Вијести

Дани сјећања: Одата почаст погинулим и несталим борцима из Ситнеша

Борачка организација општине Србац у сарадњи са Мјесном борачком организацијом Ситнеши организовала је данас парастос за седам погинулих и несталих бораца Војске Републике Српске из овог села и 113 жртава Другог свјетског рата.

Мјештани Ситнеша дали су огроман допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату. Из овог мјеста 225 становника били су припадници Војске Републике Српске а са ратног пута нису су се вратила седморица ситнешких бораца, и то Ненад Вујић који је погинуо на требавском ратишту, Милан Новаковић који је погинуо на озренско-возућком ратишту, Влајко Новаковић који је био припадник Прве србачке лаке бригаде а умро 1995. године и Саво Берић, Божо Бабић, Душан Савандић и Гојко Топић који су нестали на озренско-возућком ратишту.

Почаст погинулим борцима одата је паљењем свијећа и полагањем цвијећа, а помену су, осим чланова породица погинулих бораца и мјештана Ситнеша, присуствовали: делегација Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, делегације Борачке организације општине Србац и мјесних борачких организација Ситнеши и Срђевићи, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, командант Другог батаљона Прве србачке бригаде Зоран Ђукић и делегације Основне школе “Вук Kараџић “ Ситнеши, Мјесне заједнице Ситнеши и Удружења СУБНОР Србац.

Парастос је служио свештеник Ненад Ђурић који је подсјетио да су српски јунаци са ових простора пали борећи се за народ и његову слободу и изразио наду да се рат на овим просторима више никада неће догодити.

„Kада би се сва безумља овога свијета могла смјестити у једну мисао онда би требало да изговоримо ријеч “рат”.“ Српски народ је у току своје историје ратовао и страдао немали број пута. У току борби народ је испољио двије врлине, а то су жарка љубав према отаџбини и велика снага свог витешког духа. Српски војник се борио и гинуо за слободу. Тешко је наћи ријечи утјехе за све породице које остадоше без својих најближих, али једино нам остаје да упутимо молитве и вапај Богу да нам подари утјеху и подари покој свим пострадалим борцима Војске Републике Српске”, рекао је свештеник Ђурић.

Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, рекао је да се никада не смије заборавити да су борци из Ситнеша дали своје животе за отаџбину.

“Нажалост, 10. септембра 1995. године десило се да за један изгубимо 24 саборца. Хвала вам што сте дошли како би се заједно са нама присјетили погинулих другова. Позивам вас да се окупимо око једног циља, а то је опстанак Републике Српске”, рекао је Плотан.

Пригодан културно-умјетнички програм организовали су ученици Основне школе “Вук Kараџић“ из Ситнеша.

Данашњи парастос организован је у складу са Kалендаром за обиљежавање значајних датума и јубилеја Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова, а у склопу обиљежавања Дана сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту.

Страдање Српчана на возућком ратишту остало у болном сјећању

У сали Скупштине општине Србац синоћ је уприличено вече посвећено страдању Српчана на озренско-возућком ратишту.

Манифестацији су присуствовале породице страдалих Српчана, начелник општине Млађан Драгосављевић, минстар финансија у Влади Републике Српске Зора Видовић, вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић и предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац.

Међу присутнима су били и ппредсједник Завичајног удружења Завидовићана Зоран Благојевић, ратни репортер прес-центра Првог крајишког корпуса Лидија Жарић, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић, предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан, супруга и унук покојног команданта Миодрага Сувајца, представници удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и други грађани, а модератор вечери је била Бранка Санчанин.

У пригодном програму изнесена су сјећења о ратним дешавањима, посљедицама и жртвама које је поднијело становништво, борци и породице страдалих чије ране након губитка најдражих нису никада зарасле, а заједничка жеља свих који су се братили јесте да се рат никада не понови.

На почетку вечери, присутне су преплавиле емоције, јер је потресне стихове пјесме “Паљеник” говорио њен аутор, начелник ратне санитетске службе Прве србачке лаке пјешадијске бригаде доктор Милан Павловић.

Зоран Благојевић, пресједник Завичајног удружења Завидовићана, рекао је да је ситуација у којој су се нашли борци на озренско-возућком ратишту била веома сложена, али да су сви били сложни и одлучни да одбране своју територију.

