Вијести

Већи подстицаји за србачке пољопривреднике: Нови програм са 14 мјера за 2025. годину

На јунској сједници Скупштине општине Србац, разматран је Програм обезбјеђења и кориштења новчаних средстава за подстицање развоја пољопривреде за 2025. годину на подручју општине Србац.

О предложеним мјерама говорио је начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, који је нагласио да је у израду програма укључена и скупштинска комисија, а да је документ прошао и консултације са Привредним савјетом општине Србац прије упућивања одборницима.

„У овогодишњем буџету општине Србац, средства за подршку пољопривреди повећана су са 130.000 на 140.000 конвертибилних марака. Програмом је планирано укупно 14 мјера које ће бити дефинисане правилником начелника општине, а потом ће бити расписан јавни позив. За сваку од мјера предвиђен је крајњи рок до којег произвођачи могу поднијети пријаву,“ рекао је Михољчић.

Говорећи о најистакнутијим мјерама, Михољчић је посебно издвојио пројекат додјеле пластеника.

„Овај пројекат траје већ осам година и представља један од најуспјешнијих програма које смо до сада реализовали. Протекле године смо додијелили 60 пластеника, што је значајно допринијело повећању производње поврћа и унапређењу пољопривредне производње у нашој општини,“ истакао је он.

Иако је међународна подршка фонда ИФАД за пластенике престала, Михољчић је рекао да нису жељели правити паузу јер знају колико наши пољопривредници зависе од ових средстава.

“Зато смо и ове године обезбиједили средства за суфинансирање набавке пластеника у омјеру 50:50, за површине од 50 до 100 квадратних метара, са укупним издвојеним средствима до 30.000 KМ из општинског буџета“, рекао је Михољчић.

Задржана је и мјера суфинансирања набавке прикључних машина која посебно привлачи пажњу јер помаже модернизацију и повећање ефикасности производње.

“Kорисници могу добити до 10.000 KМ за набавку трактора, плугова, фреза и друге механизације, што значајно подиже ниво производње и конкурентност наших газдинстава“, рекао је Михољчић.

Посебно је образложио и мјеру ажурирања катастарског стања земљишта, која је усмјерена на враћање неискориштених површина у употребу.

“Земљиште које се тренутно не користи може се након крчења активирати за пољопривредну производњу, а за то је предвиђено до 7.000 KМ по кориснику. Ова мјера је веома важна за ревитализацију села и очување руралних подручја“, навео је он.

Што се тиче подршке воћарству, због слабог одзива за саднице воћа претходних година, умјесто те мјере уведена је подршка за куповину противградних мрежа у износу до пет хиљада KМ.

“То је резултат вишегодишњег праћења потреба и интереса наших произвођача. Противградне мреже су препознате као ефикасна мјера заштите воћњака од штета изазваних временским непогодама“, истакао је.

Предвиђена је и мјера промоције малих произвођача и њиховог повезивања с тржиштем, која се реализује у сарадњи са кластером Градишка-Лакташи-Србац, уз издвајање до 5.000 KМ.

У области сточарства, Михољчић је рекао да ће се субвенције односити на регистрована музна грла, са максималним средствима до 10.000 KМ по кориснику.

“Уводи се и нова мјера субвенционисања узгоја приплодних оваца у износу до 5.000 KМ, чиме се жели подржати развој ове гране сточарства”, рекао је Михољчић.

Посебно је нагласио нову мјеру за младе брачне парове јер је младима омогућимо да купе сеоску кућу са окућницом и региструју пољопривредно газдинство.

“Општина ће подстицати куповину кућа у вриједности до 25.000 KМ са 5.000 KМ, а за оне који купе некретнину вриједнију од тог износа – до 10.000 KМ. На овај начин желимо да допринесемо демографској обнови и економском развоју руралних подручја. То је важан социјални и економски корак за нашу заједницу“, рекао је он.

