Вијести

Повећан износ подстицаја за развој пољопривреде на 130 хиљада KМ

За подстицање развоја пољопривреде у овој години биће издвојено 130 хиљада KМ, што је за 10 хиљада KМ више у односу на прошлогодишњи план, а ове године подстицајима је обухваћено чак 10 мјера, што је највише до сада.

Ово је на јунској сједници Скупштине општине Србац изјавио начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, који је рекао да су издвајања за ову врсту подстицаја значајно повећана претходних година, што потврђује податак да су 2017. године износила свега 30 хиљада KМ.

„Потрудили смо се да за сваку мјеру барем мало повећамо износ у односу на претходну годину а уз то донесемо неке нове мјере. Након што је програм кориштења подстицаја усвојен на овој скупштини, донијећемо правилник и расписати јавни позив, а комисија ће обрадити пристигле захтјеве и утврдити ранг листу чији приједлог ће ићи на скупштину. Потом доносимо коначну одлуку за свако пољопривредно газдинство, правимо закључке и пребацујемо средства пољопривредницима“, рекао је Михољчић.

Програмом су предвиђена средства за пројекат додјеле пластеника са додатном опремом путем суфинансирања у износу од 31 хиљаду KМ, а додијелиће се 60 пластеника од 50 и 100 квадратних метара. Путем ИФАД пројекта, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде ће сносити 40 одсто, Општина Србац 20 одсто а корисник подстицаја 40 одсто од трошкова набавке пластеника.

„Предвиђена су и средства за суфинансирање набавке нових пољопривредних прикључних машина у износу до 17 хиљада KМ и сваке године имамо добар одзив за ову врсту подстицаја. Иако се већина пољопривредника пријави за подстицаје министарства, могу се јавити и на наш позив до 15. септембра. Суфинансирамо набавку прикључака чија цијена коштања износи максимално 40 хиљада KМ а подстицај по кориснику не може бити већи од 2500 KМ“, рекао је Михољчић.

Додаје да у склопу ове мјере нису предвиђени подстицаји за куповину трактора јер је министарство дало добар подстицај за куповину „беларус“ трактора гдје је већ ишао један јавни позив за исказивање интереса и само преко њиховог одјељења преко 30 пољопривредника са подручја србачке општине је исказало намјеру да купи овај трактор.

„Послали смо њихове податке Агенцији за аграрна плаћања Републике Српске и очекујем да ће се у скоријем периоду расписати јавни позив и да ће се корисници моћи пријавити. Предвиђено је да 40 одсто средстава за куповину трактора финансира корисник а 60 одсто министарство“, рекао је Михољчић.

За подизање нових вишегодишњих засада јабучастог, коштичавог, језграстог, јагодастог и бобичастог воћа и винограда и куповину противградних мрежа предвиђени су подстицаји до 8.500 KМ, а пријаве ће трајати до 15. новембра и право учешћа имају сви они који су имали нови засад у току године или купили и поставили противградну мрежу, а максималан износ подстицаја је до 2.000 KМ по кориснику.

„Подржаћемо и пројекат промоције малих пољопривредних произвођача и њихово повезивање са тржиштем на подручју општине Србац у износу до 5.000 KМ у сарадњи са Пољопривредним кластером „ГЛС“. Циљ је да повећамо видљивост малих пољопривредних произвођача и до сада смо највише радили са произвођачима боровнице који су учествовали на сајмовима у Бањалуци и Градишци, а имали смо и активности по вртићу и основним школама у сарадњи са Удружењем пчелара „Kошница“. Ове године смо проширили ту дјелатност и организовали прву обуку за повртларе у склопу новооснованог АГМентор центра гдје су два стручна лица у Српцу одржала едукацију за заинтересоване пољопривреднике“, рекао је Михољчић.

Омогућена је и субвенција пољопривредним произвођачима за куповину стеоних јуница у износу до 15.000 KМ, што је према ријечима Михољчића, замијенило мјеру субвенције произведеног и продатог млијека.

То је уједно био и одговор на питање одборнику Желимиру Урићу, који је дискутовао по овој тачки и питао у име мјештана да ли ће се на неки други начин помоћи произвођачима млијека којих има значајан број на подручју србачке општине.

„Ову мјеру смо увели на основу података које смо добили на терену јер је то била жеља већине пољопривредника, будући да се ради о већим подстицајним средствима а циљ је да се прошири сточни фонд и повећа број музних грла. Општина Србац ће финансирати куповину минимално једне стеоне јунице у висини до 50 одсто од цијене коштања, односно до 3.000 KМ по кориснику а захтјеви се подносе до 15. септембра ове године. Kада је ријеч о произведеном и проданом млијеку, ту већ имају субвенције ресорног министарства“, истакао је Михољчић.

