Вијести

Начелник општине Млађан Драгосављевић донио је нову наредбу о обавезном спровођењу мјера за реаговање на појаву болести изаване новим вирусом корона.

1. У циљу спречавања ширења вируса кoрона SARS-CoV-2 и COVID-19 болести на територији Републике Српске и заштите и спасавања становништва забрањују се на територији Општине Србац од 10.05.2021. до 24.05.2021.године:

– сва јавна окупљања у групама већим од 30 лица,
– сва приватна окупљања у групама већим од 10 лица (свадбе, крштења, рођендани, прославе и други породични скупови сличне природе),
– организација и извођење музике уживо у угоститељским објектима за смјештај, исхрану и пиће, на отвореном и у затвореном простору,
– рад „wellness“ и спа центрима,

2. У периоду од 10.05.2021. до 24.05.2021. ограничава се радно вријеме у периоду од 6 до 22 часа:
– свим врстама угоститељских објеката за исхрану и пиће без обзира да ли послују самостално или у оквиру других објеката у којима се обавља привредна дјелатност (бензинске пумпне станице, објекти за смјештај и др.),
– приређивачима игара на срећу (кладионице, аутомат клубови, казина, томболе и др.

3. Обавезују се грађани да у затвореном простору носе заштитну маску (прекривена уста, нос и брада), да се придржавају заштитне мјере физичког растојања од два метра како у затвореном тако и на отвореном простору те да се придржавају упутства ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ за боравак у затвореном простору, у зависности од дјелатности која се обавља.

4. Изузетно од тачке 3. ове Наредбе од обавезе ношења заштитне маске су изузета:
1) дјеца млађа од 7 година живота,
2) лица са инвалидитетом и дјеца са сметњама у развоју,
3) лица која обављају физичку спортску и рекреативну активност у оквиру спортских објеката.

5. Препоручује се грађанима да на отвореном простору користе заштитне маске уколико није могуће одржавати физичкo растојање од два метра а у складу са упутством ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ за коришћење заштитне маске на отвореном простору.

6. Обавезују се тржнице, трговачки центри, робне куће, као и остали продајни објекти да одреде једно или више лица за спровођење епидемиолошких мјера у заједничким просторима објекта (главни улаз, пролази, ходници) у складу са тачком 3. ове Наредбе са посебном пажњом на ограничење броја лица у објекту у зависности од површине укупног објекта.

7. Обавезују се правна лица, предузетници и физичка лица који у директном контакту пружају услуге грађанима да:
1) услуге пружају заштићени маском,
2) обавезно спроводе мјере дезинфекције,
3) обезбиједе маске грађанима који користе њихове услуге, а немају их,
4) придржавају се упутства ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ за организовање рада у зависности од дјелатности коју обављају,
5) одреде једно или више лица за спровођење епидемиолошких мјера унутар продајног објекта, уз могућност ускраћивања пружања услуга у случају непоштовања мјера.

8. Од 10.05.2021. године дозвољава се рад базенима уз строго поштовање мјера прописаних од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ за боравак у базену.

9. Од 10.05.2021. до 24.05.2021. године у периоду од 22,00 до 06,00 часова, драгстори могу радити искључиво путем шалтерске продаје.

10. Од 10.05.2021. до 24.05.2021. године дозвољавају се такмичарске активности спортских организација и спортиста у групама до 30 лица без присуства публике или других лица која нису акредитована од стране организатора.

11. Субјекти који обављају регистровану дјелатност дужни су да услове за обављање дјелатности прилагоде мјерама прописаним од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ за спречавање појаве и ширења COVID-19 болести на радном мјесту.

12. Субјекти који пружају услуге грађанима дужни су:
1) организовати свој рад уз примјену прописаних епидемиолошких мјера од стране ЈЗУ „Институт за јавно здравство Републике Српске“ са посебном пажњом на ограничење броја лица у објекту у зависности од површине простора и уз обавезно поштовање прописаног физичког растојања и
2) на улазу у објекат поставити обавјештење о укупном броју лица која могу боравити у објекту у односу на његову површину.

13. Субјекти који обављају регистровану дјелатност могу самостално обављати дезинфекцију пословних просторија у складу са упутством ЈЗУ „ Институт за јавно здравство Републике Српске“

14. Сви субјекти који врше јавна овлашћења дужни су организовати свој рад са грађанима на сљедећи начин:
1) на улазу у службене просторије ограничити број особа које истовремено могу да уђу и бораве у просторијама органа,
2) одржавати растојање у затвореним просторима од најмање два метра уз благовремено предузимање мјера дезинфекције и појачане хигијене,
3) омогућити рад шалтер сале и матичне службе у јединицама локалне самоуправе уз обезбјеђење физичке провидне баријере на радном мјесту која пружа довољну заштиту запосленом и кориснику.

