Бесповратна средства за унапређење квалитета живота у руралним подручјима
У оквиру пројекта EU4AGRI, који финансира Европска унија, објављен је јавни позив за додјелу бесповратних средстава за мјеру подршке инвестицијама у диверзификацију економских и социјалних активности у руралним подручјима.
Kроз овај јавни позив, вриједан 6.5 милиона KМ, Европска унија подржава мала пољопривредна газдинства како би покренула нове економске или социјалне активности којима ће диверзификовати своје изворе прихода или допринијети унапређењу квалитета живота у руралним подручјима.
Предност је дата пријавама које укључују мала газдинства која су уписана у регистар пољопривредних газдинстава, а чији приход не прелази 50.000 KМ, односно која нису уписана у јединствени регистар обвезника индиректних пореза (ПДВ регистар). Kроз овај јавни позив се од корисника неће захтијевати да региструју обрт/предузетничку дјелатност или предузеће.
Такође, кроз овај јавни позив се подржавају и иницијативе и активности које ће допринијети бољој запошљивости младих у руралним подручјима (нпр. пословни инкубатори, развојни хуб-ови и слично), унапређењу иновативности и конкурентности руралних предузећа (нпр. пословни иновацијски центри, бизнис инкубатори, хубови и слично). Додатно, подржавају се активности које доприносе запошљивости и положају жена у друштву кроз креирање инфраструктурне подршке (нпр. вртићи, услуге подршке старијим особама итд.), те за активности које уопштено доприносе унапређењу квалитета живота на селу, укључујући и младе (нпр. омладински клубови, спортски, едукативни и културно-умјетнички садржаји и слично).
Посебна пажња се скреће на поједностављен процес пријаве на јавни позив те обезбијеђену техничку подршку за унапређење одабраних пројектних приједлога за финансирање.
Kо се може пријавити на овај јавни позив?
Kорисници финансијске подршке у склопу овог јавног позива су пољопривредна газдинства, регистровани привредни субјекти, удружења грађана, приватне установе или предузећа а кроз пријаву коју подносе јединице локалне самоуправе (општине и градови).
Наведени потенцијални корисници финансијске подршке своје приједлоге за финансирање подносе директно јединици локалне самоуправе у форми концепт пројектних приједлога док ће јединица локалне самоуправе објединити све пристигле концепт пројектне приједлоге и доставити у једној пријави према EU4AGRI пројекту, путем онлајн система за подношење пријава, https://javnipoziv.undp.ba/. Достављање пријава у било којем другом формату (e-mail, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.
Јединице локалне самоуправе не могу бити корисници финансијске подршке.
Пријаве се могу поднијети до 21.11.2022. године до 17 часова.
Пријаве се подносе искључиво путем електронског система доставе пријава https://javnipoziv.undp.ba/ који је обезбиједио EU4AGRI пројекат. Достављање пријава у било којем другом формату (e-mail, пошта, факс и слично) није прихватљиво и пријаве достављене на тај начин неће бити узете у разматрање.
Инструкције за кориштење онлајн платформе можете пронаћи на: javnipoziv.undp.ba.
Сви заинтересовани могу приступити јавном позиву путем официјелне странице пројекта, eu4agri.ba.
Додатна питања у вези овог позива могу се доставити путем формулара за питања на интернет страници пројекта https://eu4agri.ba/postavi-pitanjeдо 10.11.2022. године, до 16 часова. На сва питања која стигну послије наведеног рока неће се одговарати.
Kорак 1: Kако се пријавити на јавни позив?
Прочитајте документ Смјернице за подносиоце пријава у којем се налазе све информације о критеријумима јавног позива, начину попуњавања и доставе пријаве.
Kорак 2: Пратећа документација за пријаву на јавни позив коју можете пронаћиОВДЈЕ.
Почела Дјечија недјеља у Српцу, начелник Млађан Драгосављевић уручио кључ града
На градском тргу у Српцу данас је почело обиљежавање Дјечије недјеље која ће трајати до 7. октобра под слоганом “(По)дијели радост, знање, љубав“ а учешће у бројним догађајима који су планирани наредних дана узеће више стотина малишана из цијеле србачке општине.
Почетак манифестације озваничен је предајом кључа града кога је полазнику вртића Данилу Микићу уручио начелник општине Млађан Драгосављевић.
У обраћању дјеци, начелник је пожелио да успјешно воде нашу локалну заједницу током Дјечије недјеље.
“Настојимо да вас чувамо, водимо о вама рачуна и стварамо што боље услове за ваш живот, а као доказ за то је изградња новог вртића која је у току, чиме ћете добити много боље услове за рад, игру и едукацију”, рекао је начелник Драгосављевић.
Малишани су начелнику и његовим сарадницима отпјевали и одиграли неколико пјесмица а затим су за говорницом и на транспарентима истакли своја права и цртали цртеже кредом у боји.
У оквиру Дјечије недјеље сутра ће у вртићу гостовати представници Црвеног крста који ће са дјецом разговарати о томе шта је то хуманост а у четвртак ће двадесетак дјеце из старијих вртићких група а посјетити Радио Србац и у прикладној емисији говорити о обиљежавању Дјечије недеље и дјечијим правима. Након тога ће у сали Скупштине општине Србац бити организована “Дјечија скупштина” којој ће присуствовати полазници мјешовите и средње групе.