Предвиђен је и подстицај за произведено и продано поврће у заштићеном простору (пластеницима) у износу до 8.500 KМ а право могу остварити регистровани пољопривредни произвођачи (физичка лица) који су у току текуће године произвели и продали поврће у пластеницима и за то посједују документацију која ће бити прописана општинским Правилником. Висина подстицаја утврђује се у висини од 0,15 KМ по килограму произведеног и проданог поврћа и не може бити већа од 2.000 KМ по кориснику.

„У задњих пар година смо субвенционирали набавку преко 200 пластеника кроз ИФАД пројекат, а имали смо и два пројекта преко ИРБ-а и два преко Muslim Aid-а, гдје су пољопривредници набављали пластенике од 50 и 100 квадратних метара. Сад имамо пројекат преко EU4Agri гдје финансирамо набавку пластеника од 400 квадрата и омогућено је да се пријаве сви они који дају своје поврће кроз откуп и максимална субвенција износи 2.000 KМ по кориснику а рок пријаве је до 15. септембра“, рекао је Михољчић.

За проширење пчелињих друштава програмом подстицаја предвиђена је субвенција у износу до 5.000 KМ а средства ће помоћи удружењима пчелара да прошире своју производњу у смислу куповине селекционих матица, набавке нових кошница и остале потребне опреме. Михољчић подсјећа да су ову субвенције повећане за хиљаду KМ у односу на прошлу годину и истиче да ће бити намијењене пчеларима који имају најмањи број кошница и не могу се пријавити за подстицаје код ресорног министарства.

„Омогућили смо и субвенцију за производњу и узгој супрасних назмица које се воде у матичној евиденцији Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, у износу до 10.000 KМ. Повећали смо ове субвенције са шест на 10 хиљада KМ а појединачан износ је повећан са 50 на 100 KМ по грлу. Услов је да основно стадо најмање пет грла и подстицаји не могу износити више од 1.500 KМ по подносиоцу захтјева“, рекао је Михољчић.

Истиче да је ове године уведена нова мјера субвенције живинарима за куповину опреме за опремање фарми за тов бројлера у износу до 20.000 KМ. Овим средствима ће се помоћи произвођачима који намјеравају набавку опреме у фармама које имају капацитет минимално пет хиљада кљунова у једном турнусу и подстицаји не могу износити више од 30 одсто од уложених средстава, односно максимално 2.500 KМ по подносиоцу захтјева.

„Једна од нових мјера је и суфинансирање премије осигурања за ратарске и воћарске културе и осигурање у сточарској производњи у износу до 10.000 KМ. За осигурање је неопходно да буде осигурано минимално један хектар ратарских култура, пола хектара усјева воћа или минимално пет грла стоке (свиње, овце, говеда) и не може износити више од 1.000 KМ по подносиоцу захтјева“, рекао је Михољчић.

Он каже да је све теже производити на отвореном, па се због честих елементарних непогода, од којих је једна недавно погодила нашу општину, пољопривредници одлучују осигурати усјеве и то је, како каже, исправан пут.

„Зато је министарство повећало поврат средстава на чак 60 одсто, а ми ћемо додати дио, 10 или 20 одсто, што зависи од броја пријављених. На крају ће моћи да се врати 80 одсто средстава од премије која је плаћена осигурању. Имали смо приједлог Савјета за пољопривреду да се уврсти и повртарство на отвореном, што је прихваћено, тако да ће приликом расписивања јавног позива и то бити додано уз ратарске културе, а захтјеви ће се моћи поднијети до 30. септембра“, рекао је Михољчић.

Истиче да су добили приједлог од једног члана Савјета за пољопривреду да и правна лица могу конкурисати за подстицаје према утврђеном правилнику, али то ће се оставити евентуално за идућу годину.

„Наш закључак, као и предсједника Савјета је да ће се кроз ова подстицајна средства помоћи онима који могу остварити мањи износ подстицаја од ресорног министарства, будући да правна лица остварују значајнији износ од физичких лица. Али покушаћемо омогућити сљедеће године да се барем за неку од мјера могу пријавити и правна лица. Увјерили смо се да и сусједне општине и градови раде на сличан начин“, истакао је Михољчић.

На јунској сједници Скупштине општине Србац усвојен је и план капиталних инвестиција за 2024. годину о чему више можете прочитати ОВДЈЕ.

