Србачки керамичари бесплатно извршили радове за самохрану мајку Невену Игњатић
Адаптација куће за самохрану мајку Невену Игњатић и њену дјецу све више напредује а ових дана завршени су керамичарски радови које су бесплатно извели србачки мајстори Небојша Шарић, Бојан Брезовац, Бранко Думонић, Драгиша Шарић и Славиша Стојковић.
Нова керамика постављена је на подовима и зидовима у дневном боравку, кухињи, купатилу и у двије собе а средства су обезбијеђена из новчаних донација.
“Радови су стрпљиво и квалитетно урађени а притом потпуно бесплатно, што довољно говори да се ради о врхунским мајсторима и људима чије су моралне вриједности на високом нивоу”, рекао је координатор хуманитарне акције “Kућа од срца”, Бранко Граховац.
Он додаје да су се добровољно јавила и два мајстора за постављање мрежица и љепила на плафону а кречење просторија ће бесплатно извршити браћа Лечковић из Српца.
“У току смо набавке кухињских елемената и опреме за купатило а након тога слиједи набавка новог намјештаја. Још увијек нису завршени ни радови на вањској фасади па позивам све донаторе да нам и даље помажу како бисмо опремање ускоро привели крају и омогућили овој самохраној мајци и њеној дјеци да ускоро добију нови дом”, рекао је Граховац.
Донације за завршетак радова могу се уплатити на број жиро рачуна: 567 353 27 000047 98 са назнаком “Хуманитарна помоћ за Невену Игњатић” а новчана помоћ се може донијети и у кафе бар “Дом” у центру Српца у времену од 8 до 14 часова.
Упутство за плаћање на девизни рачун:
INTETRMEDIAR BANК: SWIFT CODE: RZBAATWW RAIFFEISEN BANК INTERNATIONAL AG VIENNA. SWIFT CODE: SABRBA2B
ATOS BANК A.D. BANJALUКA BENEFICIARY CUSTOMER: /BA395673530000069162 11.NOVEMBAR 34 SRBAC BOSNA I HERCEGOVINA
Младен Николић из Стонотениског клуба Србац побједник турнира у Доњим Подградцима
Младен Николић из Kотор Вароша, члан Омладинског стонотениског клуба Србац, побједник је 24. Светосавског турнира у стоном тенису “Доњи Подградци 2023”.
Николић је финалу које је одржано у друштвеном дому у Доњим Подградцима побиједио клупског саиграча Алексу Пантелића из Српца.
И у мечу за треће место снаге су одмјерили играчи србачког стонотениског клуба. Душко Ђукић био је бољи од Недељка Пантелића.
На турниру који је организовала Мјесна заједница Доњи Подградци, такмичила су се 32 играча из Градишке, Српца, Прњавора и Kотор Вароша, од којих је чак 17 чланова Омладинског стонотениског клуба Србац.
Члан организационог одбора турнира, Горан Ђорђић, истакао је да сваке године турнир добија на квалитету и да, осим рекреативаца, учествују и играчи који се такмиче у стонотениским првенствима Републике Српске и БиХ.
Објављен позив предузећима из метало и дрвопрераде за учешће у пројекту дигитализације
Спољнотрговинска комора Босне и Херцеговине имплементира пројекат “EXPO-DIGIT – Подршка бх. компанијама у интернационализацији и дигитализацији” и позива заинтересирана мала и средња предузећа из металопрерађивачког и дрвопрерађивачког сектора из БиХ да се пријаве за учешће у пројекту, саопштено је из Kоморе.
Пројекат EXPO-DIGIT заједнички финансирају Европска унија и Влада Савезне Републике Њемачке кроз EU4BusinessRecovery пројекат, а проводе га GIZ, UNDP и ILO.
Општи циљ пројекта је унапређење конкурентности кроз повећан ниво интернационализације и дигитализације металопрерађивачких и дрвопрерађивачких компанија у Босни и Херцеговини.