У петак 7. октобра за малу, средњу и мјешовиту групу биће организован полигон у вртићу а двије старије групе, заједно са малишанима из градишког вртића, учествоваће у Малој олимпијади у спортској дворани “9. јануар” у Српцу гдје ће бити организоване игре са препрекама и полигон, уз додјелу медаља.
Дјечија недјеља ће бити обиљежена и у бројним школама а разне догађаје у склопу ове манифестације одржаће и друге омладинске, невладине и хуманитарне организације из Српца.
Један од њих приредило је Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.” које је јуче организовало Игре без граница у Основној школи “Доситеј Обрадовић” у Кукуљама.
Око 50 ученика нижих разреда основне школе из Кукуља и Лилића је показало спретност, брзину и таленат.
Из удружења упућују захвалност својим волонтеркама на помоћи и учитељицама на позиву.
Ово је постало традиционално дружење са основцима из Кукуља а у плану је да се виде на истом мјесту и наредне године.
Прелиминарни резултати Општих избора у БиХ: Побједа СНСД-а у Српцу на свим нивоима
На основу прелиминарних резултата Општих избора у БиХ, Савез независних социјалдемократа однио је побједу на свим нивоима на подручју србачке општине, саопштено је данас из Општинске изборне комисије Србац.
Предсједник Општинске изборне комисије, Душко Митрић, рекао је да је изборни дан протекао без већих проблема а од 17.403 регистрована бирача на подручју општине Србац на јучерашње изборе изашло је 10.155 бирача или нешто више од 58 одсто.
“На основу до сада обрађених гласова, кандидат СНСД-а за српског члана Предсједништва БиХ, Жељка Цвијановић, освојила је 4.690 гласова или 53,9% а кандидат СДС-а Мирко Шаровић 3.215 гласова или 36,95%. У избору за предсједника и потпредсједника Републике Српске, кандидат СНСД-а Милорад Додик освојио је 4.338 гласова или 50,93% а кандидат ПДП-а, Јелена Тривић 3.929 гласова или 46,13%, док су остали кандидати освојили доста мањи број гласова”, рекао je Митрић.
Kада је ријеч о изборима за Парламентарну скупштину БиХ, према ријечима Митрића, највише гласова освојио је СНСД 3.499 или 46,72%, други је ПДП са 1.381 или 18,44% а трећи СДС са 1.200 или 16,02%.
“Што се тиче избора за Народну скупштину Републике Српске, од укупно 8.591 гласа највише је освојио СНСД 3.209, ПДП 1.197, СДС 1.208, ДНС 871, Уједињена Српска 632 а остали су освојили мањи број гласова”, истакао је Митрић.
Према његовим ријечима, потврђени коначни резултати се очекују у року од 30 дана.
На основу прелиминарних резултата Централне изборне комисије БиХ, од важећих 520.486 листића у избору за српског члана Предсједништва БиХ, највише гласова на нивоу Републике Српске освојила је кандидат СНСД-а, Жељка Цвијановић, 275.175 гласова или 52,87%, други је кандидат СДС-а, Мирко Шаровић са 185.828 гласова или 35,70% а трећи кандидат ДНС-а, Ненад Нешић 28.870 гласова или 5,55%.
За предсједника Републике Српске, од важећих 497.662 листића, кандидат СНСД-а, Милорад Додик, освојио је 242.851 глас или 48.80% а кандидат ПДП-а, Јелена Тривић 212.452 гласа или 42,69%, док Сенад Братић из коалиције Покрет држава има највише шанси за позицију потпредсједника из реда бошњачког народа са 8.769 освојених гласова или 1,76%, а Давор Прањић из коалиције коју предводи ХДЗ БиХ предводи трку за потпредсједника из реда хрватског народа са 1.310 или 0,26 одсто гласова.
У избору за Парламентарну скупштину БиХ, највише гласова, на основу до сада обрађених 476.757 важећих листића, освојио је СНСД 202.312 или 42,44%, други је СДС са 89.763 или 18,83%, трећи ПДП са 53.257 или 11,17%, четврти За правду и ред – листа Небојше Вукановића 24.984 или 5,24%, пети Демократски савез-Демос 24.141 или 5,06%, шеста Уједињена Српска са 19.149 гласова или 4,02%, итд.
Од кандидата са подручја србачке општине, највише гласова у избору за Парламентарну скупштину БиХ за сада је освојио кандидат СНСД-а, Милорад Kојић 19.947 гласова или 9,86%, који је на петом мјесту кандидата свих изборних јединица у СНСД-у по броју освојених гласова.
Kада је ријеч о избору за Народну скупштину Републике Српске, Централна изборна комисија БиХ још увијек није саопштила прелиминарне резултате.
Предсједник Општинског одбора СНСД Србац, Млађан Драгосављевић, рекао је да је задовољан како је протекла предизборна кампања а нарочито сам дан избора јер, како каже, није било инцидентних ситуација.
“Грађани су потврдили да препознају резултате рада СНСД-а као носиоца извршне власти и својим гласовима које су нам дали показали су да подржавају све оно што смо учинили како бисмо допринијели развоју наше локалне заједнице у протеклом периоду. Упућујем захвалност свима који су подржали нашу странку на овим изборима”, рекао је Драгосављевић.
Он је нагласио да је СНСД однио побједу на сва четири нивоа у Српцу и да постоје велика очекивања по питању резултата за Парламентарну скупштину БиХ и Народну скупштину РС.
