За иновацијe и дигитализациjу малих и средњих предузећа 750 хиљада евра
Објављен је Јавни позив „Јачање иновација и дигитализације у малим и средњим предузећима у БиХ” који се финансира из пројекта EU4DigitalSME. Рок за достављање пројектних приједлога је 10. март 2023. године до 16.00 часова.
Позив има за циљ пружање подршке иновативним технолошким пројектима примјенљивим у индустрији кроз јавно-приватна и приватно-приватна партнерства између индустрије, удружења, пословних мрежа (истраживања и развоја) у имплементацији мјера усмјерених на технолошку трансформацију малих и средњих предузећа у циљу помоћи да расту и примјењују своја иновативна рјешења.
На јавни позив могу се пријавити као водећи апликанти правна лица основана у Републици Српској/БиХ најкасније од 31.12.2018. године која су одговорна за припрему и управљање пројектом директно са партнерима, а не као посредник.
Прихватљиви апликанти су: институције за истраживање и развој (јавне и приватне), образовне институције (јавне и приватне), привредна комора, пословни центри, секторска и струковна удружења/кластери (са провјерљивим искуством развоја приватног сектора) и локалне и регионалне развојне агенције.
Укупан буџет Позива износи 750 000 евра, с тим да износ по појединачном пројекту може да буде у распону од 50 000 евра до 100 000 евра.
Приредба “100 дана ђака првака” у основној школи у Разбоју
Уз рецитацију, плес и цртеже првачићи Основне школе “Доситеј Обрадовић” Разбој обиљежили су 100 дана ђака првака.
Првачићи подручних основних школа у Kукуљама, Разбоју Љевчанском и Пријебљезима јутрос су показали шта су све научили током првих 100 дана свог основног образовања и у раду са својим учитељицама Радом Антонић, Драганом Ђуричић и Ружицом Тољан.
“Овом приредбом обиљежавамо мали јубилеј школовања наших најмлађих ученика. На овај начин просвјетним радницима и родитељима показујемо шта су научила дјеца којој изражавам добродошлицу у нашу школу и желим им много успјеха у даљем образовању”, рекла је директорица школе Силвана Секулић.
Учитељица из подручне школе у Kукуљама, Рада Антонић, каже да је ово прилика да са родитељима разговарају о даљој сарадњи и да на забаван начин дјеци покажу да је образовање веома важно.
“Угостили смо родитеље првачића са којим смо разговарали о даљој сарадњи, јер као што је познато најважнија је сарадња на релацији родитељ – наставник како бисмо добили квалитетног ученика. Ученици су усмено са учитељицама прошли њихов рад за 100 дана и задивили својим знањем. Можемо слободно рећи да ће ово бити једна од успјешнијих генерација. Сталну подршку у раду првачићима у Kукуљама пружа продужени боравак које воде Снежана Лендић, Дијана Kуваља и Маријана Продановић”, рекла је Антонић.
Спортисти и омладинци добили већу подршку из буџета општине Србац
Средства за реализацију омладинских пројеката, културно-спортских манифестација и рад спортских организација у значајној мјери су повећана прошле године ребалансом општинског буџета, један је од закључака са данашње 19. редовне сједнице Скупштине општине Србац.
На дневном реду, између осталог, нашао се извјештај о утрошку новчаних средстава у износу од 158 хиљада KМ за спортске организације на подручју општине Србац у 2022. години. Ова средства су у односу на првобитни план буџета ребалансом повећана за 18 хиљада KМ.
Одборник Бранко Граховац рекао је да су потребе спортских клубова биле много веће али је начелник општине Млађан Драгосављевић извукао максимум како би се обезбиједило одређено повећање.
“Скоро сви који су тражили додатна средства су их добили. Треба имати разумијевања да тренутно живимо у тешком времену због чега честитам начелнику и његовим сарадницима који су нашли могућност да се ова средства повећају”, рекао је Граховац.
Одлуком о финансирању и категоризацији спорта и физичке културе у 2023. години, која је данас такође усвојена, средства за спортске организације повећана су на 160 хиљада KМ, док ће за суфинансирање трошкова закупа термина за тренинге клубова у спортској дворани бити издвојено додатних пет хиљада KМ.
Одборник Мирко Стојић, испред Комисије за спорт, похвалио је додатно финансирање спортских клубова. Он је рекао да чек и неке веће општине издвајају мање средстава за спорт и изразио увјерење да ће ребалансом бити обезбијеђено додатно увећање.
