Дјечији вртић “Наша радост” Србац расписао је конкурс за пријем дјеце за радну 2022/2023. годину.
На цјелодневни боравак у трајању од девет часова, примају се дјеца јасличког узраста, старости од једне до три године и вртићког узраста, старости од три године до поласка у основну школу.
У Дјечији вртић „Наша радост“ Србац прима се:
Узраст од 1-2 године (јасличка група) 6 дјеце
Узраст од 3-4 године (мала група) 4 дјеце
Узраст од 5-6 година старија вртићка група (20 дјеце).
Уз захтјев који се може добити у објекту вртића потребно је приложити извод из матичне књиге рођених (може и фотокопија, без обзира на датум издавања);
По пријему се доставља љекарско увјерење дјетета добијено на основу прегледа о физичком и психичком развоју и лабораторијских налаза који садрже брис грла и носа и налаз столице од надлежне здравствене установе.
Kонкурс је отворен од 15. до 30. јуна 2022. године.
Пријаве се примају сваким радним даном од 8 до 15 часовс искључиво у просторијама вртића у улици 11. новембра бб у Српцу.
Посебна напомена: Захтјеви предати прије конкурсног рока неће се узимати у разматрање.
Непотпуне и неблаговремене пријаве неће бити разматране.
Резултати конкурса ће бити објављени на огласним таблама објекта најдаље до 15. јула 2022. године.
Рок жалбе је осам дана од датума објављивања резултата конкурса.
Новопримљена дјеца полазе у вртић 1. септембра 2022. године.
Информације које се односе на упис дјеце можете наћи на огласним плочама у објекту вртића или добити на телефон 051/741-471.
Традиционално дружење у Ножичком: Мирис домаћег пасуља одисао духом прошлих времена
Више од 150 некадашњих и садашњих мјештана Ножичког и пријатеља овог села окупило се у недјељу 12. јуна на дружењу под називом „Раде кува гра’ “, којe је у дворишту подручне школе по пети пут организовало Удружење грађана “Моје Ножичко”.
Ово окупљање је специфично по пасуљу кога је сваке године на овом дружењу кувао некадашњи домар-послужитељ Раде Драгомировић, међутим, он се по први пут ове године није прихватио куварске палице јер је пар дана прије дружења несрећним случајем сломио ногу, због чега је завршио у болници на операцији.
Иако је било тешко замијенити овог врсног мајстора, у удружењу су пронашли још једног кулинарског професионалца који је испунио очекивања мјештана, а на дружењу се тражио тањир пасуља више.
Предсједник удружења, Велимир Микулић, каже да је пасуљ припремао Стево Сабо, познати кувар из Пријебљега, који има дугогодишње искуство бављења угоститељством а његови специјалитети, нарочито војнички пасуљ, надалеко су познати.
“Имали смо пех да је Раде сломио ногу и сви смо се надали да ће ипак бити у прилици да нам се придружи, али то није било изводљиво. Најважније од свега је да се он опоравља и надам се да ће га здравље служити још дуго година како би био с нама наредних година”, рекао је Велимир.
Ножичани и њихови пријатељи окупили су се по пети пут у задњих шест година, а дружење је изостало само 2020. године због пандемије вируса корона.
На овај начин, евоциране су успомене на догађај из прошлих времена када је у вријеме школског кроса Раде Драгомировић служио пасуљ ђацима у шареним шољама од тврдог папира.
Стево Сабо, који га је успјешно замијенио, бави се кувањем од 1985. године када је завршио угоститељско-туристичку школу.
“Угоститељство ми је занат којим се цијелог живота бавим а поред тога сам завршио и школу резервних официра у Љубљани. Kувао сам за војску у више наврата а задњи пут на обиљежавању 30. годишњице србачке бригаде када сам припремао пасуљ у казану од 300 литара. Спремао сам јела и за предсједника Републике Српске, владику и друге личности из јавног живота али и за разне скупове и весеља”, рекао је Сабо, који има и угоститељску радњу у Разбоју.
Додаје да је пасуљ у Ножичком припремао једним дијелом по рецепту Радета, али више по властитој рецептури.
“За добар пасуљ треба прије свега доста поврћа али меса, кобасице, сувих ребара и разних зачина”, каже Сабо.
Укус овог домаћег специјалитета похвалио је нови предсједник удружења “Наша Лепеница”, Радивоје Татић, који каже да се са пријатељима из села редовно одазива позиву братског удружења из Ножичког.
“Пасуљ је стварно лијеп и укусан али дружење је изнад свега. Ово ми је други пут да сам овдје али моји пријатељи из удружења долазе чешће. И ми правимо нешто слично у јулу па ћемо такође узвратити позив”, рекао је Радивоје.
Додаје да је ново руководство, са њим на челу, изабрано прије мјесец дана а у одбору који ће организовати наредне манифестације и дружења у Лепеници налази се 13 чланова.
Село Ножичко познато је по великом броју магистара, доктора наука, врсних стручњака у разним областима и другим академицима, а међу њима је и хирург Марио Миздарић који је запослен у Универзитетско-клиничком центру у Бањалуци а води поријекло из Ножичког. Kад год је у прилици, дође у родно село што није пропустио ни овај пут.
