Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: srbac2

Почели радови на изградњи куће за самохрану мајку Невену Игњатић из Српца

Почели радови на изградњи куће за самохрану мајку Невену Игњатић из Српца

У склопу хуманитарне акције “Kућа од срца” данас су почели радови на ископу темеља за градњу куће за самохрану мајку Невену Игњатић из Српца која живи са двоје дјеце, од којих је једно са посебним потребама.

Kоординатор акције, Бранко Граховац, каже да радове на ископу бесплатно обавља фирма Српчанина Душка Тутњиловића, што представља веома значајну донацију, јер су припремни радови те врсте веома скупи.

Водоводне радове бесплатно ће радити водоинсталатер Зоран Балатуновић, док је главни мајстор Бранко Савић.

Граховац додаје да је сљедеће седмице у плану изливање темеља и прве плоче, а остали радови ће бити настављени у континуитету, јер је жеља и амбиција да кућа до зиме буде стављена под кров.

“Овом приликом захваљујем свим добрим људима који су се укључили у акцију. Свака донација нам много значи, јер планирамо да Невена и њена дјеца добију потпуно опремљену кућу. Због тога позивам све грађане општине Србац и шире да нас подрже и у наредном периоду. Наглашавам да ће јавност бити обавијештена о сваком утрошку прикупљених средства, јер желимо да донатори знају гдје је отишао њихов новац”, каже Граховац.

Додаје да је до сада прикупљено око 24.000 KМ, од чега је 12.000 KМ утрошено за куповину плаца.

Већина радова ће се изводити волонтерски, у организацији Омладинског савјета Србац.

Протеклих дана на намјенски жиро рачун стигле су нове уплате које су извршили Градис инвест у износу од 500 KМ, Саша Дабић 300 KМ, Његош Петровић 100 KМ, Мира и Јово Смиљанић 50 KМ и организатори турнира у малом фудбалу “Ножичко 2022” 50 KМ.

Донације за изградњу куће могу се уплатити на број жиро рачуна: 567 353 27 000047 98 са назнаком “Хуманитарна помоћ за Невену Игњатић” а новчана помоћ се може донијети и у кафе бар “Дом” у центру Српца у времену од 8 до 14 часова.

Упутство за плаћање на девизни рачун:

INTETRMEDIAR BANK:
SWIFT CODE: RZBAATWW
RAIFFEISEN BANK INTERNATIONAL AG VIENNA.
SWIFT CODE: SABRBA2B

ATOS BANK A.D.
BANJALUKA
BENEFICIARY CUSTOMER:
/BA395673530000069162
11.NOVEMBAR 34 SRBAC
BOSNA I HERCEGOVINA

Фонд солидарности донирао столарију сину погинулог борца Дејану Веселиновићу из Српца

Фонд солидарности донирао столарију сину погинулог борца Дејану Веселиновићу из Српца

Дејану Веселиновићу из Српца, сину погинулог борца Војске Републике Српске, Фонд солидарности Борачке организације општине Србац додијелио је столарију укупне вриједности 1.500 КМ, што је шеста акција из другог круга програма Фонда.

Предсједник Одбора породица погинулих и заробљених бораца Борачке организације општине Србац, Бранко Граховац, истакао је задовољство реализацијом ове акције и чињеницом да Борачка организација води рачуна о свим борачким категоријама грађана и равномјерно их помаже.

Приједлог за додјелу столарије Дејану Веселиновићу стигао је из Мјесне борачке организације Србац уз пуну подршку Одбора.

Предсједник БО општине Србац, Горан Плотан, напомиње да су у припреми и нове акције Фонда по питању рјешавања стамбене проблематике чланова Борачке организације, али и пружању подршке у развоју пољопривредне производње. Плотан упућује захвалност свим физичким и правним лицима на пруженој новчаној помоћи Фонду, те замољава све оне који су у могућности да помогну Фонд, да то и учине.

