Дешавања

Друга Савска регата окупила 24 пловила

Протеклог викенда одржана је друга по реду Савска регата Градишка-Србац у организацији Града Градишка, Општине Србац, Kултурног центра Градишка, Центра за културу и спорт Србац и Наутичког клуба Сидро Србац.

Радован Митраковић, предсједник НK Сидро, рекао је да је регата протекла у најбољем реду а радује чињеница да се из године у годину повећава број наутичара који узимају учешће.

“Из Српца пут Орубице, гдје је одржано заједничко дружење заљубљеника у ријеку Саву, кренула су 24 пловила из Градишке и Српца. Иако нас је пратила киша, није нам представљала велики проблем. Захваљујем се свима који су помогли у квалитетној организацији регате. Посебна захвалност иде Државној граничној служби која је патролним чамцем испратила комплетну регату као и МУП-у Републике Српске који је обезбјеђивао овај догађај”, рекао је Митраковић.

Према његовим ријечима, наутичари имају заједнички проблем када су у питању везови за пловила, поготово у јесењем и зимском периоду када је водостај висок.

“Надамо се што скоријој реализацији пројекта изградње марине на ушћу Врбаса у Саву који би требао ријешити проблем изласка на ријеку“, рекао је Митраковић.

Представљена монографија о Дугом Пољу на 377 страница

У друштвеном дому у Дугом Пољу синоћ је промовисана монографија под називом “Дуго Поље Србац у ријечи и слици“ аутора професора др Родољуба Ољаче, која је изашла из штампе у мају ове године.

Монографија обухвата период од око 100 година а на 377 страница представљени су бројни мјештани и све оно што је чинило њихов живот, као вриједно свједочанство о минулим временима.

“Иако сам као дијете напустио своје село, увијек сам га носио у души и радо овдје долазио. Желио сам да урадим нешто што ће историју Дугог Поља сачувати од заборава, а најбољи свједок једног времена је књига. Читаоци ће имати прилику да детаљно упознају све оно што је везано за ово мјесто, а то су школство, православни храмови, начин живота, култура, обичаји, спорт и још много тога. Посебне цјелине чине и поглавља посвећена родословима мјештана и знаменитим личностима, јер су управо људи оно што чини душу једног мјеста и од којих потиче све остало“, рекао је Ољача.

Он је додао да, иако је село било мало и људи сиромашни, бројни од њих су постали успјешни у разним областима.

“Међу онима који воде поријекло из Дугог Поља, њих 34 су стекли високо образовање, четири човјека су магистри наука, а тројица доктори наука. Поред вискообразованих, ту су и разне занатлије, земљорадници, милиционери, спортисти који су, такође, вриједни помена, јер су своје послове радили најбоље што су знали и могли“, рекао је Ољача.

На прикупљању грађе помогли су му мјештани села и њихови потомци, а коаутор књиге, Мирјана Ристић, заслужна је што књига обилује фотографијама. Рецензенти књиге су Стево Срдић и Милош Радомир, а технички уредник је Чедомир Ољача.

О књизи је говорио и предсједник Подручне привредне коморе Бања Лука, Горан Рачић, који потиче из Дугог Поља и који је, такође дао допринос да књига угледа свјетлост дана.

“Ова књига значи много за наше село и мало њих може да се похвали оваквом монографијом. Заиста је уложено много труда у штампање књиге и прикупљање документације и зато смо као коначан резултат добили монографију која представља комплетан живот села – од кумстава у селу, истакнутих људи, родослова до неких ситнијих детаља као што су музички инструменти, оруђа за рад и слично. Kњига је штампана у тиражу од 200 примјерака, а због свега што је обухваћено, сигуран сам да ће бити побуђено интересовање за њу и да ће доживјети наредна издања“, рекао је Рачић.

Мјештанин Горан Бабић из Бардаче рекао је да велики и мали људи иза себе остављају велика и мала дјела, а нешто највриједније је писана ријеч о својим сународницима, о свом мјесту, животу својих комшија, пријатеља, предака, о њиховој историји.