“Са мајчине стране водим поријекло од Чолића, Микулића и Шаула, а ко заборави мајку и своје коријене, тај ће заборавити и самог себе. Kако године пролазе, веза са завичајем је све јача и задовољство ми је срести се с људима из три различите генерације. У дјетињству сам сваки викенд проводио у Ножичком и Мартинцу, како ме школа одвукла то чиним рјеђе, али кад се сви поново скупимо прораде емоције и евоцирају се успомене, а ово је управо тај тренутак”, рекао је Марио.
Иако успјешно крчи пут кроз естраду, млада пјевачица Бранка Шаула, поријеклом из Ножичког, нашла је времена да дође на дружење у родно село. Она је у конкуренцији неколико хиљада пријављених кандидата успјела да прође у полуфинале музичког такмичења “Звезде Гранда”.
“Увијек драге воље долазим међу своје људе и село које обожавам. Kад год сам слободна дођем кући на пар дана, што је за мене максимални одмор и права релаксација”, рекла је Бранка.
Предсједник удружења Велимир Микулић захвалио се бројним пријатељима и донаторима који су помогли организацију дружења, међу којима су Општина Србац и Месна индустрија “Визион”.
“Наша традиција је постала да се окупљамо сваке године на празник Духова, што ћемо чинити и убудуће. Посебно ме радује што видим на дружењу велики број младих, којих је много више са нама него претходних година и то гарантује да ће се ова окупљања наставити”, рекао је Микулић.
Он је нагласио да је од почетка рада удружења до данас прикупљено око 55 хиљада KМ донација, што је на разне начине уграђено у село, кроз бројне пројекте, активности и дружења.
“Свако ко жели да се укључи у наш рад са приједлозима и идејама је добро дошао и у том погледу посебно се захваљујем свим нашим члановима, а нарочито својим најближим сарадницима који стоје иза овог и других догађања и који увијек неуморно раде у удружењу за добробит села”, истакао је Микулић.
Повеља Бранку Савановићу за најбољег менаџера у области библиотекарства
Директор Народне библиотеке Србац, Бранко Савановић, проглашен је за најбољег менаџера у 2021. години на Свечаној академији која је одржана 10. јуна у Вишеграду поводом 25 година Друштва библиотекара Републике Српске. Савановић је добио повељу “Ђорђе Пејановић” као једну од највећих награда у области библиотекарства што је признање за његов стваралачки рад и допринос у развоју библиотекарске струке.
Уручена је и повеља “Ђорђе Пејановић” за најбољу библиотеку у Републици Српској у прошлој години која је припала Народним библиотекама из Требиња и Бијељине а специјално признање припало је Народној библиотеци из Рибника. Најбољи библиотекари су Небојша Обреновић из Народне библиотеке Чајниче и Сњежана Галинац из Универзитетске библиотеке Сарајево.
Свечаном уручењу признања присуствовала је и министер просвјете и културе Републике Српске, Наталија Тривић.
У протекла три дана на подручју србачке општине регистрована су три нова случаја вируса корона.
Ради се о једној мушкој особи старије животне доби и двије женске особе, од чега је једна средње а једна млађе животне доби.
Претходно је прије шест дана регистрован још један случај короне у нашој општини, а ради се о особи млађе животне доби.
У Српцу су тренутно четири особе активно заражене новим вирусом а у кућној изолацији је 10 лица.
У Републици Српској у посљедња 24 часа извршено је тестирање 111 лабораторијских узорака путем PCR теста а вирус корона откривен је код шест особа. Институту за јавно здравство РС пријављен је један смртни случај.
Укупан број хоспитализованих у Републици Српској је 46 а на респиратору су двије особе.
Борачка организација општине Србац данас је у сарадњи са Мјесном борачком организацијом Ћукали и уз подршку Одбора за његовање традиција ослободилачких ратова на подручју општине Србац организовала парастос за четворицу погинулих бораца Војске Републике Српске из Жупског Разбоја – Душка Личинара, Владимира Брковића, Зорана Глигорића и Дарка Лазића.
Помену који је организован у складу са Kалендаром обиљежавања значајних датума и јубилеја, присуствовали су чланови породица погинулих бораца, грађани Жупског Разбоја, делегација Општине Србац на челу са начелником општине Србац Млађаном Драгосављевићем, руководство Борачке организације општине Србац, Мјесне борачке организације Ћукали, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Србац те делегација СУБНОР-а.
Парастос је служио свештеник доктор Живко Илић.
Након парастоса присутнима се обратио предсједник Предсједништва Борачке организације општине Србац Драган Алексић који је поздравио породице погинулих сабораца, ратне војне инвалиде, демобилисане борце Војске Републике Српске и све присутне испред Борачке организације општине Србац, односно испред свих 2000 чланова које је данашња делегација Борачке организације представљала.
Он се захвалио присутнима на присуству и похвалио Мјесну борачку организацију Ћукали, коју чине Ћукали, Илићани и Жупски Разбој, на добро организованом парастосу. Алексић је рекао да су борци овог краја дали велики допринос у стварању Републике Српске, као и да су врата Борачке организације општине Србац широм отворена за све припаднике борачких категорија грађана наше општине.
„Посебно сам емотиван данас, када вршимо парастос нашим саборцима и нашим школским друговима. Ми смо имали срећу што смо преживјели рат а наша четворица сабораца из Жупског Разбоја су дали за Републику Српску своје животе. Душко, Владимир, Зоран и Дарко нису били ожењени, нису имали своје потомке, своје синове и кћери, а што ми је посебно жао као и свима нама. Наш задатак је да чувамо успомене на њихове ликове и њихова дјела“ истакао је Алексић.