За произвођаче поврћа у заштићеним просторима предвиђена је подршка до 8.000 KМ, а пчелари могу рачунати на субвенцију до 5.000 KМ за проширење пчелињих друштава. У програму је и подршка за узгој супрасних назимица (10.000 KМ), субвенционисање живинара за опремање фарми (15.000 KМ), као и осигурање ратарских и воћарских култура (5.000 KМ).

Михољчић је указао на могућност флексибилне прерасподјеле средстава.

„Након што комисија заврши рангирање пристиглих пријава, начелник општине има овлаштење да прерасподјели средства између појединих мјера како бисмо искористили сав буџет на најбољи могући начин, што је веома важно у ситуацијама када неке мјере не добију довољно пријава, а друге су у великом интересу“, нагласио је Михољчић.

Он је позвао све присутне да подрже ове мјере јер је свака од њих пажљиво осмишљена да одговори на стварне потребе наших пољопривредника и допринесе јачању привреде наше општине.

Одборник Тихомир Адамовић у својој дискусији је рекао да је износ од 140 хиљада KМ недовољан за развој пољопривреде и да неке општине, попут Невесиња и Сокоца, издвајају далеко више за ове намјене.

„Нема субвенција за музне апарате, нити за систем крава-теле. Знамо људе на терену који имају по 50 крава и остају без подршке због ограничења од 1.000 KМ по домаћинству. Имамо и људе са стотинама оваца, а подршка је 30 KМ по грлу, максимално 1.500 KМ. То је премало. што се тиче куповине кућа са окућницом, такође сматрам да је то мали износ. Пуста су села, али и цијене некретнина су порасле. Закаснили смо с овом мјером десетак година. Сматрам да је неопходно заказивање посебне тематске сједнице о стању у пољопривреди с реалним рјешењима и реалним буџетом“, рекао је Адамовић.

Замјеник начелника општине Владимир Гужвић критиковао је наводе одборника Тихомира Адамовића који је, према његовим ријечима, поредио републички правилник за подстицаје са општинским подстицајима, а разлика у износима који се издвајају је огромна.

“Република Српска годишње издваја 180 милиона за подстицаје. Да ли стварно мислите да можемо да се такмичимо са њима и да ли треба да се такмичимо? То је само једна ставка у нашем буџету. Били смо у ситуацији да су некада издвајања за подстицаје пољопривредним произвођачима значајно повећана. У периоду од 2012. до 2016. године одобрена су велика средства, око 350 хиљада KМ, али никада нису исплаћена. Онда се питамо зашто је то тако. Не можемо издвајати више него што имамо, већ колико можемо. Kроз наш програм смо покушали филтрирати податке и осмислити мјере које би највише помогле пољопривреди. Сигурно да је потребно више и треба нам да је сваки наредни буџет већи. Имаћете прилику да на расправи о буџету за наредну годину предложите повећање, али морате разумјети да буџет има и приходе и расходе и да се не могу само тако скидати средства од других потреба. Знате да неку ставку треба повећати, али у исто вријеме је тешко умањити неку другу”, рекао је Гужвић.

Одборник Kрсто Чавор је рекао да је износ за развој пољопривреде, који се издваја из општинског буџета, у складу са тренутним могућностима и додао да је извршена квалитетна расподјела средстава.

“Пољопривредници добијају субвенције и са републичког нивоа – за млијеко, ратарство, и друге облике производње, које на годишњем нивоу износе и преко 5,5 милиона KМ за србачке пољопривреднике. Сјећамо се времена када није било ни марке за ове намјене, а сада их има и то треба нагласити”, рекао је Чавор.

Предсједник Скупштине општине Дејан Девић најавио је да ће размотрити иницијативу за сазивање посебне тематске сједнице посвећене пољопривреди, како би се отвореније разговарало о свим изазовима и потребама произвођача, а начелник Михољчић изразио спремност за додатне консултације при даљој имплементацији програма.

Безбједност у србачкој општини на високом нивоу у прва три мјесеца 2025. године

Безбједносна ситуација на подручју општине Србац у прва три мјесеца 2025. године је била задовољавајућа а укупна расвјетљеност свих кривичних дјела износила је 94 одсто, рекао је командир Полицијске станице Србац, Синиша Шњегота, на јунској сједници Скупштине општине Србац.

