Начелник и предсједник честитали православну Нову годину
Начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић упутили су честитку грађанима општине Србац који прослављају Нову годину по јулијанском календару, као и монаштву и свештенству Српске православне цркве, којима желе срећну и благословену Нову 2023. годину.
У честитки су пожељели добро здравље и напредак на личном, породичном и професионалном плану у овој години у којој славимо велики јубилеј, 90 година откако Србац носи своје данашње име.
“Свим грађанима желим да се још више међусобно разумијемо и поштујемо у духу дијалога и толеранције како бисмо градили општину Србац и Републику Српску као просперитетно мјесто за живот и омогућили будућим покољењима да остану на овом подручју и заснују своје породице.
Ових дана славили смо бројне празнике који су на једном мјесту окупили наше породице и драге пријатеље чиме смо још једном потврдили да су духовне вриједности наше највеће благо.
Цијенимо људе око себе, без обзира на политичку, националну и другу припадност, уважавајмо се и сарађујмо на свим животним пољима, јер само заједничким дјеловањем можемо створити бољу будућност на овим просторима и омогућити једнаку шансу за све.
Нека и овај празник протекне у миру, љубави и јединству, уз поштовање свих православних обичаја и традиције нашег народа.
Овим путем упућујем искрене честитке и онима који уз православну Нову годину славе празник Светог Василија Великог као своју крсну славу. Желим да вам славље протекне у срећи и весељу у кругу породице, комшија и драгих пријатеља”, каже се у заједничкој честитки.
Обавјештење о поступку издавања еколошке дозволе за објекат за примарну прераду дрвета
Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности упутило је обавјештење за јавност у којем се каже да је по захтјеву инвеститора „МАРТИЋ-ЕКСПОРТ“, одговорно лице Душко Мартић, покренут поступак издавања еколошке дозволе за пословно-производни објекат за примарну прераду дрвета – пиланска производња резане грађе, на земљишту означеном као к.ч.н.бр. 1461, К.О. Каоци.
Планирани производни капацитет пилане је 3 000 m3 обловине на годишњем нивоу.
Уз захтјев је приложено: – Докази уз захтјев за издавање еколошке дозволе за погон за пословно-производни објекат за примарну прераду дрвета – пиланска производња резане грађе капацитета 3000 m3 обловине на годишњем нивоу, израђени од „Техничко еколошки завод“ д.о.о. Бања Лука, број 99-12-ЕК/22 од децембра 2022. године. – Копија рјешења о употреби објекта број: 04/3-361-110 од 15.09.2004. године. – Копија Посједовног листа број 552/2. – Копија Земљишнокњижног извадка, ЗК уложак бр. 59. – Копија Рјешења о испуњености услова за обављање дјелатности пиланске прераде дрвета број: 02/3-173-57 од 18.10.2004. године. – Копија Уговора са ОДЈКП „Комуналац“ Србац о одвозу пиљевине број 51/04 од 16.09.2004. године. – Копија Уговора о црпљењу септичке јаме са КП „Водовод“ а.д. Србац, број 953/12 од 02.07.2012. године. – Копија Отпремница за обло техничко дрво.
Заинтересована јавност може извршити бесплатан увид у Доказе уз захтјев за издавање еколошке дозволе и приложену документацију у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова у периоду од 12.01.2023. године до 13.02.2023. године.
Организован традиционални пријем за вјерске заједнице
У згради Општинске управе данас је одржан традиционални новогодишњи пријем за представнике вјерских заједница кога су организовали начелник општине Млађан Драгосављевић и предсједник Скупштине општине Милош Будић.
Пријему су присуствовали игуман манастира Осовица архимандрит Теофил, протојереј Жељко Сарић и протонамјесник Александар Kустурић из србачке парохије, јереј Ненад Ђурић из лепеничке парохије, јереј Живко Илић из ножичке парохије, протонамјесник Славиша Топић из кобашке парохије и протојереј украјинске гркокатоличке цркве Петар Ситник, као и замјеник начелника општине Владимир Гужвић.
У уводном обраћању, начелник Млађан Драгосављевић је истакао добру сарадњу и напоре који су уложени на унапређењу вјерског живота у нашој локалној заједници.
„Овим пријемом, који има дугогодишњу традицију, показујемо добру сарадњу Општинске управе и вјерских заједница. Она се огледа на више начина а један од њих је подршка у подизању вјерских објеката и у том погледу се можемо похвалити да смо прошле године добили велелепни храм Васкрсења Христовог, који је освећен на свечан начин и представља симбол нашег града. У буџету за ову годину обезбиједили смо средства и за обнову старог храма у Српцу“, рекао је начелник Драгосављевић.