Укупно трајање пројекта је 10 мјесеци, почевши од 9. септембра 2022. године до 8. јула 2023. године.
Специфични циљеви пројекта релевантни за овај позив су:
– Омогућити бх. компанијама из металопрерађивачког и дрвопрерађивачког сектора да, спровођењем програма развоја извоза уз подршку пројекта, успоставе нове међународне пословне контакте на циљном тржишту
– Омогућити бх. компанијама из металопрерађивачког и дрвопрерађивачког сектора да боље користе алате дигиталног маркетинга у циљу успостављања нових међународних пословних контаката и стицања нових клијената/купаца на међународном тржишту
– Повећати извоз крајњих корисника у секторима металопрераде и дрвопрераде.
Бх. компаније које, између осталих критеријума наведених у позивном писму, испуњавају и критерије шифре дјелатности могу у Пријавном обрасцу исказати интерес за учешћем у једној или обје активности пројекта, али учешће је могуће у самој једној активности (било програму развоја извоза или подршци у дигиталном маркетингу). Зависно о броју и квалитету пријава, компанија ће бити одабрана за активност у којој за њу постоје боље могућности и очекивани ефекти унапређења.
Критеријуме и пријавни образац можете преузети ОВДЈЕ.
Попуњен и овјерен пријавни образац (потписом и печатом фирме), те пратећа документација доставља се скенирана путем е-маила на адресе:
lejla.mededovic@komorabih.ba – За компаније из дрвопрераде,
aida.vidimlic@komorabih.ba – За компаније из металопрераде.
Рок за доставу апликације је: 14.2.2023. године у 16 часова.
У складу са критеријумима из овог позива и процедуром пројекта, пристигле пријаве разматраће Kомисија за одабир учесника у пројекту. Пријаве које не садрже све наведене елементе, сматрају се непотпуним и неће бити узете у разматрање. Kандидати ће благовремено бити обавијештени о резултатима избора.
Kонтакт-особе за евентуална питања и додатна појашњења везано за овај позив, су:
– За компаније из дрвопрераде: Лејла Међедовић, тел: 033 566 231, e-mail: lejla.mededovic@komorabih.ba
– За компаније из металопрераде: Аида Видимлић, тел: 033 566 233, e-mail: aida.vidimlic@komorabih.ba
Грантови за организације цивилног друштва, јавне институције и медијске стручњаке
У оквиру пројекта Kултура и креативност за Западни Балкан (CC4WBs) кога реализују UNESCO, British Council и Италијанска агенција за развојну сарадњу (AICS) а финансира Европска унија, расписани су јавни позиви за финансирање путем грантова и јачање капацитета.
ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ПРИЈЕДЛОГА ПРОЈЕКАТА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ПОЈЕДИНЦЕ
Пријавити се могу организације цивилног друштва и јавне институције из Албаније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Kосова, Сјеверне Македоније и Србије а омогућено је грант финансирање до 80.000 евра по пројекту.
Предложени пројекти могу трајати од 3 до 18 мјесеци а крајњи рок за подношење пројеката је 31. март 2023. године, у 17 часова по средњоевропском времену.
Тематске области:
Унапређивање локалних културних простора кроз остваривање партнерстава између јавних институција и приватног сектора
Подносиоци пројектних пријава су позвани да припреме приједлоге за усмјеравање локалног стваралаштва, културног предузетништва и одрживог кориштења културног насљеђа, и да промовишу културну и креативну валоризацију јавних простора, доприносећи тако развоју локалне заједнице, укључујуцћи младе и жене.
Мобилност умјетника, медијских и стручњака у културном сектору, тако да се повежу и да промовишу разноликост културних израза
Ова тематска област је подијељена на два ЛОТ-а.
ЛОТ 1: Подносиоци пријава су позвани да припреме приједлоге који имају за циљ унапређење капацитета медијских професионалаца и креатора садржаја који се баве темама из области умјетности и културе на тај начин што ће се супростављати дезинформацијама, чиме се јача слобода изражавања, али и слободни, независни и плуралистички медији.