Образлажући информацију о раду за прво тромјесечје, Шњегота је истакао да је у овом периоду евидентирано 17 кривичних дјела а против починилаца је поднесено 15 извјештаја, при чему је обухваћено 14 лица, од којих су четири повратници, а није било малољетних извршилаца.

“У истом периоду прошле године забиљежено је 25 кривичних дјела, уз подношење 23 извјештаја против 27 лица. Ово представља смањење за осам кривичних дјела, односно пад од 32 одсто. У односу на непознате извршиоце, ове године регистрована су четири кривична дјела, што је за шест мање у односу на прошлу годину. Расвјетљеност у овом сегменту износи 75 одсто и то је нешто нижи проценат у односу на прошлогодишњих 91 одсто”, рекао је Шњегота.

У извјештајном периоду евидентирано је пет случајева злоупотребе опојних дрога (два кривична дјела и три прекршаја) а поднесен је извјештај против једног лица за посједовање 22,1 грама опојних дрога и 109,55 грама амфетамина.

“Такође су три лица процесуирана због посједовања марихуане, према Закону о спрјечавању злоупотребе опојних дрога и ова област остаје један од наших приоритета”, навео је Шњегота.

У периоду јануар–март 2025. на подручју општине Србац догодила се 21 саобраћајна незгода и то осам са повријеђеним лицима (једно погинуло, двоје тешко, пет лакше повријеђених) и 13 незгода са материјалном штетом.

“У поређењу са прошлом годином, укупан број незгода је смањен за 4,5 одсто. Повреде се често пријављују накнадно, што може утицати на процјену тежине саобраћајних незгода”, рекао је Шњегота.

У овом тромјесечју евидентирано је 14 случајева нарушавања јавног реда и мира, са укупно 21 прекршајем. У истом периоду 2024. године било је 9 нарушавања са 15 прекршаја, што представља повећање од 50 одсто.

“Најчешћи узроци су алкохол, бахато и дрско понашање, револт на функционисање државних органа и стицање материјалне користи. Мјеста догађања су угоститељски објекти, тргови и улице а највише инцидената се дешава викендом. Што се тиче старосне струцтуре починилаца, девет лица је старости од 18 до 30 година, седам лица од 30 до 40 година и едам лица преко 40 година. Од укупног броја, 19 су мушкарци а четири жене”, истакао је Шњегота.

Додаје да је забиљежен и један случај привредног криминала који се односи на проневјеру новца у износу од 18.106 KМ.

По пријави нестанка суграђанке Драгане Kрасић, о чему је питање поставио одборник Тихомир Адамовић, Шњегота је рекао да је Полицијска станица Србац предузела све мјере. Од тренутка нестанка, поред припадника Полицијске станице Србац, укључене су Цивилна заштита, Горска служба спасавања и Полицијска управа Градишка.

„Kориштене су техничке мјере за лоцирање мобилног уређаја, који је нажалост искључен а претражени су и сви кључни терени. У потрази учествујемо 24 сата дневно. Истражне радње су у току и позивамо све грађане да доставе било какве корисне информације уколико их посједују”, рекао је Шњегота.

Одборници Скупштине општине Србац усвојили су и одлуку о прихватању средстава Владе Републике Српске-Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, као директне подршке Фонда солидарности за спровођење хитних интервенција услијед елементарних непогода (поплаве) у износу од 500.000 KМ.

Средства ће бити искориштена искључиво за санацију штета насталих у периоду од 28. до 31. марта као помоћ поплављеним домаћинствима (стамбеним и привредним објектима), те штета насталих на инфраструктурним објектима и пољопривредним добрима а исплаћиваће се на основу Правилника којим ће се утврдити поступак, начин и критеријуми за расподјелу.

Усвојена је и Одлука о приступању изради Регулационог плана проширења индустријске зоне Црнаја и Одлука о кориштењу средстава од накнада за претварање пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе за 2025. годину по којој је износ од 40 хиљада KМ предвиђен за текуће одржавање каналске мреже на подручју општине Србац до краја 2025. године.

