Дешавања

Љубав према фолклору и народним обичајима пробудила је креативни дух код младог Српчанина, Саше Ивковића (21), који је своје животно опредјељење пронашао у сакупљању и изради народних ношњи са ових простора.

Као некадашњи члан фолклорних друштава из Српца, а сада студент друге године на Одсјеку етнологије и антропологије на Филозофском факултету у Београду, Саша је стекао богато искуство које је примјенио не само у израду ношњи, већ и аутентичних комада накита, а његови радови су већ изазвали пажњу у читавом региону.

На десетој јубиларној ревији реконструисаних народних ношњи „Обнављамо баштину“, која је у децембру одржана у Трњанима код Славонског Брода, освојио је прво мјесто са српском народном ношњом Сарајевског поља коју је реконструисао са тимом својих сарадника.

Ревија је ове године одржана онлајн, због епидемиолошких мјера, а награђене су најбоље народне ношње Хрвата, док је Сашин рад однио побједу у категорији ношњи из других држава.

“У конкуренцији је било још шест ношњи из БиХ, Србије и других земаља, међу којима и једна ношња из Литваније, тако да сам пресрећан што је баш мој рад добио највеће признање. То је ношња која ме је занимала већ дужи период. Већ извјесно вријеме проучавам начине на које је сашивена и украшена. Мјесецима сам радио на изради једног таквог комплета ношње, а финални производ је представљен управо на овој ревији”, каже Саша.

Истиче да му је ово био први комплет кога је лично сашио, јер се до сада углавном бавио израдом накита за ношњу. Још као основац учествовао је у радионицама израде накита, научивши прво да плете наруквице, а затим постепено савлађујући хеклање перлица и друге технике.

“Доста сам читао о томе а посуђивао сам и примјерке од колекционара како бих усавршио своје знање. Трудим се да сваки од њих буде досљедан, да изгледа онако како су га правили наши преци, али да сваки буде оригиналан на свој начин. За њима већ влада интерес код људи који се баве фолклором, али немам за сада намјеру да крећем у серијску производњу, баш из разлога како би се задржала њихова аутентичност”, каже Саша.

Прошле године је учествовао и на тринаестој по реду ревији народних ношњи „Бисерна грана“, која се одржава у Футогу, а која је такође одржана онлајн због пандемије вируса корона. Узео је учешће и на ревији у Фекетићу код Бачке Тополе на којој су презентоване ношње младенаца.

“На овим ревијама сам представио ношњу из Српца коју сам прикупљао у протеклом периоду. Ова ношња је специфична јер се у њој преплиће динарска струја народне ношње, која је била карактеристична за ношње из 19. вијека, и елементи славонске народне ношње на коју углавном личе ове у новијем периоду”, каже Саша.

По његовом мишљењу, у фолклорном аматеризму на нашим просторима веома мало се користи наслијеђе из Босне и Херцеговине, јер културно-умјетничка друштва углавном теже играма из Србије и Македоније.

“Зато се трудим највише пажње посветити ношњама из БиХ које изгледају прелијепо ако се ураде како треба, а уз то имамо широк спектар занимљивих игара. Јако је тешко израдити аутентичну ношњу која се носила прије стотињак година, јер су тада конци били доста тањи а вез је био јак ситан, тако да су ми радови из тог периода фасцинантни. Они имају своју вриједност и све је већи број људи који се за њих интересује”, сматра Саша.

Посебно истиче подршку људи који се баве израдом и прикупљањем народних ношњи у цијелом региону, за које каже да међу њима нема сујете и да једни другима активно помажу како би израдили квалитетне радове који ће остати истински чувар културне баштине овог краја.

Саша каже да се од овог занимања може лијепо живјети ако се пружи максимална посвећеност и на вријеме постави јасан циљ.

“Нема много људи који се баве овим послом и мало је радних мјеста за такву врсту занимања. Себе у будућности видим у неком музеју у којем ћу се бавити пручавањем традиционалних начина одијевања са акцентом на подручје БиХ”, рекао је Саша.

