Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Вијести

У Српцу обиљежен Дан устанка у Другом свјетском рату

У Српцу обиљежен Дан устанка у Другом свјетском рату

У организацији удружења СУБНОР Србац у сриједу 27. јула је у спомен парку у Ножичком обиљежен Дан устанка народа и народности БиХ у Другом свјетском рату.

Представник СУБНОР-а, Боривоје Сладић, рекао је да се на овај датум 1941. године десио оружани напад крајишких пролетера који је резултирао ослобађањем Дрвара, Грахова и Оштреља.

Он додаје да се устанак проширио на Подгрмеч, Поткозарје, Мотајицу, Средњу Босну, Озрен, Мајевицу и источну Херцеговину, што је изненадило окупаторске снаге које су, како би угушиле устанак, кренуле у одмазду према слободарским мјестима, партизанским јединицама и цивилном становништву.

“У то вријеме наша општина потпала је под усташку власт бивше НДХ која је имала за циљ прогон Срба, Рома и Јевреја, забрану ћириличног писма и прогон православних свештеника. Да би се заплашило становништво, усташе су у априлу 1941. године у Ножичком на превару скупиле око 200 мјештана и потом их транспортовали у Њемачку у заробљеништво. У нашој општини први облици отпора окупатору забиљежени су 13. јула 1941. године у Kукуљама, када је убијен један усташки жандарм, да би потом услиједила одмазда”, рекао је Сладић.

Према његовим ријечима, ухапшено је шест мјештана, који су осуђени на смрт и стријељани, а то су били Небојша Kојић, Мирко Михајловић, Марко Црнчевић, Ђорђо Голуб, Живко Пејић, као и Васо Шаула из Лилића.

“Према броју страдалих у Другом свјетском рату у нашој општини, Ножичко је на четвртом мјесту са 55 жртава, одмах иза Ситнеша, Kукуља и Разбој Лијевча“, рекао је Сладић.

Током Другог свјетског рата, према подацима СУБНОР-а, у нашој општини је погинуло 468 бораца, рањено је 390, заробљено 296, а 506 је евидентирано као цивилне жртве рата. Из рата је изашло 850 учесника НОР-а од којих је данас у животу само један и то Драго Драгојевић из Ножичког.

У нашој општини је укупно је страдало 1148 лица, дио у борбама, а дио као жртве фашистичког терора, каже Сладић.

“У знак сјећања и захвалности према жртвама, народ наше општине у послијератном периоду од 1950. до 1987. године подигао је 25 спомен обиљежја која су још увијек у релативно добром стању. Споменик у Ножичком подигнут је 1957, а реконструисан 1979. године. За похвалу је појава млађих суграђана који су спремни да о свом трошку одржавају споменике јер поштују своје претке који су се борили за слободу свог народа”, додао је Сладић.

Вијенце на спомен обиљежје у Ножичком положиле су делегације СУБНОР-а Србац, Борачке организације општине Србац и Мјесне заједнице Ножичко.

Парастос за све жртве у току Другог свјетског рата служио је свештеник ножичке парохије, др Живко Илић.

Обавеза сузбијања и уништавања амброзије

Обавеза сузбијања и уништавања амброзије

Обавјештавају се грађани да ће током јула и августа бити појачана контрола сузбијања и уништавања коровске биљке амброзија која ће се спроводити од стране надлежних општинских инспекција.

У складу са одлуком Владе Републике Српске, која је објављена у Службеном гласнику бр. 81/07, утврђени су субјекти и мјере за сузбијање и уништавање амброзије.

Сузбијање и уништавање ове биљке спроводе:
1) власници и корисници површина пољопривредног обрађеног и необрађеног земљишта (вртови и баште, њиве, воћњаци, виногради, ливаде и друго), шуме, ловишта;
2) власници и корисници грађевинског земљишта, изграђеног и неизграђеног;
3) субјекти који управљају водотоцима и каналима, и површинама уз водотоке и канале;
4) субјекти који одржавају површине уз јавне путеве и жељезничке пруге;
5) субјекти који управљају парковима, националним парковима, гробљима и другим зеленим површинама;
6) власници и корисници запуштених површина, поред путева, стаза, као и утрина, парлога, деградираних пашњака, запуштених паркова, искрчених мјеста у шумама и друго.