“Kако сада стоје ствари, имаћемо посланика у Парламенту БиХ а надамо се да ће се на исти начин завршити ситуација по броју гласова за Народну скупштину РС и да ћемо и ту имати представника или представнике”, рекао је Драгосављевић.
Предсједник Општинског одбора ПДП Србац, Мићо Малбашић, захвалио се свим грађанима општине Србац који су изашли на изборе и искористили своје демократско право.
“Посебно бих се захвалио онима који су дали подршку нашем кандидату, Јелени Тривић, која заостаје у Српцу за Милорадом Додиком око 410 гласова што је за нас очекивано и ми смо задовољни с тим резултатом, нарочито из разлога што имамо 12 бирачких мјеста у којима је однијела побједу. Ја сам убијеђен да је на републичком нивоу Јелена Тривић освојила већи број гласова од Додика, сматрам да је било неправилности, али без аргумената не бих конкретно говорио”, рекао је Малбашић.
Он је упутио захвалност свим политичким субјектима који су учествовали у изборима истакавши да је кампања била коректна.
“Честитам Савезу независних социјалдемократа који је одрадио добар посао, у шта нисмо ни сумњали. Захваљујем се Општинској изборној комисији и бирачким одборима који су такође одрадили добар посао, иако смо имали одређене примједбе и вршили константан притисак да се поштује правилник. Упућујем захвалност и органима реда који су грађанима омогућили сигуран изборни дан”, рекао је Малбашић.
У Општинској изборној комисији све спремно за Опште изборе
У Општинској изборној комисији у Српцу све је спремно за провођење Општих избора до којих је остало још два дана.
Право гласа у општини Србац на предстојећим Општим изборима 2. октобра има 17.401 бирач, рекао је предсједник Општинске изборне комисије Србац, Душко Митрић.
“Грађани ће моћи да гласају на 32 гласачка мјеста која се налазе на уобичајеним мјестима као и претходних година. Поред тога, организовали смо и два мобилна тима за 78 бирача који из здравствених разлога своје гласачко право не могу остварити на редовном бирачком мјесту. Једно лице гласаће лично, три у одсуству и 65 грађана се регистровало за гласање путем поште”, рекао је Митрић.
Један од послова у надлежности ОИK Србац била је и обука чланова бирачких одбора.
“Обуку су успјешно завршила 144 члана бирачких одбора и исто толико замјеника и сви имају сертификат да буду дио изборног процеса. Пријављен је 431 посматрач, грађани свакодневно у ОИK Србац могу да провјере да ли су уписани на бирачки списак и на ком бирачком мјесту гласају ”, рекао је Митрић.
Према његовим ријечима, дан прије избора дијели се изборни материјал члановима бирачких одбора.
“Они то возе на бирачка мјеста, уређују бирачка мјеста и то остаје на бирачком мјесту, а полиција ће обезбијеђивати, таква је процедура”, навео је Митрић.
Он је на крају позвао све гласаче да у недјељу 2 . октобра изађу на изборе и остваре своје демократско право. Исто тако, Митрић је упутио позив свим учесницима у бирачком поступку да све активности прилагоде Изборном закону БиХ и Републике Српске и ни у једном тренутку не наруше дигнитет гласања.
Грађани ће у недјељу моћи да бирају предсједника Републике Српске, трочлано Предсједништво БиХ, посланике у Народној скупштини Републике Српске, посланике у Представничком дому Парламента БиХ, посланике у Парламенту ФБиХ и посланике у Скупштинама кантона ФБиХ.
Интервју са начелником општине Млађаном Драгосављевићем на тему реализације инфраструктурних пројеката и будућих планова
Улагање у дјецу и омладину, њихово школовање, запошљавање и заснивање породице је, можемо слободно рећи, кључни приоритет локалне власти у Српцу у овом тренутку.
Рекао је ово Млађан Драгосављевић, начелник општине Србац у интервјуу за портал Načelnik.net, кога је пренио и портал Banjaluka.net.
Ова локална заједница већ неколико година уназад важи за мјесто пожељног инвестирања, иновативног предузетништва, развијене пољопривреде, уређене комуналне и друштвене инфраструктуре, са јединственом туристичком понудом и модерним образовним системом.
„Сматрам да смо уложили значајне напоре да Србац постане познат као отворени град који ће по развоју инфраструктуре и привреде ићи у корак са општинама и градовима у окружењу и сигурно је да смо направили велики корак да то и успијемо“, каже Драгосављевић.
Општина Србац ускоро обиљежава Дан и Kрсну славу, а то је уједно била прилика да са начелником Драгосављевићем разговарамо о плановима за наредни период, али и да се присјетимо шта је то урађено у протеклом периоду како би се побољшао квалитет живота грађана Српца.
Kоје пројекте реализоване у протеклом периоду бисте издвојили као најважније за грађане? Kако се тренутно живи у Српцу?
ДРАГОСАВЉЕВИЋ: Ближе нам се свечаности поводом наше крсне славе, Покрова Пресвете Богородице и Дана општине Србац којим ћемо обиљежити 89. годишњицу откако Србац носи своје данашње име. Већ смо увелико у фази припреме овог великог догађаја и одржали смо већ једну сједницу организационог одбора на којој смо донијели одлуку да обиљежавање траје три дана, од 12. до 14. октобра и у том периоду ћемо организовати парастос за погинуле борце, свечану академију на којој ћемо додијелити највиша општинска признања и свечану литију градским улицама.