ЛОТ 2: Подносиоци пријава су позвани да поднесу приједлоге за развој платформе “Creative Gate”, дигиталног портала чији је циљ да промовише и олакша сарадњу са и међу професионалцима из домена културних и креативних индустрија широм Западног Балкана.
Регионално повезивање, сарадња и промоција са циљем унапређивања културне продукције и приступа
Ова тематска област је подијељена на три ЛОТ-а.
ЛОТ 1: Подносиоци пријава су позвани да поднесу приједлоге за било коју од наведених тачака, или њихове комбинације:
Међуградски фестивали, умјетничка такмичења, културни догађаји и регионална сарадња за истраживање и развој културе и стваралаштва са фокусом на одрживи развој;
Подстицање регионалне сарадње на одређеним темама (нпр. култура и креативност за друштвене иновације), укључивање партнера из различитих градова или стварање могуц́ности за размјену са и између Creative Cities, у сарадњи са UNESCO Creative Cities из земаља Западног Балкана и из ЕУ;
Умјетничке резиденције из било које врсте умјетности или културног израза на Западном Балкану или у сарадњи са земљама ЕУ са циљем да подрже мобилност умјетника и културних дјелатника.
ЛОТ 2: Апликанти се могу пријавити за грант за секторски развој кроз предлагање одрживих, самоуправних Culture and Creativity Learning Labs фокусираних на теме пословног планирања, управљања, ангажовања заједнице, комуникације, заступања, прикупљања средстава, продукцијом и техничким вјештинама, као и умјетничких и кустоских пракси.
ЛОТ 3: Kандидати се могу пријавити за грант за умјетничке копродукције које имају за циљ да подрже регионалне сарадње које адресирају друштвене изазове у региону, али и да стимулишу продукцију кулурног садржаја, као и мобилност. Пожељно је да кандидати развију и промовишу идеје од глобалне важности у умјетничкој и културној продукцији.
Заштита и кориштење културног насљеђа за одрживи развој
Подносиоци пријава су позвани да припреме мање пројекте на тему културног насљеђа како би подстакли локално учешће и ангажовање заједнице за одрживи развој, али и да подрже дефинисање, побољшање или имплементацију инклузивних и одрживих система управљања и планова за локалитете.
Да бисте преузели формуларе за пријаву, провјерили критеријуме и прочитали услове, пажљиво прочитате упутство за подносиоце пријаве које можете преузети ОВДЈЕ.
ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ИСКАЗИВАЊЕ ИНТЕРЕСОВАЊА ЗА ПОЈЕДИНЦЕ
Пријавити се могу пунољетни професионалци из културних и креативних индустрија, медијски стручњаци и други појединци заинтересовани за креирање медијских садржаја о култури и креативности.
Могућности: Изградња капацитета и професионални развој за појединце из културног, креативног и медијског сектора.
Kрајњи рок за подношење пријава: 15. март 2023. године, у 17 часова по средњоевропском времену.
Тематска област:
Мобилност умјетника, медијских и стручњака у културном сектору, тако да се повежу и да промовишу разноликост културних израза
Ова тематска област подијељена је на два ЛОТ-а, који су даље подијељени у различите програмске циклусе.
ЛОТ 1 / Програмски циклус 1: Creative Leaders Academy – Очекивано трајање је приближно мјесец дана у првој половини 2023. године.
ЛОТ 2 / Програмски циклус 1: Creative Spotlight – Очекивано трајање активности стручног усавршавања је приближно два мјесеца у првој половини 2023. године. Након завршетка те фазе, требало би да почне производња медијског садржаја.
ЛОТ 2 / Програмски циклус 2: Борба против дезинформација – Очекивано трајање активности је око два мјесеца након првог програмског циклуса. Након завршетка те фазе, требало би да почне производња медијског садржаја.
Да бисте преузели формуларе за пријаву, провјерили критеријуме и прочитали услове, пажљиво прочитајте упутство за исказивање интересовањаОВДЈЕ.
