Вијести

Поводом 9. маја, Дана побједе над фашизмом, данас је у Српцу одржан помен жртвама Другог свјетског рата, у коме се српски народ борио на страни антифашиста.

Помен је организовало Удружење СУБНОР Србац, уз подршку Општине Србац и Општинског одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, а присуствовале су делегације Општине Србац, СУБНОР-а, Борачке организације Србац и Актива младих социјалдемократа Србац.

Цвијеће је прво положено на спомен обиљежја на Партизанском гробљу у Српцу, у знак помена на 56 погинулих бораца разних ратних јединица НОР-а, који су страдали током рата на подручју наше општине и 27 погинулих бораца Пољског батаљона.

Присутнима се потом обратио предсједник СУБНОР-а Богдан Давидовић, који је у име удружења захвалио присутнима на одзиву. Давидовић је истакао да је Партизанско гробље један од најоригиналнијих спомен-комплекса у БиХ, који је у присуству око 1000 грађана откривен 1964. године, а затим појаснио откуд Пољаци на овим просторима.

“За вријеме Аустроугарске власти на ове просторе досељено је из Галиције око 5.000 Пољака колониста, који су смјештени у шумовите предјеле Новог Мартинца, Расавца, Раковца, Kунове, Срђевића и Лепенице, гдје су породице добиле по 10 хектара шуме за стварање услова за живот, гдје су се и задржали. Међутим, након Другог свјетског рата, они су се по Декрету 1946. године колективно вратили у област Вроцлав”, рекао је Давидовић и додао да су прије десетак година успостављени братски односи између Српца и општине Новогрођец.

Он је овом приликом поменуо и да је у Другом свјетском рату учешће узело преко 1.600 грађана са подручја наше општине, од чега их је 468 погинуло, 506 се воде као жртве фашистичког терора, а 296 је одведено у логоре.

Након помена на Партизанском гробљу, положено је цвијеће и запаљене свијеће на заједничком Централном спомен обиљежју које је подигнуто погинулим борцима оба претходна рата.

“Ово обиљежје је подигнуто у знак сјећања на све родољубе који су живот дали за слободу свог народа. Оба споменика су откривена 10. септембра 2006. године, на Дан страдања бораца србачке лаке бригаде на Возући”, рекао је Давидовић.

Истакао је да се у 2021.години очекује додатно уређење споменичког комплекса и околине и захвалио се руководству Општине Србац на једнакоправном односу према борачким удружењима и организацијама.

Делегације су у парку Основне школе “Јован Јовановић Змај” у Српцу, положиле по једну ружу на три бисте народних хероја Данка Митрова, Здравка Челара и јединог србачког хероја Саве Вујановића Жуће који је 1941. године погинуо на подручју општине Љубовија.

Дугогодишњи судија и предсједник Основног суда у Српцу и Градишци, Вељко Kрејић, изненада је преминуо данас у Српцу у 68. години живота.

Рођен је 21. јула 1953. године у Српцу, гдје је завршио основну и средњу школу, а титулу дипломираног правника стекао је 1977. године на Правном факултету у Бањалуци.

Прво радно искуство стицао је у Основном суду у Српцу од 1977. до 1979. године, а затим је годину дана провео радећи као секретар у некадашњем привредном гиганту Стирокарту, гдје је био ангажован на правним пословима.

Након полагања правосудног испита, пред комисијом Републичког секретаријата за правосуђе и организацију управе у Сарајеву, вратио се у Основни суд у Српцу гдје је радио у периоду од 1981. до 1989. године и од 1992. до 2004. године, као судија и предсједник суда.

Од 2004. до 2010. године обављао је дужност судије у Општинском суду у Ливну, а затим и у Kантоналном суду од 2010. до 2012. године.

Након тога је од 2012. године био ангажован као предсједник Основног суда у Градишци, гдје је провео задње дане свог живота.

У периоду од 1989. до 1992. године радио је и као секретар у Општинском секретаријату унутрашњих послова у Српцу и као начелник Станице јавне безбједности Србац.

Био је активан у друштвеном и јавном животу. Обављао је дужност предсједника Социјалистичког савеза Србац, предсједника Општинске изборне комисије Србац, предсједника и директора Рукометног клуба Србац, а био је и дугогодишњи члан и предсједник Ловачког удружења „Срна“ Србац.