“Сматрам да би требало више пажње посветити клубовима који показују позитивне трендове, попут стотнотениског клуба који од свог оснивања остварује завидне резултате, како у масовности, тако и у квалитету рада и успјесима на турнирима. У овој одлуци коју смо усвојили види се да су пребачени у вишу категоризацију клубова што је добро јер ће им помоћи да остваре право на већа финансијска средства”, рекао је Стојић.
У дискусији по овом питању одборник Бранко Граховац је такође похвалио рад стонотенисера и рекао да ће по новој одлуци средства за њихово дјеловање бити повећана у стоодстотном износу и износиће око четири хиљаде КМ.
“Средства за спортске клубове и организације за ову годину ће бити повећана за око 20 хиљада КМ у односу на прошлогодишњи план што ће омогућити квалитетнији рад нашим спортистима а не сумњам да ће ребалансом бити додатно увећана како би се задовољиле њихове потребе”, истакао је Граховац.
Начелник општине Млађан Драгосављевић такође је изразио увјерење да ће ове одлуке позитивно утицати на развој спорта у нашој општини.
“Свјесни смо потреба спортских колектива како би обезбиједили опстанак и све веће укључености младих у разне спортске актвности, због чега ћемо се трудити да ова средства повећамо уколико то дозволе финансијске претпоставке”, рекао је начелник Драгосављевић.
На сједници је усвојен и извјештај о утрошку средстава у износу од 27 хиљада KМ за реализацију 42 културно-спортске манифестације у 2022. години, што је за двије хиљаде више у односу на план и информација о утрошку новчаних средстава у износу од 21.496 KМ за реализацију 20 пројеката омладинских неформалних група, односно за 6.500 KМ више у односу на планирана средства.
Одборница Мара Цвијановић Делевић поздравила је у активизам младих и апеловала предлагачима одлуке да у наредним извјештајима јасно наведу у којим мјесним заједницама су реализовани пројекти, будући да то у тексту одлуке није било дефинисано, јер су написани само називи пројеката.
У дискусији је учествовао и одборник Александар Бабић који је рекао да су средства за омладинске пројекте стално расла посљедњих година и да су првобитно износила 10 хиљада а да су сада више него удуплана, док је одборник Јордан Kуваља, који је и предсједник Ансамбла народних игара “Лијевче”, рекао да су омладинци из њиховог ансамбла редовно аплицирали за ова средства, нарочито када је ријеч о изради народних ношњи.
Подршку реализацији омладинских пројеката дао је и одборник Бранко Граховац који је рекао да је све реализовано било транспарентно и да је локална управа средства уплаћивала директно добављачима услуга а не на рачуне омладинских неформалних група, док је одборник Желимир Урић подсјетио да је на једној од прошлих сједница амандмански тражио да се средства за ове пројекте повећају, што је испуњено и додао да ће вјероватно бити додатних потреба за повећањем. Он је апеловао да се јавни позив за ове намјене, умјесто током љетног периода, расписује раније, како би било више времена за њихову реализацију.
Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић подсјетио је да су право учешћа имали омладинци од 15 до 30 година а средства која су одобрена по пројекту износила су максимално 1500 KМ.
“На јавни позив пристигло је доста приједлога и након бодовања је комисија предложила начелнику општине да се повећају средства како би свима били одобрени пројекти у максимално траженом износу. Неко је аплицирао за набавку опреме а неко за извођење радова на друштвеним домовима, игралиштима и другим намјенама, али је локална управа све исплатила у задатом року а радови су успјешно реализовани”, рекао је Михољчић.
Одборници су на данашњој сједници усвојили и извјештај о утрошку средстава за награде матурантима у прошлој години у износу од шест хиљада KМ.
Данашњој сједници присуствују 22 одборника а одсуство су правдали одборници Бојана Михољчић Шапурић и Драган Лепир, док је једно мјесто остало упражњено након оставке одборничког мандата од стране одборника ПДП Миће Малбашића а у међувремену није стигао сертификат из Централне изборне комисије БиХ за Горана Марића, који би требао да замијени Малбашића у скупштинским клупама.
Сједници присуствује и представник ОСЦЕ-а, Синиша Петровић.
О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима.
Маја Милијаш из Српца, најмлађа жена са дипломом доктора наука у Српској
Млади увијек треба да имају јасан циљ и да га прате те да се потруде да у својој земљи пронађу срећу и граде породицу, ријечи су двадесетосмогодишње Маје Милијаш из Српца, најмлађе жене са дипломом доктора наука у Републици Српској.