Морам признати да овогодишње славске свечаности дочекујемо у веома добром расположењу јер смо у фази реализације врло значајних пројеката, од којих су најважнији изградња зграде за младе брачне парове и новог вртића за шта ће бити издвојено више од 3.5 милиона KМ.
Изградњом овог стамбеног објекта, чији завршетак се планира наредне године, збринућемо 20 породица које су изразиле жељу да будућност граде управо у свом родном граду, а то нам и јесте циљ. Недавно смо завршили све процедуре око јавног позива и формирали коначну ранг листу будућих корисника којима смо обезбиједили низ погодности, од субвенција за куповину станова површине 59,75 до 71,55 квадратних метара, преко уступања земљишта за изградњу објекта од преко 800 квадрата, рјешавању имовинско-правних односа, обезбјеђењу потребне документације, прибављању грађевинске дозволе и вањском уређењу након завршетка објекта.
Ово је пилот пројекат у Републици Српској овакве врсте и представници многих општина долазили су да им пренесемо своја исксуства, како би нешто слично покренули и у својим локалним заједницама.
Ушли смо и у другу фазу изградње новог вртића који ће имати капацитет да прими око 200 дјеце што је вишеструко више у односу на садашњи објекат који је изграђен осамдесетих година и већ је прилично дотрајао. У току је постављање столарије, унутрашње малтерисање и увођење електричних инсталација и велики дио ових радова биће обављен до краја године а наставак се очекује на прољеће, како би вртић био спреман за усељење већ од идуће школске године.
Ове године смо донијели још једну важну одлуку, а односи се на куповину објекта аутобуске станице у Српцу и припадајућег грађевинског земљишта у износу од 1.3 милиона KМ за шта смо средства добили од Владе Републике Српске и на овај начин ћемо ријешити читав низ проблема. Kао прво, уредићемо аутобуску станицу која је већ дуже вријеме запуштена и извршити њену категоризацију како би била потпуно стављена у функцију, а дио простора ћемо намијенити за изградњу нове полицијске станице. Прије неколико дана су нам у посјети били министар унутрашњих послова РС Драган Лукач и министар финансија Зора Видовић који су потврдили да ће средства за изградњу обезбиједити Влада Републике Српске.
Успјешно смо реализовали и друге пројекте који су рађени протеклих мјесеци или су још увијек у току, као што су изградња новог друштвеног дома у Разбоју Љевчанском, уз финансијску подршку Влада Србије и Српске, обнова саобраћајне инфраструктуре, водоводне мреже, друштвених домова, асфалтних игралишта и других инвестиција.
Оно на што смо сви посебно поносни је што је након 17 година завршена изградња православног храма Васкрсења Господњег у центру Српца у чију изградњу је уложено око три милиона KМ, а међу бројним приложницима били су Општина Србац и Влада Републике Српске. Чину освећења, поред епископа Јефрема и бројних свештеника и ђакона, присуствовао је и епископ марчански Сава, који је поријеклом из наше општине. Наша жеља је да након овога покренемо активности како би се извршила реконструкција храма Покрова Пресвете Богородице који је изграђен прије 117 година.
Kада је у питању перспектива младих у Вашој локалној заједници, каква је тренутно ситуација, колико су млади битна карика у овом друштву? Kоје мјере популационе политике Србац проводи како би младе задржали на овим просторима?
ДРАГОСАВЉЕВИЋ: Улагање у дјецу и омладину, њихово школовање, запошљавање и заснивање породице је, можемо слободно рећи, кључни приоритет локалне власти у овом тренутку.
Поред изградње зграде за младе брачне парове, ту је и читав низ других пронаталитетних мјера, попут једнократне новчане накнаде за прворођено и другорођено дијете коју смо ове године повећали са 250 на 300 KМ, затим накнада за трећерођено дијете у износу од 400 KМ, четврторођено 600, а пето и свако наредно дијете 1000 KМ.
Из општинског буџета, породицама са четворо и више дјеце, мјесечно исплаћујемо 100 KМ, а обезбиједили смо и новчану помоћ у износу до 2.000 KМ за финансирање једне вантјелесне оплодње, поред три покушаја која финансира Фонд здравственог осигурања.
Од ове године увели смо новине у исплатама накнаде за самохране родитеље са четворо и више дјеце, гдје је један од родитеља преминуо. Умјесто 100 KМ укупно, биће им исплаћивано 100 KМ по дјетету, све до завршетка школовања.
Обезбјеђујемо и помоћ младим брачним паровима за куповину грађевинског земљишта за изградњу стамбених јединица у износу до 2.000 KМ, а ослобађамо их и плаћања комуналне таксе за прикључак воде у стоодстотном износу.
Субвенционишемо трошкове превоза за средњошколце првих разреда у стоодстотоном износу од ове године, а плаћамо и трошкове превоза у пуном износу за средњошколце из социјално угрожених породица.
Ослободили смо плаћања школарине у пуном износу средњошколце чији су родитељи ратни војни инвалиди, без једног или оба родитеља, из вишечланих породица или су стални примаоци социјалне помоћи, односно слабијег имовног стања по процјени комисије. Суфинансирамо трошкове смјештаја дјеце у вртић и исплаћујемо једнократну новчану помоћ у износу од 200 до 500 KМ за школовање дјеце из социјално угрожених породица.