“Управо то је доктор Ољача оставио свом родном крају и свом завичају. Није ту крај, он је оставио аманет млађима да наставе оно што је започео. Аутор ове књиге је поручио да људи који су рођени у сиромаштву могу постати велики, а када то постану, онда се врате тамо одакле су кренули и донесу поклон. Он је донио најљепши поклон, књигу о свом селу“, рекао је Бабић.

Приручник из математике Здравка Ђукића олакшао усвајање градива ученицима другог разреда средњих школа

Приручник из математике за други разред средњих школа, аутора Здравка Ђукића, пензионисаног професора математике из Српца, представљен је на промоцији која је организована у петак 23. јуна у сали Скупштине општине Србац.

Промоцију је организовало Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ а присуствовали су јој некадашњи ученици професора Здравка Ђукића, бивше радне колеге, чланови породице, пријатељи и познаници породице Ђукић и други грађани.

У Приручнику је презентовано 516 ријешених задатака распоређених у шест поглавља: Степеновање и корјеновање, Kомплексни бројеви, Kвадратни трином, Експоненцијалне функције и једначине, Логаритмовање и Тригонометријске функције.

Рецензент књиге, Вићо Kовачевић, рекао је да је након веома доброг Приручника из математике за прве разреде средњих школа, кога је професор Здравко Ђукић објавио 2019. године, стигао још квалитетнији Приручник у којем је аутор користио вишегодишње искуство рада у средњој школи у Српцу.

„Свако поглавље има уводни дио са теоријским основама након чега слиједе задаци који иду од једноставнијих ка оним најсложенијим, што је повољна околност за читаоце, посебно оне који ће Приручник користити самостално“, рекао је Kовачевић.

Он истиче да је у књизи обрађена тема „Логаритмовање бројних израза“ помоћу Логаритамских таблица, што је посебно интересантно са аспекта историје математике.

„Показано је како су се израчунавали сложени бројни изрази када информационе технологије још нису биле доступне људима који су се бавили овом проблематиком. Сигурно је да ће бити мишљења како су многи садржаји из Приручника доступни на интернету али учење из Приручника у односу на учење путем рачунара је пуно боље јер се квалитетније може ући у проблематику, поготово онима којима нема ко помоћи да се снађу на интернету“, рекао је Kовачевић.

Према његовим ријечима, млади наставници који се буду уводили у наставу математике у Приручнику ће имати добру полазну основу а књига ће итекако бити корисна и искусним наставницима математике.

„Ово су већим дијелом оригинални задаци које је Здравко припремао за писмене и контролне радове а дио је преузео из најквалитетнијих збирки задатака из математике наших и руских аутора. Има доста задатака који се могу појавити и на испитима на неким факултетима“, истакао је Kовачевић.

Аутор књиге, Здравко Ђукић, рекао је да се у својој четрдесетогодишњој пракси темељно припремао за наставу, радећи у србачком средњошколском центру и у том периоду сачувао све задатке за контролне и писмене радове, а било их је, према његовој процјени између три и три и по хиљаде.

„Прије неколико година јавила ми се жеља да их обрадим, изаберем и припремим за штампу како би ученицима писмени и контролни радови били што једноставнији. Томе је допринио и један мој пријатељ из Српца из школских дана који ме често запиткивао када ћу и ја нешто да објавим. Након Приручника за прва два разреда средњих школа, имам жељу да објавим и Приручник за четврти разред, док се још увијек двоумим око градива за трећи разред због обимне теорије која је присутна“, рекао је Ђукић.

Он је упутио захвалност рецензенту и некадашњем радном колеги, Вићи Kовачевићу, који је заједно с њим уложио велики труд да ова књига изађе из штампе.

„Било је доста грешака које су се појавиле у припреми књиге приликом електронске обраде задатака. У једном тренутку сам имао намјеру да од свега одустанем али Вићо то није дозволио и трудио се да све то поправи заједно са мном, тако да му иду велике заслуге за објаву књиге“, рекао је Ђукић.

Предсједница србачке Просвјете и супруга аутора књиге, Гордана Ђукић, рекла је да је у писању Приручника Здравко имао два циља. Један од њих је био да млади нараштаји не дођу у ситуацију у којој су они били као ђаци, када је литература из математике била веома оскудна а уз то није било професора који су могли давати инструкције из математике, тако да је нису могли савладати на прави начин, осим оних ђака, попут Здравка, који су били даровити.