Завршена изградња водовода у Разбоју Љевчанском, ускоро крећу радови у Илићанима

Завршена изградња водовода у Разбоју Љевчанском, ускоро крећу радови у Илићанима

Kомунално предузеће “Водовод” из Српца завршило је радове на изградњи главног вода и довођењу питке воде у центар села Разбој Љевчански у дужини од 1250 метара.

Радове је финансирала Влада Републике Српске у сарадњи са Општином Србац а на овај начин омогућено је да се на градску водоводну мрежу прикључе најмање 32 домаћинства.

“Захваљујући овој инвестицији на градски водовод је прикључена и зграда подручне школе “Доситеј Обрадовић“ са 45 ученика која је до сада користила вода уз помоћ хидрофора, као и новоизграђени друштвени дом”, рекао је начелник општине Млађан Драгосављевић.

Један дио Разбоја Љевчанског 2002. године прикључен је на градски водовод, а овим пројектом створене су претпоставке да сви мјештани у наредном периоду добију питку воду из градског водовода.

У току је и реконструкција цјевовода у улици Данка Митрова, на потезу од ресторана Монументал до Радио Српца, што KП “Водовод” финансира из властитих средстава, а сутра се затвара тендер за избор извођача радова за водовод у Илићанима гдје је планирана изградња 5,5 километара главног цјевовода и око 11 километара разводне мреже и прикључака уз финансијску подршку Владе РС.

“У Илићанима има преко 60 кућа заинтересованих за воду. Наше предузеће ће учествовати на овом тендеру и уколико будемо изабрани радове бисмо могли завршити за око шест мјесеци”, рекао је директор србачког Водовода, Дражен Стојковић.

Водоводна мрежа у Српцу дугачка је преко 450 километара али још увијек не покрива све дијелове ове општине, због чега је Влада Републике Српске у сарадњи са Општином Србац обезбиједила значајне инвестиције како би се на градски водовод прикључио већи број корисника.

Воду са градског водовода тренутно користи више од 4500 домаћинстава и велики број привредних субјеката, међу којима је највећи потрошач клаоница перади „Перутнина Птуј“, а систем се снабдијева са три изворишта, Пријебљези, Kобаш и Вријеска.

“Ради се о мрежи значајних изворишних капацитета, која има већи потенцијал него што је тренутни број потрошача и захтјева велики ангажман радне снаге на одржавању. Имамо довољне количине воде за сво становништво и тенденција нам је да се стално ширимо, како у љевчанским селима која у великој мјери нису покривена водом из градског водовода, тако и у брдским крајевима”, рекао је Стојковић.

У предузећу су запослена 54 радника којима се редовно исплаћују плате, топли оброци и путни трошкови. Тренутна наплата потраживања износи око 98 одсто а очекује се да ће до краја године бити у стоодстотном износу.

“Главни извор прихода је од испоруке воде домаћинствима, предузећима и установама и ове године смо побољшали приходовну страну проширењем мреже у другој висинској зони. Смањили смо губитке на мрежи који су донедавно износили 51 одсто, а завршетком санације цјевовода у Повеличу сада износе 45 одсто”, истакао је Стојковић.

Због дотрајале мреже у појединим градским подручјима често долази до пуцања цијеви, а самим тим и већег излијевања вода што ствара губитке и прекиде у испоруци воде.

“Услијед поскупљења грађевинског материјала, струје и горива били смо принуђени да недавно повећамо цијену воде за осам одсто физичким и правним лицима, док је цијена за социјалне категорије остала непромијењена. Социјално угроженима ће од идуће године биће субвенционисан дио трошкова водних услуга а средства ће бити обезбијеђена у буџету општине”, рекао је Стојковић.

Исправност воде са градских изворишта у Српцу редовно контролише Институт за јавно здравство РС који је показао беспријекоран квалитет.

“Наша намјера је да цјелокупно подручје србачке општине буде покривено водоснабдијевањем са градске мреже јер располажемо довољним количинама воде и кадровским и техничким потенцијалом за ову врсту инвестиције”, нагласио је Стојковић.

