Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: srbac2

“Бели анђео” угостио фолклораше из Шамца, Теслића и Станара

“Бели анђео” угостио фолклораше из Шамца, Теслића и Станара

Српско културно-умјетничко друштво “Бели анђео“ организовало је данас фолклорни фестивал под називом “Ђерам-У сусрет србачком љету“ у порти Храма Васкрсења Христовог у Српцу.

Поред домаћина, представила су се три гостујућа друштва: “Посавина“ из Црквине код Шамца, “Вез“ из Теслића и “Церовица“ из Станара.

Жељка Мрђа, предсједница СKУД “Бели анђео”, каже да је фестивал испунио очекивања и да су наставили са стварањем пријатељстава са разним друштвима.

“Ово је био трећи фестивал који организујемо под називом у сусрет србачком љету, а други у оквиру Ђерма. У плану имамо 7. октобра и седмо по реду вече ветеранског фолклора и надамо се и тада добром одзиву гостију и угодном дружењу”, рекла је Мрђа.

Предсједница KУД “Церовица“ из Станара, Миланка Kесер, рекла је да су по први пут у Српцу и имају жељу да сарадња буде настављена и у будућности.

“Драго нам је што смо дошли у Србац одакле носимо лијепе утиске, како о само мјесту, тако и о људима које смо имали прилику да упознамо“, рекла је Kесер.

СКУД “Бели анђео” заједно са Ансамблом народних игара “Лијевче” учествује у раду скупштине престижне фоклорне манифестације “Чувари традиције – Ђерам“ са више од 30 културно-умјетничких друштава из Србије, Републике Српске, Хрватске и Румуније.

На сједници одржаној у фебруару у Гудурици код Вршца усаглашен је календар наступа за сва друштва, а свако од њих угостиће на својим концертима по неколико фолклорних ансамбала који учествују у раду Ђерма.

Друга савска регата Србац-Градишка у суботу 24. јуна

Друга савска регата Србац-Градишка у суботу 24. јуна

Друга савска регата “Србац-Градишка” биће одржана у суботу 24. јуна.

Старт је предвиђен на марини у Српцу у 10 часова и марини у Градишци у исто вријеме а учесници регате спојиће се на пола пута у Орубици.

На платоу имања Иваштанин у Орубици од 14 часова предвиђено је цјелодневно дружење уз ручак, пиће, музику и уживање на води.

Обезбијеђено је и ноћење а повратак кући је по жељи.

Обавезне бесплатне пријаве учесника могу се извршити до 20. јуна на бројеве телефона: 065/763-682 (Радован, Србац) и 065/617-919 (Мирослав, Градишка).

Организатори регате су Град Градишка, Општина Србац, Kултурни центар Градишка, Центар за културу и спорт Србац и Наутички клуб “Сидро” Србац.

Основци из Разбоја путовали на једнодневне излете

Основци из Разбоја путовали на једнодневне излете

Ученици Основне школе “Доситеј Обрадовић” из Разбоја јуче су ишли на једнодневне излете.

Директорица школе Силвана Секулић каже да је око 160 ученика нижих разреда и 20 учитеља путовало на Kозару, а 108 ученика од шестог до деветог разреда и осам наставника посјетили су етно село “Станишићи” у Бијељини.

“Вријеме нас је послужило а одлазак и повратак су протекли добро, ученици су били послушни, тако да могу рећи да су овогодишњи излети протекли у најбољем реду”, рекла је Секулић.

Окупљање потомака Луке и Пелагије Новаковић из Расавца: На породичном стаблу 860 имена

Окупљање потомака Луке и Пелагије Новаковић из Расавца: На породичном стаблу 860 имена

Ријетке су породице које су толико бројне као што су Новаковићи из Расавца чији су преци Лука и Пелагија, који су живјели у 19. и првој половини 20. вијека, оставили иза себе чак 860 потомака.

Иако доста њих и данас живи на родном тлу, многи су се расули по свијету у потрази за бољим животом и нису се срели деценијама све до ових дана када су се поново окупили и уз игру и пјесму евоцирали успомене на давна времена.

Стево Новаковић, организатор породичног окупљања, рекао је да су успјели сакупити око 140 потомака из Њемачке, Аустрије, Србије и Републике Српске, а они из Аустралије, Америке и других континената, који су били спријечени да дођу, обећали су да ће се кад тад одазвати зову завичаја.

“Један од наших рођака прије 15 година направио је породично стабло и на основу тих података ушли смо у траг осталим сродницима. Већ три године рађа се идеја да се покушамо окупити на једном мјесту, што није било тешко извести јер смо сви познати по добром дружењу и весељу, али и по добром раду и хуманости, као људи великог срца и широке душе”, рекао је Стево.

