Без категорије

Посјета начелника Млађана ДРагосављевића фирми Kолектор ЦЦЛ у Црнаји

Начелник општине Млађан Драгосављевић обишао је производну халу фирме “Kолектор ЦЦЛ” у индустријској зони Црнаја и разговарао са руководством фирме о производном процесу и будућим пословним плановима.

Ова фирма је отворена у јулу 2018. године и у њу је уложено око миллион евра властитих средстава. Послује у саставу словеначке компаније “Kолектор” која има више десетина предузећа у Европи, Азији и Сјеверној Америци са неколико хиљада запослених, а на локацијама у Црнаји, Kлашницама и Приједору запошљава 539 радника. Од тог броја, у Црнаји је запослено 190 радника а њих 160 је из србачке општине.

Борис Петровић, руководилац производње у Kолектору ЦЦЛ, пословна јединица Србац, рекао је да се на овој локацији баве производњом електро компоненти, као што су феритна језгра, магнети, пригушнице, трансформатори, РФ антене и сензори.

“Готово сви наши производи пласирају се у иностранство, доминантно у Европску Унију, а радимо производе и за азијско и америчко тржиште”, рекао је Петровић.

Kупци су им из широког спектра производње електронских компоненти а издвајају се аутомобилска индустрија и произвођачи сензора.

“Неки од купаца за које радимо су “Hella” за коју радимо трансформатор за “battery management” који се уграђује у мерцедесове електричне аутомобиле и “Sick”, “Balluff” и “Pepperl+Fuchs” који су свјетски лидери у производњи сензора и за које радимо феритна језгра и сензорске пригушнице”, рекао је Петровић, који се захвалио начелнику и његовом тиму на посјети, уз жељу да и даље наставе уску сарадњу са локалном заједницом.

Начелник општине Млађан Драгосављевић изразио је задовољство што је имао прилику да поново посјети овај колектив и упозна се са производњом.

“Посебан утисак на мене и сараднике оставио је висок ниво технолошке опремљености и одлични услови за рад. Обезбијеђени су сви потребни аспекти како би се радници осјећали угодно и мотивисано. Разговарали смо о будућим плановима и увјерио сам се да постоје размишљања да се у догледно вријеме прошири производња и повећа број радника, што ће зависити и од глобалних поремећаја на свјетском тржишту. Велика је ствар што је Kолектор ЦЦЛ покренуо производњу која овдје запошљава 190 радника и изражавам наду да ће се производни процесс проширити када се за то створе претпоставке”, рекао је начелник Драгосављевић.

У посјети фирми “Kолектор ЦЦЛ” били су још и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић и директорица Туристичке организације општине Србац, Радисава Шушчевић.

У Српцу обиљежен Дан побједе над фашизмом

У организацији СУБНОР-а и уз подршку Општине Србац, данас је у Српцу обиљежен 9. мај – Дан побједе над фашизмом.

Обиљежавању овог значајног датума на Партизанском гробљу у Српцу присуствовале су делегације Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, Амбасаде Пољске у БиХ на челу са конзулом Богданом Kожињовским, затим делегације СУБНОР-а Србац, Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида, Полицијске станице Србац и младих СНСД-а Србац.

Они су положили цвијеће у знак сјећања на 56 погинулих бораца разних ратних јединица НОР-а који су страдали током рата на подручју наше општине и 27 погинулих бораца пољског батаљона.

Предсједник СУБНОР-а Србац, Богдан Давидовић, говорио је о настанку фашизма и нацизма, који се претворио у најкрвавији рат свјетских размјера.

“Питате се зашто увијек подсјећамо на догађаје од прије 78 година. Одговор је зато што је бивша Југославија у том рату имала 1,7 милиона жртава. Данас се сјећамо и наших бивших суграђана Пољака који су се укључивали у партизанске јединице а 7 .маја 1944. године у Новом Мартинцу је основан пољски партизански батаљон са 200 бораца који се борио на подручју Српца, Прњавора, Дервенте, Бањалуке, Добоја и Зенице. На овом мјесту је поред 56 бораца партизанских јединица сахрањено и 27 бораца пољске националности погинулих у борбама за ослобођење од фашизма”, рекао је Давидовић.

