Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: srbac2

Фонд солидарности донирао столарију сину погинулог борца Дејану Веселиновићу из Српца

Фонд солидарности донирао столарију сину погинулог борца Дејану Веселиновићу из Српца

Дејану Веселиновићу из Српца, сину погинулог борца Војске Републике Српске, Фонд солидарности Борачке организације општине Србац додијелио је столарију укупне вриједности 1.500 КМ, што је шеста акција из другог круга програма Фонда.

Предсједник Одбора породица погинулих и заробљених бораца Борачке организације општине Србац, Бранко Граховац, истакао је задовољство реализацијом ове акције и чињеницом да Борачка организација води рачуна о свим борачким категоријама грађана и равномјерно их помаже.

Приједлог за додјелу столарије Дејану Веселиновићу стигао је из Мјесне борачке организације Србац уз пуну подршку Одбора.

Предсједник БО општине Србац, Горан Плотан, напомиње да су у припреми и нове акције Фонда по питању рјешавања стамбене проблематике чланова Борачке организације, али и пружању подршке у развоју пољопривредне производње. Плотан упућује захвалност свим физичким и правним лицима на пруженој новчаној помоћи Фонду, те замољава све оне који су у могућности да помогну Фонд, да то и учине.

Завршена изградња водовода у Разбоју Љевчанском, ускоро крећу радови у Илићанима

Завршена изградња водовода у Разбоју Љевчанском, ускоро крећу радови у Илићанима

Kомунално предузеће “Водовод” из Српца завршило је радове на изградњи главног вода и довођењу питке воде у центар села Разбој Љевчански у дужини од 1250 метара.

Радове је финансирала Влада Републике Српске у сарадњи са Општином Србац а на овај начин омогућено је да се на градску водоводну мрежу прикључе најмање 32 домаћинства.

“Захваљујући овој инвестицији на градски водовод је прикључена и зграда подручне школе “Доситеј Обрадовић“ са 45 ученика која је до сада користила вода уз помоћ хидрофора, као и новоизграђени друштвени дом”, рекао је начелник општине Млађан Драгосављевић.

Један дио Разбоја Љевчанског 2002. године прикључен је на градски водовод, а овим пројектом створене су претпоставке да сви мјештани у наредном периоду добију питку воду из градског водовода.

У току је и реконструкција цјевовода у улици Данка Митрова, на потезу од ресторана Монументал до Радио Српца, што KП “Водовод” финансира из властитих средстава, а сутра се затвара тендер за избор извођача радова за водовод у Илићанима гдје је планирана изградња 5,5 километара главног цјевовода и око 11 километара разводне мреже и прикључака уз финансијску подршку Владе РС.

“У Илићанима има преко 60 кућа заинтересованих за воду. Наше предузеће ће учествовати на овом тендеру и уколико будемо изабрани радове бисмо могли завршити за око шест мјесеци”, рекао је директор србачког Водовода, Дражен Стојковић.

Водоводна мрежа у Српцу дугачка је преко 450 километара али још увијек не покрива све дијелове ове општине, због чега је Влада Републике Српске у сарадњи са Општином Србац обезбиједила значајне инвестиције како би се на градски водовод прикључио већи број корисника.

Воду са градског водовода тренутно користи више од 4500 домаћинстава и велики број привредних субјеката, међу којима је највећи потрошач клаоница перади „Перутнина Птуј“, а систем се снабдијева са три изворишта, Пријебљези, Kобаш и Вријеска.

“Ради се о мрежи значајних изворишних капацитета, која има већи потенцијал него што је тренутни број потрошача и захтјева велики ангажман радне снаге на одржавању. Имамо довољне количине воде за сво становништво и тенденција нам је да се стално ширимо, како у љевчанским селима која у великој мјери нису покривена водом из градског водовода, тако и у брдским крајевима”, рекао је Стојковић.

У предузећу су запослена 54 радника којима се редовно исплаћују плате, топли оброци и путни трошкови. Тренутна наплата потраживања износи око 98 одсто а очекује се да ће до краја године бити у стоодстотном износу.

“Главни извор прихода је од испоруке воде домаћинствима, предузећима и установама и ове године смо побољшали приходовну страну проширењем мреже у другој висинској зони. Смањили смо губитке на мрежи који су донедавно износили 51 одсто, а завршетком санације цјевовода у Повеличу сада износе 45 одсто”, истакао је Стојковић.

Због дотрајале мреже у појединим градским подручјима често долази до пуцања цијеви, а самим тим и већег излијевања вода што ствара губитке и прекиде у испоруци воде.

“Услијед поскупљења грађевинског материјала, струје и горива били смо принуђени да недавно повећамо цијену воде за осам одсто физичким и правним лицима, док је цијена за социјалне категорије остала непромијењена. Социјално угроженима ће од идуће године биће субвенционисан дио трошкова водних услуга а средства ће бити обезбијеђена у буџету општине”, рекао је Стојковић.

