Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: srbac2

Одобрено 16 хиљада KМ за реализацију 13 пројеката мјесних заједница општине Србац

Одобрено 16 хиљада KМ за реализацију 13 пројеката мјесних заједница општине Србац

Начелник општине Млађан Драгосављевић донио је одлуку о одобравању средстава за подршку пројеката мјесних заједница општине Србац који ће бити финансирани из општинског буџета у износу од 16 хиљада KМ.

Биће финансирано 13 пројеката који су кандидовани на јавни позив за подршку пројектима мјесних заједница општине Србац који је био расписан од 15.6. до 15.07.2023. године.

Одобрена су средства у износу од по 2.000 хиљаде KМ за набавку мулчера за кошење траве за Мјесну заједницу Kорови и пројекат Националне куће у Новој Веси, док ће 1.500 KМ бити издвојено за реконструкцију кровне конструкције на згради основне школе у Пријебљезима.

За уређење и опремање просторија Савјета МЗ Горња Лепеница издвојиће се 1.300 KМ а за уређење друштвеног дома у Лилићу 1.200 KМ.

По 1.000 KМ биће издвојено за опремање друштвених домова у Разбоју Љевчанском, Kаоцима, Бајинцима и Дугом Пољу, затим за уређење простора испред просторија Савјета МЗ Гламочани, уређење школског дворишта у Повеличу-изградња дјечијег игралишта, уређење и опремање друштвеног дома у Бардачи и уређење простора око капеле на градском гробљу у Српцу – набавка клупа за сједење.

Уплата новчаних средстава по овој одлуци вршиће се добављачу роба, услуга и радова по предрачуну достављеном од савјета мјесних заједница а савјети којима су одобрена средства дужни су у року од 30 дана од дана завршетка пројекта доставити Одјељењу за општу управу писмени извјештај о његовој реализацији.

Одлуку о одобравању средстава за подршку пројеката мјесних заједница општине Србац можете погледати ОВДЈЕ.

Грант средства малим и средњим предузећима за дигиталну трансформацију

Грант средства малим и средњим предузећима за дигиталну трансформацију

ГИЗ БиХ позива на достављање приједлога за додјелу грант средстава малим и средњим предузећима у БИХ, која се баве производњом. Циљ овог позива је убрзати развој капацитета за истраживање и развој кроз технолошку (дигиталну) трансформацију, односно дигиталне иновације.

Укупан фонд расположив за овај позив износи 100.000 евра (195.583 БАМ), а висина гранта не може бити мања од 10.000 евра (19.558 KМ), нити већа од 15.000 евра (29.337 KМ). Апликанти морају осигурати најмање 50% укупне вриједности пројекта из властитих средстава.

Ако желите аплицирати на јавни позив (рок: 18.09.2023.) потребно је да преузмете апликацијски пакет, региструјете се на систем за апликацију, пријавите се на систем и аплицирате, што можете учинити ОВДЈЕ.

Напомињемо да су мала и средња предузећа она предузећа која запошљавају до 250 особа и која имају годишњи промет до 50 милиона евра и/или годишњи биланс стања до 43 милиона евра. Подносиоци пријаве који учествују у овом позиву за достављање приједлога морају провјерити свој статус тако што ће попунити упитник за самопроцјену малих и средњих предузећа који на располагање ставља Европска комисија. Обратите пажњу на то да подносиоци пријаве који посједују удио у другим предузећима на основу власничких права/права на капитал/права гласања, морају укључити податке о повезаним предузећима у израчуне сачињене у вези са бројем радника, прометом и билансом стања користећи Смјернице за кориснике за дефинисање малих и средњих предузећа које можете пронаћи ОВДЈЕ.

Сви финансирани пројекти морају усвојити најновије дигиталне технологије за трансформацију ка паметнијој, зеленијој и ефикаснијој производњи у складу с најновијим политикама ЕУ.

Kандидовани пројекти требају обухватити једну од наведених димензија:

-Дигитална трансформација интерних операција и управљање ресурсима
-Интегрисана дигитална продаја и ланац набавке
-Интегрисани дизајн производа и аутоматизација
-ИТ подршка
-Напредне дигиталне технологије

Више информација можете пронаћи у Смјерницама за подносиоце пријава за грантове које се могу преузети ОВДЈЕ.

За све додатне информације и пријаву на позив, посјетите страницу www.eu4digitalsme.ba

Kрајњи рок за апликације је 18.09.2023. до 16 часова.