Ова Српчанка, која је недавно постала и мајка, каже да је њено прво признање током образовања, златна значка “Никола Тесла” за најбољег студента на Технолошком факултету у Бањалуци, био кључни моменат за будућност.
“На свечаној додјели награда сам се нашла заједно са колегама са 16 других факултета Универзитета у Бањалуци и тада сам схватила да смо тај успјех подијелили. То је био тренутак када сам била сигурна да ће мој позив бити бављење науком”, казала је Маја.
Каже да су докторске студије дијелом биле логичан слијед догађаја након те награде.
“Данас могу рећи да сам задовољна и срећна. Чињеница да сам најмлађи доктор наука и тај осјећај да овај пут то прво мјесто припада само мени мој је путоказ за будућност у нашој земљи”, казала је Маја.
На питање како проналази мотивацију Маја, која је звање дипломираног инжењера прехрамбене технологије стекла 2016. године, каже да су награде њен вјетар у леђа.
“Током студирања циљ је све вријеме био јако добро посложен у мојој глави. На Технолошком факултету Универзитета у Бањалуци сам завршила први циклус студија, а након тога уписала сам се на мастер прехрамбеног инжењерства. У школској 2018/2019. години одлазим на Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду, уписујем се на докторске студије на смјеру биотехнологија, а остало је историја”, казала је са осмијехом на лицу Маја.
Иако се данас млада Српчанка може похвалити тиме што је докторске студије окончала са оцјеном десет, не крије да је овај пут тражио свакодневни труд и рад.
“Испити су изискивали много времена. Писање истраживачког рада који је уједно експериментални дио докторске дисертације, научних радова, трајао је четири године. Претходне четири године су резултовале одбраном докторске дисертације, чиме сам у децембру 2022. године стекла звање доктора наука технолошког инжењерства и постала најмлађа жена у нашој земљи са дипломом доктор наука”, казала је Маја.
Својом аутентичношћу посебно се истакла, због чега је добила бројне пословне понуде.
“На Технолошком факултету у Бањалуци радим као виши асистент, а члан сам и Удружења инжењера технолога Републике Српске и Удружења микробиолога Србије”, казала је Маја.
Жеља јој је да свој труд и рад пренесе на своју кћерку и студенте који су јој били подршка на овом путу.
“Желим да мој рад и успјех буду добар примјер студентима који уче од мене, и оно најважније, све вријеме сам у глави имала жељу да оправдам повјерење своје породице, као и да, једног дана, моја кћерка може да вјерује да марљивост и упорност имају своју вриједност и да је потребно чекати прави тренутак да неко тај труд препозна на прави начин”, рекла је Маја.
Експериментални дио докторске дисертације захтијевао је рад најмање пет дана у седмици, а немали број пута Маја је и викендом одлазила до лабораторије.
“Вечери су биле предвиђене за низ прорачуна и обрађивање резултата. Данас, кад дисертацију држим у својим рукама, свјесна сам захтјевности експеримента, а сјећам се и осјећаја када сам произвела и анализирала посљедњу 324 боцу вина која је означавала и крај експерименталног дијела”, рекла је Маја.
Едукација средњошколаца поводом Међународног дана безбједног интернета
Полицијски службеници Полицијске станице Србац одржали су јуче и данас едукативна предавања за 67 ученика првог разреда Центра средњих школа “Петар Kочић” Србац поводом Међународног дана безбједног интернета.
Предавања су одржана са циљем подизања свијести код дјеце и младих о употреби интернета.
Kомандир Полицијске станице Србац, Синиша Шњегота, рекао је да су се на овај начин ученици информисали о опасностима којима су начешће изложена дјеца и млади. Они су едуковани о ризичним ситуацијама у којима се могу наћи уколико неправилно употребљавају друштвене мреже, као и о начинима на који могу да се заштите и коме да их пријаве.
Шњегота истиче да је веома важна правилна употреба интернета јер је савремена технологија све више присутна у свакодневном животу и напомиње да је неопходно водити рачуна о заштити личних података.
“Веома је важно да дјеца на друштвеним мрежама и у комуникацији са људима које тим путем упознају никада не дају своје личне податке као што су матични број, пин кодови и слично”, каже Шњегота.
Он одаје да ће овакве активности бити настављене и у наредном периоду јер безбједност дјеце мора да буде приоритет комплетног друштва.