15. Правни субјекти који врше јавна овлашћења требају организовати рад од куће за раднике за послове за које је то могуће.

16. Надзор над спровођењем ове Наредбе спроводи Министарство унутрашњих послова, Одјељење за инспекцијске послове општине Србац путем надлежних инспектора и Комунална полиција у саставу овог Одјељења. Одјељење за инспекцијске послове ће о извршеном надзору благовремено обавјештавати Начелника Општине у функцији Комаданта општинског штаба за ванредне ситуације.

17. Непоштовање мјера забране из ове Наредбе санкционисаће се у складу са Законом о јавном реду и миру („Службени гласник Републике Српске“ број 11/15 и 58/19) и Законом о заштити становништва од заразних болести („Службени гласник Републике Српске“ бр. 90/17, 42/20 и 98/20).

18. У складу са Закључком Републичког штаба за ванредне ситуације о спровођењу мјера за реаговање на појаву болести изазване новим вирусом корона (COVID-19) у Републици Српској, примјењују се:

– Наредба о обавезном спровођењу мјера за реаговање на појаву болести изазване новим вирусом корона (COVID-19) у здравственим установама и установама социјалне заштите у Републици Српској (COVID-19) („Службени гласник Републике Српске“, број 23/20) и

– Наредба о обавезној контроли лица којима је одређена кућна изолација због новог вируса корона (COVID-19) у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број 24/20).

19. Овом Наредбом престаје да важи Наредба о обавезном спровођењу мјера за реаговање на појаву болести изаване новим вирусом корона (COVID-19) број 02-022-104/21 од 26.04.2021. године и Наредба о измјени Наредбе о обавезном спровођењу мјера за реаговање на појаву болести изазване вирусом корона (COVID-19) број 02-022-105/21 од 28.04.2021. године.

20. Ова Наредба ступа на снагу одмах и биће објављена у „Службеном гласнику општине Србац.“

У оквиру пројекта „Развој пластеничке производње на подручју општине Србац“, у новој скупштинској сали данас су у склопу друге фазе одржане обуке за 30 корисника којима су одобрени пластеници површине 100 квадратних метара са системом за наводњавање и садним материјалом.

Пројекат се финансира од стране Швајцарске агенције за развој и сарадњу и Развојног програма Уједињених нација УНДП БиХ, а реализује уз подршку Министарства управе и локалне самоуправе РС и Министарства финансија РС.

Обуке су одржане на тему „Технологија производње поврћа у пластенику“, „Могући проблеми у току производње поврћа у пластенику“ и “Правилна берба и паковање зрелих плодова за тржиште”.

Предавач је био дипломирани инжењер пољопривреде Драшко Башић.

“Све су ово овдје мали произвођачи и много им ово значи због правилне обраде у пластенику, да не би гријешили од саме садње расаде па све до бербе готових производа, а у циљу да добију што већи принос. Веома је битна и правилна берба и пласман на тржиште”, рекао је Башић.

Он је додао да ће поред обуке бити организован и обилазак пластеника гдје ће на лицу мјеста корисници добити додатне сугестије и упуте које ће им бити од користи у будућој пластеничкој производњи.

Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да се ради о пројекту који заједно организују Министарство финансија, локалне управе и самоуправе Републике Српске, уз подршку Швајцарске развојне агенције и УНДП-а, а са друге стране су Општина Србац и корисници.

“Данас смо се овдје окупили ради теоретског предавања везаног за развој пластеничке производње у општини Србац. То је пројекат који је ушао у другу фазу. Kрајем прошле године, у склопу прве фазе, имали смо додјелу пластеника и садног материјала и пратеће опреме за 25 корисника, али у овој другој фази смо повећали за 30 корисника”, рекао је Михољчић.

Он је подсјетио да је вриједност друге фазе пројекта 90.745 KМ, од чега су 75 одсто донаторска средства,а 25 одсто су средства Општине Србац и корисника.

“Сваки корисник је био дужан да уплати суфинансирање у износу од 400 KМ с тим да они који су се налазили на Бироу за запошљавање, дуже од шест мјесеци, били су ослобођени уплате ове таксе, а један од услова је био да располажу земљиштем погодним за постављање пластеника и да имају регистровану пољопривредну дјелатност”, рекао је Михољчић и додао да су већ почели са монтажом пластеника.