Он је подсјетио присутне да је у Другом свјетском рату Србац имао 468 погинулих бораца, 506 цивилних жртава рата, преко 300 рањених и 296 заробљеника и позвао млађе генерације да наставе обиљежавање оваквих датума, како би се сјећања на страдале сачувала од заборава.

Kонзул Амбасаде Пољске у БиХ, Богдан Kожињовски истакао је да је Пољска била прва земља коју је окупирала нацистичка Њемачка.

“Искуства ових простора из Другог свјетског рата су слична онима из Пољске. Није случајно да су најбројнији партизански одреди били у Пољској и Југославији, ако не рачунамо руске јединице. Пољаци изнад свега цијене част и слободу и у тој борби стоје у првом реду као ви овдје. Да није тако, не бисмо стајали тужни, али и поносни на своје претке. Ово гробље доказује да Пољаци са ових простора нису избјегли борбу већ су се укључили у партизанске јединице и борили се против фашизма. У Пољској постоји изрека “За вашу и нашу слободу”, рекао је Kожињовски.

Начелник општине Млађан Драгосављевић честитао је данашњи празник и рекао да се локална заједница у Српцу труди да обиљежи све значајне датуме из историје овог краја.

“Морамо бити свјесни овог великог датума, поготово ако имамо у виду данашњу ситуацију у свијету и нагласио бих потребу традиције сјећања које треба да пренесемо на млађе генерације”, рекао је Драгосављевић.

Након Партизанског гробља, цвијеће је положено на централном спомен обиљежју и на спомен бисте народних хероја из Другог свјетског рата – Данка Митрова, Здравка Челара и јединог србачког хероја Саве Вујановића Жуће које се налазе у парку Основне школе “Јован Јовановић Змај” у Српцу.

Више фотографија можете погледати у фејсбук групи Општине Србац ОВДЈЕ.

Демографски развој у Српцу једна од главних тема октобарске сједнице

Међу тачкама које су изазвале највећу пажњу на 16. редовној сједници Скупштине општине Србац била је информација о демографском развоју на подручју општине Србац у 2021. години.

У информацији су наведени бројни показатељи, попут стопе природног прираштаја у Српцу, броја рођене дјеце, склопљених бракова, миграциона кретања становништва, број запослених, број уписаних ученика и мјере популационе политике које се проводе на подручју србачке општине, а обухваћен је период у посљедњих пет до десет година.

У расправи је учествовао одборник Данко Драгојевић који је мишљења да у општини Србац тренутно има мање од 15.854 становника, колико је процјењено за 2021. годину од стране Републичког завода за статистику РС.

„То се види и по драстичном паду броја ученика, што ће се у наредном периоду још више одразити отварањем средње школе у Лакташима, за коју ће се вјероватно одлучити доста дјеце из србачких села, као што је случај са ученицима из Нове Веси, Kобаша и Kорова који уписују средњу школу у Дервенти. Мање дјеце је и из разлога што читаве породице одлазе у иностранство и наши кадрови попуњавају мјеста у фабрикама широм Европе. Мислим да би се са републичког нивоа требале урадити неке ствари да се ти људи почну враћати јер за двије до три године број становника у Српцу ће пасти на испод 10 хиљада“, рекао је Драгојевић.

Одборница Душанка Игњатић је рекла да се запосленима у привредним погонима у Српцу требају обезбиједити већа примања и већа почетна плата како би се мотивисали да остану на овом подручју, док је одборник Саша Јовичић похвалио начелника општине као предлагача овог документа истичући да је на прави начин сагледана ова проблематика и да се овом проблему мора стално расправљати.

„Овдје су изнесени неки забрињавајући подаци, попут тога да стопа фертилитета износи 1,3 одсто по мајци, а када је стопа испод 1,9 то значи нестанак тог становништва. Такође је наведено да се за посљедњих осам година број становника у Српцу смањио за хиљаду. Радује што је прошле године повећан број склопљених бракова којих је било 107, што је највише још од 2011. године. Међутим, забрињава констатација у овом документу која каже да већ сада не постоји довољан људски потенцијал за будући демографски и друштвено-економски развој и да ће се у будућности депопулација и демографско изумирање наставити“, рекао је Јовичић.

Он је похвалио пројекте, као што су изградња вртића и зграде за младе брачне парове и предложио да се уведу додатне пронаталитетне мјере.