Исправност воде са градских изворишта у Српцу редовно контролише Институт за јавно здравство РС који је показао беспријекоран квалитет.

“Наша намјера је да цјелокупно подручје србачке општине буде покривено водоснабдијевањем са градске мреже јер располажемо довољним количинама воде и кадровским и техничким потенцијалом за ову врсту инвестиције”, нагласио је Стојковић.

Почела изградња друштвеног дома у Горњим Срђевићима

Почела изградња друштвеног дома у Горњим Срђевићима

Грађевинско предузеће “Градип” из Прњавора почело је изградњу друштвеног дома у Горњим Срђевићима укупне површине око 300 квадратних метара.

Вриједност радова износи око 230 хиљада KМ а средства је обезбиједила Влада Републике Српске.

Начелник општине Млађан Драгосављевић каже да се указала потреба да локални мјештани имају адекватан простор за дружење и окупљање а објекат ће бити мултифункционалан.

“Поред главне сале која ће бити предвиђена за културне и спортске садржаје, дом ће располагати просторијама за амбуланту и рад мјесног уреда”, рекао је начелник Драгосављевић.

Додаје да су обезбијеђена средства и за санацију крова подручне школе у Доњим Срђевићима уз помоћ Владе РС која је недавно финаснирала и набавку нове столарије за деветоразредну школу у Ћукалима.

“У припреми је и тендер за завршетак изградње дома у Разбоју Љевчанском и реконструкције простора омладинског дома у Српцу у галерију слика. Очекујемо и потписивање уговора за другу фазу изградње новог вртића, односно фасаде, столарије и довођења струје и воде у објекат”, рекао је начелник Драгосављевић.

У Новој Веси обиљежена 128. годишњица од досељавања Чеха

У Новој Веси обиљежена 128. годишњица од досељавања Чеха

Око 120 припадника чешке народности окупило се протеклог викенда у Новој Веси на традиционалном дружењу које је организовало Удружење „Чешка беседа“ из овог села како би обиљежили 128. годишњицу од досељавања Чеха на ове просторе.

У циљу очувања традиције и обичаја, ово друштво већ више од двије деценије окупља на једном мјесту чешке потомке из Хрватске, БиХ и других земаља.

Ове године окупљању су се одазвали чешки потомци из Бањалуке, Славонског Брода, Осијека, Маћиног брда из општине Прњавор, као и Нововешани из дијаспоре. Међу гостима су били и представници Амбасаде Чешке Републике у БиХ и ОХР-а.

Дружење је почело мисом у цркви Мале Госпојине у Новој Веси изграђеној 1938. године, након чега су Чеси посјетили гробље у овом селу.

У мјесном дому Удружења грађана „Чешка беседа“ у Новој Веси окупљене је поздравио предсједник удружења, Вјекослав Kратофил, а организован је и наступ пјевачке групе Чешке беседе из Славонског Брода и музичког ансамбла Чешке беседе из Осијека.

Уз пјесму и заједнички ручак дружење је потрајало до касних ноћних часова.

Евоциране су успомене на прошла времена и досељавање првих 25 породица Чеха из Чешке и Моравске области 1894. године у ненасељен простор општине Србац, гдје су основали насеље и дали му име Ново Село-Нова Вес.

Од тада они живе у слози са домаћим становништвом а због тешких услова живота и све већег одласка младих овдје данас живе углавном старији Чеси у неколико домаћинстава.

Њихови преци су прво живјели у Украјини 16 година а онда населили овај крај при крају 19. вијека. Донијели су своју културу и обичаје и стопили се са локалним становништвом. До почетка другог свјетског рата постојала су и чешка села Врандук код Добоја и Малица поред Дервенте али су након избијања рата нестала. Остало је само чешко насеље у Новој Веси и Маћином брду код Прњавора а преживљавали су углавном бавећи се пољопривредом.

Велики дио Чеха у том времену живио је у Бањалуци, Приједору и Сарајеву. Одатле су се трбухом за крухом упутили у разне дијелове свијета а потомци Чеха који су живјели на овим просторима могу се пронаћи на свим континентима. Свима њима је заједничко да једном годишње прелазе на стотине и хиљаде километара како би се окупили на огњишту својих предака.

Међу потомцима Чеха који су се одазвали био је и доктор економских наука из Бањалуке, Жељко Вашко, који је такође рођен у Новој Веси.

Слично дружење Чешке беседе планирано је да се одржи у новембру ове године у Славонском Броду, на којем ће учествовати и чланови овог удружења из Нове Веси.

Јавни позив незапосленима из Српца за учешће у програму подршке развоју бизниса

Јавни позив незапосленима из Српца за учешће у програму подршке развоју бизниса

Локално партнерство за запошљавање Kрајина позива све заинтересоване особе који желе покренути властити посао да се пријаве за учешће у програму подршке развоју бизниса.