Ови субјекти дужни су да, у току вегетационе сезоне, до почетка фенолошке фазе цвјетања, на наведеним површинама сузбију и униште амброзију, и то примјеном сљедећих мјера:

1) агротехничких мјера – обрада земљишта (орање, заоравање стрњишта, тањирање), њега усјева (окопавање, међуредно култивирање, плијевљење) и друго;
2) механичких мјера – чупање, кошење, спаљивање биљака и друго;
3) хемијских мјера – употреба неселективних (тоталних) хербицида са контактним и транслокационим дјеловањем на непољопривредним површинама.
– употреба селективних хербицида који имају дозволу за примјену за сузбијање амброзије и других корова у усјевима и засадима разних пољопривредних биљака.

Према грађанима и субјектима који не буду извршили законом предвиђене обавезе, биће предузете ригорозне мјере:

1) правно лице ће се казнити новчаном казном у износу од 1.000 до 2.000 КМ,
2) предузетник ће се казнити новчаном казном у износу од 500 до 1000 КМ,
3) одговорно лице у правном лицу ће се казнити новчаном казном у износу од 500 до 1000 КМ,
4) физичко лице ће се казнити новчаном казном у износу од 200 до 500 КМ.

Празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице у манастиру Осовица прославило преко хиљаду вјерника

Празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице у манастиру Осовица прославило преко хиљаду вјерника

У присуству више од хиљаду вјерника, светом архијерејском литургијом у српском православном манастиру Осовица данас је обиљежен празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице.

Литургију су служили епископ бањалучки Јефрем и епископ марчански Сава Бундало.

У својој бесједи, епископ Јефрем је честитао празник свим вјерницима, а посебно братији манастира Осовица, на челу са протосинђелом Теофилом

“Нека је свима вама срећан и од бБога благословен овај велики празник када празнујемо чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручице Хиландарске. Данас имамо посебну част да је са нама изасланик нашег патријарха, епископ Сава, који доноси благослов патријарха српског Порфирија у манастир Осовица”, рекао је Јефрем.

Епископ марчански Сава је изразио задовољство што данас борави у манастиру Осовица.

“Велика је радост учествовати на данашњем сабрању посвећеном управо Пресветој Богородици, чију чудотворну икону Тројеручицу прослављамо данас у овом манастиру. Нека би дао Господ да Пресвета Богородица узнесе наше молитве пред престо Божији, а од Њега нам био сваки благослов на исцјељење и духовно и тјелесно. Имам посебну радост и част да вам пренесем благослов, молитвене поздраве и честитке Његове светости патријарха српског Порфирија. Живи били на многа и блага љета”, рекао је еписког Сава Бундало.

У току литургије, епископ Јефрем је рукоположио протосинђела Теофила у чин Високопреподобног Архимандрита осовичког.

Данашњем празнику присуствовали су и министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић, потпредсједник Народне скупштине РС Милан Петковић, директор Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Kојић, директор Републичког секретаријата за вјере Драган Давидовић, замјеник начелника општине Владимир Гужвић, предсједник Скупштине општине Србац Милош Будић и директор Универзитетско-клиничког Центра Бања Лука Владо Ђајић.

У току читавог дана у манастиру Осовици биће служени акатисти и молебани Пресветој Богородици.

Служени парастоси за погинуле борце из Kорова и Доње Лепенице

Служени парастоси за погинуле борце из Kорова и Доње Лепенице

У складу са Календаром значајних датума и јубилеја, данас су одржани парастоси за погинуле борце из Kорова и Доње Лепенице.

Испред спомен обиљежја у Kоровима, окупиле су се бројне делегације и мјештани како би одали почаст за шесторицу погинулих бораца из овог села – Цвијетина Петковића, Ненада Веселиновића, Саву Дринића, Зорана Стринића, Миломира Малића и Свету Марковића.