Протојереј Жељко Сарић рекао је да је Србац једна од ријетких општина која организује пријеме за представнике свих вјерских заједница и додао да је 2022. година била тешка на глобалном плану, али врло успјешна за србачку парохију.
„Нови храм је 4. септембра освећен и предат на молитвену употребу, уз присуство бројних вјерника и три епископа Српске православне цркве, а то је био историјски дан за нашу општину. Сада је дошла на ред обнова храма Покрова Пресвете Богородице који је најстарији објекат овакве врсте у мјесту Србац. У току смо израде пројекта како би радови били квалитетно урађени. Трудићемо се да га заштитимо од пропадања и подаримо му нови сјај али да задржи изглед старог храма. Након обнове имаће и даље значајну улогу и намјену у вјерском животу јер је смјештен на мјесном гробљу“, рекао је Сарић.
Он додаје да се широм србачке општине ради на изградњи нових вјерских објеката, од манастира Осовица који је мјесто ходочашћа вјерника из цијелог региона, па све до кобашке, ножичке, лепеничке, кукуљске и других парохија.
„Настављена је изградња храмова у Влакници и Kоровима, затим у Ћукалима и Лилићу, а припрема се и плац за изградњу вјерског објекта у Ситнешима“, рекао је Сарић.
Протонамјесник Славиша Топић рекао је да је у току набавка иконостаса за храм у Влакници, што је један од најскупљих дијелова црквеног инвентара. Он је позвао Општинску управу да пружи помоћ у том погледу и додао да ће дио средстава обезбиједити и њихова црквена општина.
Топић је рекао да је пронађен натпис о градњи иконостаса за кобашки храм на којем је наведено да је исплаћен 1901. године а радио га је Лука Алексејевић из Новог Сада.
„Набавком иконостаса руководио је свештеник Лука Ожеговић. Битно је нагласити да се у музеју у Новом Саду налази једна икона Луке Алексејевића која је проглашена за културно добро Републике Србије. Наш цијели иконостас је дјело истог аутора, тако да се ради о непроцјењивој вриједности, али мало о томе знамо“, рекао је Топић.
Преподобни архимандрит осовички Теофил рекао је да је у току израда парадне капије димензија 10 X 5 метара, која ће бити завршена до Васкрса, чиме би требали бити окончани радови на изградњи манастира Осовица.
„То је посљедњи у низу планираних објеката у овом комплексу, али постоје помоћни и други објекти који ће се такође радити и имаће своју корист и намјену. Планирамо ширити манастирско имање како бисмо обезбиједили да у свим сљедећим вијековима манастир функционише, не само као духовна оаза србачког краја, већ и шире“, рекао је Теофил.
Он додаје да Осовицу посјећује велики број вјерника, нарочито након доласка Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице из манастира Хиландар, којој вјерници придарују поклоне за исцјељење и здравље и како каже, њеним присуством све је у манастиру постало боље и љепше.
Према његовим ријечима, ове године је у плану завршетак изградње спомен комплекса који ће бити посвећен свим мајкама а налазиће се 500 метара западно према Горњој Лепеници, на манастирском имању.
„Споменик ће бити подигнут у част мајки, кћерки, сестара и супруга, односно у част свих оних које су нас носиле у рукама, одгајале, дочекивале и испраћале, за нас се молиле Богу, рађале јунаке и домаћине. То је веома важно јер живимо у времену које није нимало наклоњено најсветијим вјечним небеским вриједностима и које су, нажалост, већ потпуно уништене у неким западним земљама, а то се већ полако намеће и нама“, рекао је Теофил.
Додаје да ће сви који се прошетају до овог комплекса моћи видјети лик мајке са троје дјеце и схватити да је породица најсветији и најважнији извор сваког добра у овом свијету и да без тих вриједности нема останка и опстанка.
„Имао сам жељу која је подржана од добрих људи, а прије свега власти и других, да градимо тај спомен комплекс, како би људи могли доћи да сједе, разгледају, размисле и прочитају пригодан текст који ће бити написан у част мајке. До споменика ће бити доведена и изворска вода“, рекао је Теофил.
Он је упутио захвалност Центру за културу и спорт на ангажману да се ураде потрети српских патријарха, насликаних уљем на платну, за потребе манастира а које је израђивала сликарка Јелена Вушуровић са Цетиња. Такође је истакао добру сарадњу са Општинском управом и упутио апел да Туристичка организација општине Србац више поради на промоцији манастира, како би што већи број људи долазио у посјету.
