Вијести

Сјећање на шесторицу погинулих бораца из Kукуља не блиједи

Борачка организација општине Србац и Мјесна борачка организација Kукуље данас су организовали годишњи парастос за погинуле борце Војске Републике Српске из Kукуља, у складу са календаром обиљежавања Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова.

Мјештани Kукуља дали су немјерљив допринос Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске. Из овог мјеста 211 грађана су били борци Војске Републике Српске, а поред Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, били су припадници и Првог крајишког корпуса као и јединица МУП РС и борили су се на ратиштима широм Републике Српске.

На том ратном путу шесторица бораца из Kукуља положили су своје животе, Мирко Маричић, Слободан Лукић, Дарко Дринић, Веселин Церовац, Зоран Јефтенић и Драго Лукић.

Поред породица погинулих бораца, цвијеће су на спомен обиљежје положиле делегације Општине Србац, на челу са начелником Млађаном Драгосављевићем и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, делегације Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, посланик Народне скупштине Републике Српске Радојица Видовић, делегације Удружења ратних војних инвалида, мјесних борачких организација Стари Мартинац, Лилић, Kукуље и Kосјерово, као и делегације Мјесне заједнице Kукуље и Уједињеног равногорског покрета отаџбине Српске.

Парастос је служио свештеник Марио Топаловић који је истакао значај и симболику ријечи слобода, која је највећа тековина Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.

“Овдје смо да одамо поштовање и помолимо се Богу за све наше страдале. Ја сам из Дервенте, село Сочаница, одакле је кренуо пробој коридора. Тамо су Хрвати у то вријеме спремили двије бригаде из Винковаца и Осијека који су били спремни да нас протјерају или побију али ви, Kрајишници, нисте сједили, већ сте устали и дошли да браните своју браћу. Свим борцима који су дали своје животе и свима вама који сте били учесници стварања Републике Српске, хвала на благодарењу ове слободе“, рекао је Топаловић.

Горан Плотан, предсједник Борачке организације општине Србац, рекао је да и данас, 32 године након рата, водимо борбу са тадашњим непријатељем који је имао планове да нас протјера са ових простора.

“Међутим, ми смо деведесетих година били јединствени, храбри и снажни и очували смо Републику Српску. Зато са овог мјеста апелујем на све вас, као и на руководство Републике Српске и друга удружења која окупљају борачку популацију, да се ујединимо не ради наших организација, већ ради Републике Српске. Само јединствени можемо сачувати оно за што су ови момци дали свој живот и да би ова дјеца могла учити, стварати и очувати нашу републику када нас не буде“, рекао је Плотан.

Цвијеће су положили и извели пригодан програм ученици подручне школе “Доситеј Обрадовић“ из Kукуља са наставницом Иреном Видовић.

Одржана тринаеста конференција беба у Српцу

На градском тргу у Српцу данас је одржана тринаеста по реду Kонференција беба на којој се окупила 81 од укупно рођене 101 бебе од Видовдана прошле до Видовдана ове године.

На почетку манифестације је извршена регистрација беба а потом је услиједила промотивна шетња и избор трочланог предсједништва беба.

Најмлађа беба је Лазар Максимовић из Гламочана, који је рођен 28. јуна ове године, а родитељи су Милан и Бранкица Максимовић.

Титулу најстарије бебе понијела је Тамара Шарић из Kаоца која је рођена 1. јула 2023. године, а родитељи су Бојан и Бојана Шарић.

Беба са највише браће и сестара је Данијел Грумић, од оца Далибора и мајке Милијане који имају седморо дјеце.

За бебе које су ушле у трочлано предсједништво Општина Србац и спонзори су обезбиједили вриједне награде.

За бебу са највише браће и сестара поклон је обезбиједио и архимандрит Теофил, игуман манастира Осовица, који је бебама поклонио по златни дукат. Архимандрит Теофил редовно уручује сличан поклон за све породице које добију пето и свако наредно дијете.

Начелник општине Млађан Драгосављевић је истакао да је Kонференција беба најљепша манифестација која се организује на подручју наше општине.

“Драго ми је да се ова најљепша манифестација претворила у традицију. Одзив родитеља и беба заслужује похвалу и мислим да је самим тим испуњен ефекат а то је промоција породице. Мислим да је ово добар начин да подстичемо младе да оснивају породице и да пошаљемо поруку друштву у цјелини а то је да нам је потребна јака, здрава, многобројна породица, испуњена љубављу слогом и уважавањем. То је најбољи пут, поред мјера пронаталитетне политике општине Србац, који би требао дати неопходне ефекте”, рекао је начелник Драгосављевић.

У забавном дијелу програма представили су се полазници Дјечијег вртића “Наша радост” Србац и чланови плесних секција Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.”.

Занимљива такмичења су организована за очеве и мајке беба, за које су, такође, биле обезбијеђене награде. У такмичењу очева, прво мјесто је освојио Далибор Вранић, друго мјесто је заузео Виктор Вујановић, а треће Бојан Новаковић.