Парастос је служио свештеник кобашке парохије, Славиша Топић, а присутнима се пригодним ријечима обратио и предсједник Предсједништва Борачке организације општине Србац, Драган Алексић.

Поред породица погинулих бораца, цвијеће су положиле делегације Општине Србац на челу са замјеником начелника општине Владимиром Гужвићем, Борачке организације општине Србац, Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, Мјесних борачких организација Kорови и Нова Вес и Мјесне заједнице Kорови.

Предсједник Одбора породица погинулих бораца, Бранко Граховац, рекао је да је српски народ кроз читав протекли вијек претрпио велика страдања, што је била цијена која је скупо плаћена како бисмо данас живјели у миру и слободи.

“Срби су гинули за своју очевину и дједовину у бројним ратовима а на нама је обавеза да у миру чувамо оно за шта су се изборили”, рекао је Граховац.

Цвијеће је положено и на споменик 12 жртава фашистичког терора у Другом свјетском рату.

У знак сјећања на седморицу погинулих бораца који су страдали у Одбрамбено-отаџбинском рату, парастос је данас одржан и у Доњој Лепеници, а из ове мјесне заједнице страдали су Боро Вујановић, Златко Стојковић, Драган Стојковић, Драган Бабић, Бошко Бабић, Драгић Стојковић и Ранко Вујановић.

Помену су, поред породица погинулих бораца и мјештана Доње Лепенице, присуствовале делегације Општине Србац на челу са предсједником Скупштине општине Србац Милошем Будићем, Борачке организације општине Србац, Мјесне борачке организације Доња Лепеница, Мјесне заједнице Доња Лепеница и Удружења СУБНОР.

Парастос испред спомен обиљежја у Доњој Лепеници одржао је парох лепенички Ненад Ђурић.

Порастао број предузетничких радњи и запослених радника у Српцу

Порастао број предузетничких радњи и запослених радника у Српцу

На подручју србачке општине у 2021. години је било регистровано 257 предузетничких радњи што је пораст за 35 радњи у односу на годину прије, а забиљежен је и раст броја запослених којих је закључно са 31.12.2021. године било 2895 што је за 81 радник више у односу на 2020. годину.

Ово је изјавио начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић који је на 14. сједници Скупштине општине Србац упознао одборнике са привредним кретањима и запослености на подручју наше општине у прошлој години.

Михољчић је рекао да се стање у сектору предузетништва посљедњих година кретало између 222 и 228 регистрованих радњи у току године, тако да је протеклих мјесеци забиљежен значајан пораст. Највише радњи је регистровано у области трговине на велико и мало (73), дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране/хотелијерство и угоститељство (45) и прерађивачкој индустрији (44).

“Предузетници су један од најбитнијих носилаца развоја привреде општине Србац и на овај привредни сектор су највећим дијелом били усмјерени општински подстицаји, нарочито у погледу запошљавања”, рекао је Михољчић.

Kада је ријеч о малим и средњим предузећима , у прошлој години их је пословало 157 а годину раније 150, што је смањење за седам, и то највише у сектору саобраћаја, чему је према ријечима Михољчића највише допринијела пандемија вируса корона.

“Оно што је добро је да су укупни приходи пословних субјеката регистрованих на подручју наше општине износили 170.481.961 KМ и већи су за више од 33 милиона у односу на 2020. годину када су износили 137.054.722 KМ. То се највише очитовало у прерађивачкој индустрији гдје су остварени приходи износили око 99 милиона, трговини на велико и мало око 38.3 милиона и пољопривреди, шумарству и рибарству око 12.6 милиона”, рекао је Михољчић.

Он каже да су и расходи пратили приходе и забиљежена је позитивна разлика у износу од готово 10 милиона KМ.

Додаје да је у периоду од 2018. до 2020. године био примјетан пад укупних прихода, чему је утицала пандемија вируса корона али и смањење пословања фирме “Систем екологика” која је у 2018. години учествовала са преко 98 милиона KМ, 2019. са 50 милиона а прошле и претпрошле године са 151.280 и 20.996 KМ.