Јереј Ненад Ђурић похвалио је добру сарадњу са општинском и републичком влашћу уз чију помоћ је реконструисано и асфалтирано неколико путних праваца до храмова и других вјерских објеката у лепеничкој парохији, од чега је највриједнији био пројекат изградње локалног пута до храма Светог пророка Илије.
„Добили смо асфалт и воду која је доведена до цркве, уступљено нам је и земљиште за вјерске потребе и други видови подршке на чему се захваљујем. Уколико буде могућности, апелујем да се обнови пут до још неколико вјерских објеката које користи значајан број вјерника“, рекао је Ђурић.
Он је похвалио и обнову друштвеног дома у Горњој Лепеници и подручне школе у Доњим Срђевићима.
Вјерским поглаварима на пријему се обратио и протојереј украјинске гркокатоличке цркве Петар Ситник који је протекле и наступајуће празнике и пожелио добро здравље, личну и породичну срећу.
Договорено је да се организација овог пријема настави и наредних година јер је ово добра прилика за размјену мишљења, приједлоге и сугестије којима ће се унаприједити вјерски живот на подручју наше општине.
Подршка инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа
Пројекти EU4AGRI и EU4AGRI-Recovery објавили су нови Јавни позив потенцијалним корисницима бесповратних средстава за мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа који је вриједан 5 милиона KМ.
Овај јавни позив као и смјернице за потенцијалне подносиоце пријава се искључиво односе на мјеру подршке у прерађивачке капацитете пољопривредно-прехрамбене индустрије кроз увођење иновација и развој нових и/или унапређење постојећих производа, маркетиншких алата, те осигурање континуитета пословања и сигурног и здравог радног окружења.
Kо се може пријавити?
На јавни позив се могу пријавити обрти, предузетници, задруге и предузећа, микро, мала и средња предузећа која запошљавају мање од 250 радника, те сви пројекти који се искључиво односе на производњу производа за људску прехрану а у склопу сектора: прераде воћа, прераде гљива, љекобиља, зачинског биља, винарства и прераде маслина, прераде поврћа, прераде млијека, прераде меда, прераде меса, прераде јаја, прераде и конзервирање риба, прераде житарица, те производња готове хране и јела.
Подносиоци пријава могу поднијети само једну пријаву на овај јавни позив. Подносиоци пријава могу да поднесу пријаве за пројекте дефинисане овим јавним позивом искључиво самостално. Пријаве више подносилаца у оквиру једног приједлога неће бити узете у обзир. Подносиоци пријава су одговорни за реализацију пројекта укључујући и финансијске обавезе.
Подносиоци пријаве који су у претходном периоду користили финанцијску подршку кроз мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа (односи се на мјеру финансирану од стране EU4AGRI/EU4AGRI-Recovery) се сматрају неприхватљивим подносиоцима.
Средства подршке по једној пријави могу износити од 30.000 KМ до 300.000 KМ и могу се користити само за финансирање прихватљивих трошкова (наведени износи не укључују ПДВ који се сматра неприхватљивим трошком).
Максимални износ тражене финансијске подршке за пројекте који спадају под ЛОТ1 не могу бити већи од 80.000 KМ (износ без ПДВ-а), док износ тражене финансијске подршке за пројекте који спадају под ЛОТ2 морају бити од 80.001 KМ до 300.000 KМ (износи без ПДВ-а).
Износ обавезног финансијског учешћа подносиоца пријаве (односи се на оба ЛОТ-а) је 30% укупних прихватљивих трошкова. Суфинансирање мора бити новчано те се учешће неке друге врсте неће узимати у обзир.
Оно што је значајна разлика у односу на претходно објављени Јавни позив потенцијалним корисницима бесповратних средстава за мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа, јесте:
Рок за достављање дозволе за градњу (уколико је релевантно) је помјерен и везан је уз први захтјев за плаћање према кориснику (у случају да се одобри финансијска подршка).
Потврде о непостојању пореских дуговања, те потврда о непостојању блокираних рачуна су замијењене, са Изјавом подносиоца (у моменту подношења пријаве). Потврде надлежних институција се достављају накнадно, приликом потписивања Уговора о финансијској подршци.
Пословни план се оцјењује на основу финансијских и нефинансијских индикатора, те у оцјени финансијских индикатора се користе директни (ефекти инвестиције на сектор у коме се реализује) и индиректни (ефекти инвестиције на остале прихватљиве секторе у којима подносилац послује), ефекти инвестиције.
