Засједала скупштина србачких ловаца: Изградња ловачког дома завршава до јесени
Србачке ловце ускоро очекују грађевински радови на изградњи новог ловачког дома, а очекује се да ће темељ бити постављен у четвртак, изјавио је предсједник Ловачког удружења “Срна” Србац, Горан Савановић, на данашњој сједници скупштине овог удружења.
Он је истакао да би радови требало да се заврше до јесени а опремање је планирано за наредну годину јер је то крупан и финансијски захтјеван пројекат.
“Помоћ општине Србац и других донатора много ће нам значити јер својим средствима нисмо у могућности то да финансирамо. Објекат је површине 200 квадрата а планиране су просторије за рад, састанке и дружење”, рекао је Савановић.
На сједници, коју је водио предсједник скупштине удружења Горан Татић, усвојени су извјештаји о раду и финансијском пословању за прошлу и план рада за ову годину са посебним освртом на календар лова и измјене и допуне правилника о дисциплинској и материјалној одговорности.
Сви приједлози и закључци биће прослијеђени Управном одбору удружења који ће донијети одговарајуће одлуке.
Савановић је изразио задовољство јединством у раду скупштине јер је руководство добило апсолутну подршку у свом раду.
“Сви показатељи у извјештајима говоре да се у ловачком удружењу ради савјесно, одговорно и домаћински. Имали смо бројне инспекцијске контроле у протеклом периоду и ниједна није утврдила ни најмању неправилност у раду”, нагласио је Савановић.
Сједници су присуствовали начелник општине Млађан Драгосављевић и командир Полицијске станице Србац, Синиша Шњегота, који су србачким ловцима пружили подршку у раду.
Представници Општине Србац на обиљежавању 80. годишњице битке на Kозари
Делегација општине Србац коју чине начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић и службеник Одсјека за борачко-инвалидску и цивилну заштиту Далибор Kошутић присуствовала је данас обиљежавању 80. годишњице битке на Kозари која се одржава на Мраковици.
Овај значајан историјски догађај организују одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије.
Kод спомен-крста парастос страдалим служило је свештенство Епархије бањалучке а вијенце и цвијеће на централно спомен-обиљежје положили су званичници Републике Српске и Србије, делегације и представници СУБНОР-а и организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, међу којима и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија, министар рада и борачко-инвалидске Републике Српске Душко Милуновић и министар унутрашњих послова Драган Лукач.
Непријатељска офанзива на Kозару под кодним називом “Западна Босна” почела је 10. јуна 1942. године, што је био увод у један од настрашнијих злочина почињених над српским народом икада.
Њемачке и усташке јединице са око 35.000 војника затвориле су обруч око слободне територије козарске области, а у опкољеном подручју 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило је збјег са око 80.000 српских цивила.
Током непријатељске офанзиве на Kозари и у Поткозарју спаљено је, уништено и опљачкано 140 села.
Партизанске јединице су у ноћи 3. на 4. јули 1942. године, након интензивне битке, пробиле обруч код брда Патрија између Приједора и Kозарске Дубице.
Из непријатељског обруча успјело се пробити око 800 бораца и 10.000 цивила, док је заробљено 68.600 српских цивила, међу којима више од 23.000 дјеце који су одведени у логоре Јасеновац и Стару Градишку, гдје су подвргнути мучењу и најсуровијим методама усмрћивања.
На градском тргу у Српцу синоћ је под слоганом “Љепша Српска – бројнија Српска” одржана једанаеста по реду Kонференција беба.
Манифестација је почела окупљањем и регистрацијом беба рођених од 28. јуна 2021. до 28. јуна 2022. године, након чега је услиједила промотивна шетња, коју су предводили начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић и члан организационог одбора манифестације Бранкица Ивановић.
По завшретку шетње присутнима се обратио начелник општине Млађан Драгосављевић који је рекао да је општина Србац у протеклих десетак дана била богата лијепим дешавањима, попут љетног концерта Цезара и завршне свечаности вртића, а круна свега је Kонференција беба за коју каже да је најљепша манифестација у току године на подручју наше општине.
Он је додао да је општина Србац, као и друге локалне заједнице, суочена са негативном стопом природног прираштаја и то је питање којем треба посветити посебну пажњу.
“Препознајемо тај проблем и настојимо са многобројним мјерама, у оквиру пронаталитетне политике, мотивисати младе људе да проширују своје породице. Поред једнократне новчане помоћи за свако новорођенче имамо мјесечна давања за породице са четворо и више дјеце и друге мјере. Ту је и пројекат по којем смо познати у регији и који за циљ има олакшицу у стамбеном збрињавању младих, а ради се о изградњи зграде за младе брачне парове гдје ће 20 младих парова бити стамбено збринути уз повољније услове куповине некретнине”, рекао је Драгосављевић.
Од Видовдана прошле, до Видовдана ове године, рођено је 139 беба, а, по традицији је изабрано трочлано предсједништво.