“Године 1992. када се одлучивало о стварању Републике Српске и одбрани народа, сви смо одлучили да то хоћемо. Овдје сте имали једног непријатеља, а ми смо били уклијештени између два корпуса – зеничког и тузланског и били смо одлучни да ћемо дати све од себе да не прођемо као у Другом свјетском рату. Пркосно смо стали, без обзира што су нас нападали и други корпуси. Ви овдје требате бити посебно захвални покојном команданту Миодрагу Сувајцу, који је успио извући два батаљона, прегруписани су, ушла је 14. лака пјешадијска бригада, а та два батаљона су прешла на другу страну ријеке Kриваје. Да то није урађено, жртве би биле далеко бројније”, рекао је Благојевић.

Вршилац дужности директора Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Виктор Нуждић, рекао је да по први пут, након средњег вијека, западно од Дрине, Срби имају своју државу и да не смију бити заборављени страдали борци, али ни они који су имали срећу да из ратних сукоба изађу живи.

“Наша историја је пуна оваквих догађаја, оваквих страдања. Истовремено, она је херојска и тога увијек морамо бити свјесни. Понекад, нажалост, нисмо свјесни да живимо у периоду јунака, хероја, зато што у овом времену око нас ходају људи који су бранили, одбранили и створили Републику Српску, а многи од њих су за њу дали животе. Поред оних који више нису живи, морамо се сјетити и оних који су рањавани, који су дали дијелове свог тијела, који су дали младост и најбоље године, оних који су неповријеђени изашли из рата, јер су се сви они подједнако борили за нашу слободу и да оно што данас имамо, а то је Република Српска”, рекао је Нуждић.

Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Драгутин Станојевић рекао је да обиљежавање 10. септембра мора да буде пренесено на млађе генерације, које ће сачувати сјећање на све страдале, те подсјетио да се још увијек трага за десет бораца.

“Окупили смо се да обиљежимо 29 година од Српчана на озренско-возућком ратишту. Kултура сјећања мора да буде важна и обиљежавање Дана сјећања код нас траје неколико дана. десетог септембра 1995. године су отишла 24 најбоља од најбољих, дјеца су остала без очева, мајке и очеви без синова, сестре без браће, жене без мужева, а посебан терет носе породице оних чија тијела никад нису нађена. На подручју наше општине трага се за још 10 несталих бораца”, рекао је Станојевић.

Он је додао да је неопходно убрзати процес тражења, јер већина родитеља несталих бораца више нису међу живима, што значи да су умрли, а да нису сазнали гдје су кости њихових синова.

Предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан, командир вода Војне полиције, емотивно је говорио о својим искуствима са ратишта, на којем је тешко рањен, а након лијечења и борбе за живот, остао је стопостотни инвалид.

,,Дана 10. септембра, извлачили смо људство са ратишта, а нас четворица, обезбјеђујући мјесто, остали смо међу задњима на локацији, гдје нас је непријатељ убрзо видио и засуо минобацачем. Тад нисмо били повријеђени и почели смо да се извлачимо, али непријатељ није одустајао. Убрзо је пала граната од које сам задобио повреде главе, руке, ноге, а најтеже повреде су настале у предјелу стомака. Двојица сабораца су лакше повријеђена, а четврти је прошао без повреда. Саборци су од јакни направили помоћно носило и тако ме извукли. Након рањавања, опоравак је био спор и тежак. Због тровања које сам добио, био сам животно угрожен, а мјесецима сам боравио у неколико болница. Преживио сам, али су остале велике посљедице и остао сам стопостотни инвалид”, рекао је Плотан.

Начелник општине Млађан Драгосављевић је рекао да су ово дани када се сјећамо најтрагичнијег дана у историји наше локалне заједнице и додаје да ожиљци, које прије свих, носе породице погинулих бораца, па онда и сви савременици ратних дешавања, никад неће зарасти и они требају бити опомена да Република Српска мора бити сачувана.

“Обиљежавамо најтрагичнији дан у историји наше општине, а наша локална заједница настоји да обиљежи све важне датуме који се односе на Одбрамбено-отаџбински рат. Ожиљци, које свако од нас на носи у срцима на свој начин, треба да буду вјечна опомена и подсјећање да смо дужни да одбранимо оно што су борци стварали и за шта су многи од њих живот дали. Да их можемо питати, сигуран сам да би нам рекли да то морамо урадити, а да бисмо то успјели, морамо бити јединствени у борби са изазовима пред којима се налазимо и зато нека вјечно живи сјећање на страдале борце, нека живи Република Српска коју су стварали и која је једина гаранција опстанка српског народа на нашим просторима”, рекао је начелник Драгосављевић и посебно истакао долазак на овај догађај Лидије Сувајац, супруге покојног команданта Миодрага Сувајца.

За крај вечери, Сања Врејић из Срђевића је отпјевала пјесму “Јунаци са Kошара” која може послужити као синоним страдања војника на било којем ратишту, па тако и на возућком.

