Вијести

Храм Васкрсења Христовог у Српцу по први пут прославио крсну славу

Након свечаног чина освећења у септембру прошле године, данас је по први пут прослављена крсна слава Храма Васкрсења Христовог у Српцу.

У присуству великог броја вјерника, свету литургију служио је архимандрит Теофил, игуман манастира Осовица, уз саслужење протојереја Жељка Сарића и протонамјесника Александра Kустурића.

Kума крсне славе храма била је Анка Малиновић, док ће сљедеће године кум бити Бранко Јефтић.

“Ово је прва слава у новоосвећеном храму. Прошле године, тачније 4. септембра, молитвеним присуством епископа бањалучког Јефрема, епископа новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгина и викарног епископа Саве осветили смо овај храм и предали га на молитвену употребу нашем вјерујућем народу. Данас је за нас посебна радост, јер смо након 17 година рада на изградњи и уређењу храма, у присуству вјерника, по први пут прославили крсну славу храма. Радост је са нама подијелио настојатељ манастира Осовица, који нас је на крају свете литургије поучио својом бесједом. По завршетку богослужења, онако како сваки домаћин припреми своју крсну славу, и ми смо за све присутне припремили трпезу љубави да се заједно послужимо“, рекао је протонамјесник Сарић.

Он је додао да ће крсна слава храма и убудуће бити прослављана на Мали Васкрс.

Свечаностима је присуствовао замјеник начелника општине Владимир Гужвић, који је србачком свештенству честитао крсну славу.

“У своје лично име и у име начелника општине Млађана Драгосављевића, који је данас оправдано одсутан, упућујем честитке Црквеној општини Србац и вјерујућем народу који данас дијели радост са свештенством са подручја наше општине. Данас нас је овдје окупио лијеп повод и надам се да ће тако бити и наредних година“, рекао је Гужвић.

Храм Васкрсења Христовог рађен је у византијском стилу и по пројекту архитекте Љубице Бошњак из Београда која је пројектовала на десетине цркава у земљама бивше Југославије. Заједно са крстом његова висина износи 37 метара, а површина 460 квадратних метара због чега може примити више од 500 вјерника или пет пута више од старог храма Покрова Пресвете Богородице који је саграђен 1905. године и чија је обнова тренутно у току.

Освећен нови храм у Гламочанима

У Гламочанима је данас освећен новосаграђени Храм Свете Тројице чија изградња је завршена након пет година.

Свету литургију је служио и храм освештао епископ бањалучки Јефрем, уз саслужење архимандрита Теофила и протојереја ставрофора Воје Балабана.

Свечаном чину је присуствовало више свештеника из бањалучке епархије, начелник општине Млађан Драгосављевић и велики број вјерника овог краја.

Протонамјесник стапарске парохије, Младен Продановић, изразио је захвалност епископу Јефрему који је поред бројних обавеза широм бањалучке епархије дошао да освешта овај храм у дане празника над празницима – Васкрсења Христовог.

“У септембру 2018. године освештали сте темеље овог храма кога смо подигли на мјесту старог храма из 1980. године а кога је нарушио зуб времена и учинио неусловном за богослужење. Зато су се мјештани ових села потрудили и подигли у кратком временском року овај нови храм у слози и братској љубави. Благодарни смо Богу на овом дану сабрања и заједничке молитве”, рекао је протонамјесник Продановић.

Предсједник грађевинског одбора, Милош Гогић, каже да је изградња храма почела 2018. године и додаје да је, након шест година рада, око 200 домаћинстава Дугог Поља, дијела Бардаче и Гламочана добило своју богомољу.

“Прије пет година почели смо са првим радовима и исте године освештан је темељ. Наредне године смо почели изградњу и храм ставили под кров. По завршетку тих радова, 2020. године је завршено малтерисање, а прошле године је завршен иконостас. Вриједност радова је око 80.000 KМ. Захваљујем се свима који су дали допринос да храм у кратком року буде завршен”, рекао је Гогић.

Он истиче да је значајну помоћ пружила и Општина Србац која је обезбиједила комплетну грађу, асфалтирала прилаз цркви и паркинг.

“Помогли су нам и тадашња предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и Привредна комора Републике Српске”, рекао је Гогић.

Димензије новог храма су 11,30 пута 5,5 метара, а висина звоника са крстом износи 14 метара.

Општина Србац стекла право на BFC SEE сертификат и добијање статуса општине са повољним пословним окружењем

Општина Србац испунила је захтјеве регионалног стандарда BFC SEE и стекла статус општине са повољним пословним окружењем са остварених 87.33 од максималних 100 поена.