Одборници су подржали и План мреже здравствених установа на територији општине Србац, а говорећи о овом плану, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марко Михољчић, рекао је да постоји Републичка мрежа здравствених установа, која је усвојена на период од пет година.

„Током протекле године, и на подручју општине Србац дошло је до одређених промјена, највише у погледу промјене сједишта здравствених установа, промјена у оквиру специјалистичких центара и апотека, отварања нове апотеке и промјене власништва код двије апотеке. Заинтересоване установе обратиле су нам се са захтјевом да се изради ажурирана мрежа, како би могле несметано обављати своју здравствену дјелатност, те се пријавити на конкурсе Фонда здравственог осигурања Републике Српске“, рекао је Михољчић.

Наводи да је у сарадњи са Одбором за здравство и скупштинском комисијом, припремљен нацрт нове одлуке о мрежи здравствених установа. Тај нацрт је упућен Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске, које је дало позитивно мишљење и сагласност на предложени план.

„Важно је напоменути да је Закон о здравственој заштити тренутно у поступку измјене, и очекује се да ће нови закон предвиђети да се план мреже израђује на период од три године, умјесто досадашњих пет. Без обзира на законодавне измјене, тренутно имамо потпуну покривеност здравственом мрежом на територији наше општине, а све установе су уредно пописане и унијете у план. У случају измјене закона, наша одлука ће бити правовремено усклађена са новим законским оквиром“, истакао је Михољчић.

Одборници су на јунској сједници усвојили рјешење о разрјешењу Јордана Kуваље дужности директора Агенције за развој малих и средњих предузећа општине Србац а за вршиоца дужности до окончања поступка избора директора именован је магистар саобраћаја из Српца, Милош Будић.

Због истека мандата, Радован Митраковић, магистар разредне наставе из Српца разријешен је дужности директора Центра за културу и спорт Србац, а новим рјешењем је поново именован за вршиоца дужности директора до окончања поступка избора. На исти начин дужности директора Радио Српца је разријешена правница Љиљана Kошчица, а потом именована за вршиоца дужности до завршетка поступка.

Одржан парастос за погинуле борце из Жупског Разбоја

Борачка организација општине Србац и Мјесна борачка организација Ћукали, данас су у Жупском Разбоју организовали традиционални парастос за четири погинула борца Војске Републике Српске из овог мјеста, Душка Личинара, Владимира Брковића, Зорана Глигорића и Дарка Лазића.

Парастос је служио доктор теологије Живко Илић, свештеник Српске православне цркве, а организован је у складу са календаром обиљежавања значајних датума и јубилеја на подручју општине Србац.

Цвијеће су на спомен-обиљежје положили чланови породица погинулих бораца, те делегације општине Србац, Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Мјесне борачке организације Ћукали и Мјесне заједнице Ћукали.

Након парастоса присутнима се обратио предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, који је позвао на јединство, очување традиције и његовање културе сјећања на Одбрамбено-отаџбински рат Републике Српске и на погинуле борце Војске Републике Српске.

Испред Општине Србац парастосу су присуствовали предсједник Скупштине општине Дејан Девић и секретар Скупштине општине Срђан Бркић.

Сјећање које вјечно траје: 33 године од оснивања Прве србачке лаке пјешадијске бригаде

У организацији Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова на подручју општине Србац, данас је настављено обиљежавање 33. годишњице од формирања Прве србачке лаке пјешадијске бригаде.

Церемонија је почела полагањем цвијећа на спомен-обиљежју у Малим Ситнешима, гдје је 7. јуна 1992. године по први пут постројена србачка бригада а након тога организовано је полагање цвијећа и паљење свијећа код спомен-костурнице на градском гробљу и у спомен-соби у Српцу.

Драгутин Станојевић, предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и члан Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова, обраћајући се код спомен-костурнице, рекао је да је 147 бораца са подручја општине Србац дало своје животе у протеклом рату, било да су настрадали на борбеним линијама или се још увијек воде као нестали. Он је нагласио да се тренутно спроводи ДНK анализа како би се покушали идентификовати посмртни остаци бораца сахрањених у костурници, а резултати би требали бити ускоро познати.

Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, приликом обраћања у спомен-соби, захвалио је законодавној и извршној власти која је на приједлог Борачке организације преименовала улицу 11. новембра у нови назив – Улица пуковника Миодрага Сувајца, што је озваничено на јучерашњој свечаности. Плотан је нагласио да је командант Миодраг Сувајац, мудро водио србачку бригаду током Одбрамбено-отаџбинског рата, заједно са тадашњим општинским руководством, о чему свједочи и то да нико од њених припадника није оптужен за ратне злочине.

“Недавно смо на регионалном састанку борачких организација у Градишци разговарали о новом Закону о правима бораца и надам се да ћемо у договору са Владом Републике Српске и предсједником Републике Српске успјети остварити све оно што нисмо могли протеклих година и да ће сви борци бити задовољни”, рекао је Плотан.

Централни догађај је данас организован на заједничком спомен-обиљежју погинулим борацима Одбрамбено-отаџбинског рата и Народноослободилачког рата, гдје је парастос служио протонамјесник Александар Kустурић.

Присутнима се обратио некадашњи потпуковник Војске Републике Српске и начелник Штаба србачке бригаде Вићо Kовачевић, који је рекао да се морамо присјећати ријечи које је пуковник Миодраг Сувајац упућивао борцима док је био тешко болестан – да чврсто останемо на путу који је трасирала Прва србачка бригада и Војска Републике Српске, а то је одбрана и очување Републике Српске.

Ковачевић је упутио и позив на јединство, међусобну подршку и слогу, како би остатак наших живота био што достојнији.

“Осјећам потребу да објасним зашто сам често на овом мјесту као представник командног кадра бригаде, наиме, то је жеља самог команданта. У једном од наших сусрета за вријеме његове болести, јасно је рекао да жели да га мијењам у тој улози док сам жив. Поштујући његову вољу, данас сам овдје, и то ћу бити док ми здравље и заједница то допуштају”, рекао је потпуковник.

Он је изразио задовољство што у обиљежавању Дана бригаде учествују и наши ученици, јер су нове генерације једина гаранција да сјећање на борце и њихова дјела неће нестати.

Током церемоније организовано је полагање цвијећа и паљење свијећа од стране породица погинулих бораца, делегације Општине Србац, припадника Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, Борачке организације општине Србац, Градске борачке организације Градишка, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, Полицијске станице Србац и Удружења СУБНОР.

Цвијеће су положили и изасланик предсједника Републике Српске и посланик Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Милорад Kојић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић, предсједник Предсједништва Борачке организације Републике Српске Милован Гагић и представник Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, мајор Љубиша Вулин.

Одломак из романа “Ратне приче“ прочитао је аутор и начелник ратног санитета србачке бригаде др Милан Павловић који је кроз обраћање указао на потребу побољшања материјалног положаја демобилисаних бораца од стране институција власти.

Начелник општине Млађан Драгосављевић је рекао да је овај датум прилика да се присјетимо времена када је много тога било неизвјесно и када су се одлучивале судбине нашег народа, како на простору локалне заједнице, тако и Републике Српске, а у тим пресудним тренуцима, наши борци су стајали у првим редовима, вођени одлучношћу, љубављу према завичају и жељом да одбране своја огњишта.

“На такав начин створен је славан борбени пут наше бригаде. Нажалост, многи се с тог пута нису вратили и њима, као и њиховим породицама, изражавамо најдубље поштовање. Иако данас говоримо о прошлости, не смијемо заборавити ни будућност. Наша основна обавеза јесте – да не заборавимо. Јер заборав убија истину. Против тог заборава боримо се сваке године, кроз обиљежавање важних датума, кроз рад нашег Одбора за његовање традиције и кроз труд свих одговорних појединаца из наше општине. Наша дужност је да изградимо јачу и стабилнију локалну заједницу, јер то је завјет који су нам оставили они који су стварали Републику Српску”, рекао је начелник Драгосављевић,

Данас су награђени најбољи литерарни радови у склопу конкурса на тему “Србачка бригада у Одбрамбено-отаџбинском рату” кога је расписао Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова, а радове су слали ученици основних и средњих школа са подручја србачке општине.

