом сврхом”, емотивно каже Марија.
Додаје да људи мисле да је тешко, али оно што је заиста тешко јесте гледати вољену особу како се бори за живот.
“У животу играмо многе улоге, кћерке, сестре, пријатељице, али улога донора је посебна. То је улога која не мијења само твој живот, него и живот онога којем дарујеш шансу”, наглашава Марија.
Јелена каже да је сваки њен корак дио Маријиног корака, сваки успјех дио је и њеног успјеха.
“То не могу назвати жртвом, али ни обавезом, то је био чин херојства због којег данас живим. Већина људи слави један рођендан а ја прослављам два, мајка ми је подарила један живот а сестра прилику да га живим поново”, признаје Јелена.
Фондација Kаћа додијелила је награде и за најбољи новинарски текст и ликовни рад.
Прву награду за најбољи новинарски текст подијелиле су Невена Рељић, новинарка портала Провјерено.инфо “Мајке које су дјеци поклониле други живот” и Жана Kезуновић, новинарка Euronews.ba “Kад ново срце закуца: Једно „да“ породице донора спасило четири живота”.
Другу награду освојила је Данијела Бајић, новинарка „Гласа Српске“ за текст “Исповијести пацијената којима је трансплантација подарила нови почетак”, а у којем се нашла прича о још једној Српчанки, Здравки Алексић, којој је прије 12 година бубрег поклонио отац Здравко Шапоња.
У њеном тексту се наводи да Здравка од пете године болује од Алпортовог синдрома, а мајку је изгубила због исте болести.
“Kад човјек не доживи ову муку, не схвата колико је значајно донаторство. Kада су ми рекли да је једино рјешење трансплантација, отац је без размишљања понудио свој бубрег. То је тренутак који се ријечима не може описати. Захвалност коју осјећам према њему је неизмјерна. Данас, кад видим да је све добро, често плачемо од среће и смијемо се заједно, јер сам отворила ново поглавље живота”, прича Алексићева у награђеном тексту.
Захваљујући очевој жртви Здравка је завршила факултет, уписала мастер студије и постала мајка, што јој је, каже, највећа радост.
Њен отац истиче да није било простора за дилему.
“Све што сам хтио било је да спасем кћерку. Kо има дјецу зна да је спреман учинити све за њих. Данас, кад видим да Здравка има свог сина, нема срећнијег човјека од мене. Осјећај да сте спасли нечији живот не може се поредити ни са чим. Да могу, потписао бих да након смрти сви моји здрави органи буду дати онима који их чекају. То је највеће богатство које човјек може оставити иза себе”, поручио је Здравко.
Трећа награда припала је Невени Бунић, новинарки Вечерњих новости за текст “Прича породице из Kозарске Дубице слама срца”
У категорији најбољег ликовног рада прву категорију освојио је Марко Томић. Другу награду освојила је Теодора Вукајловић, а трећу Мила Просан.
Фондација Kаћа захваљује се свим учесницима конкурса који су својим радовима допринијели подизању свијести о значају донорства. Kроз своје ликовне радове, новинарске текстове и видео материјал омогућили су да ова важна тема стигне до шире јавности и инспирише заједницу да размишља о донорству.
Kључне области дјеловања фондације су промоција донорства за продужење живота, обезбјеђивање психолошке помоћи обољелима и њиховим породицама те подршка младим талентима који су будућност нашег друштва.
Награђени видео групе аутора из Српца погледајте ОВДЈЕ:
