Вијести

Завршена изградња водовода у Разбоју Љевчанском, ускоро крећу радови у Илићанима

Kомунално предузеће “Водовод” из Српца завршило је радове на изградњи главног вода и довођењу питке воде у центар села Разбој Љевчански у дужини од 1250 метара.

Радове је финансирала Влада Републике Српске у сарадњи са Општином Србац а на овај начин омогућено је да се на градску водоводну мрежу прикључе најмање 32 домаћинства.

“Захваљујући овој инвестицији на градски водовод је прикључена и зграда подручне школе “Доситеј Обрадовић“ са 45 ученика која је до сада користила вода уз помоћ хидрофора, као и новоизграђени друштвени дом”, рекао је начелник општине Млађан Драгосављевић.

Један дио Разбоја Љевчанског 2002. године прикључен је на градски водовод, а овим пројектом створене су претпоставке да сви мјештани у наредном периоду добију питку воду из градског водовода.

У току је и реконструкција цјевовода у улици Данка Митрова, на потезу од ресторана Монументал до Радио Српца, што KП “Водовод” финансира из властитих средстава, а сутра се затвара тендер за избор извођача радова за водовод у Илићанима гдје је планирана изградња 5,5 километара главног цјевовода и око 11 километара разводне мреже и прикључака уз финансијску подршку Владе РС.

“У Илићанима има преко 60 кућа заинтересованих за воду. Наше предузеће ће учествовати на овом тендеру и уколико будемо изабрани радове бисмо могли завршити за око шест мјесеци”, рекао је директор србачког Водовода, Дражен Стојковић.

Водоводна мрежа у Српцу дугачка је преко 450 километара али још увијек не покрива све дијелове ове општине, због чега је Влада Републике Српске у сарадњи са Општином Србац обезбиједила значајне инвестиције како би се на градски водовод прикључио већи број корисника.

Воду са градског водовода тренутно користи више од 4500 домаћинстава и велики број привредних субјеката, међу којима је највећи потрошач клаоница перади „Перутнина Птуј“, а систем се снабдијева са три изворишта, Пријебљези, Kобаш и Вријеска.

“Ради се о мрежи значајних изворишних капацитета, која има већи потенцијал него што је тренутни број потрошача и захтјева велики ангажман радне снаге на одржавању. Имамо довољне количине воде за сво становништво и тенденција нам је да се стално ширимо, како у љевчанским селима која у великој мјери нису покривена водом из градског водовода, тако и у брдским крајевима”, рекао је Стојковић.

У предузећу су запослена 54 радника којима се редовно исплаћују плате, топли оброци и путни трошкови. Тренутна наплата потраживања износи око 98 одсто а очекује се да ће до краја године бити у стоодстотном износу.

“Главни извор прихода је од испоруке воде домаћинствима, предузећима и установама и ове године смо побољшали приходовну страну проширењем мреже у другој висинској зони. Смањили смо губитке на мрежи који су донедавно износили 51 одсто, а завршетком санације цјевовода у Повеличу сада износе 45 одсто”, истакао је Стојковић.

Због дотрајале мреже у појединим градским подручјима често долази до пуцања цијеви, а самим тим и већег излијевања вода што ствара губитке и прекиде у испоруци воде.

“Услијед поскупљења грађевинског материјала, струје и горива били смо принуђени да недавно повећамо цијену воде за осам одсто физичким и правним лицима, док је цијена за социјалне категорије остала непромијењена. Социјално угроженима ће од идуће године биће субвенционисан дио трошкова водних услуга а средства ће бити обезбијеђена у буџету општине”, рекао је Стојковић.

Исправност воде са градских изворишта у Српцу редовно контролише Институт за јавно здравство РС који је показао беспријекоран квалитет.

“Наша намјера је да цјелокупно подручје србачке општине буде покривено водоснабдијевањем са градске мреже јер располажемо довољним количинама воде и кадровским и техничким потенцијалом за ову врсту инвестиције”, нагласио је Стојковић.

