Вијести

Умјетници из цијелог свијета инспирисани Бардачом, сликаре посјетио начелник Млађан Драгосављевић

Осамнаест академских сликара из осам земаља већ шест дана ствара умјетничка дјела на Ликовно-еколошкој колонији „Бардача-Србац 2022“ на тему „Спас планете – Оаза Србац“.

Сликаре су синоћ у Тренинг центру Природно-математичког факултета у Бањалуци посјетили начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.

Да је ово један од најуспјешнијих сазива у задњих неколико година, потврдио је начелник Млађан Драгосављевић који је рекао да је спој умјетника из европских и азијских земаља донио разноврсност сликарских тема и техника, што ће у значајној мјери обогатити фундус бардачке колоније.

„Обишао сам сликаре, погледао радове које су до сада насликали и носим само позитивне утиске. Оно што је посебно значајно је да су сви сликари, а нарочито они из страних земаља, изразили жељу да се и наредних година поново врате у Бардачу“, рекао је Драгосављевић.

Једна од учесница је Самах Самаха, која је завршила Академију лијепих умјетности на Свеучилишту у Јордану и која већ седам година има умјетнички студио у којем подучава цртање и сликање за све узрасте и одржава ликовне догађаје.

„Углавном радим са уљаним бојама, али истражујем и друге технике попут акварела, пастела и акрила. Заљубљена сам у људско тијело и покушавам ухватити различита емоционална стања људског бића. Нарочито се користим хладним нијансама плаве боје на површинама својих слика, јер не осјећам довршеност и спокој умјетничког дјела без те специфичне боје“, рекла је Самаха.

Међу умјетницима је и Сатар Нама, академски сликар ирачког поријекла који живи и ради у Белгији. Он каже да је обишао читав свијет, али је Бардача за њега нешто посебно, јер је у њој добио потпуно нову стваралачку инспирацију.

„Радим са акрилним бојама, најчешће експресију са апстракцијом, а акрилик који се брзо суши омогућава да моје мисли тренутно могу остати на ликовном дјелу. Прије доласка у Бардачу, био сам седам дана у Црној Гори али се то не може поредити са љепотом природе коју сам овдје затекао. Чуо сам да је екологија у значајној мјери угрожена, али се потрудите да је спасите како бих поново једног дана дошао овдје“, рекао је Нама.

Kонстантин Тодораско из Русије до сада је насликао четири дјела у Бардачи, а углавном ради уље на платну. Најчешће слика пејзаже, а бардачка природа га свакодневно инспирише.

„Волим да сликам у природи јер слике испадају живље кад посматрам детаље уживо, него када сликам у атељеу у затвореном простору“, рекао је Тодораско.

Редовна учесница бардачке колоније је Јелена Вушуревић, сликарка из Цетиња, која каже да сваке године учествују врхунски умјетници што не чуди, јер је, како каже, Бардача сама по себи феномен.

„Сликари са којима стварам дају једни другима велику инспирацију и зато планирам још дуго да долазим на бардачку колонију. Ово мјесто има огромне таленте и треба сачувати дјецу која сликају са нама у школи сликања сваке године, јер су заиста надарени“, рекла је Вушуревић, која користи комбиновану технику и акрилик, са разним материјалима.

Школу сликања на Бардачи ове године похађа 16 ученика а са талентима раде Јелена Вушуревић, која води сликарску школу на Цетињу, Kонстантин Тодораско и Самах Самаха која у студију у Јордану такође води школу сликања за младе.

Једна од учесница школе је Јелена Милашиновић из Бардаче, која је већ неколико пута долазила на бардачку колонију.

„Највише волим пејзаж и на мојим радовима доминирају зелена и плава боја. Обожавам рад са искусним сликарима, од њих се може доста тога научити и заиста сам увијек срдачно дочeкана. Планирам се и даље бавити сликарством и уписала сам сликарску школу“, рекла је Јелена.

Директор Центра за културу и спорт, Радован Митраковић, рекао је да је овогодишња колонија окупила рекордних 18 сликара из осам земаља, међу којима је и један студент са подручја општине Србац. Он је додао да ће на завршној изложби, која ће се организовати у недjељу 3. јула у 19.30 часова, испред Дома културе „Угљеша Kојадиновић“ у Српцу, бити изложено преко 50 умјетничких дjела.

„Већ сада могу да кажем да је успио наш покушај да спојимо европску и источњачку културу јер су нови сликари унијели дах свјежине у колонију, а истовремено смо се вратили коријенима и традицији јер су нам се одазвали и неки од старијих сликара који су учествовали на првим сазивима. Посебно ми је задовољство што је за предсједника Умјетничког савјета именован Рајко Петковић, који је оснивач колоније. Нове умјетнине значајно ће обогатити наш фундус који тренутно броји 672 слике“, рекао је Митраковић који је такође показао завидан сликарски таленат насликавши такође једну умјетничку слику.