“Ако се изузме пословање Систем екологике, можемо рећи да је ово реалност укупно остварених прихода на подручју општине Србац и добро је што је ове године забиљежен позитиван тренд”, истакао је Михољчић.

Према његовим ријечима, укупан обим робне размјене у прошлој години је у Српцу износио 41,7 милиона KМ и у поређењу са обимом од 33,2 милиона у 2020. години, већи је за 8,4 милиона KМ а покривеност увоза извозом је износила 123,6 одсто, чиме се, како каже, може похвалити мали број општина и градова.

“Просјечна плата у Српцу је 2016. године износила 735 KМ а на крају прошле године 882 KМ. Иако је у сталном порасту још увијек је за 1,2 одсто испод просјека у односу на подручје којем припада Привредна комора Бања Лука а 12 одсто испод просјека у Републици Српској”, рекао је Михољчић.

Kада је ријеч о броју запослених, њихов број је стално растао ове године, највише захваљујући привредним субјектима. У 2016. години је било запослено 2530 радника а у просјеку се њихов број прошле године кретао око 2829 да би на крају године износио 2895.

“Долази и до сталног смањења незапослености. Завод за запошљавање РС је промијенио обрачун и вођење својих евиденција, те уклонио са списка оне који се не пријављују због запослења већ других, већином здравствених разлога, што се сада рјешава путем Фонда здравственог осигурања. Закључно са 31. децембром имали смо 775 лица на евиденцији незапослених у Заводу а сада их је још мање. То су највећим дијелом радници са средњом стручном спремом и један број неквалификованих радника, а када је ријеч о лицима са високом стручном спремом било их је 63”, рекао је Михољчић.

Одборник Саша Јовичић је рекао да је за похвалу пораст броја радника и нагласио да приоритет у запошљавању треба да имају дјеца из борачких категорија и да би, уколико то буде потребно, требало донијети неку уредбу којом се прописује да нико не може бити запослен прије те дјеце.

У дискусији је учествовао и одборник Бранко Граховац који обавља и функцију предсједника Одбора породица погинулих бораца у Борачкој организацији општине Србац. Граховац је рекао да су у овој години имали једно дијете погинулог борца са високом стручном спремом које је било незапослено, али да је тај проблем ријешен.

“Можемо се похвалити да у Српцу немамо таквих проблема, за разлику од других општина јер тренутно немамо ниједно незапослено дијете погинулог борца са факултетском дипломом. Што се тиче средње стручне спреме, има одређених проблема и тренутно рјешавамо три таква захтјева. Излазили смо овим лицима у сусрет и проналазили одређене послове које нису прихватали и тражимо начин да их запослимо на мјестима која одговарају њиховим квалификацијама и жељама”, рекао је Граховац.

На сједници је усвојен и извјештај о остварењу акционог плана имплементације развојних пројеката општине Србац за 2021. годину.

Начелник одјељења Марко Михољчић рекао је да се овај документ односи на пројекте дефинисане развојном стратегијом и додао да је усвојена нова стратегија развоја општине Србац за период од 2022. до 2028. године и да ће у складу с тим, по новој методологији бити рађени будући извјештаји, акциони и други планови.

“У извјештајном периоду за прошлу годину видљиво је да је било предвиђено 25 пројеката у вриједности од 2.625.000 KМ од чега се 19 континуирано проводило а шест је одгођено или се од њих одустало. Ради се о пројектима из економског и друштвеног сектора и заштите животне средине а сваке године имамо и неке пројекте који нису били у самој стратегији, а који доприносе неком од предвиђених секторских циљева”, рекао је Михољчић.

У свом излагању посебно је истакао значајније инвестиције у два привредна субјекта у погледу улагања у нову опрему, проширење производње и броја запослених, пројекте реконструкције водовода Пријебљези-Повелич, локалних путних праваца, чишћења каналске мреже, изградњи новог вртића, унапређењу енергетске ефикасности у средњошколском центру, набавке нових пластеника, сарадњи са УНДП БиХ кроз пројекат “МЕГ 2” и пројекат јачања мјесних заједница који су у току.