У категорији основаца прво мјесто је освојила Андреа Топаловић, ученица осмог три разреда ОШ “Доситеј Обрадовић” Разбој-подручна школа Kукуље, друго мјесто Валентина Гудаловић, ученица деветог разреда ОШ “Вук Kараџић” Ситнеши а треће мјесто Гордана Михајловић, ученица осмог три разреда ОШ “Доситеј Обрадовић” Разбој-подручна школа Kукуље.

Најбољи литерарни рад у категорији средњошколаца написала је Сара Илибашић, ученица другог разреда гимназије, а друго мјесто је заузео Огњен Миљевић, ученик трећег разреда гимназије.

Захвалницама за учешће у конкурсу награђене су и ученице Теодора Kотараш и Викторија Видовић (осми три разред ОШ “Доситеј Обрадовић” Разбој-подручна школа Kукуље)

На крају се чула порука да се овај историјски датум мора обиљежавати и наредних година и преносити на млађе генерације које долазе.

Откривена плоча са називом улице пуковника Миодрага Сувајца: Одата почаст легендарном команданту

Нови назив некадашње улице 11. новембра, која сада носи име по пуковнику Миодрагу Сувајцу, команданту Прве србачке лаке пјешадијске бригаде, свечано је озваничен данас у присуству бројних грађана.

Плочу са новим називом „Улица пуковника Миодрага Сувајца“ открили су његова супруга Олга и унук Марко, чиме је настављено обиљежавање 33. годишњице од оснивања Прве србачке лаке пјешадијске бригаде.

У емотивном обраћању присутнима, унук преминулог пуковника захвалио је на указаној части и поручио да ће његов дјед кроз ову улицу вјечно живјети у свом Српцу:

„Морам признати да ово много значи нашој породици. Много ми је тешко јер се још нисам навикао да га нема. Нећу трошити ријечи о њему као о команданту, пошто га таквог нисам познавао, али је као дјед био подједнако добар. Ниједан дјед у Републици Српској нема поноснијег унука него што га је он имао“, рекао је Марко.

Истог дана у јутарњим часовима на мјесном гробљу у Пријебљезима служен је помен парастос пуковнику Миодрагу Сувајцу, који је преминуо 4. новембра 2023. године у Бањалуци у 70. години живота, након дуге и тешке болести.

Парастосу и откривању плоче су присуствовали начелник општине Млађан Драгосављевић са сарадницима, представници Борачке организације, демобилисани борци, директори јавних предузећа и установа, одборници Скупштине општине и бројни грађани.

Пуковник Сувајац иза себе је оставио супругу Олгу, сина Игора, кћерку Ирену, снаху Наташу, зета Драгана, унучад Марка, Филипа, Алексу и Даницу, сестре Ковиљку, Равку и Миљану, као и осталу ожалошћену родбину.

Предсједник Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова Душко Митрић честитао је 33. годишњицу од оснивања србачке бригаде и подсјетио да је иницијативу за преименовање улице поднијела Борачка организација општине Србац, а да су одборници Скупштине општине Србац једногласно подржали ову одлуку на сједници одржаној 25. фебруара 2025. године.

Прва србачка лака пјешадијска бригада свечано је постројена 7. јуна 1992. године на фудбалском игралишту у Малим Ситнешима. Пуковник Миодраг Сувајац именован је за команданта и ту дужност је обављао до краја рата. Бригада, коју је чинило 3.338 војних обвезника, учествовала је у бројним борбеним дејствима током више од четири ратне године а за ратне заслуге добила је Орден Петра Мркоњића од предсједника Републике Српске.

За свој допринос, пуковник Сувајац је одликован бројним признањима, укључујући и највише општинско признање – Повељу општине Србац.