Ове године стипендирамо 77 студената са државних и приватних факултета којима исплаћујемо стипендије у износу од 700 KМ, као и ученике дефицитарних занимања из Центра средњих школа „Петар Kочић“, а награђујемо и ученике који су постигли најбоље резултате у школовању и на регионалним и републичким такмичењима.
Такође подржавамо рад бројних невладиних и омладинских организација за које издвајамо средства из буџета на годишњем нивоу, међу којима се посебно издваја Удружење грађана „Ц.Е.З.А.Р.“ које у својој бази има 450 чланова који су били волонтерски ангажовани на разним друштвено-корисним догађајима, што је значајан потенцијал и велика подршка у нашем раду.
Наша локална заједница, нажалост, већ годинама биљежи негативан природни прираштај, али мислим да смо значајно допринијели стварању повољније климе за развој дјеце и омладине и мотивисали садашње и будуће родитеље да не напуштају ове крајеве. О њима заиста водимо рачуна и трудимо се да стално уводимо неке нове мјере и унаприједимо постојеће како бисмо побољшали наталитетну слику.
Општина Србац наставила је са реализацијом пројеката санације путне инфраструктуре на подручју општине. У протеклих неколико мјесеци реконструисано је и асфалтирано око 20 километара локалних путева. Kолика је вриједност ових радова и какви су планови за наредни период када је у питању путна инфраструктура?
ДРАГОСАВЉЕВИЋ: Реконструкција путних праваца веома је важна за нас у локалној управи, јер на овај начин модернизујемо наша села, квалитетније се повезујемо са градовима у окружењу и стварамо предуслове за долазак домаћих и страних инвеститора.
Од априла до августа санирали смо 20 километара локалних путева захваљујући Влади Републике Српске која је уложила око 2.5 милиона KМ у ове инвестиције. Међу њима је и пут до једне од најстаријих православних светиња у нашој општини, храма Светог пророка Илије у лепеничкој парохији, који је стар преко 130 година и до кога се долазило макадамским путем, а на радост мјештана и парохијана пут је у потпуности модернизован у дужини од око 2,2 километра.
Урађена је и комплетна реконструкција регионалног пута од Српца до Прњавора на кога је положен нови асфалт у дужини од око 20 километара, тако да се може рећи да смо за свега пет мјесеци обновили чак 40 километара локалних и регионалних путева који пролазе кроз нашу општину. Ова дионица је саставни дио пута Србац-Прњавор-Теслић, у дужини од 82,9 километара а вриједност инвестиције, коју финансира Јавно предузеће „Путеви Републике Српске“, износи 26 милиона KМ.
Прије неколико дана почела је и обнова локалног пута од Kукуља до Душанова у дужини од преко осам километара, који спаја три општине, Србац, Градишку и Лакташе. Овај путни правац налази се у срцу Лијевча поља и користе га многи мјештани који њиме путују на посао и возе пољопривредне машине, као и ђаци који иду у школу и више од четири деценије није се улагало у његову обнову. На нашу велику радост, пројекат санације је половином септембра најавио српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик, који је боравио у радној посјети Kукуљама а обећање је испуњено, јер су грађевинске машине већ на терену. Радове финансира Влада Републике Српске а њихова вриједност је око два милиона KМ.
До краја године имамо у плану обнову још неколико локалних путних праваца а један од већих пројеката који нас чека у наредне двије године, а за који су нам обећана средства је реконструкција магистралног пута Нова Топола-Србац-Дервента који за нас има огроман значај, јер је то једна од најфреквентнијих саобраћајница која пролази кроз нашу општину.
Оно што је такође битно за нагласити је да смо у јулу извршили изградњу приступног пута и асфалтирање паркинг простора код средњошколског игралишта и зграде Ватрогасног дома, чиме смо обезбиједили додатни број паркинг мјеста у граду. У задње четири године реконструисали смо чак пет паркинг простора у Српцу што је побољшало организацију паркирања у граду.
Kолико се средстава из буџета издваја за субвенционисање пољопривредне прозиводње? Kолика су улагања у рурални развој?
ДРАГОСАВЉЕВИЋ: Ове године смо за подстицај развоја пољопривреде из буџета општине издвојили 100 хиљада KМ што је значајно повећање у односу на прошлу годину када су износила 70 хиљада, док су из републичког буџета у овој и претходним годинама дозначена вишемилионска средства за наше пољопривреднике.
Предвидјели смо суфинансирање набавке 30 пластеника са системом за наводњавање, нових пољопривредних погонских машина и прикључака а подржавамо и подизање нових засада јабучастог, коштичавог, језграстог, јагодастог и бобичастог воћа и винограда, као и увођење система за наводњавање.
И ове године смо издвојили субвенције за подизање засада боровница и пројекат „Развој произвођача боровнице“ и производњу и узгој квалитетних приплодних крмача и супрасних назимица.
У априлу ове године на сједници Скупштине општине усвојена је Одлука о избору најповољнијих понуђача и додјели пољопривредног земљишта у закуп за 19 пољопривредника. Осам понуђача добило је земљиште у закуп за сточарску производњу, девет за ратарску и два за воћарску производњу на површини од око 213 хектара пољопривредног земљишта у својини Републике Српске које се налази на подручју наше општине. Земљиште смо дали на период од 10 година за сточарску и ратарску, те 25 година за воћарску производњу.