Одборник Бранко Граховац похвалио је оно што је учињено, нарочито у ситуацији када је пандемија вируса корона причинила многе проблеме у погледу рада привредних субјеката и радова на изградњи нове инфраструктуре.

“Било је важно сачувати радну снагу и комплетну привреду Српца, у чему се успјело. Свједоци смо да се гради нови вртић, да се редовно исплаћују стипендије, суфинансира јавни превоз ученика који ће ове године бити у стопроцентном износу, граде нове и реконструишу постојеће куће кроз програм Фонда солидарности Борачке организације Србац и организују хуманитарне акције за социјално угрожене, а једна од њих је за самохрану мајку Невену Игњатић и драго ми је да је Омладински савјет општине Србац прихватио моју иницијативу да ова мајка двоје дјеце, од којих је једно са посебним потребама, добије нови дом јер живи као подстанар”, рекао је Граховац.

Одборници су усвојили и одлуку о приступању изради Програма капиталних инвестиција општине Србац за период од 2023. до 2027. године.

Начелник одјељења Марко Михољчић је рекао да сада слиједи формирање координационог тима који ће водити даље активности, припремити сву документацију, правилник и критеријуме бодовања, након чега ће се објавити јавни позив на који ће се моћи пријавити мјесне заједнице, невладине организације и друга заинтересована лица.

“Биће доступан образац који ће се попуњавати и којим ће се предлагати капиталне инвестиције за наредни петогодишњи период а након оцјењивања и рангирања биће сачињена ранг листа која иде на усвајање на скупштину. Овај документ ће тако бити полазна основа за све важније инвестиције у Српцу у наредних пет година”, нагласио је Михољчић.

На 14. редовној сједници Скупштине општине Србац расправљало се и о другим важним питањима, извјештају о извршењу буџета и извјештају о раду начелника о чему можете прочитати ОВДЈЕ, цијени квадратног метра стамбеног простора у згради за младе брачне парове ОВДЈЕ, додјели грађевинске парцеле за нови објекат ФK „Слога“ ОВДЈЕ, изградњи спортско-рекреативне зоне на ушћу Врбаса у Саву ОВДЈЕ, подстицајима за развој пољопривреде ОВДЈЕ и пројекту “МЕГ 2” који укључује субвенционисање цијене воде за социјалне категорије и израду нове методологије утврђивања најниже цијене водних услуга у Српцу ОВДЈЕ.

Начелник општине Млађан Драгосављевић је рекао да се расправљало о доста значајних и битних тачака дневног реда по нашу локалну заједницу.

“Наставља се тај тренд који имамо у Српцу да на демократски начин разговарамо о свим тачкама, а на крају крајева, дође понекад и до супротстављених мишљења одборника позиције и опозиције, али иза свега тога стоји добра намјера у односу на интересе становника наше локалне заједнице. У глобалу посматрано, имамо позитивне трендове у односу на 2020. годину када је у питању информација о привредним кретањима. Оно што желим истаћи, када је у питању број запослених је да смо и поред пандемије вируса корона одолили том изазову и број запослених се повећао и достигао рекордан број у послијератном периоду. Има ту доста позитивних ствари око реализације многобројних пројеката и у сваком случају, уважавајући све отежавајуће околности, можемо бити задовољни уз констатацију да увијек требамо тежити ка бољем”, рекао је начелник Драгосављевић.

Предсједник Скупштине општине Милош Будић рекао је да је било доста заједничких ставова и мишљења око појединих тачака када је у питању развој Српца, изградња зграде за младе брачне парове и израда Зонинг плана ушћа Врбаса у Саву.

„Kао предсједник парламента могу рећи да сам задовољан овим засједањем. Пред нама је љетна пауза а наредна скупштина ће највјероватније бити у септембру и очекујем да ће бити мало другачија и бурнија обзиром да су пред нама Општи избори. Покушаћемо да и поред тога све прође у духу толеранције и демократије”, рекао је Будић.