За капиталне инвестиције у овој години планирано 20,6 милиона КМ

За реализацију 15 пројеката из Плана капиталних инвестиција општине Србац за 2024. годину планирано је 20,6 милиона КМ од чега ће грантови Владе Републике Српске, БиХ, Европске Уније и осталих донатора износити 18,28 милиона КМ а средства из буџета општине Србац и учешћа грађана 2,33 милиона КМ.

Ово је један од закључака са данашње, 29. по реду, сједнице Скупштине општине Србац којом је предсједавао предсједник Милош Будић а којој је присуствовало 19 одборника. Одсуство са сједнице правдали су: Бојана Михољчић Шапурић, Бојан Ђенић, Драган Лепир, Горан Марић, Данијела Божић Новковић и Данко Драгојевић.

Највећи капитални издатак, у износу од 16 милиона КМ предвиђен је за реконструкцију путних праваца Србац-Корови а 1,3 милиона КМ биће издвојено за асфалтирање и изградњу путева или дијела путева у мјесним заједницама широм србачке општине.

Ради се о путевима Гламочани-Горњи Кладари-Тукови, пут у засеоку Дворине, пут у засеоку Бела Ружа у Ситнешима, путеви у засеоку Горњани у Бајинцима, пут у засеоку Михајловић и дио улице Вука Караџића у Српцу, пут у засеоку Ћосићи у Повеличу и засеоку Поповић у Разбоју Љевчанском, пут у засеоку Ријека, затим локални путеви у Влакници, Разбоју Љевчанском-крак Микић и насељу Сунце ка Водоводу, те улици Мотајичког одреда у Српцу – крак. Вршиће се и асфалтирање и изградња пропусних канала дијела улице Бранка Ћопића у Српцу.

Предвиђена је и израда пројектне документације (главног пројекта) за изградњу зграде за младе брачне парове – ламела 2 (21.000 КМ), набавка производа за опремање објекта новог д‌јечијег вртића (562.055 КМ), радови на изградњи крака улице Данка Митрова (421.200 КМ) и изградња кружне раскрснице на укрштању магистралног пута првог реда са локалним саобраћајницама (600.000 КМ).

Изводиће се и радови на изградњи, санацији и опремању спортске инфраструктуре (344.000 КМ) и то наставак изградње спортског центра Слога, изградња спортског терена у Жупском Разбоју и извођење радова везаних за оснивање центра за спортско-рекреативне и терапеутске активности у општини Србац.

Предвиђени су и радови на реконструкцији, санацији и опремању објеката културе (405.000 КМ), и то изградња друштвеног дома у Срђевићима, санација друштвеног дома у Ножичком, фасадне облоге дома у Кукуљама, друштвеног дома у Лилићу и Каоцима и реконструкција објекта за галерију и депо слика – друга фаза.

Од осталих пројеката ту су развој пластеничке производње на подручју општине Србац (311.926 КМ), уклањање архитектонских баријера у градском језгру (18.000 КМ), изградња водоводне мреже у МЗ Нова Вес-засеок Сеферовача (56.503 КМ), проширење водоводне/канализационе мреже на подручју општине Србац-МЕГ пројекат (300.000 КМ), проширење јавне расвјете на подручју општине Србац (35.000 КМ) и набавка специјализованог возила за дијализу (80.000 КМ).

Када је ријеч о наставку изградње спортског центра Слоге на градском стадиону у Српцу, одборник Бранко Граховац је рекао да су радови почели прије двије године, када је од стране Фудбалског савеза БиХ уплаћено 200.000 КМ, што је половина од планираног износа, а остатак новца требао би бити уплаћен у наредним мјесецима.

„Имамо писано обећање предсједника Фудбалског савеза РС и БиХ, Вице Зељковића, да ће крајем јуна бити уплаћено 100.000 а у септембру још 100.000 КМ за завршетак радова. Изражавам захвалност у име свих људи који то жељно ишчекују јер је веома значајно да клуб који се такмичи у нижим лигама добије тако значајна средства у ситуацији када д‌јелује велики број фудбалских клубова у Републици Српској и БиХ“, рекао је Граховац.

Одборник Желимир Урић је, између осталог, похвалио изградњу првог кружног тока, с тим да је скренуо пажњу да се ради о превеликом износу за једну такву раскрсницу, у коју је планирано да се уложи 600.000 КМ, те додао да се годинама чекало и на реконструкцију пута Србац-Корови, што би такође требало бити реализовано.

„Апелујем да се средства предвиђена кроз МЕГ пројекат за проширење водоводне и канализационе мреже усмјере у Брусник, а да се приликом проширења јавне расвјете повећа број расвјетних тијела на подручју мјесне заједнице Бардача“, рекао је Урић.