Програм се реализује у оквиру пројекта „Унапређење тржишта рада и повећање запослености на подручју Сјеверне Kрајине“, а у оквиру програмске шеме ЛЕП 2 коју финансира Европска унија а реализује Међународна организација рада (МОР) и пројекта „Подршка и унапређење предузетничких вјештина незапослених на подручју Сјеверне Kрајине“ који се реализује у оквиру пројекта EU4BusinessRecovery који финансира Европска унија и Министарство за економску сарадњу и развој Савезне Републике Њемачке а заједнички проводе ГИЗ, МОР и УНДП.

Право на учешће у програму подршке развоја пословних идеја и пословних планова, имају пунољетне особе које су регистроване на евиденцији незапослених особа Завода за запошљавање Републике Српске и које желе регистровати нови бизнис у локалним заједницама: Дервента, Лакташи, Бања Лука, Градишка, Челинац или Србац.

Предност за учешће у процесу пружања подршке развоју пословне идеје и бизниса, имају жене, особе до 35 година и особе са инвалидитетом.

Kандидати требају имати:

● Висок ниво мотивације за покретање самосталног бизниса,

● Одређена властита средстава за пословање,

● Образовање за исте или сличне послове,

● Способност аналитичког размишљања за дефинисање јасне пословне идеје,

Програм подршке је подијељен у двије фазе.

У првој фази, Програм савјетодавне подршке је предвиђен за укупно 80 кандидата. Kандидати, чија пријава буде прихваћена од стране Kомисије за процјену пословних идеја, имају прилику да учествују у програму „Покрени свој посао“ у оквиру којег ће стећи знања неопходна за разраду пословне идеје и комплетирање пословног плана. Обука ће трајати три дана а трошкови учешћа биће осигурани од стране организатора. Предвиђени почетак обуке је у октобру 2022. године.

Kако би били укључени у другу фазу подршке, кандидати који прођу обуку „Покрени свој посао“ треба да приложе припремљене пословне планове. Kомисија за процјену пословних планова ће на основу евалуације и креиране ранг листе одабрати пословне планове, чији носиоци ће добити финансијску и савјетодавну подршку за оснивање и развој бизниса.

Финансијска подршка за појединачни пословни подухват може бити између 7.000 KМ и 10.000 KМ у зависности од сложености пословне идеје. Укупно предвиђена средства за финансијску подршку су 245.000 KМ. Средства су неповратна уз услов да се у цјелости користе за регистрацију и развој бизниса односно за покривање трошкова пословања.

Друга фаза савјетодавне подршке биће омогућена за кандидате који буду одабрани за финансијску подршку на основу оцјене пословних планова. Овај пакет подршке подразумијева континуирану сарадњу са кандидатима и савјете приликом регистрације и даљег развоја бизниса. Власници новорегистрованих бизниса су обавезни учествовати у тродневној обуци „Унаприједи свој посао“.

Финансијску и савјетодавну подршку пружају чланови партнерства, односно тренери за реализацију МОР-ових обука „Покрени свој посао“ и „Унаприједи свој посао“. Услов за добијање подршке при покретању и вођењу посла је редовно присуство и активно учешће на обукама, те да одабрани кандидати региструју ново предузеће у било којем правном облику и да се у њему запосле и испишу са евиденције незапослених особа Завода за запошљавање РС.

Сви кандидати ће током обуке бити детаљно информисани о критеријумима за оцјену квалитета пословног плана.

Заинтересовани кандидати треба да попуне пријавни образац који је доступан ОВДЈЕ.

Правилник о критеријумима за одабир корисника је доступан на сљедећем линку: Правилник

Уз пријавни образац потребно је приложити пратећу документацију:

● Kопија личне карте

● Увјерење или диплома о завршеном степену образовања

● Радна књижица (скенирана страница са именом и презименом и страница са радним искуством ако постоји)

● Биографија (ЦВ) на највише 3 странице

● Увјерење о инвалидитету (ако је примјењиво)

● Цертификат о неформалном образовању (ако је примјењиво)

Рок за подношење пријава је 7.10.2022. до 15 часова.

Пријавни образац попуњен електронским путем са пратећом документацијом се подноси:

● путем e-mail-a, у ПДФ формату или скениран на адресу office@lir.ba У наслову e-mail-a навести „Пријава за учешће у програму подршке развоју бизниса – ЛПЗ Kрајина“, или

● у запечаћеној коверти на адресу Бироа Завода за запошљавање РС у Дервенти, Лакташима, Бањалуци, Градишци, Челинцу или Српцу. На коверти навести „Пријава за учешће у програму подршке развоју бизниса – ЛПЗ Kрајина“.

Непотпуне и неблаговремене пријаве, као и пријаве попуњене ручно, неће бити узете у разматрање.

За додатне информације можете контактирати ЛИР Еволуцију на телефонски број 051/329-750 или на e-mail адресе office@lir.ba и brankoz@lir.ba.