Пријаве се могу поднијети од 15. јануара 2023. године док је крајњи рок 6. март 2023. године до 15 часова.
Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (e-mail,, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.
Прва онлајн информативна сесија биће одржана путем Фејсбук странице пројекта EU4AGRI а вријеме одржавања информативне сесије биће објављено накнадно.
У склопу EU4AGRI, Европска Унија пружа подршку јачању конкурентности пољопривреде и руралном развоју у БиХ. Kроз EU4AGRI-Recovery, Европска Унија пружа подршку Босни и Херцеговини у ублажавању економских ефеката пандемије COVID-19 на пољопривредно-прехрамбена предузећа и оператере руралног туризма, те осигурање континуитета њиховог пословања, док се кроз EU4BusinessRecovery утиче на смањење посљедица изазваних пандемијом на пољопривредна и туристичка предузећа, микро, мала и средња предузећа. За сва три пројекта Европска унија издвојила је 28 милиона евра.
Бесповратна средства за минерална ђубрива, систем за наводњавање и заштиту од мраза
У оквиру пројеката EU4AGRI, EU4AGRI-Recovery и EU4BusinessRecovery, које финансира Европска унија, у сриједу 28. децембра, објављен је Јавни позив за додјелу бесповратних средстава за мјеру подршке ублажавању негативног утицаја тржишних поремећаја и климатских промјена у примарној пољопривредној производњи.
Циљеви овог позива јесу допринос ублажавању негативног поремећаја на тржишту репроматеријала током 2022. године на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ насталих као посљедица пандемије Covid-19 и рата у Украјини, допринос ублажавању климатских промјена на пољопривредно-прехрамбени сектор у БиХ, оптимизација оперативних трошкова, одржавање продуктивности, ликвидности и конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора у БиХ, те подршка стабилизацији постојећих ланаца вриједности од примарне производње до прераде и пласмана производа на тржиште.
Интервентна мјера подршке ће бити реализована кроз финансијску подршку за набавку минералних ђубрива (НПK, KАН и УРЕА), финансијску подршку за набавку система за наводњавање, те финансијску подршку за заштиту од мраза.
Kо се може пријавити на овај јавни позив?
Прихватљиви подносиоци пријава на овај јавни позив су микро, мала и средња предузећа и/или задруге са успостављеном мрежом коопераната/индивидуалних пољопривредних произвођача (у даљем тексту кооперанти) које се баве производњом и/или прерадом и/или откупом и/или складиштењем и/или пласманом свјежих пољопривредних и готових прехрамбених производа.
У оквиру овог јавног позива на располагању је 2 милиона KМ, а средства подршке по једном подносиоцу пријаве могу износити од 15.000 KМ до максимално 300.000 KМ, док износ подршке по једном кооперанту може износити од 1.500 KМ до 8.000 KМ.
За сваки пројекат подносилац пријаве мора осигурати суфинансирање у укупним прихватљивим трошковима у износу од минимално 25% укупног износа прихватљивих трошкова. Подносилац тражено суфинансирање може осигурати из властитих средстава или кроз учешће коопераната. Максимални износ бесповратних средстава кроз мјеру подршке коју обезбјеђују Пројекти износи 75% укупног износа прихватљивих трошкова односно минимално 15.000 KМ или максимално 300.000 KМ по предложеном пројекту.
Пријаве се могу поднијети од 15.01.2023. године, док је крајњи рок за пријаву 28.02.2023. године, до 15 часова.
Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (е-маил, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.
Додатна питања у вези овог позива се могу доставити путем формулара за питања на страници пројекта javnipoziv.undp.ba. у периоду од 15.01.2023. до 20.02.2023. године. На сва питања која стигну прије или послије наведеног рока се неће одговарати.
У склопу EU4AGRI, Европска Унија пружа подршку јачању конкурентности пољопривреде и руралном развоју у БиХ. Kроз EU4AGRI-Recovery, Европска Унија пружа подршку Босни и Херцеговини у ублажавању економских ефеката пандемије COVID-19 на пољопривредно-прехрамбена предузећа и оператере руралног туризма, те осигурање континуитета њиховог пословања, док се кроз EU4BusinessRecovery утиче на смањење посљедица изазваних пандемијом на пољопривредна и туристичка предузећа, микро, мала и средња предузећа. За сва три пројекта Европска Унија издвојила је 28 милиона евра.