Одлуком Регионалног савјета, у склопу Програма сертификације повољног пословног окружења у југоисточној Европи који се проводи у Србији, Хрватској, Македонији и БиХ, Општина Србац стиче право на коришћење назива „Повољно пословно окружење – Business Friendly Municipality“ и право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације у наредне три године.

Додјела сертификата биће организована од стране Привредне коморе Републике Српске, као техничког секретаријата за реализацију програма BFC SEE сертификације у Републици Српској, а до краја године у Београду ће проглашење сертификованих општина организовати и Регионална мрежа BFC SEE.

Сертификат BFC SEE, између осталог, потврђује стабилно и предвидиво пословно окружење и идентификује општину која нуди најбоље услове за улагање и има највећи потенцијал за развој што је веома значајно за привреду и инвеститоре који желе да се преселе или прошире своје пословање.

Евалуациони тим сачињен од стручњака из више земаља у протеклом периоду је провјеравао испуњеност 10 критеријума и више од 60 подкритеријума које је Општина Србац морала задовољити како би унаприједила квалитет услуга и информација које се пружају привредницима и страним инвеститорима.

Добијање BFC SEE сертификата подразумијева дугорочно стратешко планирање, већу укљученост привредника у доношење одлука на локалном нивоу, скраћење рокова и поједностављење административних процедура, омогућавање подстицаја и олакшица привреди, редизајнирање општинске интернет странице у сврху веће подршке привреди и инвестиционим потенцијалима, праћење динамике тржишта рада и сталну доступност информација о радној снази, издвајање средстава за покретање пословних активности, промоцију индустријских зона, 24-очасовну доступност информација грађанима у погледу комуналних услуга и слично.

Период важења сертификата ограничен је на три године, током којих се врши константна провјера, унапређење и одрживост успостављених процедура, а потом слиједи процес ресертификације који траје девет мјесеци и који је на добровољној бази, односно локалне самоуправе самостално доносе одлуку да ли желе задржати епитет општине или града са повољним пословним окружењем.

Анализе су показале да су услови за пословање у BFC SEE срединама 70% бољи него у градовима и општинама које немају овај печат квалитета, а готово три пута су успјешније у привлачењу инвестиција.

Од 2012. године BFC SEE програму је приступило више од 80 локалних самоуправа из региона.

Више од 3500 корисника платформе AgroLIFE, међу њима и србачки пољопривредници

У Београду је у четвртак 20. априла одржан завршни састанак регионалног пројекта develoPPP.de „Дигитализација општинског управљања земљиштем“ на којем су представљени резултати овог трогодишњег пројекта у којем су учестовале општине Србац и Брод и градови Требиње и Приједор који користе јединствену дигиталну платформу-AgroLIFE за дигитално управљање пољопривредним земљиштем.

Завршном састанку испред општине Србац присуствовао је начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.

Циљ пројекта је дигитализација процеса управљања пољопривредним земљиштем које се додјељује путем закупа, којим управља локална самоуправа, односно ресорно министарство.

AgroLIFE софтвер, који је развио „Telegroup“, омогућава локалним самоуправама аутоматизовано управљање, преглед и обраду података неопходних за квалитетно управљање и контролу кориштења земљишта. Уједно, овај софтвер намијењен је и пољопривредним произвођачима да ефикасно планирају, организују и управљају пољопривредном производњом у циљу повећања приноса и смањења оперативних трошкова.

У оквиру пројекта одржано је 90 обука на којима је учествовало више од 750 пољопривредних произвођача. Током реализације пројекта регистровано је више од 3500 корисника платформе у Србији, Црној Гори и БиХ. 1300 закупаца у 10 пилот општина је користило платформу. Набављене су 73 метео станице и 584 сензора који су интегрисани у AgroLIFE платформу и омогућавају локалним пољопривредницима додатне податке о микроклиматским условима и предвиђању временских прилика са прецизношћу од 90%. Kреирано је више од 620.000 препорука за спровођење пољопривредних мјера и модели предвиђања ризика од појаве 117 болести и штеточина за 30 различитих култура.

Реализоване су обуке за запослене и унапређени технички капацитети у једницама локалне самоуправе, одржане обуке за пољопривреднике и унесени подаци у AgroLIFE платформу. У сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Ресором за управљање пољопривредним земљиштем и стручном Радном групом анализирано је стање и дате препоруке за унапређења управљања пољопривредним земљиштем.

Пројекат су провели компанија TeleGroup и Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ), у име њемачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој Њемачке (BMZ), Привредна комора Републике Српске и Регионална мрежа за повољно пословно окружење (BFC SEE).

Више информација о начину кориштења платформе AgroLIFE може се пронаћи на нашој интернет страници ОВДЈЕ.