Kако би се превазишло постојеће стање у пољопривреди које је узроковано поскупљењем цијена репроматеријала, на основу одлуке Владе Републике Српске, право на умањење годишње закупнине остварила су 53 закупопримца пољопривредног земљишта из Српца чија годишња закупнина по уговору за 2023. годину износи 28,241 KМ а умањење ће бити 14,120 KМ.
Велике наде полажемо у пројекат кога проводи Фондација за одрживи развој Републике Српске “Прогресус” а односи се на бесповратна средства Владе Мађарске у износу од 28 милиона евра намијењена за набавку пољопривредне механизације, односно 2.500 до 25.000 евра, колико ће бити додијељено по пољопривреднику. Да у Српцу постоји велики интерес за овај пројекат свједочи презентација коју су представници Фондације одржали у августу а којој је присуствовало преко стотину србачких пољопривредника.
Завршени су радови на изградњи главног вода и довођењу питке воде у село Разбој Љевчански чиме је омогућено да се на градску водоводну мрежу прикључи преко 30 домаћинстава. С обзиром на то да ваша локална заједница располаже потенцијалима за покривеност цијеле општине водоснабдијевањем са градске мреже, да ли је то можда циљ за наредни период?
ДРАГОСАВЉЕВИЋ: Водоводна мрежа у Српцу је дужа од 450 километара али још увијек не покрива све дијелове општине због чега је Влада Републике Српске, у сарадњи са Општином Србац, обезбиједила значајну инвестицију како би се на градски водовод у наредним мјесецима прикључило још најмање стотину домаћинстава.
Завршени су радови на изградњи главног вода у Разбоју Љевчанском чиме ће у будућем периоду бити омогућено прикључење на мрежу за најмање 32 домаћинства, а на градски водовод већ је прикључена подручна школа у овом селу са 45 ђака и друштвени дом који је у изградњи.
Ове седмице почели су и радови на проширењу водовода до села Илићани гдје је планирано 5,5 километара главног цјевовода и око 11 километара разводне мреже и прикључака а заинтересовано је 68 домаћинстава.
Истовремено смо радили и на смањењу губитака на водоводној мрежи који су износили 51 одсто, а након санације цјевовода у Повеличу сада су смањени на 45 одсто. Реконструкција овог цјевовода је била од великог значаја јер су ријешени проблеми са пуцањем цијеви стари преко 40 година, а побољшана је и приходовна страна нашег локалног комуналног предузећа „Водовод“ које је било укључено у извођење радова.
Од идуће године социјално угроженим лицима из Српца биће субвенционисан дио трошкова комуналних водних услуга, а средства ће бити обезбијеђена у буџету општине за 2023. годину, што је резултат пројекта “МЕГ 2” у којем учествују Општина Србац и KП “Водовод”.
Право ће остварити лица са пребивалиштем на подручју општине Србац која су корисници сталне помоћи, накнаде за помоћ и његу других лица, накнаде за оспособљавање за живот и рад и лица која су користила једнократну помоћ путем Центра за социјални рад.
Субвенционисаће се до три кубна метра по члану домаћинства, а сву разлику у износу мјесечног рачуна за испоручену количину воде већу од тога сносиће корисник. Поступак ће проводити Центар за социјални рад на основу захтјева лица које буде жељело остварити право на субвенцију.
Да ли сте задовољни пословним амбијентом у општини? Однедавно сте увели активност Дана отворених врата за привреднике. Kолико је директна комуникација између привредника и начелника општине битна у привлачењу инвестиција?
ДРАГОСАВЉЕВИЋ: Задовољан сам, али увијек испред себе постављам веће циљеве и још је доста посла пред нама. Ми у локалној управи смо спремни и одлучни да испунимо сва обећања која смо дали како би Србац постао мјесто бољег и квалитетнијег живота и сматрам да смо на добром путу.
Недавно смо донијели одлуку да уведемо активност Дан отворених врата како бисмо побљшали комуникацију са привредницима јер нам је важно да Србац позиционирамо као транспарентну, одговорну и отворену локалну заједницу усмјерену ка привредном развоју. Очекујемо да у октобру одржимо први овакав сусрет са представницима привредних субјеката како бисмо размијенили мишљења и заједнички сагледали њихове потребе, односно увидјели са каквим се проблемима највише суочавају, а које можемо ријешити како би проширили капацитете и запослили још већи број радника.
Ово је само једна од активности које проводимо у циљу добијања БФЦ СЕЕ сертификата општине са повољним пословним окружењем и у том погледу смо направили и нову интернет страницу Инвестирај у Србац гдје садашњи и будући инвеститори могу добити све информације о начинима улагања у нашу општину, подстицајима и олакшицама, а формирали смо и Привредни савјет у којем већину чланова чине привредници који ће у будућности имати све већу улогу у креирању повољнијег пословног амбијента у Српцу.
Посљедњих година уложили смо значајне напоре на стварању повољног привредног амбијента, изградњу и проширење постојећих капацитета, међу којима предњачи прерађивачка индустрија, односно дрвопрерада, металопрерада, текстилна производња и трговина на велико и мало, што се одразило и на отварање нових радних мјеста. Нарочито је развијена пољопривредно-прехрамбена производња од које живи највећи број наших грађана.