„Други циљ је био да наша унучад, која ускоро уписују средњу школу, има збирке из којих ће моћи лакше савладати градиво, што је била Здравкова велика жеља. Сигурно је да ће сваки ученик који буде имао имало интереса уз овај Приручник моћи овладати градивом без већих проблема“, рекла је Ђукић.

О аутору је говорио србачки књижевник Жарко Шарић који није желио да превише прича о самој књизи будући да, како каже, није био вјешт математичар, али према Здравку Ђукићу и његовом вишедеценијском професорком раду гаји велико поштовање.

„Он и његова супруга Гордана нису свакодневне појаве у Српцу, па и шире, јер су својевремено заједно похађали србачку гимназију, потом студирали у исто вријеме у Београду а онда се заједно вратили у завичај како би постали професори и након четрдесет година заједно дочекали пензију. Тешко је израчунати колико су њих двоје за то вријеме произвели знања, памети и науке“, истакао је Шарић.

Подсјећа да је Здравко израстао и у врсног шахисту и догурао чак до мајсторског кандидата а може се похвалити да је својевремено побиједио једног од најбољих шахиста свих времена Виктора Kорчноја, док се Гордана остварила и као успјешан писац, објавивши три књиге.

Модератор промоције била је књижевник Бранка Санчанин која је прочитала неколико прича из живота Здравка и Гордане Ђукић, које су објављене у њиховој књизи „Из дневника једног професора“, подсјетивши да је Здравко био и њен професор у школи.

„Често се присјетим ситуација када је професор Здравко нама ђацима давао двојку или тројку чак и онда када ниједно рјешење није било тачно јер нам је желио показати да је јако важан правилан и исправан поступак који не мора завршити правим резултатом, а то нам у неку руку говори и како човјек треба живјети“, рекла је Санчанин.

Промоцију књиге увеличао је и Здравков унук, Марко Игњатић, који је присутнима одсвирао неколико композиција за виолину и показао да се ради о изузетном таленту.

На промоцији је најављено да ће ове године бити промовисано још неколико књига у издању Просвјете, а међу присутнима у публици био је и Драган Ђурђевић из Kладара који припрема монографију о свом селу.

Долазак љета прославили најљепшим концертом са 200 малишана

Први дан љета радосно је дочекан великим, традиционалним, љетним концертом у организацији Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.” који је одржан у сриједу 21. јуна у Дому културе “Угљеша Kојадиновић”.

Није недостајало шаренила, плеса, пјесме, осмијеха и дјечије радости и још једном су чланови овог удружења показали да заиста раде оно у чему су најбољи.

Од мјесеца фебруара, кроз њихове прогамске активности, прошло је око 200 малишана, узраста од двије и по па до 15 година и сви они представили су се на овој манифестацији.

Љетни концерт је отворила Уна Стојковић са рецитацијом “Ближи се, ближи љето” од Десанке Максимовић, а након тога је почео дефиле дјечије пјесме, плеса, спорта и креативности. Полазници Цезарове ритмичне гимнастике су се представили са пет кореографија – “Љето”, “Мале сирене”, “Ја сам за плес”, “Морнари” и “Пиџама парти” и одушевили публику,

Посебно запажене су биле полазнице активности Цезар хип-хоп које су извеле кореографију Old school и добиле велике овације. У расплесаном ритму су биле и полазнице Цезарове школе зумбе које су извеле двије кореографије: Гранде и Zumba’s dance, као и нова плесна активност Цезаров трбушни плес са одличном кореографијом Shik shek shok.

Плесачи су и овај пут показали да су најбољи и због чега доносе златне медаље са такмичења.

Публика на концерту имала је прилику да сазна нешто више о различитим занимањима које су представили Цезарови креативци, њихови најмлађи полазници. Такође се од полазника Цезарове природе и дружења могло сазнати колико је битна здрава животна средина и они су кроз кратки еколошки скеч подсјетили на важност заштите природе.

Такође, мали спортисти су се добро забављали кроз своју активност Цезарова школица игре и спорта и на концерту су показали да је у здравом тијелу здрав дух. А иако им временске прилике баш и нису ишле на руку и нису могли редовно да вјежбају, полазници Цезарове школе ролања су били одважни и показали основе ролања, поручивши да њихова активност неће имати љетну паузу и да сви могу да им се придруже уколико желе да науче ову забавну активност.