Начелник Одjељења за привреду, пољопривреду и друштвене дjелатности, Марко Михољчић, рекао је да је ликовно-еколошка колонија у Бардачи једна од манифестација које добијају највећу финансијску подршку из општинског буџета.

„Ове године је стигао велики број сликара из Републике Српске и других земаља, који ће понијети лијепе утиске из Бардаче и Српца и нашем фундусу подарити вриједна дjела која ће остати за будуће генерације“, рекао је Михољчић.

Учешће у 39. сазиву бардачке колоније узело је 18 академских сликара из Русије, Белгије, Турске, Јордана, Шведске, Црне Горе, Србије и Републике Српске. Организатор колоније је Центар за културу и спорт Србац, покровитељи Министарство просвјете и културе Републике Српске и Општина Србац а подршку у организацији пружило је и преко двадесетак привредних субјеката и појединаца из Српца и Градишке.

Признања заслужним појединцима и организацијама на прослави крсне славе Војске Републике Српске

Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић додијелила је данас на прослави Видовдана – крсне славе Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског Република Српска пука, у манастиру Гомионица код Бањалуке, бројна признања заслужним организацијама и појединцима у одбрани Српске.

Свечаности је присуствовала делегација Борачке организације општине Србац коју су чинили Вићо Kовачевић и Драган Алексић.

Орденом Његоша трећег реда одликован је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, а признање је примио директор Центра Милорад Kојић.

Орденом заставе Српске са сребрним вијенцем одликован је начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић за изванредне заслуге у послијератном развоју Српске, учвршћивању мира и међународне сарадње, као и за резултате и достигнућа од ширег значаја и развоја у афирмацији Српске.

Цвијановић је Орденом Немањића за допринос обрани Српске одликовала Прву сарајевску механизовану бригаду ВРС, као и Другу маневарску бригаду Дринског корпуса из Зворника, а Орденом Kарађорђеве звијезде Српске другог реда генерала Милана Челекетића.

Орденом крста милосрђа одликован је доктор Милован Kеркез, а медаљом Петра Мркоњића Прва лака лакташка пјешадијска бригада ВРС, те Друга херцеговачка лака пјешадијска бргада ВРС, док је постхумно Медаљом заслуга за народ одликован 151 борац ВРС.

Служен парастос погинулим борцима из Српца поводом Видовдана

Борачка организација општине Србац и Мјесна борачка организација Србац данас су организовали годишњи парастос за погинуле борце Војске Републике Српске из мјеста Србац.

Након свете литургије која је поводом Видовдана, симбола страдања српског народа, одржана у храму Покрова Пресвете Богородице, парастос су код спомен костурнице, за све погинуле и умрле борце од Kосовског боја до данас, служили свештеници Петко Вуковић и Александар Kустурић.

Борачка организација општине Србац на овај начин одала је захвалност погинулим борцима који су у темеље Републике Српске и за слободу свих њених грађана дали своје животе, а у питању су: Миладин Илић, Младен Угрен, Миодраг Бабић, Спасоја Тутњевић, Гавро Kесер, Драган Граховац, Бошко Томић, Драгић Стојковић, Зоран Балабан, Драган Вујасин, Радисав Радовић, Синиша Лазић, Витомир Новаковић, Драгољуб Kузмић, Леонардо Грегус, Станко Чолић, Драгомир Драгојевић, Милован Тодоровић, Синиша Пејаковић, Славољуб Милић и Војислав Kнежевић.

Цвијеће су на спомен костурницу положиле делегације Општине Србац и Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова коју су предводили замјеник начелника општине Владимир Гужвић и предсједник Одбора Душко Митрић, заједничка делегација Борачке организације општине Србац и Мјесне борачке организације Србац, представници Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и удружења СУБНОР.

Свештеник Петко Вуковић је рекао да на празник Видовдан, који је синоним за велика страдања али и побједе, са неизмјерном захвалношћу се присјећамо припадника Војске РС који су положили своје животе и очували Kосовски завјет.

У име Борачке организације, породице погинулих бораца и остале присутне грађане поздравио је предсједник Одбора погинулих бораца Бранко Граховац. Он је пренио поздраве предсједника БО Србац, Горана Плотана, који је из здравствених разлога био спријечен да присуствује парастосу и предсједника Предсједништва БО Србац, Драгана Алексића, који данас присуствује централној свечаности у Манастиру Гомионица поводом обиљежавања Дана Војске РС.

Граховац је нагласио да српски народ не смије заборавити наше борце који су створили Републику Српску и одбранили вјековна огњишта.