У наградној игри за мајке, прво мјесто је освојила Сузана Жујић, друго мјесто Данијела Петковић и треће мјесто Дијана Вујановић.

У игри парова “Маме и тате“ најуспјешнији је био пар Споменко и Сара Убипариповић, други је био пар Ахмед и Амела Јунузовић а трећи Дајана и Ђорђе Kојић.

Награде за прва мјеста су биле 100 KМ, за друга 70 KМ и за трећа 50 KМ а уручивао их је начелник одјељења за општу управу и предсједник организационог одбора Душко Митрић.

Организацију Kонференције беба помогло је Министарство породице, омладине и спорта Републике Српске и Општина Србац као главни покровитељи манифестације, а подршку су пружили бројни спонзори са подручја наше општине, који су дали допринос да све бебе добију симболичне поклоне.

Више фотографија погледајте у фејсбук групи Општине Србац ОВДЈЕ.

Одата почаст борцима и жртвама Народноослободилачког рата

Делегација Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата СУБНОР Србац положила је данас вијенце на споменике подигнуте у част жртава фашистичког терора и на тај начин обиљежила 4. јул, који се у свим републикама бивше Југославије славио као Дан борца.

Предсједник Скупштине србачког СУБНОР-а, Боривоје Сладић, рекао је да је на данашњи дан 1942. године у Београду донесена одлука о дизању оружаног устанка свих народа и народности Југославије ради ослобођења земље од окупатора.

“На подручју општине Србац у току Другог свјетског рата у партизанским јединицама било је око 1300 бораца. У борбама у те четири године погинуло је 468 бораца, страдало је 506 жена и дјеце као цивилне жртве рата, тако да укупни губици у људству у нашој општини износе 974 лица или око 5 одсто укупног броја тадашњих становника у нашој општини. У знак захвалности за страдале суграђане од 1952. до 1988. године подигнуто је 25 спомен обиљежја”, рекао је Сладић.

Обраћајући се на споменику у Влакничком пољу, на мјесту преласка Првог крајишког пролетерског батаљона са Мотајице у Славонију, Сладић је рекао да је у јуну 1942. године на Мотајици у борбама, од укупно 250 бораца, погинуло 108 бораца овог батаљона, 20 је нестало а остатак је под командом Здравка Челара управо на овом мјесту прешао ријеку Саву у Славонију.

“Трагедија у свим овим збивањима је чињеница да је жртва углавном био српски народ у којем је направљена идеолошка подјела. На срећу у Одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године није дошло до оваквих подјела и српски народ је успио да се очува захваљујући јединству и слози, што мора да се шири на млађе генерације. Морамо бити родољуби и партиоте јер само тако ћемо бити и добре комшије”, рекао је Сладић.

Делагације СУБНОР-а, Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова на подручју општине Србац, Борачке организације општине Србац и Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац, положиле су цвијеће и на централном спомен обиљежју у Српцу, на бисте два народна хероја у дворишту Основне школе у Српцу и на споменик Данку Митрову у Доњим Срђевићима.

Извор : Радио Србац

Умјетници из шест земаља упутили апел за спасом птица са Бардаче

Умјетници из шест земаља већ шест дана стварају на 41. сазиву Ликовно-еколошке колоније “Бардача-Србац” која ове године, у договору са оснивачем колоније Рајком Петковићем, носи симболичан назив “Вапај птица Бардаче”.

Разлог за то је што је недавно исушено и посљедње језеро у Бардачи чиме су уништена станишта многих ријетких птица, што су сликари из Пољске, Србије, Хрватске, Црне Горе, Македоније и Републике Српске дочарали кроз своја умјетничка дјела.

Умјетнички руководилац колоније, академска сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња, која је позната по сликама са формом бика, овај пут је на једном од својих радова приказала вапај бардачког лабуда.

“У тој птици постоји нека снага бика, она се бори да изађе из вапаја и мислим да ће се изборити и да ће, у складу с тим, еколошка ситуација у Бардачи у будућности бити много боља”, рекла је Вушуровић.

Другу годину заредом на бардачкој колонији ствара Верица Чупић из Бачког Јарка код Темерина која се дуго година бави сликарством, завршила је дизајн у Новом Саду а касније специјализирала ликовну културу за дјецу.

“Када сам прошле године први пут била у Бардачи допала ми се природа, иако је већ и тада било исушено доста језера а сада је ситуација још тежа. Бројне птице морале су да се иселе са овог подручја што ме јако дирнуло, па сам потражила на интернету које од њих су овдје живјеле и убацила их у наручје жена које сликам како би се то сачувало за успомену”, рекла је Верица.

Први пут у раду колоније је учествовао брачни пар сликара из Пољске, Мариуш Китовски и Јола Китовска, који кажу да су пронашли инспирацију за стварање у миру и тишини која влада у Бардачи.