Дани сјећања на страдање Српчана на возућком ратишту: Откривена спомен плоча несталим борцима

Полагањем цвијећа на спомен костурници на градском гробљу у Српцу данас је почело обиљежавање 29. годишњице од страдања Српчана на возућком ратушту, у знак сјећања на 10.9.1995. године, када су на Возући за један дан погинула 24 борца Србачке бригаде, док је преко 30 њих рањено.

Тим поводом откривена је и спомен плоча на костурници, са исписаним именима десет несталих бораца из Српца, чији посмртни остаци још увијек нису идентификовани, а у питању су: Божо Бабић, Саво Берић, Жељко Драгичевић, Драгољуб Ђурђевић, Драган Кљајчин, Живко Мајсторовић, Миломир Малић, Душан Савандић, Илија Стајић и Миле Тихомировић. Спомен плочу су открили унучићи несталих бораца.

Душко Митрић, предсједник Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова на подручју општине Србац, рекао је да се ради о србачким борцима који су као припадници Војске Републике Српске нестали на озренско-возућком ратишту и додао да је спомен плоча постављена уз финансијску помоћ Општине Србац, а на иницијативу и уз сагласност породица несталих бораца.

Цвијеће на спомен костурницу су положиле породице погинулих и несталих бораца и заједничка делегација Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова и Општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, а потом су исте делегације положиле цвијеће и на централном спомен обиљежју у Српцу. То су још учинили и представници Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Удружења ратних војних инвалида, Удружења СУБНОР, Уједињеног равногорског покрета, Удружења пензионера општине Србац и друге делегације.

Заједничка делегација Одбора и Општине Србац, као и породице погинулих бораца, одали су почаст страдалима и у спомен соби, а парастос за погинуле, нестале и умрле борце служио је свештеник србачке парохије Миле Дринић.

Потресан одломак из књиге “Ратне приче”, аутора доктора Милана Павловића, под називом “Посљедњи дан”, који говори о страдању Српчана на Возући 10.9.1995. године, прочитао је некадашњи потпуковник Војске Републике Српске и начелник штаба србачке бригаде, Вићо Ковачевић.

Обиљежавање Дана сјећања биће настављено данас у 19 часова када ће се у сали Скупштине општине Србац одржати Вече посвећено страдању Српчана на Возући.

У понедјељак, 9. септембра у 12 часова одржаће се парастос погинулим борцима Војске Републике Српске са подручја Мјесне заједнице Ситнеши, а у уторак 10. септембра биће организован марш “Стазом егзодуса” од Тумара до Стога, дуг 22 километра, за кога се пријавило око стотину Српчана.

Обиљежавање Дана сјећања завршава у сриједу, 11. септембра парастосом за погинуле борце Војске Републике Српске са подручја мјесне заједнице Кобаш са почетком у 11 часова.

Почела реконструкција магистралног пута од Српца до Дервенте

Реконструкција магистралног пута првог реда на дионици од Српца до Дервенте у дужини од 41,4 километра почела је протеклих дана, а упоредо са овим пројектом, биће реконструисан 21 километар пута од Дервенте ка Шешлијама.

Вриједност ових пројеката већа је од 50 милиона марака које су обезбиједили Влада и Путеви Републике Српске, а рок за завршетак радова је 36 мјесеци.

На потезу од Дервенте ка Српцу радници уклањају постојећи слој асфалта и мијењају подлогу.

“У току је замјена постојећег слоја овог коловоза, постављање нове тампонске конструкције и слојева асфалта са уређењем одводних канала, пропуста и ригола” објаснио је шеф градилишта Радмило Симић.

Пројекти реконструкције путева од Дервенте до Српца и до Шешлија међу највећим су које „Путеви Републике Српске“ тренутно реализују.

“То је пројекат вриједности 50.309.000 марака. Вјерујте, ради се о пројекту који се дуго помиње и веома је важан за овај крај. Влада Републике Српске, ресорно министарство и „Путеви“ кроз кредитна и властита средства обезбиједили су новац за ову намјену”, рекао је в.д. директора „Путева Републике Српске“, Милан Дакић.

Оба пута, од Дервенте до Српца и од Дервенте до Шешлија, биће реконструисана истовремено, а за вријеме радова возила ће се пропуштати наизмјенично.

Ширина новог асфалта биће од шест и по до седам метара у зависности од дионице пута.