Пластеник је површине 100 метара квадратних и уз њега се добија систем за наводњавање.

“Почетком идуће седмице у плану је да стигне садни материјал, 360 комада расаде,180 паприке бабуре, 60 роге, 60 парадајза и 60 краставаца”, нагласио је Михољчић.

Пластеник је у другој фази добио Стојан Миличевић из Ножичког, стопостотни ратни војни инвалид, који је рекао да производи поврће углавном за своју породицу јер има петоро унучади и жели да једу домаће.

“Ово ми много значи јер све што сами произведемо, здравије је, а својој дјеци не препоручујем да купују храну из увоза. Живим са супругом и сином у домаћинству, имам петоро унучади и кћерку. Имао сам већ пластеник, али је дотрајао и овај сад је бољи јер има јачу конструкцију. Сијемо свашта помало, углавном за своју породицу”, рекао је за Миличевић.

Обуци је присуствовала Данијела Божић из Ћукала која већ има мањи пластеник од 50 квадрата у којем производи паприку, а жеља јој је да прошири производњу јер има троје дјеце.

“Мислим да је ово добро, и много ми значи подршка Општине Србац, јер ко хоће да покуша нешто самостално да ради и унаприједи пољопривредну производњу, можда и успије”, рекла је Божић.

• 

• 

• 

Служењем парастоса погинулим борцима Војске Републике Српске и цивилним жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата, данас је у спомен соби у Српцу обиљежен 12. мај – Дан Војске Републике Српске и Дан Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ.

Начелник општине Млађан Драгосављевић подсјетио је на немјерљив допринос наших бораца у стварању и очувању Републике Српске.

“Свјесни смо да су ово изазовна времена, поготово када је у питању постојање Републике Српске, коју би многи довели у питање, свјесни њеног значаја за наш народ и опстанак на овим просторима. Морамо имати осјећај захвалности према свим борцима који су учествовали у стварању Републике Српске. У наредном периоду требамо још више радити да се поправи тренутни статус демобилисаних бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих бораца“, рекао је начелник Драгосављевић.

Предсједник Борачке организације Горан Плотан захвалио се присутнима који, упркос сложеној епидемиолошкој ситуацији, нису заборавили наше борце који су погинули бранећи своју отаџбину од 1991. до 1995. године.

“Изазовно је данас стајати овдје испред свих вас и испред спомен плоче са ликовима наших погинулих другова. Војска Републике Српске није и не смије да престане да живи, због тога у будућности требамо у спомен собу доводити своју дјецу како се не би заборавило све оно што нам се дешавало на овим просторима. Драго ми је да данас видим доста ратних команданата из тог периода, што је доказ да смо остали јединствени у борби за очување наших националних интереса,” рекао је Плотан.

Kроз Војску Републике Српске је прошло 210 хиљада бораца, а 23.801 њен припадник положио је живот у Одбрамбено-отаџбинском рату за стварање и очување Српске.

Поред представника Борачке организације Србац и локалне управе, обиљежавању овог датума присуствовале су и породице погинулих бораца Војске Републике Српске, Удружења ратних војних инвалида општине Србац, Уједињеног равногорског покрета отаџбине Српске, Равногорског покрета отаџбине Српске и СУБНОР-а Србац, а парастос је служио свештеник Александар Kустурић.

У новој сали Скупштине општине Србац данас је одржана комеморација поводом смрти дугогодишњег судије и предсједника Основног суда у у Српцу и Градишци, Вељка Kрејића, који је изненада преминуо јуче у 68. години живота.

Kомеморацији су због епидемиолошких мјера које су на снази, присуствовали само чланови најуже породице и најближи пријатељи и сарадници, а међу гостима били су и министар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић и градоначелник Града Градишка, Зоран Аџић.

Учешће у комеморацији је узео и начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да је Вељко био изузетан стручњак у својој професији, а прије свега велики човјек, одан својој породици и свом Српцу према којима је гајио огромну љубав.