У сврху детаљнијег информисања о свакој тематској области прочитајте Смјернице за подношење пројекатаОВДЈЕ.
Дејан Балабан из Српца, контролор летења на аеродрому у Маховљанима: Све проблеме остављамо код куће
Њихов посао звучи свима занимљиво, помало узбудљиво, али не и свакодневно. О њима постоје и филмови, а они на све то гледају као и на било који други посао. Ријеч је о контролорима летења, чији је позив стреснији и од хируршког.
Да би неко постао контролор летења, потребно је да посједује низ вјештина, али и посебних квалификација. О овом позиву и занимљивостима које се дешавају у току радног времена за “Глас Српске” причао је торањски прилазни контролор летења на аеродрому у Бањалуци Дејан Балабан.
Данас отац двоје дјеце, након завршетка средње школе одлучује да се упише на Војну академију, смјер за пилота, и те 1995. године одлази у Београд, пролази све љекарске прегледе и постаје поносни кадет. У том моменту здрав као дрен, Балабан пун елана и жеље за новим учењем пролази потребне часове летења, међутим, сплетом животних околности у трећој години то напушта и пребацује се у контролу летења. Од тог момента, када он сматра да му се срушио свијет, баш напротив, све почиње.
“То је за мене било мало тешко прихватити, али када сам схватио шта је у суштини контрола летења, допало ми се, а по завршетку школовања сам добио војну, али и цивилну диплому”, прича Балабан.
Као војно лице до 2002. године радио је на контроли летења у Маховљанима, али због лошег финансијског стања у војсци, пут га поново води у цивиле. Првог радног дана сјећа се и данас.
“Након одређеног броја сати са инструктором, будемо оспособљени за самосталан рад. Сјећам се свог првог радног дана, авион је ишао за Беч, а мени се комуникација са пилотом на прву чинила лаком, међутим, било је касније и мало”, прича Балабан додајући да је ослобађање од страха дошло природно након неког времена.
Без обзира на то што страха више нема, контролор летења мора безбједно и ефикасно да надгледа одвијање ваздушног саобраћаја.
“Наш задатак у суштини је да авионе који су са нама на вези држимо довољно удаљене једне од других, али и од других препрека, те да им омогућимо да што прије полете и слете и да нема кашњења”, вели Балабан додајући да се ипак зна десити да авион касни, али не због њих самих, него неких техничких проблема.
Посао контролора летења у Бањалуци, како објашњава, ради се у смјенама, дневним и ноћним, с тим да у оним дневним, када су им велике гужве, буде више људи у смјени. На самој фреквенцији, како каже, контролор се мијења од два до четири сата, а све зависи од тога колико је оптерећен па тако, када су слободни, имају право мало да се одморе и одспавају неких 20 минута у соби за одмор.
“На послу морамо бити веома концентрисани, без обзир на то да ли је само један авион у ваздуху или више њих. Прије уласка у нашу кабину све проблеме морамо оставити код куће, јер је ово заиста одговоран посао, који је много стресан, али и динамичан”, каже Балабан.
Баш због тога, како каже, у овој бранши круже приче како је њихов посао стреснији и од посла хирурга, јер су они неријетко у тренутку одговорни за неколико стотина људи. Контролор одлуке, како наглашава, мора да доноси у тренутку и реалном времену. Када пилота нешто мучи и када их пита, како каже, морају одмах одлучити шта ће и како, јер он не стоји и нема времена да чека, него се креће великом брзином. Да би се вјешто и ефикасно снашао у секунди, како објашњава, од контролора се захтијевају неке вјештине и способности. Брзо доношење одлука, добре организационе способности и вјешт рад под притиском су само неке од њих.
“Контролор мора имати добар вид, али и слух. Осим тога, веома је битно нагласити да радимо тимски, јер у истом моменту комуницирамо са посадама, са метео-службама ако је ружно вријеме, те са сусједним контролама летења, као и људима из технике”, додаје Балабан.