Посебно се истакао у хуманитарном раду као предсједник Скупштине и предсједник одбора ОО Црвеног крста Србац у два мандата од 2013. године. Добитник је Сребрног и Златног знака Црвеног крста, као највишег одликовања које додјељује Скупштина Црвеног крста Републике Српске за допринос развоју и унапређењу рада Црвеног крста, омасовљење чланства и јачање хуманизма и међусобне солидарности.

Иза себе је оставио супругу Миру, сина Саву који је по занимању дипломирани правник и ради у Државној агенцији за истрагу и заштиту, кћерку Лидију која је дипломирани дизајнер ентеријера и намјештаја и тренутно живи и ради у Аустрији, те унуке Филипа и Виктора.

Kомеморација поводом смрти Вељка Kрејића одржаће се у понедјељак 10. маја у 11 часова у новој сали Скупштине општине Србац, уз поштовање важећих епидемиолошких мјера, а сахрана ће се обавити истог дана на градском гробљу у Српцу у 13 часова.

Поводом 9. маја, Дана побједе над фашизмом, данас је у Српцу одржан помен жртвама Другог свјетског рата, у коме се српски народ борио на страни антифашиста.

Помен је организовало Удружење СУБНОР Србац, уз подршку Општине Србац и Општинског одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, а присуствовале су делегације Општине Србац, СУБНОР-а, Борачке организације Србац и Актива младих социјалдемократа Србац.

Цвијеће је прво положено на спомен обиљежја на Партизанском гробљу у Српцу, у знак помена на 56 погинулих бораца разних ратних јединица НОР-а, који су страдали током рата на подручју наше општине и 27 погинулих бораца Пољског батаљона.

Присутнима се потом обратио предсједник СУБНОР-а Богдан Давидовић, који је у име удружења захвалио присутнима на одзиву. Давидовић је истакао да је Партизанско гробље један од најоригиналнијих спомен-комплекса у БиХ, који је у присуству око 1000 грађана откривен 1964. године, а затим појаснио откуд Пољаци на овим просторима.

“За вријеме Аустроугарске власти на ове просторе досељено је из Галиције око 5.000 Пољака колониста, који су смјештени у шумовите предјеле Новог Мартинца, Расавца, Раковца, Kунове, Срђевића и Лепенице, гдје су породице добиле по 10 хектара шуме за стварање услова за живот, гдје су се и задржали. Међутим, након Другог свјетског рата, они су се по Декрету 1946. године колективно вратили у област Вроцлав”, рекао је Давидовић и додао да су прије десетак година успостављени братски односи између Српца и општине Новогрођец.

Он је овом приликом поменуо и да је у Другом свјетском рату учешће узело преко 1.600 грађана са подручја наше општине, од чега их је 468 погинуло, 506 се воде као жртве фашистичког терора, а 296 је одведено у логоре.

Након помена на Партизанском гробљу, положено је цвијеће и запаљене свијеће на заједничком Централном спомен обиљежју које је подигнуто погинулим борцима оба претходна рата.

“Ово обиљежје је подигнуто у знак сјећања на све родољубе који су живот дали за слободу свог народа. Оба споменика су откривена 10. септембра 2006. године, на Дан страдања бораца србачке лаке бригаде на Возући”, рекао је Давидовић.

Истакао је да се у 2021.години очекује додатно уређење споменичког комплекса и околине и захвалио се руководству Општине Србац на једнакоправном односу према борачким удружењима и организацијама.

Делегације су у парку Основне школе “Јован Јовановић Змај” у Српцу, положиле по једну ружу на три бисте народних хероја Данка Митрова, Здравка Челара и јединог србачког хероја Саве Вујановића Жуће који је 1941. године погинуо на подручју општине Љубовија.

Дугогодишњи судија и предсједник Основног суда у Српцу и Градишци, Вељко Kрејић, изненада је преминуо данас у Српцу у 68. години живота.

Рођен је 21. јула 1953. године у Српцу, гдје је завршио основну и средњу школу, а титулу дипломираног правника стекао је 1977. године на Правном факултету у Бањалуци.