Нови вртић отворио врата за србачке малишане, ускоро свечано отварање

Дјечији вртић “Наша радост” Србац озваничио је почетак нове школске године за 247 малишана који су уписани у двије организационе јединице, од чега њих 197 похађа наставу у новом објекту вртића у улици Данка Митрова у Српцу, који је данас по први пут отворио своја врата за осам вртићких група узраста од једне до шест година, док је преосталих 50 малишана, узраста од једне до три године, смјештено у ранијем објекту у улици 11. новембра.

Тиме је наша локална заједница добила најсавременије услове за организовање предшколског образовања у Републици Српској, а све захваљујући Влади Србије и Влади Републике Српске који су учествовали у финансирању изградње новог вртића.

По завршетку радова на изградњи улице која се реконструише у непосредној близини вртића, очекује се и свечано отварање овог објекта, што би требало бити реализовано у наредних 10 до 15 дана, потврдио је начелник општине Млађан Драгосављевић који је са замјеником начелника општине Владимиром Гужвићем данас обишао нови вртић.

“Са почетком школске године кренуо је са радом нови вртић и увјерили смо се да има врхунске услове рада и најсавременија средства, помагала и опрему. Након завршетка свих планираних радова у близини вртића, приредићемо званично отварање објекта. Изражавам задовољство и стањем у старом објекту вртића гдје је урађено реновирање и такође створени услови за боравак малишана”, рекао је начелник Драгосављевић.

Нови вртић дјелује као Радна јединица “Србија” у саставу Јавне установе Дјечији вртић “Наша радост” Србац.

Директорица вртића, Богдана Михољчић, рекла је да је први радни дан био емотиван за све васпитаче који су изразили задовољство условима рада у новом простору.

“Пресрећни смо јер је све јако лијепо уређено. Имамо најбољу опрему и едукативне играчке које су потребне за рад са дјецом, како у самом објекту, тако и у дворишту вртића, а свака учионица има свој гардеробарник и санитарни чвор”, рекла је Михољчић.

Нови вртић похађају јасличка, старија јасличка, средња, мјешовита, двије мале и двије старије групе, а у ранији објекат вртића смјештене су мала јасличка и двије старије јасличке групе.

“Морам нагласити да и наш досадашњи вртић има одличне услове рада и недавно смо адаптирали овај простор, тако да смо задовољни како то изгледа. То је вртић за кога нас вежу бројне успомене и који је изњедрио многе генерације, одише топлином и радошћу и веома нам је драго што је задржао своју функцију и омогућио да упишемо већи број дјеце у овој години”, рекла је Михољчић.

Она истиче да је капацитет новог вртића 200 дјеце а у ранијем објекту вртића има простора за упис још четири групе, што ствара простор да се у блиској будућности број уписане дјеце додатно повећа.

“Морамо видјети како ће то све функционисати и да ли ћемо се проширивати, што јесте наша жеља како би сва дјеца била обухваћена, а то ће зависити од потреба родитеља, броја васпитача са којима располажемо и низа других фактора. Сматрам да је рано учење неопходно и потребно сваком дјетету за што бољи и квалитетнији развој”, истакла је Михољчић.

Према њеним ријечима, на недавном конкурсу имали су велику заинтересованост родитеља за упис дјеце, а један број њих тренутно нису успјели примити због објективних околности.

“Од око 40 захтјева који су преостали, један број није конкурисао за септембар, већ за прољеће. Имали смо око десетак таквих захтјева родитеља који су били свјесни велике гужве која ће владати у септембру. Исто тако, имамо велики број дјеце различитог узраста и то највише оних до годину дана, али недовољно за једну комплетну групу. Такође, немамо довољно дјеце за једну комплетну групу узраста три до четири године, тако да ћемо морати правити мјешовиту групу или у јасличком дијелу или у дијелу вртићке групе”, рекла је Михољчић.

Цијена боравка дјеце у вртићу остала је иста и износи 120 KМ за једно дијете, 200 KМ за двоје, 240 KМ за троје, док је упис за четврто дијете бесплатан, уз услов да су сва дјеца полазници предшколске установе.

“Већ годинама нисмо повећавали цијену, за разлику од других вртића у окружењу. За сада ће остати и даље иста а да ли ће се у будућности мијењати то још увијек не можемо знати у овом тренутку”, рекла је Михољчић.

До потпуног завршетка свих радова у новом вртићу остало је да се обаве неке ситније интервенције, али су задовољени сви потребни услови да школска година може несметано почети.

“Углавном се ради о одређеним полицама које је потребно поставити у оставу и вешерај, затим телевизори у учионицама и слично, тако да очекујемо извођаче радова да то ускоро намјесте и увежу, али то није нешто што омета васпитно-образовни рад који се одвија у складу са планом и програмом”, нагласила је Михољчић.