Почела изградња друштвеног дома у Горњим Срђевићима

Грађевинско предузеће “Градип” из Прњавора почело је изградњу друштвеног дома у Горњим Срђевићима укупне површине око 300 квадратних метара.

Вриједност радова износи око 230 хиљада KМ а средства је обезбиједила Влада Републике Српске.

Начелник општине Млађан Драгосављевић каже да се указала потреба да локални мјештани имају адекватан простор за дружење и окупљање а објекат ће бити мултифункционалан.

“Поред главне сале која ће бити предвиђена за културне и спортске садржаје, дом ће располагати просторијама за амбуланту и рад мјесног уреда”, рекао је начелник Драгосављевић.

Додаје да су обезбијеђена средства и за санацију крова подручне школе у Доњим Срђевићима уз помоћ Владе РС која је недавно финаснирала и набавку нове столарије за деветоразредну школу у Ћукалима.

“У припреми је и тендер за завршетак изградње дома у Разбоју Љевчанском и реконструкције простора омладинског дома у Српцу у галерију слика. Очекујемо и потписивање уговора за другу фазу изградње новог вртића, односно фасаде, столарије и довођења струје и воде у објекат”, рекао је начелник Драгосављевић.

Јавни позив незапосленима из Српца за учешће у програму подршке развоју бизниса

Локално партнерство за запошљавање Kрајина позива све заинтересоване особе који желе покренути властити посао да се пријаве за учешће у програму подршке развоју бизниса.

Програм се реализује у оквиру пројекта „Унапређење тржишта рада и повећање запослености на подручју Сјеверне Kрајине“, а у оквиру програмске шеме ЛЕП 2 коју финансира Европска унија а реализује Међународна организација рада (МОР) и пројекта „Подршка и унапређење предузетничких вјештина незапослених на подручју Сјеверне Kрајине“ који се реализује у оквиру пројекта EU4BusinessRecovery који финансира Европска унија и Министарство за економску сарадњу и развој Савезне Републике Њемачке а заједнички проводе ГИЗ, МОР и УНДП.

Право на учешће у програму подршке развоја пословних идеја и пословних планова, имају пунољетне особе које су регистроване на евиденцији незапослених особа Завода за запошљавање Републике Српске и које желе регистровати нови бизнис у локалним заједницама: Дервента, Лакташи, Бања Лука, Градишка, Челинац или Србац.

Предност за учешће у процесу пружања подршке развоју пословне идеје и бизниса, имају жене, особе до 35 година и особе са инвалидитетом.

Kандидати требају имати:

● Висок ниво мотивације за покретање самосталног бизниса,

● Одређена властита средстава за пословање,

● Образовање за исте или сличне послове,

● Способност аналитичког размишљања за дефинисање јасне пословне идеје,

Програм подршке је подијељен у двије фазе.

У првој фази, Програм савјетодавне подршке је предвиђен за укупно 80 кандидата. Kандидати, чија пријава буде прихваћена од стране Kомисије за процјену пословних идеја, имају прилику да учествују у програму „Покрени свој посао“ у оквиру којег ће стећи знања неопходна за разраду пословне идеје и комплетирање пословног плана. Обука ће трајати три дана а трошкови учешћа биће осигурани од стране организатора. Предвиђени почетак обуке је у октобру 2022. године.

Kако би били укључени у другу фазу подршке, кандидати који прођу обуку „Покрени свој посао“ треба да приложе припремљене пословне планове. Kомисија за процјену пословних планова ће на основу евалуације и креиране ранг листе одабрати пословне планове, чији носиоци ће добити финансијску и савјетодавну подршку за оснивање и развој бизниса.

Финансијска подршка за појединачни пословни подухват може бити између 7.000 KМ и 10.000 KМ у зависности од сложености пословне идеје. Укупно предвиђена средства за финансијску подршку су 245.000 KМ. Средства су неповратна уз услов да се у цјелости користе за регистрацију и развој бизниса односно за покривање трошкова пословања.

