Author: srbac2

Дружење “Раде кува гра’ ” у недјељу, 31. маја у Ножичком

Удружење грађана „Моје Ножичко“ организује десето јубиларно дружење под називом „Раде кува гра’“ које ће бити одржано у недјељу, 31. маја од 14 часова у дворишту основне школе у Ножичком на православни празник Силаска Светог Духа на Апостоле.

Овај пикник се организује по узору на сличан догађај из прошлих времена када је домар-послужитељ Раде Драгомировић у вријеме школског кроса кувао војнички пасуљ и послуживао га у шољама од тврдог папира.

Иако већ у поодмаклим годинама, Драгомировић ће се поново прихватити куварске палице и припремити пасуљ који и након више деценија има свој препознатљив укус.

У склопу дружења планиран је и фолклорни наступ и томбола са вриједним наградама.

” ‘Раде кува гра’ одавно није само ручак, него дан када се село напуни осмијесима, причом, дјецом, пријатељима и гостима који нам се сваке године враћају. И ове године вас чекају грах из великог казана, домаће погаче, купус салата, слатка пита и лијепо недјељно дружење у хладу школског дворишта. Без пријава и обавеза, само дођите и будите дио приче која траје 10 година”, поручују из удружења “Моје Ножичко”.

Предавање Петра Мрђе “Страх од пропуштања” у суботу, 30. маја у Српцу

Мастер психологије Петар Мрђа из Српца одржаће у суботу, 30. маја предавање под називом “Страх од пропуштања”.

Предавање ће се одржати у Дому културе “Угљеша Kојадиновић” у Српцу са почетком у 18 часова.

У ери друштвених мрежа, 24/7 вијести и бесконачних избора, страх од пропуштања (FOMO – Fear Of Missing Out) постао је хронично стање за многе. Но, шта се заправо крије иза тог осећаја тјескобе када видимо туђе објаве или када пропустимо позив на догађај?

На овом предавању (60 минута предавање + 30 минута за “Питања и одговоре”) заједно ће се:

• Дефинисати FOMO – разликовати здраву радозналост од патолошког страха.
• Открити узроке – од еволуцијске потребе за припадањем до дизајна друштвених мрежа који циља на нашу несигурност.
• Погледати посљедице – како FOMO утиче на сан, продуктивност, односе и самопоштовање (уз актуелна истраживања).
• Изградити стратегије борбе – конкретни алати за постављање граница, дигитални детокс, практични савјети и преусмјеравање пажње на оно што заиста вриједи.

Без флоскула – само практични савјети и научно утемељени оквири на које се човјек може ослонити кад сљедећи пут осјети стисак у грудима јер је пропустио нешто “битно”.

Књижевно вече са Сњежаном Бановић и Миљенком Јерговићем данас у 19 часова

У организацији Општине Србац, Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Србац и Градске галерије „Рајко Петковић“, данас (петак, 29. маја) биће одржано књижевно вече са истакнутим регионалним ауторима Сњежаном Бановић и Миљенком Јерговићем. Програм ће бити одржан у Градској галерији „Рајко Петковић“ са почетком у 19 часова, а разговор са гостима водиће Бранка Санчанин, предсједница србачке Просвјете.

Сњежана Бановић је хрватска позоришна редитељка, театролошкиња, књижевница и редовна професорица Академије драмске умјетности у Загребу. Током вишедеценијске каријере остварила је бројне режије у водећим позоришним кућама у Хрватској и региону, укључујући ХНК Загреб, Гавелу, Театар ИТД, Керемпух и другим позориштима. Ауторка је више запажених књига из области театрологије и културне политике, међу којима се издвајају „Држава и њезино казалиште“, „Казалиште кризе“, „Службени излаз“ и „Казалиште за народ“.

Прије три године објавила је књигу “Кроника сретних тренутака – одломци из лудих осамдесетих” кроз коју оживљава непоновљиву атмосферу осамдесетих година прошлог вијека у Загребу и широм тадашње Југославије. Њена књига прати детаљно буђење новог таласа, позоришног живота и културног процвата који је обликовао читаву једну генерацију жељну слободе и умјетничког израза.

Миљенко Јерговић, књижевник, новинар и публициста рођен у Сарајеву, један је од најзначајнијих савремених писаца са простора бивше Југославије. Његова дјела преведена су на више од двадесет свјетских језика. У својим романима, приповијеткама и есејима бави се темама идентитета, историје, рата, сјећања и сложених односа међу људима и културама на овим просторима. Међу његовим најпознатијим дјелима налазе се „Сарајевски Марлборо“, „Мама Леоне“, „Двори од ораха“, „Рута Таненбаум“, „Отац“ и друга. За свој књижевни рад добио је бројне домаће и међународне награде.

Посјетиоци ће имати прилику да чују занимљив разговор о књижевности, позоришту, умјетности, друштву и савременом стваралаштву, као и да се упознају са дијелом богатог опуса ових аутора.