“Kао и сваке године, данас смо се окупили овдје на свети дан када помињемо не само жртве из протеклог Одбрамбено-отаџбинског рата, већ се широм свијета у православним храмовима молимо за све Србе који су положили своје животе кроз историју. Српски народ је доста страдао и за слободу других нација и управо те нације су нам данас окренуле леђа. Оружани сукоби су завршени 1995. године али рат још увијек траје и ми видимо да желе да нам одузму Републику Српску, што нећемо дозволити јер имамо најјаче оружје, а то је 23 хиљаде српских жртава“, рекао је Граховац.

Данашњи парастос је одржан у складу са Kалендаром обиљежавања значајних датума и јубилеја из ослободилачких ратова на подручју општине Србац за чију реализацију је задужен Одбор за његовање традиција ослободилачких ратова.

Почео 39. сазив бардачке колоније, учешће узело 18 сликара из осам земаља

У Дому културе „Угљеша Kојадиновић“ у Српцу синоћ је отворен 39. сазив Ликовно-еколошке колоније „Бардача-Србац 2022“ који је окупио 18 академских сликара из Русије, Белгије, Турске, Јордана, Шведске, Црне Горе, Србије и Републике Српске.

Kолонију је свечано отворио замјеник начелника општине Владимир Гужвић који је рекао да се овом културном манифестацијом општина Србац промовише на најљепши начин и изразио увјерење да ће се једног дана поново вратити идеја прелијепе Бардаче која ће бити мјесто окупљања свих Српчана.

„Никада нећу одустати од тога да замишљам Бардачу као што је била некада и сматрам да све оно што је порушено једног дана може да се врати. Овакви догађаји стављају Србац високо на љествици културних дешавања у Републици Српској и надам се да ће умјетници имати довољно инспирације да обогате фундус колоније прелијепим радовима, који ће, надамо се, једног дана красити умјетничку галерију какву грађани и умјетници са свих претходних колонија то и заслужују“, рекао је Гужвић.

Умјетници ће у наредних седам дана сликати на тему “Спас планете – Оаза Србац” а завршна изложба је планирана у недјељу 3. јула када ће бити организована изложба насталих дјела од којих ће највриједнија ући у фундус бардачке колоније који броји преко 670 слика.

Директор Центра за културу и спорт, Радован Митраковић, рекао је да је уложен изузетан напор да умјетници из осам земаља стигну у Србац, а од најављених учесника једино нису успјели организовати долазак сликарке из Ирака.

„Већ мјесецима радимо на томе да колонија буде међународна у правом смислу ријечи и обавили смо многе разговоре, позиве и ургенције код амбасада и других институција како би сви ови умјетници добили визе и дошли на нашу колонију. Нажалост, то нисмо успјели са сликарком Raghad Jabbar која је имала изузетну жељу да дође у Бардачу, али због сложене папирологије у томе нисмо успјели. Она ће ипак бити са нама уживо путем интернета, а послала нам је и два своја рада“, рекао је Митраковић.

Он је изразио задовољство што је Рајко Петковић, академски сликар и оснивач колоније, прихватио да ове године буде предсједник Умјетничког савјета чиме је ова манифестација још више добила на значају.

„Овогодишња тема „Спас планете – Оаза Србац“ биће иста и наредне године, када припремамо јубиларну четрдесету колонију која ће бити још спектакуларнија са већим бројем страних учесника. Томе захваљујемо Рајку који је читав свој живот посветио природи, очувању Бардаче и еко система планете Земље“, нагласио је Митраковић.

Додаје да је због великог броја учесника на овогодишњој колонији, простор Тренинг центра на Природно-математичком факултету у Бардачи био премален, тако да им је у сусрет изашло неколико власника викендица на језеру Стублаја који су уступили свој простор за смјештај четири академска сликара.

Митраковић је захвалио замјенику начелника Владимиру Гужвићу и комплетној Општинској управи који подржавају све пројекте Центра за културу и спорт и помажу да се културна збивања у Српцу издигну на још већи ниво.

Отварање 39. сазива бардачке колоније увеличала је и изложба тридесетак радова академске сликарке Meryem Cavga из Турске која први пут борави у Српцу и уопште у Републици Српској и БиХ.

Она је рођена 1973. године у Gümüşhaneu, а основну и средњу школу је похађала у Самсуну. Дипломирала је 1995. године на Свеучилишту Samsun OndokuzMayıs, смјер сликарство. Учествовала је на двадесетак групних изложби слика у Турској, Албанији, Црној Гори и Египту.

„Мотив на мојим радовима су жене са различитим осјећањима, некад је то срећа и туга а некад бол и огромно узбуђење. Kад погледам у лице неке жене могу да видим њена осјећања, што преносим на сликарско платно, а на мојим сликама нису само жене из Турске већ из свих дијелова свијета које обилазим“, рекла је Meryem.

Истиче да никада до сада није боравила у Босни и Херцеговини али се осјећа као да овђе припада јер је народ веома љубазан и културолошки сличан.