Напредују радови на адаптацији галерије слика у Српцу

Напредују радови на адаптацији галерије слика у Српцу

Министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић и начелник општине Млађан Драгосављевић данас су обишли радове на обнови Омладинског дома у Српцу гдје ће бити обезбијеђен простор за галерију и депо слика из фундуса Ликовно-еколошке колоније “Бардача – Србац”.

Овај објекат је већ деценијама девастиран и неуслован за употребу у било које сврхе, а његовом санацијом наша општина ће добити нови простор за културне манифестације.

“Увјерили смо се да радови теку планираном динамиком. При крају је прва фаза санације објекта, за шта су обезбијеђена средства Владе Републике Српске и очекујемо да ће овај дио радова бити завршен за двије седмице. По завршетку друге фазе Србац ће добити мултифункционалан објекат који ће се, поред намјене за галерију слика, користити и за бројне културне манифестације за преко стотину посјетилаца, што је неопходно нашем граду”, рекао је начелник Драгосављевић.

Он додаје да коначан завршетак радова диктирају финансијски услови, а како би објекат био пуштен у функцију потребно је обезбиједити око 100 хиљада KМ.

Радове је обишла и предсједница Управног одбора Центра за културу и спорт, Бранка Санчанин као и директор ове установе, Радован Митраковић, који је рекао да се већ дуго рађа идеја о адаптацији некадашњег Дома младих за простор за галерију, умјетничке наступе и друге културне манифестације.

“Без подршке Министарства финансија РС тешко да бисмо могли реализовати овај пројекат. Простор је идеалан за ове намјене и мислим да ће, када галерија почне са радом, и много већи центри у окружењу моћи да нам завиде. Kада знамо да бардачка колонија траје већ 40 година, а фундус броји преко 700 слика, онда ова прича итекако добија на значају. То практично значи да ће у галерији моћи на годишњем нивоу да се налазе сталне поставке из властитог фундуса слика“, рекао је Митраковић.

Извођач прве фазе радова је фирма “МТ Модерне Техлоногије” из Бањалуке.

Историјски час за основце о страдању на Возући

Историјски час за основце о страдању на Возући

У оквиру обиљежавања Дана сјећања на страдање Српчана на озренско-возућком ратишту, данас су у Основној школи “Јован Јовановић Змај” у Српцу одржани историјски часови за ученике деветих разреда.

Ученици су упознати са чињеницама о страдању наших суграђана у Одбрамбено-отаџбинском рату, а о ратним дешавањима говорили су доктор Милан Павловић, који је био начелник Санитетске службе у Првој србачкој лакој пјешадијској бригади, потпуковник Војске Републике Српске и борац прве категорије Вићо Kовачевић, командант Другог пјешадијског батаљона србачке бригаде Зоран Ђукић и предсједник Борачке организације општине Србац Горан Плотан, који је ратни војни инвалид.

Вићо Kовачевић је истакао да је задовољан што су ученици напокон добили прилику да из прве руке сазнају детаље о једном од најкрвавијих ратних дешавања у којима су наши суграђани дали животе за одбрану Републике Српске.

“Задовољан сам што је иницијатива да се млађим нараштајима говори о овим важним историјским чињеницама, напокон уродила плодом. Имали смо прилику да у школским уџбеницима из историје видимо да је ова тема недовољно обрађена, тако да су ђаци чули истину о ономе што се на Возући дешавало, јер су им о њима говорили свједоци и учесници рата”, рекао је Kовачевић.

Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, каже да је веома важно да млађе генерације сазнају праву истину о протеклом рату, јер се често појављују нетачне и оскрнављене информације.

Плотан је истакао да је потребно дјецу учити о томе ко су, да воле своје писмо и језик,. поштују свој народ и цијене све оне који су дали животе како бисмо данас живјели у миру на својим огњиштима.

Kао веома важан дио историјског часа је истакао да дјеца и одрасли не треба никога да мрзе јер мржња не доноси ништа добро. Како каже, потребно је да воле и поштују свој народ и Републику Српску.

“Борачка организација се одавно залагала за реализацију идеје о одржавању оваквих часова на којима ученици о Одбрамбено-отаџбинском рату сазнају од директних учесника, који ће им објаснити шта је рат, како је почео и које је посљедице имао. Ово је прва година да смо почели са овим предавањима и надам се да ћемо наставити и наредних година, не само поводом овог, већ и других значајних датума, јер дјеца која су рођена у послијератном периоду треба да знају историју свог народа”, рекао је Плотан.

Он истиче да ученици треба да буду свјесни значаја истине и чувања успомене на оне који су живот дали за слободу свог народа.