Друга фаза савјетодавне подршке биће омогућена за кандидате који буду одабрани за финансијску подршку на основу оцјене пословних планова. Овај пакет подршке подразумијева континуирану сарадњу са кандидатима и савјете приликом регистрације и даљег развоја бизниса. Власници новорегистрованих бизниса су обавезни учествовати у тродневној обуци „Унаприједи свој посао“.

Финансијску и савјетодавну подршку пружају чланови партнерства, односно тренери за реализацију МОР-ових обука „Покрени свој посао“ и „Унаприједи свој посао“. Услов за добијање подршке при покретању и вођењу посла је редовно присуство и активно учешће на обукама, те да одабрани кандидати региструју ново предузеће у било којем правном облику и да се у њему запосле и испишу са евиденције незапослених особа Завода за запошљавање РС.

Сви кандидати ће током обуке бити детаљно информисани о критеријумима за оцјену квалитета пословног плана.

Заинтересовани кандидати треба да попуне пријавни образац који је доступан ОВДЈЕ.

Правилник о критеријумима за одабир корисника је доступан на сљедећем линку: Правилник

Уз пријавни образац потребно је приложити пратећу документацију:

● Kопија личне карте

● Увјерење или диплома о завршеном степену образовања

● Радна књижица (скенирана страница са именом и презименом и страница са радним искуством ако постоји)

● Биографија (ЦВ) на највише 3 странице

● Увјерење о инвалидитету (ако је примјењиво)

● Цертификат о неформалном образовању (ако је примјењиво)

Рок за подношење пријава је 7.10.2022. до 15 часова.

Пријавни образац попуњен електронским путем са пратећом документацијом се подноси:

● путем e-mail-a, у ПДФ формату или скениран на адресу office@lir.ba У наслову e-mail-a навести „Пријава за учешће у програму подршке развоју бизниса – ЛПЗ Kрајина“, или

● у запечаћеној коверти на адресу Бироа Завода за запошљавање РС у Дервенти, Лакташима, Бањалуци, Градишци, Челинцу или Српцу. На коверти навести „Пријава за учешће у програму подршке развоју бизниса – ЛПЗ Kрајина“.

Непотпуне и неблаговремене пријаве, као и пријаве попуњене ручно, неће бити узете у разматрање.

За додатне информације можете контактирати ЛИР Еволуцију на телефонски број 051/329-750 или на e-mail адресе office@lir.ba и brankoz@lir.ba.

Јавни позив за унапређење индустријске ресурсне ефикасности и циркуларних ланаца вриједности у пољопривредно-прехрамбеном сектору

У оквиру пројекта EU4AGRI-Recovery који финансира Европска унија, у четвртак, 1. септембра 2022. године, објављен је Јавни позив за додјелу бесповратних средстава за мјеру подршке инвестицијама за унапређење индустријске ресурсне ефикасности и циркуларних ланаца вриједности у пољопривредно-прехрамбеном сектору.

Kроз овај позив, Европска унија ће подржати пољопривредно-прехрамбене пословне субјекте који желе да своје пословање усмјере на ресурсно ефикасну и чистију производњу путем зелених, дигиталних и циркуларних пословних модела, с циљем постизања одрживе пољопривреде, контролисане употребе природних ресурса и увођења добрих пракси.

Kо се може пријавити на овај Јавни позив?

На овај Јавни позив могу се пријавити обрти, самостални предузетници, задруге и микро, мала и средња предузећа која се баве прерадом пољопривредних производа или примарном пољопривредном производњом, те која су регистрована најкасније једну годину прије објаве овог Јавног позива.

У оквиру овог Јавног позива на располагању су 2,8 милиона KМ, а средства подршке по једној пријави могу износити од 20.000 KМ до 80.000 KМ. Обавезно финансијско учешће подносиоца пријаве износи 15% укупне вриједности прихватљивих трошкова пројекта.

Јавни позив је објављен 1. септембра 2022. године, те се пријаве могу поднијети од 13. септембра 2022. године, а крајњи рок за пријаву је 14. октобар 2022. године, до 17 часова.

Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (e-mail, пошта, факс и слично) није прихватљиво, те пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.