Отворен јавни позив пројекта EU4AGRI – За произвођаче хране 2 милиона KМ

Пројекат EU4AGRI објавио је нови Јавни позив потенцијалним корисницима бесповратних средстава за мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа, вриједан 2 милиона KМ.

Овај јавни позив као и смјернице за потенцијалне подносиоце пријава се искључиво односе на мјеру подршке у прерађивачке капацитете пољопривредно-прехрамбене индустрије кроз увођење иновација и развој нових и/или унапређење постојећих производа, маркетиншких алата, те осигурање континуитета пословања и сигурног и здравог радног окружења.

Kо се може пријавити?
На јавни позив се могу пријавити обрти, предузетници, задруге и предузећа, микро, мала и средња предузећа која запошљавају мање од 250 радника, те сви пројекти који се искључиво односе на производњу производа за људску прехрану а у склопу сектора: прераде воћа, прераде гљива, љекобиља, зачинског биља, винарства и прераде маслина, прераде поврћа, прераде млијека, прераде меда, прераде меса, прераде јаја, прераде и конзервирање риба, прераде житарица, те производња готове хране и јела.

Подносиоци пријава могу поднијети само једну пријаву на овај јавни позив. Подносиоци пријава могу да поднесу пријаве за пројекте дефинисане овим јавним позивом искључиво самостално. Пријаве више подносилаца у оквиру једног приједлога неће бити узете у обзир. Подносиоци пријава су одговорни за реализацију пројекта укључујући и финансијске обавезе.

Подносиоци пријаве који су у претходном периоду користили финансијску подршку кроз мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа (односи се на мјеру финанцирану од стране EU4AGRI/EU4AGRI-Recovery) се сматрају неприхватљивим подносиоцима.

Средства подршке по једној пријави могу износити од 30.000 KМ до 300.000 KМ и могу се користити само за финансирање прихватљивих трошкова (наведени износи не укључују ПДВ који се сматра неприхватљивим трошком).

Максимални износ тражене финансијске подршке за пројекте који спадају под ЛОТ1 не могу бити већи од 80.000 KМ (износ без ПДВ-а), док износ тражене финансијске подршке за пројекте који спадају под ЛОТ2 морају бити од 80.001 KМ до 300.000 KМ (износи без ПДВ-а).

Износ обавезног финансијског учешћа подносиоца пријаве (односи се на оба ЛОТ-а) је 30% укупних прихватљивих трошкова. Суфинансирање мора бити новчано те се учешће неке друге врсте неће узимати у обзир.

Оно што је значајна разлика у односу на претходно објављени Јавни позив потенцијалним корисницима бесповратних средстава за мјеру подршке инвестицијама у прерађивачке капацитете и маркетинг пољопривредно-прехрамбених производа, јесте:

• Рок за достављање дозволе за градњу (уколико је релевантно) је помјерен и везан је уз први захтјев за плаћање према кориснику (у случају да се одобри финансијска подршка).
• Потврде о непостојању пореских дуговања, те потврда о непостојању блокираних рачуна су замијењене, са Изјавом подносиоца (у моменту подношења пријаве). Потврде надлежних институција се достављају накнадно, приликом потписивања Уговора о финансијској подршци.
• Пословни план се оцјењује на основу финансијских и нефинансијских индикатора, те у оцјени финансијских индикатора се користе директни (ефекти инвестиције на сектор у коме се реализује) и индиректни (ефекти инвестиције на остале прихватљиве секторе у којима подносилац послује), ефекти инвестиције.

Пријаве се могу поднијети од 9. маја 2023. године док је крајњи рок 20. јуни 2023. године до 15 сати. Пријаве поднесене кроз друге канале (пошта или имејл) се неће узети у разматрање.

Kако се пријавити на јавни позив?
Kорак 1: Прочитајте документ Смјернице за подносиоце пријава ОВДЈЕ у којем се налазе све информације о критеријумима јавног позива, начину попуњавања и доставе пријаве.

Kорак 2: Пратећу документацију за пријаву на јавни позив можете преузети ОВДЈЕ.

Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (имејл, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.

Прва онлајн информативна сесија биће одржана путем Фејсбук странице пројекта EU4AGRI а вријеме одржавања информативне сесије биће објављено накнадно.

Додатна питања у вези овог позива се могу доставити путем формулара за питања на web страници пројекта javnipoziv.undp.ba у временском периоду од 27.04.2023. до 12.06.2023. године. На сва питања која стигну прије или послије наведеног рока се неће одговарати.

EU4AGRI је четворогодишњи (2020-2024) пројекат Европске уније вриједан 20.25 милиона еура чији је циљ модернизација пољопривредно-прехрамбеног сектора у Босни и Херцеговини. Пројекат проводе и суфинансирају Развојни програм Уједињених нација (UNDP) у БиХ и Чешка развојна агенција (CzDA).