Одборник Александар Бабић похвалио је напоре Општине Србац да уз финансијску подршку Владе Републике Српске повећа број мјесних заједница који ће бити обухваћен капиталним издацима, док је одборник Јордан Куваља рекао да је преко републичких и државних институција потребно пронаћи модел да се приступи реконструкцији и очувању старијих објеката, који су од културног и јавног значаја. У дискусији је учествовао и одборник Саша Јовичић кога је занимало да ли још увијек има слободног земљишта за изградњу нових погона у индустријској зони у Ситнешима и када ће се конкретније приступити уређењу ушћа Врбаса у Саву у циљу развоја туризма и привреде.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић рекао је да су, када је ријеч о ушћу, кренули почетни послови око пројектовања тог дијела града и урађено геодетско снимање, а ради се о зони од 165 дунума земљишта.

„Урадили смо идејно рјешење и зонинг план као предуслове да би се кренуло са грађевинским радовима и тренутно смо у фази израде урбанистичко-техничких услова за прву зону, уређења канала бившег корита Врбаса, као почетне фазе одакле би све потекло. Ради се о великој површини и огромном пројекту и још увијек чекамо рјешења од пројектаната на који начин би се грађевински ријешило напајање тог канала и састављање са коритом Саве“, рекао је Гужвић.
Наводи да је првобитна идеја била да се корито Врбаса направи пловним како би се омогућили и туристички садржаји у тој зони.

„Размишљамо и на који начин организовати управљање том зоном, да ли да идемо са самосталним финансирањем тог пројекта у сарадњи са Владом Републике Српске или са јавно-приватним партнерством са другим инвеститорима. Очекивања су велика а све то ће изискивати значајна средства јер таква врста пројекта везује прекограничну сарадњу, туристичке садржаје и привреду једне локалне заједнице што је привлачно за стране инвеститоре и грантовска средства“, истакао је Гужвић.

Према његовим ријечима, оформљен је квалитетан тим у форми Одсјека за развој у Општинској управи а као резултат доброг рада свих запослених у управи стигла је награда у виду грантовских средстава кроз МЕГ пројекат за проширење водоводне и канализационе мреже.

„Међу награђеним општинама били смо трећи и потрудићемо се да квалитетно усмјеримо ова средства у сарадњи са колегама из УНДП БиХ. Да ли ће то бити Брусник или нека друга мјесна заједница зависи и од рјешавања имовинско-правних односа и других ригорозних услова које морамо испунити, али је свакако чињеница да је проширење водовода према Бруснику један захтјеван пројекат, како технички, тако и финансијски“, рекао је Гужвић и истакао да су учешћем кроз бројне јавне позиве и пројекте успјели у протеклих пар мјесеци обезбиједити око пола милиона грантовских средстава а очекивања су да тај износ буде и већи.

О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој интернет страници.

Србачки пољопривредници кроз АГМентор центар добијаће корисне савјете о производњи

Пољопривредни кластер ГЛС (Градишка-Лакташи-Србац) покренуо је АГМентор центар за едукацију у пољопривреди, чији је циљ повећати знање пољопривредних произвођача о савременим производним праксама, а једно од предавања одржано је јуче за србачке пољопривреднике.

Тема је била “Производња поврћа у заштићеном простору”, а предавачи су били проф. др Вида Тодоровић и дипломирани инжењер пољопривреде Драшко Башић.

Менаџер пољопривредног кластера “ГЛС”, Бојан Ћикић, каже да је ово једна од нових активности која за циљ има пружање подршке и преношење нових сазнања пољопривредницима о пластеничкој производњи поврћа.

“Са овим предавањем кренули смо са радом центра за едукацију пољопривредника, првенствено у биљној производњи. Кроз овај циклус предавања обезбиједили смо стручњаке из области узгоја поврћа, који су објединили праксу и науку, а желим да истакнем и добру сарадњу са Општином Србац и подршку ИФАД пројекта који је започео ову активност заједно са општином, са циљем подршке пољопривредницима који желе да производе храну за себе и за тржиште. Подршка се огледа и у пластеницима који су додијељени на подручју регије Градишка, Лакташи, Србац”, рекао је Ћикић.

Он је додао да су циљна група произвођачи који су поставили пластенике од 50 до 100 квадрата и који узгајају поврће за себе, али и који би били спремни да буду тржишно орјентисани.

Професор др Вида Тодоровић је изјавила да су пољопривредни произвођачи добили праве смјернице о правилном распореду биљака и начину узгоја, како би њихова производња била што успјешнија, истичући да је за поборнике здравог узгоја поврћа ово веома корисно сазнање.