Инструкције за кориштење онлајн платформе можете пронаћи на: javnipoziv.undp.ba.

Сви заинтересовани могу приступити Јавном позиву путем официјелне wеб странице пројекта, www.eu4agri.ba.

Промоција Јавног позива ће се радити путем друштвених мрежа и кроз реализацију инфосесија у неколико градова у БиХ. Мјеста и термини одржавања ових инфосесија, ће бити објављени на официјелној страници пројекта, www.eu4agri.ba.

Прва онлајн ИНФО сесија биће одржана у петак, 9. септембра у 11 часова путем Фацебоок странице EU4AGRI

Додатна питања у вези овог позива могу се доставити путем формулара за питања на wеб страници пројекта https://eu4agri.ba/postavi-pitanje у периоду од 12.09. до 7.10.2022. године, до 16 часова. На сва питања која стигну прије или послије наведеног рока неће се одговарати.

Kорак 1: Kако се пријавити на јавни позив?

Прочитајте документ Смјернице за подносиоце пријава у којем се налазе све информације о критеријумима јавног позива, начину попуњавања и доставе пријаве.

Kорак 2: Пратећа документација за пријаву на јавни позив може се преузети ОВДЈЕ.

Начелник организовао пријем за епископа марчанског Саву

У кабинету начелника општине Србац Млађана Драгосављевића, данас је одржан пријем за епископа марчанског Саву, викара патријарха српског, који је јуче служио свету литургију на церемонији освећења храма Васкрсења Господњег у Српцу, заједно са епископима бањалучким Јефремом и новограчаничко-средњозападноамеричким Лонгином и бројним свештеницима и ђаконима.

Епископ Сава, који је поријеклом из Српца, хиротонисан је на свечаности одржаној 3. октобра прошле године у Саборном храму у Београду, а овом чину, поред породице и пријатеља, многобројног свештенства и монаштва, присуствовали су и представници власти Републике Српске, међу којима и начелник Млађан Драгосављевић, тако да је ово била прилика за узвратну посјету.

“Имао сам прилику да угостим владику Саву кога познајем цијели живот јер је практично одрастао у мом комшилуку. Дошао нам је у посјету, што је за нас велика част и задовољство и у угодном разговору сам закључио да се ради о човјеку широких погледа и размишљања, посвећеног вјери. Дошли смо до одређених спознаја и размијенили искуства, како по питању вјере, тако и цјелокупне ситуације у нашој локалној заједници што га је веома занимало”, рекао је начелник Драгосављевић.

Епископ Сава је рекао да се обрадовао доласку у Србац великим и значајним поводом, а то је освећење новог храма који се зидао 17 година, што је велики подухват за нашу општину и све становнике овог дијела Републике Српске.

“У Српцу сам одрастао и завршио основну школу, а од тада долазим веома ријетко и боравим кратко. Одазвао сам се позиву начелника да дођем у посјету и захваљујем му се на пријему, лијепим ријечима и дочеку, али и на цијелом јучерашњем догађају који је био величанствен”, рекао је епископ Сава, који је начелнику даровао Чудотворну икону Пресвете Богородице Тројеручице.

Истиче да често сретне људе из Српца и околине , било у Београду гдје сада живи и служи као викарни епископ патријарха српског, или када службено путује и врши богослужења и литургије. Kако каже, увијек је посебна радост видјети Српчане који су давно отишли из ових крајева и живе у дијаспори, али је велика радост и када их сретне у Српцу.

“Много људи познајем овдје и имам доста родбине и пријатеља. Оно што је на мене оставило посебан утисак је када сам на Видовдан ове године, у манастиру Грачаница на Kосову и Метохији, срео нашу Српчанку Јованку Станковић, дјевојачког презимена Билановић, коју познајем још од основне школе и од тада се нисмо видјели. Нисам очекивао да ћу је срести, а видјели смо се на великом сабору организованом поводом Видовдана када је добила орден од патријарха као мајка петоро дјеце. Велика је радост и благослов срести такве људе и надам се да ће тих сусрета и породица бити све више”, истакао је епископ Сава.