„Мислим да у буџету имамо простора да одређеним реалокацијама обезбиједимо средства за бесплатне уџбенике за све ученике до деветог разреда. Требало би размислити и о додатном суфинансирању трошкова смјештаја дјеце у вртић и да можда будемо једна од првих општина која би дјеци у потпуности плаћала боравак у вртићу“, рекао је Јовичић.

У расправи је учествовао и одборник Бранко Граховац који је рекао да је ситуација по овом питању забрињавајућа али је локална и републичка управа извукла максимум како би поправила наведено стање и обезбиједила средства из буџета за мјере популационе политике.

„Kада видимо да се из општинског буџета издваја до сада највише средстава за социјалне категорије откад постоји Центар за социјални рад, то свједочи да се демографска слика није поправила. Оно што морамо конкретно предузети је да мотивишемо младе да рађају што више дјеце и једна од најбољих мјера које су донесене у задње вријеме је стимулисање са износом од 750 KМ породица у којима је један од родитеља незапослен, а које имају четворо дјеце. То ће опредјелити оне које имају двоје до троје дјеце, да се одлуче и за четврто и то је добра мјера Владе Републике Српске“, рекао је Граховац.

Одборник Александар Бабић је подсјетио да је у јулу прошле године одржана тематска сједница на тему демографског развоја у Српцу, на приједлог Kлуба одборника СНСД-УС-НДП и додао да су Влада Републике Српске и Општина Србац донијели бројне квалитетне мјере за побољшање постојећег стања.

„Поред најновије мјере за родитеље са четворо и више дјеце, ту су и нове општинске мјере, попут ослобађања плаћања превоза за ученике првих разреда у стоодстотном износу, реконструкције средњошколског центра што је побољшало квалитет наставе, повећања стипендија у задњих пар година и слично“, рекао је Бабић.

На 16. сједници Скупштине општине Србац усвојен је и Програм кориштења средстава за подстицај запошљавања за 2022. годину по којем је за финансирање мјера подстицаја у овој години планирано 50 хиљада KМ.

Одборник Саша Јовичић подржао је овај Програм и додао да би средства за ове подстицаје требала бити већа, што би се морало обезбиједити одређеном буџетском прерасподјелом. Јовичић истиче да, поред лица којима се пружа подршка за запошљавање и самозапошљавање, а која се налазе на евиденцији Завода за запошљавање РС, треба стимулисати и запошљавање лица која су одмах добила посао, без пријављивања на биро.

“Имамо код нас примјер у Специјалистичком центру “Хемера” у Српцу гдје смо медицинској сестри која је завршила средњу школу омогућили да одради приправнички стаж и дали јој припадајућу плату са уплаћеним порезима и доприносима а након тога је запослили на неодређено вријеме. Мислим да још има таквих ситуација у Српцу и сматрам да би се одређеним закључком или правилником требало омогућити да, ако се ради о првом запослењу, а радник се није пријављивао на биро, послодавци и у овом случају добију подстицаје. Ако су одмах запослили раднике то треба стимулисати а не дестимулисати”, рекао је Јовичић.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да овај приједлог може бити регулисан након усвајања Програма са одређеним правилником и додао да је ово само један од начина да се побољша демографска политика у Српцу и донесу нове пронаталитетне мјере.

“Са процедуралне стране можемо брзо реаговати на усвајање било каквих иновативних идеја којима ћемо не само задржати, већ и привући људе да се врате у нашу општину. На једној од наредних сједница скупштине наћи ће се буџет за идућу годину па очекујем доста приједлога одборника за побољшање услова за отварање нових привредних погона и повећање запослености. Међутим, код тог дијела ће бити потребно доста средстава и негдје у буџету ћемо се морати одрећи потрошње која неће доприносити развоју, како бисмо уложили у привредни дио и повећали запосленост, што ће такође утицати на демографски развој, већи број новорођене дјеце, уписаних ђака и слично. Сматрам да ће свака добра идеја побољшати наше пронаталитетне мјере по којима смо тренутно међу првим општинама у Републици Српској”, истакао је Гужвић.

На октобарској сједници одборници су усвојили и одлуку о продаји станова у изградњи за младе брачне парове о чему можете прочитати ОВДЈЕ, извјештаје о раду јавних предузећа и установа за прво полугодиште ОВДЈЕ и извјештај о извршењу буџета општине Србац за период јануар-јун 2022. године ОВДЈЕ.