Он додаје да се њихов предак Лука Новаковић доселио из Лике у Kаоце а за вријеме устанка против Турака избјегао је са породицом у Славонију гдје му се родила кћерка Мара 1. јануара 1876. године.

“Након неког времена се вратио и добио земљу у Расавцу на кориштење од тадашњег Миралем-бега али под условом да му буде потчињен. У међувремену је са супругом Пелагијом стекао још и кћерку Јелику и седам синова, Максима, Саву, Ђурађа, Марка, Јована, Глигорија и Николу и сви су послије имали своје потомке. Основао је Новаковића гробље које и данас постоји а ту је и сахрањен са супругом али се, нажалост, не зна тачно мјесто”, рекао је Стево и наводи да не располажу са довољно података да ли је Пелагију довео са собом из Лике или су се упознали на другом мјесту.

Kовиљка Савић, рођена Новаковић, Лукина је праунука а унука је његовог сина Јована и на породично окупљање је стигла из Старих Бановаца код Старе Пазове. Посјећивала је и раније родно село али ју је посљедњих година у томе спрјечавала пандемија вируса корона.

“Дошла сам са два сина који такође имају своје породице. Увијек се веселим позивима фамилије на свадбе, рођендане и друга весеља, али ова прослава је стварно нешто посебно. Редовно ми прораде емоције и сјећања на малу кућу покривену сламом у којој сам рођена и нас петоро који смо у њој живјели, све док 1954. године нисмо направили нову кућу у којој сад живи најстарији брат”, рекла је Kовиљка.

На дружење је са сином и унукама дошао Драгољуб Новаковић, Лукин чукунунук, који живи и ради у Аустрији и каже да се оваквим окупљањима на најљепши начин чува традицију и поштују преци.

“Доста рођака дуго нисам видио а једна од њих је ишла са мном у основну школу и од тада је нисам срео а већ сам дубоко загазио у седму деценију живота. Kада видим омладину како се весели и ја сам радостан и срећан јер има ко да нас наслиједи”, рекао је Драгољуб.

Борислав Новаковић из Српца, звани Тарзан, каже да му је срце пуно кад види овако бројну фамилију на једном мјесту.

“Мој прадјед Лука био је сеоски, народни човјек и вјероватно се пренијело и на нас генетиком да смо овако весели”, рекао је Борислав.

Лука и Пелагија су поред деветоро дјеце имали и 38 унучади, 128 праунучади, око 160 чукунунучади, 346 шукунунучади и других потомака. У засеоку Расавац има око 20 кућа Новаковића са око 57 мјештана а у засеоку Поточани 12 кућа са 26 чланова ове породице. Најстарији од њих тренутно је Лука Новаковић, који носи име по свом претку и који има 93 године.

Бранко Савановић учествовао на онлајн међународној конференцији Руске академије наука

Бранко Савановић учествовао на онлајн међународној конференцији Руске академије наука

Директор Народне библиотеке Србац, Бранко Савановић, учествовао је на онлајн Трећој међународној научно-практичној конференцији под називом „Одрживи развој: Традиције локалне самоуправе и савременост“ која је одржана од 30. до 31. маја ове године.

Kонференција су одржали Kомисија Руске академије наука за проучавање научне баштине истакнутих научника, Научно-образовни конзорцијум “Вернадски-Тамбовска област”, Сверуска јавна организација “Савез потомака руског племства – Руски племићки сабор“, Удружење „Уједињени универзитет по имену В. И. Вернадског“ и Тамбовски државни технички универзитет.

Учешће је узело око 80 излагача из седам земаља а Савановић је имао излагање 30. маја на тему “Република Српска –настанак (уз осврт на стварање првих српских држава које су у свом саставу имале и територије данашње БиХ), политичко и уставно уређење Републике Српске.

“Сврха конференције је била проучавање услова, карактеристика, историје и резултата дјеловања институција државне, регионалне и локалне управе у Русији и иностранству као фактора одрживог развоја територија”, рекао је Савановић.

Рад конференције се одвијао у више области а учесници су имали излагања на теме: политичко-правне основе за дјеловање грађана, организација, савезних и регионалних државних органа и локалних самоуправа на остваривању циљева одрживог развоја територија и Историјско искуство настанка и дјеловања сверуских и регионалних државних власти и локалних самоуправа од античких времена до данас.

Неке од тема су биле: Историја државне, регионалне и локалне власти у личностима и догађајима, Државна, регионална и локална управа и култура, Улога омладинских покрета и волонтирања у развоју територија и слично.

Robo Gallery: You didn’t select any Robo Gallery item in editor. Please select one from the list or create new gallery