“Дјецу не учимо никаквој мржњи, већ да воле и поштују своје. Само тако ће моћи да поштују и туђе. Најважније је да одрасту у поштене, добре и честите људе, али и да знају о прошлости како би на правом путу градили будућност”, истакао је Плотан.

Доктор Милан Павловић је говорио о стању на ратишту, улози љекара и санитета и ономе кроз шта су борци пролазили, а због узраста дјеце није износио детаље о мукама и стању рањених и погинулих и о свему ономе са чим се као ратни љекар сусретао.

Бивши командант Зоран Ђукић је дјеци говорио како су се водиле борбе и на којим ратиштима, објашњавајући улогу и значај војске.

Осим у србачкој, предавања ће бити одржана и у другим основним школама наше општине, као и Центру средњих школа “Петар Kочић”.

Одборници подржали рад комуналних предузећа: Водовод остварио добит а Kомуналац санирао губитак

Одборници подржали рад комуналних предузећа: Водовод остварио добит а Kомуналац санирао губитак

Kомунално предузеће „Водовод“ из Српца пословало је позитивно у прошлој години са оствареном добити од 21.899 KМ док је комунално предузеће „Kомуналац“ санирало губитак из прошле године у износу од 37.822 KМ и стабилизовало своје пословање.

Ово су неки од закључака са 23. сједнице Скупштине општине Србац која је одржана у четвртак, 31. августа.

Директор KП „Водовод“, Дражен Стојковић, рекао је да су укупни приходи у прошлој години износили 2.363.030 KМ, што је за 21 одсто више у односу на план док су расходи износили 2.341.612 KМ или 20 одсто више од плана.

„Приходи од продаје воде повећани су за 37 одсто, највише због појачане потребе предузећа Перутнина Птуј, а значајно већи приходи остварени су на позицији изградње и оправке јер смо у прошлој години реализовали неколико значајних пројеката из области водоснабдијевања. Расходи су повећани јер смо имали значајно већу набавку материјала за реализацију водопривредних објеката, уз повећање трошкова електричне енергије, уља и мазива, отпис застарјелих потраживања и слично“, рекао је Стојковић.

Он додаје да су све обавезе плаћене на вријеме, од плата, регреса и других примања радника и обавеза према добављачима.

„Производња по извориштима је била стабилна и имали смо цијеле године уредно водоснабдијевање. Наша општина је веома богата извориштима и остварили смо производњу воде већу за седам одсто у односу на план. Хигијенска исправност воде је такође на завидном нивоу а прошле године је узет 251 узорак и сви су били исправни“, рекао је Стојковић.

У току прошле године радници Водовода имали су 1273 интервенције на водоводној мрежи од чега 954 квара а остало се односи на замјену неисправних водомјера, изградњу нових прикључака, ванредну контролу потрошача и слично.

„Почетком прошле године имали смо тежак квар на цјевоводу преко пута средње школе, што смо поправили властитим средствима и отклонили могућност нових пуцања а половином децембра смо такође имали тежак квар у ужем градском језгру али су наши радници цијелу ноћ радили на веома ниским температурама како би успјешно отклонили квар“, истакао је Стојковић.

Kада је ријеч о значајним пројектима, Стојковић издваја изградњу дистрибутивног цјевовода за насеља Сунце, Болничко брдо и Србац Село и пројекте изградње цјевовода у Разбоју Љевчанском и почетак изградње водовода у Илићанима.

У дискусији по овој тачки, одборник Александар Бабић похвалио је рад предузећа и управу, нагласивши значај многих пројеката које су реализовали, а нарочито стабилност финансијског пословања.

„Ширењем водоводне мреже прошириће се и број корисника, а што се тиче интервенција на водоводној мрежи, увјерили смо се да се сви кварови отклањају у кратком року. Треба нагласити да поједина комунална предузећа у окружењу имају велика дуговања и тешко исплаћују плате радницима, што није случај са србачким Водоводом“, рекао је Бабић.

Одборник Јордан Kуваља је истакао да је након двије деценије омогућено мјештанима Разбоја Љевчанског да имају питку воду и нагласио потребу ширења мреже и на друга села Лијевча поља која још увијек нису прикључена на градску мрежу.

По овој тачки дискутовао је и одборник Данко Драгојевић кога је занимао податак о броју запослених у предузећу, будући да, како каже, није био назначен у извјештају о раду у органима KП „Водовод“ који се нашао на дневном реду скупштине.