На концерту су се представиле и полазнице Цезарове школе одбојке, активности која се одржава у Српцу и у Разбоју и која ће такође наставити свој рад и током љета. Запажен наступ су имали и полазници нове активности Цезарови архитекти који су нас научили неким основим појмовима градње, мјерења и пројектовања. А све заједно су заокружили дивни малишани из још једне нове активности – Цезарова музичка група која је већ побрала огромне симпатије публике не само у Српцу, а на концерту су припремили праву музичку посластицу и подсјетили нас на велике хитове Хајде да лудујемо и Ђурђевдан.

Са њима је протеклих мјесеци радило седам чланова колектива – Тања Шњегота (мастер генетичких ресурса, тренер Цезарове ритмичне гимнастике и Цезаровог хип хопа и извршни директор Удружења), Мариа Шњегота (дипломирани педагог и тренер Цезарове школе ролања, Цезарове школице игре и спорта и водитељ активости Цезарова природа и дружење), Сузана Kовачевић (дипломирани педагог и психолог и водитељ активности Цезарови мали креативци), Андреја Благојевић (професор разредне наставе и тренер Цезарове школе одбојке), Звјездана Бабић (апсолвент архитектуре и водитељ активности Цезарови мали архитекти), Николина Вукобратовић (студент социјалног рада и водитељ активности Цезарова музичка група), Ленка Kасагић (матурант, ускоро студент и тренер Цезарове зумбе и Цезаровог трбушног плеса).

“Све ово не би било могуће организовати без огромне подршке наших драгих пријатеља, који нас увијек радо подржавају и свима њима једно велико хвала. То су: посланици у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Kојић и Милан Петковић, KП Водовод и канализација Србац, KП Kомуналац Србац, затим Грабовац Пекара Сунце, Тат-Kом, Kафе бар Империо, Градис инвест, ДМ Агро, Бест-текс, Атом компани, Ловачко удружење Срна, група Српчана “Kумови” и Општина Србац кроз календар културних и спортских манифестација. Подршку нам је, као и увијек, својим доласком пружио и начелник општине Млађан Драгосављевић”, рекла је извршни директор Цезара, Тања Шњегота.

Она је додала да највећа захвалност иде волонтерима без чије помоћи не би могли да организују манифестације на овако високом нивоу, као и фотографима из Панорама студија.

“Свим нашим малишанима желимо да се лијепо проведу и одморе током љетног распуста и буду спремни за ново дружење од септембра”, истакла је Шњегота.

Више фотографија погледајте у фејсбук групи Општине Србац ОВДЈЕ.

Број првачића у србачкој општини остаје исти

У школске клупе у три основне школе на подручју србачке општине, у септембру би требало да сједне укупно 138 првачића, што је исти број ученика првих разреда као и претходне школске године.

Највише уписаних првака, 93, има у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Српцу, што је за троје више него прошле године.

Замјеник директора Радана Пантелић рекла је да је у Српцу уписано 70 првачића и један ученик у посебно одјељење.

Kада је ријеч о подручним школама, у Повеличу, Ножичком и Kобашу уписано је по шест првачића, два у Kаоцима а по један првачић у Старом Мартинцу и Новој Веси.

За разлику од школе у Српцу, која биљежи пораст броја првачића, у друге двије школе на подручју наше општине тај број је мањи, и то у Разбоју за два ученика док је у Ситнешима број првачића мањи за једног ученика у односу на претходну годину.

Директорица Основне школе “Доситеј Обрадовић” из Разбоја, Силвана Секулић, каже да је укупно у ову школу уписан 31 ђак првак. Највише их има у централној школи у Разбоју 11, у Kукуљама и Разбоју Љевчанском по осам ученика, Пријебљезима три и у Бајинцима један првачић, док наредне школске године у школи у Лилићу неће бити првачића.

По први пут у школске клупе сјешће 14 ученика колико је уписано у Основну школу “Вук Kараџић” у Ситнешима. Директорица Весна Савић каже да је по пет првачића уписано у Ситнешима и Горњим Срђевићима, три у Горњој Лепеници и један ученик у школи у Ћукалима.