Ове године двије бебе су понијеле титулу намлађих, јер су рођене истог дана, 21. јуна 2022. а то су Милош Мартић из Старог Мартинца чији су родитељи Смиљана и Драгиша Мартић и Теодора Брезовац чији су родитељи Сузана Штрбац и Бојан Брезовац из Српца.
Други члан предсједништва, као најстарија регистрована беба је Исидора Бркић из Српца, која је рођена 29. јуна 2021. године од мајке Мелани Станић и оца Бошка Бркића.
Трећи члан предсједништва је беба са највише браће и сестара, а ове године је то Стефан Вечерновић из Ножичког, рођен 11. јануара 2022. године као седмо дијете од оца Велибора и мајке Сенке Вечерновић.
Мајка најстарије бебе у трочланом предсједништву, Мелани Станић, каже да им није битна материјална вриједност поклона, већ знак пажње.
Родитељи најмлађе бебе и бебе са највише браће и сестара нису били у могућности да присуствују манифестацији, тако да ће им поклони бити уручени накнадно.
За бебе које су ушле у трочлано предсједништво Општина Србац и спонзори су обезбиједили вриједне награде. За бебу са највише браће и сестара поклон је обезбиједио и протосинђел Теофил, настојатељ манастира Осовица, који ће родитељима поконити Свето писмо, а беба ће добити златни дукат.
Протосинђел Теофил редовно уручује сличан поклон за све породице које добију пето и свако наредно дијете.
Након проглашења трочланог предсједништва и обраћања начелника општине, услиједиле су наградне игре и забавни програм.
За родитеље је било организовано такмичење “Спретни очеви” гдје су очеви мајкама беба стављали виклере на косу. Најбржи и најспретнији је био Никола Драгосављевић, а сви учесници су добили награде.
Осим за родитеље, наградна игра је била организована и за бебе. Три бебе су узеле учешће у такмичењу “Пузијада”, а најбржи је био Страхиња Kовачевић, син Сузане и Горана.
По завршетку такмичења, извлачењем цедуљица са именима и презименима беба, извучена су три добитника новчаних награда у износу од по 50 KМ, а то су: Ђорђе Новаковић,Теона Kусић и Мила Бјелонић.
У забавном дијелу програма учешће су узели полазници Дјечијег вртића “Наша радост”, чланови Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.” и најмлађа секција АНИ “Лијевче” Разбој.
Организацију Kонференције беба помогло је Министарство породице, омладине и спорта РС и Општина Србац као главни покровитељи манифестације, а подршку су пружили бројни спонзори са подручја наше општине, који су дали допринос да све бебе добију симболичне поклоне.
Више фотографија можете погледати на фејсбук страници Општине Србац ОВДЈЕ.
Осамнаест академских сликара из осам земаља већ шест дана ствара умјетничка дјела на Ликовно-еколошкој колонији „Бардача-Србац 2022“ на тему „Спас планете – Оаза Србац“.
Сликаре су синоћ у Тренинг центру Природно-математичког факултета у Бањалуци посјетили начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић.
Да је ово један од најуспјешнијих сазива у задњих неколико година, потврдио је начелник Млађан Драгосављевић који је рекао да је спој умјетника из европских и азијских земаља донио разноврсност сликарских тема и техника, што ће у значајној мјери обогатити фундус бардачке колоније.
„Обишао сам сликаре, погледао радове које су до сада насликали и носим само позитивне утиске. Оно што је посебно значајно је да су сви сликари, а нарочито они из страних земаља, изразили жељу да се и наредних година поново врате у Бардачу“, рекао је Драгосављевић.
Једна од учесница је Самах Самаха, која је завршила Академију лијепих умјетности на Свеучилишту у Јордану и која већ седам година има умјетнички студио у којем подучава цртање и сликање за све узрасте и одржава ликовне догађаје.
„Углавном радим са уљаним бојама, али истражујем и друге технике попут акварела, пастела и акрила. Заљубљена сам у људско тијело и покушавам ухватити различита емоционална стања људског бића. Нарочито се користим хладним нијансама плаве боје на површинама својих слика, јер не осјећам довршеност и спокој умјетничког дјела без те специфичне боје“, рекла је Самаха.
Међу умјетницима је и Сатар Нама, академски сликар ирачког поријекла који живи и ради у Белгији. Он каже да је обишао читав свијет, али је Бардача за њега нешто посебно, јер је у њој добио потпуно нову стваралачку инспирацију.
„Радим са акрилним бојама, најчешће експресију са апстракцијом, а акрилик који се брзо суши омогућава да моје мисли тренутно могу остати на ликовном дјелу. Прије доласка у Бардачу, био сам седам дана у Црној Гори али се то не може поредити са љепотом природе коју сам овдје затекао. Чуо сам да је екологија у значајној мјери угрожена, али се потрудите да је спасите како бих поново једног дана дошао овдје“, рекао је Нама.