“С обзиром да су присутни произвођачи који се баве производњом поврћа у малим заштићеним просторима као што су пластеници од 50 до 100 квадрата, говорили смо о могућностима и начинима да својој породици у тим просторима обезбиједе здраво поврће током цијеле године, а, између осталог, како правилно распоредити врсте како би имали што успјешнију производњу”, рекла је Тодоровић.

Дипломирани инжењер пољопривреде, Драшко Башић, каже да се његово предавање односило на проблеме са којима се произвођачи могу сусрести и савјете како их превазићи.

“Приказали смо примјере из праксе, као што су симптоми недостатака макро и микро елемената, симптоми болести и штеточина, а с циљем како би произвођачи знали све то препознати и правовремено д‌јеловати, што ће им обезбиједити боље приносе. Базирали смо се на најчешће гајене културе, а то су парадајз, паприка и краставац”, рекао је Башић и додао да Србац има потенцијал за озбиљнију производњу поменутог поврћа.

Пољопривредник Славиша Сувајац каже да се бави пластеничком производњом краставца, паприка и купуса. Сувајац додаје да се раније бавио узгојем поврћа на отвореном, али да је због већег приноса прешао на пластеничку, јер је било тешко имати успјешну производњу због инсеката и временских услова. Истиче да су овакве едукације значајне, јер од стручних људи добију корисне савјете.

Начелник општине Млађан Драгосављевић каже да општина Србац има потенцијал за успјешну пластеничку производњу, а локална управа је пољпривредницима пружила подршку за набавку пластеника. Додале да ће тај вид помоћи бити настављен и у наредном периоду.

“Наша локална заједница која је оријентисана према области пољопривреде пружа огромне потенцијале када је у питању производња поврћа у затвореном простору и на подручју наше општине имамо неколико већих пољопривредних произвођача. Препознали смо тај потенцијал и добрим дијелом се посветили том аспекту, тако да смо у протеклих неколико година омогућили суфинансирање набавке преко 200 пластеника или око 20 хектара могућности производње у затвореном простору. Код већих произвођача постоји жеља за даљим проширењем производње и надамо се да ће њихов развој ићи узлазном путањом”, рекао је начелник и похвалио одржану презентацију на којој су пољопривредници чули многе корисне информације и добили одговоре на разна питања.

Јучерашњем предавању је присуствовао и начелник Од‌јељења за привреду, пољопривреду и друштвене д‌јелатности Марко Михољчић.

Извор: Радио Србац

Нацрт регулационог плана спортског центра у Кладарима изложен на јавни увид

Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности обавјештава јавност да је на јавни увид изложен нацрт под називом “Регулациони план спортски центар у мјесту Кладари“.

Нацртом реуглационог плана обухваћен је простор смјештен у западном дијелу општине Србац, у насељеном мјесту Кладари, у укупној површини од цца 2,18 ха, непосредно у близини магистралног пута Нова Топола-Србац и изложен је на јавни увид у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова и просторијама „HKP CONSULTING“, д.о.о., Бања Лука, улица Петра Кочића број 5 од 8 до 16 часова, у периоду од 18.06.2024. до 18.07.2024. године.

Нацрт регулационог плана је објављен и на нашој интернет страници ОВДЈЕ.

За вријеме трајања јавног увида, све до 18.07.2024. године, свако физичко и правно лице може дати мишљење, примједбе и приједлоге на нацрт, уписом у свеску која се налази у просторијама у којима је нацрт изложен или доставити у форми дописа Општинској управи општине Србац – Одјељење за просторно уређење и стамбено – комуналне дјелатности.

Нацрт допуне регулационог плана дијела насељеног мјеста Повелич изложен на јавни увид

Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности обавјештава јавност да је нацрт допуне регулационог плана дијела насељеног мјеста Повелич изложен на јавни увид.

Нацртом реуглационог плана обухваћен је простор смјештен у југозападном дијелу општине Србац, у насељу Повелич, у укупној површини од цца 0,6 ha, непосредно у близини магистралног пута Нова Топола – Србац и изложен је на јавни увид у просторијама Општинске управе општине Србац – Шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова и просторијама „HKP CONSULTING“, д.о.о., Бања Лука, улица Петра Кочића број 5, од 8 до 16 часова, од 18.06.2024. до 18.07.2024. године

Нацрт Регулационог плана је објављен и на нашој интернет страници ОВДЈЕ.

За вријеме трајања јавног увида, све до 18.07.2024. године, свако физичко и правно лице може дати мишљење, примједбе и приједлоге на нацрт, уписом у свеску која се налази У просторијама у којима је нацрт изложен или доставити у форми дописа Општинској управи општине Србац – Одјељење за просторно уређење и стамбено – комуналне дјелатности.