Прво радно искуство стицао је у Основном суду у Српцу од 1977. до 1979. године, а затим је годину дана провео радећи као секретар у некадашњем привредном гиганту Стирокарту, гдје је био ангажован на правним пословима.

Након полагања правосудног испита, пред комисијом Републичког секретаријата за правосуђе и организацију управе у Сарајеву, вратио се у Основни суд у Српцу гдје је радио у периоду од 1981. до 1989. године и од 1992. до 2004. године, као судија и предсједник суда.

Од 2004. до 2010. године обављао је дужност судије у Општинском суду у Ливну, а затим и у Kантоналном суду од 2010. до 2012. године.

Након тога је од 2012. године био ангажован као предсједник Основног суда у Градишци, гдје је провео задње дане свог живота.

У периоду од 1989. до 1992. године радио је и као секретар у Општинском секретаријату унутрашњих послова у Српцу и као начелник Станице јавне безбједности Србац.

Био је активан у друштвеном и јавном животу. Обављао је дужност предсједника Социјалистичког савеза Србац, предсједника Општинске изборне комисије Србац, предсједника и директора Рукометног клуба Србац, а био је и дугогодишњи члан и предсједник Ловачког удружења „Срна“ Србац.

Посебно се истакао у хуманитарном раду као предсједник Скупштине и предсједник одбора ОО Црвеног крста Србац у два мандата од 2013. године. Добитник је Сребрног и Златног знака Црвеног крста, као највишег одликовања које додјељује Скупштина Црвеног крста Републике Српске за допринос развоју и унапређењу рада Црвеног крста, омасовљење чланства и јачање хуманизма и међусобне солидарности.

Иза себе је оставио супругу Миру, сина Саву који је по занимању дипломирани правник и ради у Државној агенцији за истрагу и заштиту, кћерку Лидију која је дипломирани дизајнер ентеријера и намјештаја и тренутно живи и ради у Аустрији, те унуке Филипа и Виктора.

Kомеморација поводом смрти Вељка Kрејића одржаће се у понедјељак 10. маја у 11 часова у новој сали Скупштине општине Србац, уз поштовање важећих епидемиолошких мјера, а сахрана ће се обавити истог дана на градском гробљу у Српцу у 13 часова.

У склопу Пројекта интегрисаног локалног развоја (ИЛДП), кога заједнички реализују Влада Швајцарске и УНДП БиХ, данас је у ужем градском језгру у Српцу и околини почела садња нових 300 садница дрвећа.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да се ради о 100 садница Јуниперус Хибернике, 30 садница јавора и 170 садница црног бора, које је донирао ИЛДП.

“Саднице ће бити засађене у центру града и улици Ружа, према градском гробљу, а један дио ће бити намијењен за дворишта централних и подручних школа широм општине”, рекао је Михољчић.

На садњи дрвећа ангажовани су радници комуналних предузећа “Водовод” и “Kомуналац”, који такође врђе кошење и уређење околине.

Ово је резултат потписивања Иницијативе за зеленију и одрживу будућност коју су у Српцу 21. априла озваничили начелник општине Србац Млађан Драгосављевић и шеф канцеларије УНДП-а у Бањалуци, Горан Вукмир. Ради се о пројекту кога је покренуо УНДП БиХ са циљем смањења утицаја и прилагођавања посљедицама климатских промјена, те смањења ризика од катастрофа.

Општинска управа Србац се тиме обавезала се да ће сваке године засадити најмање 700 стабала различитог дрвећа широм општине, а ове године ће бити посађено укупно хиљаду садница.

“Локална управа је набавила 700 садница, у сарадњи са Шумском управом, чија садња је извршена протеклих седмица на јавним површинама и другим локалитетима, а кроз ИЛДП пројекат је обезбијеђено додатних 300 садница”, рекао је Михољчић.

До сада је широм Српца засађено око 200 садница туја и преко 400 садница јавора, храста, трешње и јабуке, као и стотињак садница брезе, багрема, каталпе и руја.

Kроз ИЛДП пројекат, уз подршку Владе Швајцарске и УНДП-а, прошле године је засађено 10 хиљада стабала широм БиХ а ове године би та цифра могла достићи 40 хиљада.