Одборници Скупштине општине Србац подржали приједлог за увођење медицинске школе
На деветој сједници Скупштине општине Србац, одборници су дали позитивно мишљење на план уписа ученика у прве разреде средњих школа за школску 2026/27. годину, са додатним приједлогом да се по први пут омогући упис ученика у медицинску школу. Овај приједлог би требао да буде упућен Министарству просвјете и културе Републике Српске, како би се добила сагласност на план уписа за следећу школску годину.
Планом уписа првобитно је био предвиђен упис ученика у гимназију општи смјер, царински техничар, техничар ЦНЦ технологије, бравар-заваривач/механичар мехатронике, пнеуматике и хидраулике, као и конобар/кувар и то 112 ученика распоређених у пет одјељења. Овај план усклађен је са резултатима анкета проведених међу ученицима и родитељима, као и са мишљењем Завода за запошљавање РС, привредних субјеката и других релевантних институција.
Директор Центра средњих школа „Петар Kочић“ Србац, Миленко Живанић, изјавио је да ову школску годину похађа укупно 336 ученика распоређених у 17 одјељења, што је једно одјељење више него прошле године. Наставу изводи 38 професора, углавном у стручној настави.
„Суочавамо се са смањењем броја ученика који завршавају основну школу, израженим демографским проблемима, а реформски процеси нису дали очекиване резултате, посебно када је ријеч о гимназији. Због тога је планиран мањи упис у гимназију, и то једно одјељење са 16 ученика. То не значи одустајање од гимназије, већ покушај да се очува квалитет наставе“, рекао је Живанић.
Према његовим ријечима, највећи број ученика који одлази из Српца након основне школе, бира медицинске школе у Бањалуци и Лакташима. Према анкети, 16 србачких ученика планира упис у медицинске школе, док за остале школе које не постоје у Српцу интересовање показује један до два ученика.
Како каже, план уписа је због тога усмјерен ка јачању стручних занимања која имају реалну примјену и перспективу.
„За мјесец дана очекујемо завршетак грађевинских радова на опремању објекта ЦНЦ центра и кабинета мехатронике, који ће бити смјештени у школи. У претходном периоду реализован је низ инфраструктурних радова у циљу побољшања квалитета наставе, укључујући мјере енергетске ефикасности“, навео је Живанић.
Одборник Милош Будић упутио је приједлог да се у план уписа уврсти одјељење медицинских техничара, наглашавајући да би овим кораком била испуњена велика потреба за медицинским кадровима у нашој општини и региону.
Истог мишљења је и одборница Свјетлана Радојевић која је истакла да је кључно да се план уписа усклади са потребама локалне привреде и тржишта рада. Она је подржала увођење медицинске школе и додала да би план уписа требало усмјерити и на занимања која су реално тражена у општини, попут радника у дрвној индустрији, која је, према њеним речима, кључна за привредни развој Српца.
„Царински техничари нису занимање које је тражено на тржишту рада у Српцу. С обзиром на природу наше привреде, вјероватно је већа потреба за квалификованим радницима у сектору дрвопрерађивачке индустрије него за царинским техничарима. У том смислу, важно је да образовни систем у Српцу буде флексибилан и прилагодљив потребама локалног тржишта,“ нагласила је Радојевић.
Одборник Горан Ћосић сматра да образовни систем у Српцу мора да буде динамичан и одговоран према потребама заједнице.
„Школски центар је темељ сваке заједнице. Ако желимо да школу одржимо живом, потребно је да се реагује на вријеме и да у образовни систем уведемо занимања која су неопходна и која могу пружити перспективу ученицима у будућности,“ изјавио је Ћосић.
Директор школе Миленко Живанић је рекао да је приједлог о увођењу медицинске школе врло добар и разумљив, имајући у виду значајан број ученика који се уписују у медицинске школе у Бањалуци и Лакташима, што јасно показује интересовање родитеља и ученика за ову област.
„Међутим, то подразумијева испуњавање строгих услова. Потребна је сагласност локалне заједнице, што не представља проблем, као ни сагласност надлежног дома здравља, али су неопходни и стручни кадар, одговарајућа медицинска опрема, као и обавезна сарадња са здравственим установама ради реализације практичне наставе у трећем и четвртом разреду, првенствено са Општом болницом Градишка. У овом тренутку школа нема обезбијеђене све наведене услове, те је за увођење медицинске школе потребно испунити законске и инфраструктурне захтјеве, што захтијева озбиљну анализу и ширу институционалну подршку. Уколико се у будућности обезбиједе сви потребни услови за реализацију овог занимања, школа је спремна и заинтересована за његово увођење“, истакао је Живанић.
Замјеник начелника општине Владимир Гужвић изјавио је да лично подржава приједлог за увођење још једног занимања у Центру средњих школа, и то оног за које постоји највеће интересовање ученика. Он је навео да ће Скупштина данашњим закључком предложити упис додатног одјељења медицинске школе, чиме ће ученицима основних школа бити понуђене нове могућности које до сада нису постојале у Српцу.
„Локална заједница је донијела закључак да затражи од средњошколског центра да у план уписа уврсти одјељење медицинских техничара, односно медицинске школе, било као самостално или комбиновано одјељење, у зависности од интересовања ученика, укључујући смјерове попут фармацеутског техничара или неких других. Уложићемо максималан напор да се ова иницијатива реализује, како би ученици из Српца, али и они који долазе из других средина, могли да заврше средњу школу коју желе у савремено опремљеном објекту“, истакао је Гужвић.
Марко Михољчић, начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, подржао је план уписа са додатним приједлогом, наглашавајући да је потребно повезати образовне институције са привредним секторима како би се ученицима омогућила квалитетна практична настава. Он је додао да се прошле године успјело уписати само 96 ученика, иако је план био за 120, али су успјели да задрже број одјељења.
„Kао мјере за задржавање ученика, Општина Србац финансира превоз средњошколаца, а обезбијеђене су и стипендије, посебно за дефицитарна занимања попут бравара и заваривача. Такође, има понуда од привредних субјеката, нарочито из прехрамбено-пољопривредног, али и машинског и дрвног сектора да се обезбиједе стипендије за ученике још од првог разреда средње школе, а потом и њихово запослење“, рекао је Михољчић.