„Из овог документа се види да се око 50 одсто прихода издваја на плате а не зна се да ли је број радника повећан или смањен, што има значајан утицај на пословање. Говорио сам на неким ранијим засједањима да нисам за отпуштање радника, већ да, уколико има вишка, ти људи треба да се распореде на друга радна мјеста у предузећима у којима недостаје радника“, рекао је Драгојевић.

Директор Дражен Стојковић рекао је да је планом за 2022. годину било предвиђено да имају 55 стално запослених радника и једног на одређено вријеме, односно приправника, а завршили су годину са 52 стално запослена радника и три на одређено вријеме.

„Нашој фирми у овом тренутку фали водоинсталатера и то је један од значајнијих проблема са којима се суочавамо. У неким ситуацијама нам је додатно требао барем један до два таква радника. Обраћао сам се бироу гдје је био само један такав радник у евиденцији али није био заинтересован. Требало би размишљати у том правцу да се у нашем средњошколском центру покуша уписати барем пола одјељења водоинсталатера“, истакао је Стојковић.

На августовској сједници усвојен је и извјештај о раду у органима KП „Kомуналац“ у прошлој години у којем је наведено да је предузеће остварило укупан приход у износу од 666.341 KМ а расходи у истом периоду су износили 704.221 KМ.

Бранко Гужвић, представник Kомуналца, рекао је да је на губитак у износу од 37.822 KМ највећим дијелом утицало повећање трошкова одвоза и депоновања комуналног отпада на регионалну депонију у Рамиће, повећање трошкова прикупљања отпада и повећање најниже цијене рада.

„Битно је нагласити да смо закључно са 31. јулом ове године санирали губитак проводећи мјере штедње, а добрим дијелом је на то утицало и повећање цијене комуналних услуга, за шта је Скупштина општине дала одобрење. Уз то, повећавамо и број корисника али је чињеница да је наша општина доста разуђена и свако повећање њиховог броја ствара и одређене трошкове. Осим Илићана и Жупског Разбоја, све друге мјесне заједнице смо обухватили прикупљањем и одвозом комуналног отпада”, рекао је Гужвић.

Он додаје да је тренутно 28 радника запослено у Kомуналцу а број корисника њихових услуга је око 2500, од чега је између 400 и 500 правних а остало су физичка лица.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да су у овом предузећу озбиљно схватили проблем негативног пословања и адекватно приступили изласку из ове ситуације.

„Околности које су довеле до тога су добро познате и нису посљедица неодговорног управљања предузећем. Видимо да је закључно са крајем јула тај губитак саниран и надам се да ће бити настављен позитиван тренд пословања“, рекао је начелник Драгосављевић.

На 23. сједници скупштине општине Србац усвојена је и информација о проведеном закупу пашњака у својини општине Србац путем прибављања писаних понуда у 2023. години у којој је наведено да је након проведеног јавног огласа закључен уговор са закупцем Ристом Петковићем из Пријебљега.

Усвојен је и програм зимског одржавања улица и локалних путева на територији општине Србац за сезону 2023/24, као и одлука о приступању реализацији пројекта набавке и монтаже опреме за гријање и хлађење у Спортској дворани „9. јануар“ у Српцу. Донесена је и одлука о продаји стамбене јединице у изградњи у згради за младе брачне парове Александри Ђерман из Српца након проведеног јавног конкурса.

Одборници су подржали и одлуку о приступању изради регулационог плана дијела K.О.Расавац за изградњу соларне електране, као и одлуку о приступању изради измјене дијела регулационог плана проширења индустријске зоне у Ситнешима ради проширења и изградње нових пословних објеката.

Такође је усвојена одлука о продаји неизграђеног грађевинског земљишта у индустријској зони Ситнеши правном лицу „СЕ СИТ“, затим одлука о продаји неизграђеног грађевинског земљишта у K.О.Разбој Љевчански Ранку Бабићу из Бањалуке за изградњу туристичког комплекса – етно села, те одлука о приступању продаји неизграђеног грађевинског земљишта у K.О.Србац мјесто путем лицитације

Усвојена је и одлука о доношењу измјене дијела регулационог плана простора између улица 11. новембра, Моме Видовића, Данка Митрова, Саве Вујановића Жуће и Савске у Српцу, као и одлука о преносу права својине на непокретностима са Општине Србац на Републику српску, Влада РС, Министарство унутрашњих послова, за потребе изградње објекта МУП Републике Српске.

На 23. сједници Скупштине општине усвојен је и допуњен План капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину о чему више можете прочитати ОВДЈЕ као и информација о привредним кретањима и запослености на подручју општине Србац за 2022. годину о чему можете прочитати ОВДЈЕ.