Србачка гимназијалка Вишња Санчанин пише, глуми и осваја фудбалске терене
Србачка гимназијалка Вишња Санчанин пише, глуми и осваја фудбалске терене
Србачка гимназијалка Вишња Санчанин (18) мајсторијама на зеленом терену руши предрасуде да је фудбал искључиво мушки спорт, а пјесничким надахнућем и глумачким способностима испољава своје скривене мисли и осјећања.
Вишња је одлична ученица Центра средњих школа „Петар Kочић“ из Српца а разредни старјешина јој је професорица Луја Јунгић. Бројне таленте које посједује ускладила је са школским обавезама на најбољи могући начин.
Поред учења којем посвећује добар дио дана, слободно вријеме издваја за ствари које воли. Једна од њих је фудбал чији је заљубљеник још од малих ногу.
Већ пет година је чланица Женског фудбалског клуба Слога, који се такмичи у Првој лиги Српске а носила је и капитенску траку. Фудбал је играла и са вршњакињама из школске секције са којима је прошле године освојила треће мјесто на регионалном такмичењу у Новом Граду.
“Завољела сам овај спорт уз оца који ме водио са собом на турнире, утакмице и сва спортска дешавања. Играла сам фудбал са дјечацима а када се покренуо женски клуб у Српцу, није било дилеме да почнем са тренинзима. Биле смо успјешне и у пар наврата стигле близу освајања титуле. Имамо заиста велику подршку породице и пријатеља који долазе на сваку утакмицу и дају нам вјетар у леђа навијањем са трибина”, рекла је Вишња.
Тренутно паузира са свим спортским активностима због повреде кољена којег је оперисала у децембру а њен повратак на терен очекује се у августу.
Љубав према фудбалу опредјелила је да се почне бавити и суђењем. Правду дијели мушким фудбалерима у Подручној и Међуопштинској лиги, а повремено и у омладинским лигама. Kако каже, томе је највише допринијела њена знатижеља а жеља јој је да се додатно едукује и догура до виших рангова такмичења.
“Занимало ме какав поглед на фудбал имају они који доносе правду на утакмицама што је промијенило и моје понашање као играча. То захтјева јак карактер и сталоженост, а то што сам женско прави минималну разлику. Мислим да стереотип да је фудбал мушки спорт полако ишчезава. Предрасуде су понекад ту, али имам намјеру да их рушим константним напредовањем”, каже Вишња.
У школи је члан литерарне секције и већ двије године пише поезију а још раније је почела писати и прозу која је, како каже, само за њене очи.
“Сматрам да је писање најбољи начин да искажете своје емоције. Инспирацију не тражим, она проналази мене, и на тај начин настају најискренији стихови. То су ненадани тренуци када је човјеку најпотребнији бијег од стварности. У мојим пјесмама преовладавају мисаони и љубавни мотиви а имам их написаних око 25. Најдраже су ми „Сан“, „Тристхет“ и „Поноћ“. Родољубиву пјесму „Опело бесмртнима” сам прије пар дана послала на један литерарни конкурс”, каже Вишња.
Због љубави према позоришној умјетности прије двије године се прикључила аматерском позоришту „Миленијум“ из Српца гдје је учествовала у радионицама и глумила у својој првој и за сада јединој представи „Сањари“ коју је режирала глумица Народног позоришта Републике Српске, Слађана Зрнић.
“Позоришту сам се прикључила касније него што сам жељела због страха од наступа на сцени али глума ми је помогла да се ослободим треме, што ће ми у животу сигурно користити”, истакла је Вишња.
Додаје да се одлично снашла у улози јер, када се ради са професионалцем као што је Слађана Зрнић, у одличној атмосфери каква влада у Миленијуму, успјех је загарантован.
“Сматрам да је најбоље што човјек може учинити у своје слободно вријеме да погледа позоришну представу”, истакла је Вишња.
Активна је и у хуманитарном раду и однедавно је добровољни давалац крви. Први пут је даровала крв у новембру а одазвала се позиву Црвеног крста и на мартовској акцији.
“За давање крви не треба разлог. Довољно је бити здрав. Ако си здрав и ако можеш, дај крв јер твоја добра воља некоме може бити од животне важности”, каже Вишња.
Тренутно нема много слободног времена да се у друштвени живот укључи и као волонтер, али је учествовала у хуманитарним акцијама које су се спроводиле у склопу средње школе.
Вишња је недавно постала и члан пчеларске секције и похађала је едукације Удружења пчелара „Kошница“ из Српца гдје је доста тога научила.
“Немам искуства са производњом меда, нова сам у том свијету, али ме је заинтересовало што се доста времена проведе учећи и радећи у природи. Жеља ми је да, када савладам основе пчеларства, имам пар својих кошница. Свако знање је корисно и зато се трудим да стално учим и радим нове ствари”, каже Вишња.
Омиљени предмети у школи су јој математика, филозофија и физика. Те предмете учи редовно, а остале по потреби. Нема одређено вријеме за учење, једноставно се све само посложи и уклопи у њен распоред, а како каже, некад и не стигне научити баш све.
“Школовање ћу наставити у Бањалуци, на Електротехничком факултету. Планирам се наставити бавити хобијима и прикључити новим, уколико ми то факултетске обавезе дозволе. Не размишљам тренутно о напуштању Републике Српске, али путовање свијетом ме је одувијек интригирало. Не знам куда ће ме живот одвести, али са сигурношћу знам гдје ће ме заувијек враћати”, каже Вишња.
На крају, упућује паролу да је живот случајност и пука срећа која нам се указала, а није морала.
“Наша је дужност да странице живота испишемо до краја, под окриљем само једног закона, а то је да будемо добри, или да, барем, томе тежимо”, поручила је Вишња.