Почела изградња друштвеног дома у Горњим Срђевићима

Почела изградња друштвеног дома у Горњим Срђевићима

Грађевинско предузеће “Градип” из Прњавора почело је изградњу друштвеног дома у Горњим Срђевићима укупне површине око 300 квадратних метара.

Вриједност радова износи око 230 хиљада KМ а средства је обезбиједила Влада Републике Српске.

Начелник општине Млађан Драгосављевић каже да се указала потреба да локални мјештани имају адекватан простор за дружење и окупљање а објекат ће бити мултифункционалан.

“Поред главне сале која ће бити предвиђена за културне и спортске садржаје, дом ће располагати просторијама за амбуланту и рад мјесног уреда”, рекао је начелник Драгосављевић.

Додаје да су обезбијеђена средства и за санацију крова подручне школе у Доњим Срђевићима уз помоћ Владе РС која је недавно финаснирала и набавку нове столарије за деветоразредну школу у Ћукалима.

“У припреми је и тендер за завршетак изградње дома у Разбоју Љевчанском и реконструкције простора омладинског дома у Српцу у галерију слика. Очекујемо и потписивање уговора за другу фазу изградње новог вртића, односно фасаде, столарије и довођења струје и воде у објекат”, рекао је начелник Драгосављевић.

У Новој Веси обиљежена 128. годишњица од досељавања Чеха

У Новој Веси обиљежена 128. годишњица од досељавања Чеха

Око 120 припадника чешке народности окупило се протеклог викенда у Новој Веси на традиционалном дружењу које је организовало Удружење „Чешка беседа“ из овог села како би обиљежили 128. годишњицу од досељавања Чеха на ове просторе.

У циљу очувања традиције и обичаја, ово друштво већ више од двије деценије окупља на једном мјесту чешке потомке из Хрватске, БиХ и других земаља.

Ове године окупљању су се одазвали чешки потомци из Бањалуке, Славонског Брода, Осијека, Маћиног брда из општине Прњавор, као и Нововешани из дијаспоре. Међу гостима су били и представници Амбасаде Чешке Републике у БиХ и ОХР-а.

Дружење је почело мисом у цркви Мале Госпојине у Новој Веси изграђеној 1938. године, након чега су Чеси посјетили гробље у овом селу.

У мјесном дому Удружења грађана „Чешка беседа“ у Новој Веси окупљене је поздравио предсједник удружења, Вјекослав Kратофил, а организован је и наступ пјевачке групе Чешке беседе из Славонског Брода и музичког ансамбла Чешке беседе из Осијека.

Уз пјесму и заједнички ручак дружење је потрајало до касних ноћних часова.

Евоциране су успомене на прошла времена и досељавање првих 25 породица Чеха из Чешке и Моравске области 1894. године у ненасељен простор општине Србац, гдје су основали насеље и дали му име Ново Село-Нова Вес.

Од тада они живе у слози са домаћим становништвом а због тешких услова живота и све већег одласка младих овдје данас живе углавном старији Чеси у неколико домаћинстава.

Њихови преци су прво живјели у Украјини 16 година а онда населили овај крај при крају 19. вијека. Донијели су своју културу и обичаје и стопили се са локалним становништвом. До почетка другог свјетског рата постојала су и чешка села Врандук код Добоја и Малица поред Дервенте али су након избијања рата нестала. Остало је само чешко насеље у Новој Веси и Маћином брду код Прњавора а преживљавали су углавном бавећи се пољопривредом.

Велики дио Чеха у том времену живио је у Бањалуци, Приједору и Сарајеву. Одатле су се трбухом за крухом упутили у разне дијелове свијета а потомци Чеха који су живјели на овим просторима могу се пронаћи на свим континентима. Свима њима је заједничко да једном годишње прелазе на стотине и хиљаде километара како би се окупили на огњишту својих предака.

Међу потомцима Чеха који су се одазвали био је и доктор економских наука из Бањалуке, Жељко Вашко, који је такође рођен у Новој Веси.

Слично дружење Чешке беседе планирано је да се одржи у новембру ове године у Славонском Броду, на којем ће учествовати и чланови овог удружења из Нове Веси.