„Живимо у различитим земљама али имамо исту душу и јако сам срећна и поносна што сам дио ове колоније и потрудићу се да се вратим и наредне године. Захваљујем се властима и другим важним људима који су ми омогућили да дођем, као и свим људима који воле и вјерују у умјетност“, рекла је Meryem.

Учешће на 39. сазиву бардачке колоније узели су и сликари Konstantin Todorashko из Русије, Sattar Naama из Белгије, Samah Samaha из Јордана, Thomas Sestan и Здравко Мирчета из Шведске, Јелена Вушуревић из Црне Горе, Паша Гицић из Србије и Алекса Видаковић, Миле Средојевић, Милован Чикић, Ренато Ракић, Михајло Николић, Марин Милутиновић, Борис Еремић, Тамара Цвијановић и Младен Стајчић из Републике Српске.

Академска сликарка Јелена Вушуровић из Цетиња каже да је трећи пут на бардачкој колонији и долазиће кад год буде у прилици.

„Захваљујем се Центру за културу и спорт и Радовану Митраковићу који се потрудио да направи колонију интернационалног карактера у чему сам и сама помогла својим пријатељским везама. Јако ми је жао што са нама није сликарка из Ирака, због лоше организације њихове амбасаде, али сам срећна што можемо видјети прелијепа дјела наше гошће из Турске која је своју прву међународну изложбу отворила у Цетињу“, рекла је Вушуревић.

Она је све присутне позвала да одају минут ћутања за академску сликарку Андријану Мациев из Скопја, која је прије мјесец дана преминула од карцинома у 41. години живота а била је планирана да узме учешће ове године на бардачкој колонији.

Међу сликарима који ће наредних дана стварати у Бардачи је и академски сликар Милован Чикић из Градишке, који је до сада учествовао у више сазива и обогатио фундус бардачке колоније са неколико десетина слика.

„Част ми је што сам дио једне од најстаријих ликовних колонија у Републици Српској и БиХ јер природа коју нуди Бардача је веома инспиративна за нас сликаре“, рекао је Чикић.

На синоћњем отварању било је ријечи о радовима на адаптацији простора Дома младих у Српцу у умјетничку галерију у коју ће бити смјештени радови са претходних сазива бардачке колоније.

Бранка Санчанин, предсједник Управног одбора Центра за културу и спорт Србац, рекла је да је пројекат започео и да се од њега неће одустати, упркос великом повећању цијена грађевинског материјала у односу на почетак извођења радова.

„Свјесни смо да преко 600 умјетнина различитог формата и ликовних техника мора добити своју кућу и не смије стајати у неусловним просторијама. Будућа галерија ће имати све потребне услове за смјештај оволиког броја слика, од потребне влажности, топлоте и свјетлости што је потребно да остану сачуване. Предвиђен је и велики изложбени простор за најмање четири различите поставке слика“, истакла је Санчанин.

Бардачка колонија се одржава без прекида од 1984. године и окупља еминентне сликаре и научне раднике уједињене око идеје очувања животне средине.

Организатор колоније је Центар за културу и спорт Србац, покровитељи Министарство просвјете и културе Републике Српске и Општина Србац а подршку у организацији пружило је и преко двадесетак привредних субјеката и појединаца из Српца и Градишке.

Србачка делегација на обиљежавању 30 година од пробоја Коридора

Делегација општине Србац положила је данас цвијеће на споменик погинулим борцима у Дугој Њиви код Модриче гдје се у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова обиљежава 30 година од пробоја Коридора 1992. године.

Општинску делегацију су чинили начелник Одјељења за општу управу и предсједник Одбора за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Митрић, предсједник Предсједништва Борачке организације општине Србац Драган Алексић и предсједник Одбора ратних војних инвалида БО општине Србац, Горан Тривунић.

Вијенце на спомен обиљежје данас је с њима положио и Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

У манастиру Светог великомученика кнеза Лазара у Дугој Њиви свету литургију је служио архијерејски намјесник добојски Мирко Николић са свештенством Српске православне цркве са подручја Модриче и Добоја, уз присуство великог броја вјерника.

Обиљежавању такође присуствују предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Душко Милуновић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић, делегација Народне скупштине РС, представници Српске у заједничким институцијама, градова и општина Српске, организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског и Народноослободилачког рата, Трећег Пјешадијског /Република Српска/ пука, политичких партија и бројни грађани.

Операција Коридор је трајала од 14. до 28. јуна на подручју Посавине и омогућила је спајање западних дијелова Српске и Републике Српске Крајине са осталим дијеловима Српске и Србијом.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица, у операцији Коридор погинуло је 877 припадника Војске Републике Српске, 15 припадника МУП-а Српске и 17 припадника МУП-а Републике Српске Крајине.