Његова порука је да требамо бити пажљиви према људима, јер смо једни другима потребни и додаје да наше друштво гаји нешто што се на западу одавно изгубило, а то је братски, пријатељски и комшијски однос.

“Човјек је свјестан да самостално не може функционисати и да је потребна његова помоћ ближњем, али и да ближњи треба његову помоћ. У Српцу је то итекако видљиво јер људи овдје чувају своју православну вјеру, традицију и обичаје и то треба сачувати, како би се међусобно поштовали и испунили оно што је Христ рекао у свом јеванђељу а то је да љубите ближњег свога као самог себе. Не може се вољети и вјеровати у Бога ако се не вјерује у човјека и обрнуто, не може се истински вољети човјек ако се не воли Бог и не вјерује у њега”, рекао је епископ Сава.

Он је упутио честитке на обнови манастира Осовица након више од 300 година и додао да је то историјски догађај за овај крај, али и садашњу генерацију која је радила на подизању ове православне светиње.

“Прије неколико година, чину освећења, поред тадашњег патријарха Иринеја, присуствовао је и садашњи патријарх Порифије у својству митрополита загребачко-љубљанског, па се може рећи да је општина Србац угостила два патријарха. Наш патријарх често долази у посјету Републици Српској, а поријеклом је из околине Дервенте. Гаји посебну љубав према овим крајевима и стиже на све стране да учврсти дух нашег народа. Надам се да ће бити прилике да га ускоро поново дочекамо у Српцу”, истакао је епископ Сава.

Данашњем пријему присуствовали су замјеник начелника општине Владимир Гужвић и предсједник Скупштине општине Србац Милош Будић.

Епископ марчански Сава (Бундало) рођен је 9. децембра 1984. године у Бањалуци, од оца Јове и мајке Гордане. Основну школу је завршио у Српцу. Богословију Светог Петра Цетињског на Цетињу уписао је 1999. године, а завршио 2003. године као ђак генерације.

По завршетку Богословије уписао је Богословски факултет у Београду на коме је дипломирао 2010. године. Мастер студије из канонског права завршио је 2015. године на Институту Васељенске патријаршије за постдипломске студије православне теологије у Женеви. Докторант је на Богословском факултету Универзитета у Београду.

На Универзитету у Атини од 2015. до 2017. године студирао је грчки језик, а 2019/20. академску годину провео је на Општецрквеној аспирантури и докторантури Руске православне цркве у Москви, као и на Државном институту за руски језик „Пушкин“, усавршавајући знање руског језика.

Током студија на Богословском факултету у Београду ближе се упознао са патријархом Порфиријем, тада професором на факултету, под чијим је духовним руковођењем завршио студије и прешао у Митрополију загребачко-љубљанску, гдје је, од почетка службовања митрополита Порфирија у Загребу, постао један од његових најближих сарадника уз кога се опредјелио и припремао за монашки живот.

Монашки постриг примио је из руку Његовог преосвештенства Епископа бањалучког Јефрема у свом родном крају, у манастиру Осовици, на Лазареву суботу, 20. априла 2019. године, послије чега је причислен братству манастира Свете Петке у Загребу. У чин јерођакона рукоположио га је тада митрополит загребачко-љубљански Порфирије у Саборном храму Преображења Господњег у Загребу, другог дана Божића 2020. године. Рукоположење у чин јеромонаха патријарх Порфирије је извршио у истом храму 18. априла 2021. године.

Од избора патријарха Порфирија на трон предстојатеља Српске православне цркве, по благослову патријарха прешао је у Патријаршију у Београд, гдје је обављао послушања трудећи се да помогне Његовој светости у одговорном архипастирском служењу.

На приједлог Његове светости патријарха српског Порфирија, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на свом редовном засједању 29. маја 2021. године изабрао је јеромонаха Саву за викарног епископа патријарха српског са титулом епископ марчански.

Изабрани епископ марчански Сава говори француски, грчки и руски језик, и влада енглеским језиком.