Потенцијалним инвеститорима на располагање нудимо грађевинско земљиште у индустријским зонама Црнаја и Ситнеши намијењено за изградњу производних, услужних и других објеката, у циљу повећања запослености и развоја општине. У центру града лоцирана је и Пословна зона Итрис гдје већ дјелује значајан број привредних субјеката који имају вишедеценијску традицију.
Веома нас радује податак да у Српцу расте број предузетничких радњи којих је у прошлој години било 257, односно 35 више у односу на 2020. годину, а укупни приходи пословних субјеката су већи за 33 милиона KМ. Повећан је и укупан обим робне размјене за 8,4 милиона KМ, а крајем прошле године, према евиденцији Бироа рада у Српцу, имали смо 2.895 запослених радника што је за 365 више у односу на 2016. годину.
Kоји су по Вама најважнији елементи које би свака локална заједница требала да обезбиједи како би се инвеститор осјећао добродошао и пожељан?
ДРАГОСАВЉЕВИЋ: Наша општина ради на томе да обезбиједи и унаприједи пословни амбијент како би сваки инвеститор у нама препознао поузданог пословног партнера. Радимо на томе да приликом доласка у Србац, њихов први утисак о нама буде позитиван, а од момента уласка у зграду Општинске управе стекну осјећај да су међу људима који одговорно раде свој посао и који заједно са њима желе да дођу до рјешења које ће имати користи за обје стране, а све то кроз брзу и ефикасну администрацију.
То чинимо првенствено тако што кроз издвајања за капиталне инвестиције настојимо да унаприједимо услове за живот становништва и инвестирамо у општу и предузетничку инфраструктуру, посебно индустријских зона Црнаја и Ситнеши, а на руку нам иде и добар стратешки положај који инвеститорима омогућава лакшу организацију транспортног пословања.
Туристички потенцијали општине Србац су велики. Да ли су довољно искориштени?
ДРАГОСАВЉЕВИЋ: Србац има богате туристичке потенцијале које нарочито нуде ријеке Врбас и Сава, планина Мотајица, мочварни комплекс Бардача и други туристички локалитети који су искориштени у мањој или већој мјери.
У задњих двадесетак година на обронцима Мотајице знатно је порасло интересовање становништва за организовање и унапређење сеоског туризма, а један од успјешних примјера је Етно камп „Платане“ смјештен у селу Горња Лепеница који располаже спортским теренима и бунгаловима и веома је популарно мјесто за одржавање разних кампова, прослава, такмичења и концерата.
Све популарније је и Етно село “Kруг љубави” у Ножичком, које нуди мноштво садржаја за одмор и рекреацију, а посједује и властити воћњак из којег годишње производи преко 500 тона воћа.
Већ деценијама у Српцу је једно од најпопуларнијих туристичких мјеста барски резерват Бардача који и данас одише духом прошлих времена, иако је, на нашу велику жалост, од некадашњих 11 језера, остао на свега два, јер је након приватизације 2012. године, узгој рибе замијењен производњом кукуруза. Међутим, у функцији је и даље спортско-рекреациони центар који располаже са етно рестораном, базенима и добрим условима за развој излетничког туризма, уз риболов, камповање, шетњу у природи и могућностима за организовање туристичких манифестација. Нећемо одустати од тога да Бардачи покушамо вратити некадашњи сјај и чинићемо све што је у нашој моћи да се ово природно благо заштити.
Србац се може похвалити правим богаством ријека и других водотока, а Врбас и Сава су свакако наш велики потенцијал који у овом тренутку још увијек није довољно искориштен, али радимо на томе да постане једно од наших највећих туристичких одредишта јер се ове двије ријеке спајају управо у нашој локалној заједници.
Недавно смо покренули иницијативу за формирање нове спортско-рекреативне зоне на ушћу Врбаса у Саву са циљем да се дио обале претвори у отворени простор предвиђен за окупљање и одмор грађана.
На једној од сједница Скупштине општине усвојили смо одлуку о изради Зонинг плана који обухвата простор површине 15,1 хектар на којем је предвиђена изградња марине за чамце и објеката за спорт и рекреацију. У плану су садржаји попут спортских терена, столова за стони тенис, шаха, скејт парка, трим стаза и фитнеса на отвореном, пјешачких стаза, пикник зона, дјечијих игралишта и слично.
Ова инвестиција неће бити јефтина, због чега ће се морати обезбиједити донаторска средства. Изабран је носилац израде Зонинг плана а очекује се да ће пројекат бити спреман за пар мјесеци.
Да су наши грађани заиста жељни квалитетних туристичких дешавања свједочи и податак да смо ове године имали изванредну посјећеност свих манифестација, као што су Врбаска регата, Бициклијада, Гастро фест, Џипијада, затим ликовно-еколошка колонија „Бардача-Србац“ која је ове године окупила рекордан број од 18 сликара из осам земаља и друге манифестације, а долазили су нам гости из свих крајева Српске и околних земаља, што нас обавезује да развоју туристичких капацитета морамо посветити још већу пажњу.
Доста полажемо и на развој вјерског туризма и у том погледу велики значај има манастир Осовица у подножју Мотајице, који је обновљен након више од три вијека и кога сваке године посјети више хиљада вјерника из цијеле Европе.
Србац је локална заједница која је изњедрила много познатих спортиста. Они су, можемо слободно рећи, најбољи амбасадори једног мјеста. Да ли Општина пружа подршку спортистима и спортским колективима?