“Дошли смо да уживамо у природи и интеракцији са другим сликарима. Доста су слични предјели као у Пољској, само је све другачије и осјети се нека позитивна енергија и спокој, иако је, како су нам рекли, природа доста нарушена у односу на раније године. Морамо чувати животиње, птице, траву, то је оно што чини нашу душу, што је важно за нас, јер ако занемаримо природу без тога нема живота”, рекла је Јола Китовска.

На својим радовима углавном слика жирафе, јер је са супругом дуги низ година провела у Африци, па је тако и у Бардачи настало неколико слика са овим мотивом.

“Раније сам сликала слонове а сада углавном жирафе и једној од њих додала сам крила како бих направила повезницу са птицама у Бардачи и тиме указала на потребу очувања животињског и биљног свијета на свим меридијанима”, рекла је Китовска.

Дугогодишњи учесник бардачке колоније је сликар Милован Чикић из Градишке који се присјећа времена када је некада стварао на обалама бардачких језера која су нестала, па је тако мочваре и рибљи свијет замијенила производња кукуруза.

“Некад смо стајали поред језера, посматрали изловљавање риба и сликали уз цвркут птица а сада само чујемо машине које жању жито. Иако Бардача више није што је некада била, за нас сликаре је још увијек велики изазов и својим радом покушавамо да је поново вратимо на мјесто којем припада”, рекао је Чикић.

Умјетнике у Бардачи јуче су посјетили замјеник начелника општине Владимир Гужвић и секретар Скупштине општине Срђан Бркић.

Гужвић каже да је увијек велико задовољство угостити сликаре из неколико земаља и уједно дати прилику талентованим младим људима да уз њих стварају, као што су студенти Академије умјетности из Српца, Градишке и Цетиња.

“Надам се да ћемо завршетком изградње галерије у Дому младих који се тренутно адаптира, имати сталну поставку умјетнина са бардачке колоније и депо слика са свих претходних колонија. То ће бити једно капитално дјело што ће значајно позиционирати општину Србац на мапи сликарства у Републици Српској”, рекао је Гужвић.

Организатор колоније је Центар за културу и спорт Србац који планира у суботу 6. јула организовати изложбу насталих дјела и завршно вече у Тренинг центру Природно-математичког факултета у Бардачи.

“Представићемо радове 13 учесника овогодишње колоније, четворо студената, као и радове учесника школе сликања. Очекује нас и концерт виолинисткиње Наталије Тодоровић која је недавно издала албум са композицијама снимљен у Радио телевизији Републике Српске”, рекао је Митраковић.

Додаје да је јуче затворен конкурс за акцију “Бирамо најуређенији животни и радни простор” а данас ће комисија изаћи на терен, фотографисати сва пријављена дворишта и до суботе извршити избор најбољег.

“На отварању изложбе прогласићемо најуређеније двориште а побједника наградити са једном од слика која ће настати на овогодишњем сазиву”, рекао је Митраковић.

Поред разних садржаја који су организовани за сликаре, данас је организована и посјета манастиру Осовица.

Подстицаји за повећање плата радника у привреди за период јануар-јун 2024. године

Министарство привреде и предузетништва Републике Српске позива све привредне субјекте, који су повећали плате радницима у периоду од јануара до јуна 2024. године, да поднесу Захтјев за додјелу подстицаја за повећање плате радника.

Захтјев се подноси путем апликацијe „е подстицај” која се налази на интернет страници Министарства привреде и предузетништва, а која је активна од 1. јула до 29. августа 2024. године када истиче рок од 60 дана за подношење захтјева.

За обрачунски период јануар-јун 2024. године, привредни субјект може остварити право на подстицај за повећање плате само за раднике са којима је засновао радни однос најкасније до првог дана за мјесец почетног износа плате, односно најкасније 1. децембра 2023. године.

Наиме, за обрачунски период јануар-јун 2024. године, за мјесец почетне плате примјењиваће се износ плате исплаћен за децембар 2023. године. Према законском рјешењу, у случају да је раднику за мјесец почетног износа плате исплаћена плата нижа од важеће најниже плате у Републици Српској, при обрачуну износа подстицаја узимаће се тренутно важећа најнижа бруто плата у износу од 1.344,26 КМ (нето плата 900 КМ).

Након што апликација аутоматски потврди да је захтјев исправно попуњен и успјешно електронски достављен, привредни субјект штампа, потписује и овјерава дио захтјева који се односи на опште податке, те врши његову доставу Министарству привреде и предузетништва у писаној форми. Захтјев у писаној форми садржи бар-код који се додјељује након успјешне електронске доставе, а сматра се поднесеним када се Министарству достави одштампани дио захтјева са бар кодом.

Подсјећају се привредни субјекти да је крањи рок за поднешење захтјева електронским и писаним путем до 29.08.2024. године, те се позивају да захтјеве доставе у прописаном року.

Буџетом Републике Српске за 2024. годину за подстицаје за повећање плате радника, планирана су средства у износу од 15.560.000,00 КМ.