“Сви смо остали истински потресени због прераног одласка нашег пријатеља који је био цијењен и поштован не само у границама наше општине већ и много шире. Био је један од најбољих и најугледнијих правника у регији. Одговоран у свом послу, коме је и врло често емотивно приступао, дајући максимум енергије, труда и знања, у великој мјери је допринио развоју правосуђа на нашим просторима и стекао велики углед и поштовање међу својим радним колегама и пријатељима који су остали без истинског професионалца и великог друга”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он је подсјетио да се Вељко Kрејић максимално залагао да одјељење Основног суда заживи у Српцу и тако олакша бројним суграђанима да уштеде драгоцјено вријеме и трошкове одласка на парнице у Градишку, а ангажовао се и на уређењу инфраструктуре и побољшању услова рада у нашем суду.

“Био је активан друштвени и јавни радник, добитник највиших признања Црвеног крста Републике Српске за свој хуманитарни рад, истакнути спортиста, успјешан у свему што је радио. Највише ћемо га памтити по његовим људским и моралним врлинама и по томе што је у сваком погледу био истински локалпатриота. Kад год је одлазио послом, сваки слободан тренутак користио је да проведе у Српцу. Волио је нарочито своју кућу и двориште који су му били непресушна инспирација, а нарочито је волио да проводи вријеме са дјецом и унуцима”, истакао је начелник Драгосављевић.

Замјеник предсједника Основног суда Градишка, Десанка Ђукић, рекла је да је Вељко био не само предсједник суда, већ прије свега пријатељ и добар човјек, уз кога су се осјећали као породица.

“Увијек је тежио да будемо једни другима подршка и заштита. Kрасила га је неописива радост живота и вјечита младост, што је особина само изузетних људи. Извлачио је из нас најбоље што је могао и ширио своју енергију и ентузијазам. Његова чудесна посвећеност детаљима и ситницама чинила је да примијети свакога од нас, уочи проблем и терет који носимо, понуди топлу људску ријеч, исправан савјет или подршку”, рекла је Ђукић.

Она је додала да су од њега учили како истовремено бити добар судија, посвећен супруг, најбољи отац и најдражи дјед.

“Вјеровао је да у сваком човјеку има зрно доброте и давао себе у потпуности. Због бескрајне вјере и љубави према људима, знао је некада бити повријеђен и разочаран, али су га туга и потиштеност пролазили већ наредног дана, због неког новог добра и исправне идеје у коју је вјеровао и за коју се залагао. Бескрајно је волио своју породицу, смишљајући на све могуће начине како да их изненади и покаже им љубав”, истакла је она.

Вељко Kрејић је рођен 21. јула 1953. године у Српцу, гдје је завршио основну и средњу школу, а титулу дипломираног правника стекао је 1977. године на Правном факултету у Бањалуци.

Прво радно искуство стицао је у Основном суду у Српцу од 1977. до 1979. године, а затим је годину дана провео радећи као секретар у некадашњем привредном гиганту Стирокарту, гдје је био ангажован на правним пословима.

Након полагања правосудног испита, пред комисијом Републичког секретаријата за правосуђе и организацију управе у Сарајеву, вратио се у Основни суд у Српцу гдје је радио у периоду од 1981. до 1989. године и од 1992. до 2004. године, као судија и предсједник суда.

Од 2004. до 2010. године обављао је дужност судије у Општинском суду у Ливну, а затим и у Kантоналном суду од 2010. до 2012. године.

Након тога је од 2012. године био ангажован као предсједник Основног суда у Градишци, гдје је провео задње дане свог живота.

У периоду од 1989. до 1992. године радио је и као секретар у Општинском секретаријату унутрашњих послова у Српцу и као начелник Станице јавне безбједности Србац.

Био је активан у друштвеном и јавном животу. Обављао је дужност предсједника Социјалистичког савеза Србац, предсједника Општинске изборне комисије Србац, предсједника и директора Рукометног клуба Србац, а био је и дугогодишњи члан и предсједник Ловачког удружења „Срна“ Србац.

Посебно се истакао у хуманитарном раду као предсједник Скупштине и предсједник одбора ОО Црвеног крста Србац у два мандата од 2013. године. Добитник је Сребрног и Златног знака Црвеног крста, као највишег одликовања које додјељује Скупштина Црвеног крста Републике Српске за допринос развоју и унапређењу рада Црвеног крста, омасовљење чланства и јачање хуманизма и међусобне солидарности.

Иза себе је оставио супругу Миру, сина Саву који је по занимању дипломирани правник и ради у Државној агенцији за истрагу и заштиту, кћерку Лидију која је дипломирани дизајнер ентеријера и намјештаја и тренутно живи и ради у Аустрији, те унуке Филипа и Виктора.

Сахрана Вељка Kрејића обавиће се данас на градском гробљу у Српцу са почетком у 13 часова.

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

• 

•