ДРАГОСАВЉЕВИЋ: Можемо се похвалити да Србац заиста има квалитетне спортисте који су остварили запажене резултате, чак и у међународним оквирима, а након завршетка каријере остали су у свом граду и активно помажу његовом развоју, међу којима је и некадашњи учесник Лиге шампиона, а садашњи предсједник Фудбалског клуба “Слога”, Бранко Граховац. Ту су и бројни спортски радници који неуморно раде како би побољшали услове рада у својим клубовима и граде инфраструктуру на стадионима, у чему им активно помажемо.
Захваљујући добрим везама са Фудбалским савезом БиХ и предсједником Вицом Зељковићем, који је и предсједник Фудбалског савеза Републике Српске, успјели смо обезбиједити донацију из ФСБиХ у износу од 300 хиљада KМ за изградњу новог објекта за Слогу, у којем ће се налазити свлачионице, ресторан из којег ће се моћи посматрати утакмице и друге просторије неопходне за рад клуба. Из других извора финансирања покушаћемо обезбиједити додатних 100 хиљада KМ како би објекат био завршен у току наредне године и већ од идуће фудбалске сезоне био у функцији. Радови су већ почели и колико видим из пројектне документације, биће то заиста модеран и репрезентативан објекат каквим се може похвалити мали број општина у окружењу.
Ми смо ове године из општинског буџета за финансирање спорта и физичке културе издвојили 140 хиљада KМ, што је за 20 хиљада KМ више у односу на прошлу годину и чак 60 хиљада више у односу на 2017. годину.
Ове године из буџета општине финансирамо чак 43 културне и спортске манифестације, што је највећи број до сада и за ове намјене издвајамо 25 хиљада KМ, односно пет хиљада више у односу на претходну годину.
Једна од тих манифестација је и традиционални градски турнир у малом фудбалу на кога смо посебно поносни јер опстаје већ више од пола вијека и то је у правом смислу ријечи истински празник спорта у нашој локалној заједници.
Наше настојање је да подржимо рад омладинског погона у свим спортским клубовима, да тиме јачамо и њихову базу и омогућимо да у будућности располажу са квалитетним играчким кадром.
Видимо да то већ добро функционише у многим колективима. Успјешно дјелује школа фудбала Слоге и Дрим Тима, ту је и рукометна школа коју похађа преко 50 дјеце, затим школа тениса, каратеа и у задње вријеме школа стоног тениса који је у овом тренутку један од најпопуларнијих спортова у Српцу јер је недавно основан стонотениски клуб који је започео са званичним такмичењима у Другој лиги Републике Српске и већ у првој сезони освојио титулу без иједног пораза и ушао у Прву лигу. Такве спортске приче требамо максимално подржавати и то ћемо и чинити у наредном периоду.
Kакав је даљи план развоја општине, по чему ће Србац у наредним годинама бити боље и угодније мјесто за живот него што је данас?
ДРАГОСАВЉЕВИЋ: Добар основ за будућа улагања и инвестициони развој Српца јесте нова развојна стратегија коју смо усвојили на период од 2022. до 2028. године и Општина Србац је била међу првима у Републици Српској које су радиле стратегију по новом закону и новој методологији.
Овим стратешким документом планирани су бројни пројекти као што су изградња инфраструктуре унутар пословне зоне Црнаја, подршка развоју предузетништва, уређење обале Саве и ушћа, изградња система наводњавања, изградња откупног пољопривредног центра, унапређење наставних планова и програма у средњој школи, дигитализација јавне управе, изградња и опремање спортске инфраструктуре, реконструкција магистралног пута Нова Топола – Србац -Дервента, проширење водоводне и канализационе мреже, санација депонија и други.
Процјена је да ће за реализацију бити потребно око 46 милиона KМ, од чега је планирано да Општина Србац обезбиједи 5.9 милиона, а остало из других извора, првенствено Владе Републике Српске и разних фондова.
Мислим да смо у протеклом периоду значајним улагањима омогућили добре предуслове за динамичан и просперитетан развој, а то потврђује податак да је од 2017. у разне пројекте уложено око 20 милиона KМ и према садашњим процјенама, тај износ ће се до краја године попети и на 30 милиона KМ а у истом периоду смањена су укупна задужења за 5,5 милиона KМ.
Желимо да сви грађани подједнако осјете позитивне финансијске ефекте општинског буџета који је стабилизован, а сва средства се троше у складу са плановима и програмима, уз редовну исплату плата и доприноса, кредитних и других обавеза што је створило предуслове да издвојимо већу финансијску подршку за социјално угрожене породице, борце, пензионере, дјецу са посебним потребама и друге осјетљиве категорије и то ће такође бити један од фокуса нашег рада у будућем периоду.
Сматрам да смо уложили значајне напоре да Србац постане познат као отворени град који ће по развоју инфраструктуре и привреде ићи у корак са општинама и градовима у окружењу и сигурно је да смо направили велики корак да то и успијемо.
Жеља нам је да млади остају овдје са својим породицама и примјењују стечено знање, да инвеститори управо овдје уложе свој капитал и шире своје производне капацитете и да што већи број радно способних људи дође до радног мјеста у чему добрим дијелом и успјевамо, јер је број запослених у Српцу тренутно највећи у послијератном периоду.
Вјерујемо да ће бројна позитивна дешавања у задње вријеме потакнути наше грађане да још више заволе свој град и да нам помогну да га развијамо, градимо и саучувамо за будућа покољења која долазе.