Објашњава да су критеријуми, да би уопште неко постао контролор, раније били доста строжи, па ти људи нису смјели да носе диоптријске наочаре. Осим тога, слух је веома битан, јер се врши свакодневна комуникација са пилотима и то на енглеском језику.
“Неке пилоте је понекад баш тешко разумјети, па их питамо да понове или притиснемо једно дугме које нуди опцију да се опет преслуша”, каже Балабан додајући да је капацитет аеродрома четири авиона у сату. Нема мјеста за грешке, а поготово велике.
“Основна предност овог посла је то што је веома добро плаћен и то што поред редовног годишњег одмора имамо и рекреативни одмор од 15 дана, а осим тога ми и наша породица имамо попуст на авио-карте”, открива Балабан.
Гдје има предности, ту има и недостатака, а основна мана овог посла је, како каже, рад под притиском. Осим тога, раде празницима и викендима, али им се ноћне смјене додатно плаћају. На питање да ли је било момената када је пожелио да одустане, добили смо помало неочекиван одговор.
“У почетку сам осјећао огроман стрес, јер је било потребно познавање енглеског језика, а ја сам учио њемачки и било ми је стресно полагање самог језика, тада сам хтио одустати”, каже Балабан.
Објаснио је да се свима може десити да не ураде нешто добро, попут ситуације када два авиона прођу један поред другог веома близу, али не дође до несреће, и тада се човјек мало повуче, јер ипак не може бити равнодушан. Због таквих и сличних ситуација, како каже, имају обучене психологе који тада разговарају с њима. Како каже, све је лако када се ради по протоколу, али управо непредвиђене ситуације су те које су спорне. На бањалучком аеродрому, како додаје, генерално имају проблем са животињама, обично са срнама, али се дешавало да пилоти пријаве удар птице.
“У каријери, хвала Богу, није било већих инцидената и немамо ми сваки дан удар птице, отказ мотора или отмицу. Због тога једном годишње идемо у Мостар, јер је тамо симулатор за обуку па имамо вјежбе за те ванредне ваздухопловне ситуације”, каже Балабан.
Људи на самом почетку, како каже, нису ни схватали шта је то посао контролора летења ни чиме се он то бави.
“Питали су ме да ли ја као контролор провјеравам карте, па су ме питали да ли паркирам авионе, али генерално је свима занимљиво када чују чиме се бавим”, истиче Балабан.
Још док је био мали дјечак од десет година, присјећа се, родила се љубав према авионима, небу и летењу.
“На селу у хладу испод једне липе правио сам себи палицу као што имају пилоти и један пријатељ мог оца ме прозвао пилотом и рекао да му, када полетим једног дана, морам из хеликоптера у димњак убацити 100 КМ. Када сам завршио школовање, тај човјек је, нажалост, у међувремену преминуо, али ја сам испунио обећање, нисам бацио 100 КМ као што је био план, али сам однио кесу са поклоном”, рекао је Балабан.
Балабан каже да је током радног вијека анегдота било много, али једне се посебно сви сјете и радо је препричавају.
“Једном приликом јавио се пилот из Србије, поздравио нас све по протоколу како иде и рекао нам да имају једну молбу. Када смо питали коју, он је рекао да желе наручити једне ћевапе, да их чекају топли када слете, па да поједу”, рекао је Балабан.
Испричао је да ниједно од његове дјеце не жели да се опроба у овом позиву, што је њему мало и драго.
“Знам колико је овај посао одговоран, па ипак не бих наговарао своје дијете да иде тим путем”, рекао је Балабан.
За крај разговора Балабан је истакао да је скоро сваки од контролора летења пронашао свој “издувни вентил” за стрес.
“Један колега је спортски пилот и има свој авион, други има голубове, трећи се бави фотографијом, један од њих прави “песто” сос и бави се тиме, други прави домаће пиво, а ја конкретно имам плантажу љешника и уживам у природи”, закључује Балабан додајући кроз смијех да им кафа не може (или, читајте, не смије) бити издувни вентил.