Бројни хуманисти широм Српске и региона прикупили су потребна средства у износу од 20 хиљада KМ за лијечење Далиборке Симић из Бијељине, која болује од веома прогресивног карцинома дојке са метастазама на костима, плућној марамици и кожи.

Заказана је операција која ће бити извршена 29. јануара у једној клиници у Грчкој и која ће Далиборки дати шансу за оздрављење.

Далиборка је родбински везана за Србац чија породица упућује захвалност нашим суграђанима који су такође дали допринос прикупљању помоћи.

“Захваљујемо свима који су помогли Далиборки да оде на лијечење јер ова средства није могла сама обезбиједити. Ваше мало њој значи пуно и тиме сте јој дали нову шансу за живот”, каже се у захвалници њене породице из Српца.

Захваљујући Удружењу жена обољелих од карцинома дојке „Геа“ из Бијељине протеклог мјесеца је био отворен хуманитарни број путем кога су сви грађани Српске могли пеужити помоћ лијечењу ове младе жене.

На територији србачке општине вечерас око 22.30 часова осјетио се нови земљотрес јачине 4.5 степена по Рихтеру.

Епицентар је био 13 километара од Сиска, у околини Петриње.

Kао и претходних дана, и овога пута многи грађани Српца су осјетили љуљање стамбених и пословних објеката а потрес је трајао неколико секунди.

Земљотрес се поново осјетио у општинама и градовима у сјеверозападном дијелу Републике Српске, као и у околини Загреба, Славонији и другим дијеловима Хрватске, а сазнаје се да се осјетио и у Београду и другим градовима у Србији.

Према изјавама сеизмолога, потреси на овом подручју могу се очекивати и наредних седмица, па чак и мјесеци.

Православни вјерници широм србачке општине данас прослављају најрадоснији хришћански празник Божић, који се ове године слави под посебним условима због пандемије вируса корона.

Због епидемиолошких мјера које су на снази, Божић се углавном прославља у најужем породичном окружењу а светим литургијама које су организоване у бројним храмовима присуствовао је ограничен број вјерника.

Божићну литургију у храму Васкрсења Господњег служио је протонамјесник Жељко Сарић уз саслужење свештеника Александра Kустурића и Петра Вуковића.

Многи вјерници су дошли како би се причестили и тако окончали вишенедјељни пост а уједно су запалили свијеће и помолили се за своје ближње.

Протонамјесник Жељко Сарић пожелио је вјерницима да их служи добро здравље и да се живот што прије врати у нормалу, те да се ове године роди још више дјеце и тако побољша наталитет у нашој општини.

Он је рекао да ће у току ове године бити настављени радови на уређењу храма, а у плану је постављање нових икона које су набављене уз помоћ донатора.

“Већ смо набавили иконе које ћемо поставити у унутрашњости храма а намјеравамо поставити и пет икона од камена око храма за које су нам потребни донатори и сви који могу и желе могу се пријавити да нам помогну”, рекао је Сарић.

На сличан начин, уз поштовање епидемиолошких мјера, најрадоснији хришћански празник је прослављен и у манастиру Осовица и другим православним светињама а нарочито весело је било на Бадњи дан када је вршено освећење и налагање бадњака.

Са посебном радошћу божићни празници су прослављени у Ћукалима гдје је у новом храму Свете Огњене Марије, на Бадњи дан, по први пут одржано богослужење, а организовано је и налагање бадњака који се по традицији возио кроз село.

Средства за зидање храма прикупили су мјештани из села и дијаспоре, док су новац за куповину једног звона обезбиједиле жене из Ћукала, а другог предсједник Фискалног савјета РС Миленко Kрајишник који потиче из овог села.

Божићни празници славили су се у многим домовима са великом радошћу, а и ове године је био примјетан велики број наших суграђана из дијаспоре који су искористили годишњи одмор да најрадоснији хришћански празник прославе у свом завичају.