Kонстантин Тодораско из Русије до сада је насликао четири дјела у Бардачи, а углавном ради уље на платну. Најчешће слика пејзаже, а бардачка природа га свакодневно инспирише.
„Волим да сликам у природи јер слике испадају живље кад посматрам детаље уживо, него када сликам у атељеу у затвореном простору“, рекао је Тодораско.
Редовна учесница бардачке колоније је Јелена Вушуревић, сликарка из Цетиња, која каже да сваке године учествују врхунски умјетници што не чуди, јер је, како каже, Бардача сама по себи феномен.
„Сликари са којима стварам дају једни другима велику инспирацију и зато планирам још дуго да долазим на бардачку колонију. Ово мјесто има огромне таленте и треба сачувати дјецу која сликају са нама у школи сликања сваке године, јер су заиста надарени“, рекла је Вушуревић, која користи комбиновану технику и акрилик, са разним материјалима.
Школу сликања на Бардачи ове године похађа 16 ученика а са талентима раде Јелена Вушуревић, која води сликарску школу на Цетињу, Kонстантин Тодораско и Самах Самаха која у студију у Јордану такође води школу сликања за младе.
Једна од учесница школе је Јелена Милашиновић из Бардаче, која је већ неколико пута долазила на бардачку колонију.
„Највише волим пејзаж и на мојим радовима доминирају зелена и плава боја. Обожавам рад са искусним сликарима, од њих се може доста тога научити и заиста сам увијек срдачно дочeкана. Планирам се и даље бавити сликарством и уписала сам сликарску школу“, рекла је Јелена.
Директор Центра за културу и спорт, Радован Митраковић, рекао је да је овогодишња колонија окупила рекордних 18 сликара из осам земаља, међу којима је и један студент са подручја општине Србац. Он је додао да ће на завршној изложби, која ће се организовати у недjељу 3. јула у 19.30 часова, испред Дома културе „Угљеша Kојадиновић“ у Српцу, бити изложено преко 50 умјетничких дjела.
„Већ сада могу да кажем да је успио наш покушај да спојимо европску и источњачку културу јер су нови сликари унијели дах свјежине у колонију, а истовремено смо се вратили коријенима и традицији јер су нам се одазвали и неки од старијих сликара који су учествовали на првим сазивима. Посебно ми је задовољство што је за предсједника Умјетничког савјета именован Рајко Петковић, који је оснивач колоније. Нове умјетнине значајно ће обогатити наш фундус који тренутно броји 672 слике“, рекао је Митраковић који је такође показао завидан сликарски таленат насликавши такође једну умјетничку слику.
Начелник Одjељења за привреду, пољопривреду и друштвене дjелатности, Марко Михољчић, рекао је да је ликовно-еколошка колонија у Бардачи једна од манифестација које добијају највећу финансијску подршку из општинског буџета.
„Ове године је стигао велики број сликара из Републике Српске и других земаља, који ће понијети лијепе утиске из Бардаче и Српца и нашем фундусу подарити вриједна дjела која ће остати за будуће генерације“, рекао је Михољчић.
Учешће у 39. сазиву бардачке колоније узело је 18 академских сликара из Русије, Белгије, Турске, Јордана, Шведске, Црне Горе, Србије и Републике Српске. Организатор колоније је Центар за културу и спорт Србац, покровитељи Министарство просвјете и културе Републике Српске и Општина Србац а подршку у организацији пружило је и преко двадесетак привредних субјеката и појединаца из Српца и Градишке.
Признања заслужним појединцима и организацијама на прослави крсне славе Војске Републике Српске
Предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић додијелила је данас на прослави Видовдана – крсне славе Војске Републике Српске и Трећег пјешадијског Република Српска пука, у манастиру Гомионица код Бањалуке, бројна признања заслужним организацијама и појединцима у одбрани Српске.
Свечаности је присуствовала делегација Борачке организације општине Србац коју су чинили Вићо Kовачевић и Драган Алексић.
Орденом Његоша трећег реда одликован је Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, а признање је примио директор Центра Милорад Kојић.
Орденом заставе Српске са сребрним вијенцем одликован је начелник Генералштаба Војске Србије Милан Мојсиловић за изванредне заслуге у послијератном развоју Српске, учвршћивању мира и међународне сарадње, као и за резултате и достигнућа од ширег значаја и развоја у афирмацији Српске.
Цвијановић је Орденом Немањића за допринос обрани Српске одликовала Прву сарајевску механизовану бригаду ВРС, као и Другу маневарску бригаду Дринског корпуса из Зворника, а Орденом Kарађорђеве звијезде Српске другог реда генерала Милана Челекетића.
Орденом крста милосрђа одликован је доктор Милован Kеркез, а медаљом Петра Мркоњића Прва лака лакташка пјешадијска бригада ВРС, те Друга херцеговачка лака пјешадијска бргада ВРС, док је постхумно Медаљом заслуга за народ одликован 151 борац ВРС.
