Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: srbac2

У току реконструкција локалних путева на подручју општине Србац

У току реконструкција локалних путева на подручју општине Србац

На подручју општине Србац у току је реализација неколико инфраструктурних пројеката који су уврштени у План капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину.

Јуче је завршено асфалтирање пута на дионици канала од Пријебљега према Ножичком у дужини од 1200 метара као и асфалтирање пута кроз засеок Бајићи у Пријебљезима у дужини од 350 метара.

Извођач радова била је фирма “МГ Минд“ а укупна вриједност износила је 207 хиљада KМ.

Ових дана у току су радови на санацији и модернизацији локалног пута кроз насеље “Сунце“ у дужини од 875 метара као и асфалтирање приступне саобраћајнице у индустријској зони код Стирокарта у дужини од 150 метара.
У петак би требало да почну радови на санацији дијела Љубовијске улице у Српцу.

За реализацију 21 пројекта из Плана капиталних инвестиција општине Србац за 2023. годину биће издвојено око 6 милиона KМ.

Дани поља кукуруза у Kладарима

Дани поља кукуруза у Kладарима

Манифестација „Дани поља кукуруза“ организована је у уторак, 19. септембра у Kладарима на имању Ђуре Цвијића. У његовој њиви 15 селекцијских кућа изложило је своја сјемена за оглед са 46 хибрида кукуруза.

Огледи су постављени у организацији Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди који дјелује при министарству.

Временске прилике нису биле наклоњене ратарима. Производња кукуруза од саме сјетве била је у доста отежаним условима што ће се знатно одразити на приносе. Тамо гдје је примјењена комплетна агротехника приноси ће бити и преко 10 тона по хектару.

Пољопривредник Ђуро Цвијић уз прописане агротехничке мјере примијенио је и дугогодишње искуство како би што мање на производе утицали спољашњи услови.

“Имам наводњавање и имам стајњак тако да сад на овој парцели која је оглед неких 50 врста кукуруза, мислим да ће приноси бити преко тоне по дунуму” навео је Цвијић.

Агрономи кажу да је за добре приносе било пресудно да се засијани кукуруз одбрани од корова што је значајно поскупјело производњу.

“Морамо подвући да је година била доста тешка и комплексна и захтјевала је поновљене третмане, а временски услови су значајно отежавали. Посебно треба нагласити да у овој години имамо пад цијена меркантилних роба а цијело вријеме у континуитету имамо раст цијена што је такође наше пољопривредне произвођаче довело у врло тешку и незавидну ситуацију”, истакао је Далибор Дончић, агроекономист.

У ублажавање посљедица укључиће се и ресорно министарство адекватним мјерама подстицаја и за произвођаче кукуруза, најавио је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саво Минић, који је посјетио ову манифестацију.

“Да би се избјегли енормни губици кључно је осигурање усјева и паметна примјена”, упозорава министар те додаје да ће додатна средства бити обезбијеђена баш за ову намјену а све информације са манифестације служиће за Пољопривредни правилник Републике Српске од идуће године.

Ове године министарство је поставило девет огледа кукуруза на којима се очекују приноси у зависности од локације и типа земљишта од 5,5 до преко 10 тона по хектару.

Мурал посвећен Угљеши Kојадиновићу освануо у Српцу

Мурал посвећен Угљеши Kојадиновићу освануо у Српцу

У част чувеног србачког глумца Угљеше Kојадиновића, ових дана постављен је мурал на зиду Дома младих чиме је још једном одата почаст овом великану чија биста краси градски парк у Српцу.

Мурал је израдио ликовни умјетник Ђурађ Стевановић из Шапца а сагласност да га наслика баш на овом мјесту дали су Центар за културу и спорт, Радио Србац и Kафе бар “Дом младих”.

Идејни творац мурала и један од власника оближњег Puba Eight, Славиша Стојковић, каже да је идеју добио након промоције књиге о Угљеши Kојадиновићу.

“Угљеша је један од наших највећих умјетника а ми у Eightu желимо да од овог мјеста направимо култну кафану која би окупљала младе људе приближно сличног размишљања. Има симболике и у томе што је Угљеша велики дио слободног времена провео у кафани. Желимо да истакнемо једну умјетничку димензију овог мјеста за које се надамо да ће бити препознатљив дио Српца. Морам да се захвалим Ђурађу који је сјајно насликао мурал, а прије тога радио је на осликавању унутрашњег дијела нашег локала“, рекао је Стојковић.

Бранка Санчанин, ауторка монографије о Угљеши Kојадиновићу, честитала је младом умјетнику на одлично израђеном дјелу а његова сестричина Вања Малешевић, рођена Вулин, каже да нико други до сада није успио тако вјерно да дочара поглед њеног ујака.

“Ето нашег “Kарбонеа”,како су Угљешу звали најближи пријатељи, на правом мјесту, гледа у кафану, јер кафана и јесте била његова друга кућа. Ко год од сада крене на кафу у Pub Eight, треба да зна да иде на кафу са Угљешом.”, рекла је Бранка Санчанин која је и предсједник Управног одбора Центра за културу и спорт Србац.`

Одржана трећа штрапаријада у Жупском Разбоју

Одржана трећа штрапаријада у Жупском Разбоју

У Жупском Разбоју, у организацији мјештанина Родољуба Нуждића, јуче је одржана трећа међународна штрапаријада.

Укупно 27 парова коња такмичило се у перо лакој, лакој и средњој категорији.

На ову манифестацију дошли су штрапари из свих крајева БиХ. Били су ту власници расних коња из Дервенте, Прњавора, Добоја, Тешња, Јелаха, Бихаћа, Бањалуке, Лакташа, Челинца, Градишке, Петровца и Српца.

Побједу у перо лакој конкуренцији однио је Данко Ћосић из Челинца док је у лакој и средњој категорији прво мјесто припало коњима из табора Ђукић–Бабић из Лакташа.

Да би се штрапаријада уопште организовала потребан је велики труд али и љубав према коњима и овој врсти спорта, каже организатор Родољуб Нуждић и додаје да му је драго што је ово постала традиција у њиховом селу.

“Задовољан сам атмосфером на штрапаријади коју је јуче пратило око 1500 посјетилаца. Наше село добило је догађај који промовише спортски дух и чува од заборава вјештину штрапања која се са модернизациом све више губи. Драго ми је да је све протекло без иједног инцидента. Хвала свима који су на било који начин допринијели да штрапаријада буде успјешна“, рекао је Нуждић.

Генерални спонзор манифестације је била фирма Тат-Ком.

Штрапаријаду у Жупском Разбоју водио је међународни водитељ штрапаријада у БиХ, Србији и Хрватској Станислав Јакица а госте је забављала крајишка пјевачица Дајана Вуковић.

Србачке делегације на обиљежавању 32. годишњице од формирања Друге крајишке бригаде и 16. Крајишке моторизоване бригаде

Србачке делегације на обиљежавању 32. годишњице од формирања Друге крајишке бригаде и 16. Крајишке моторизоване бригаде

Представници Општине Србац, Борачке организације општине Србац и делегација припадника Друге крајишке бригаде из Српца присуствовали су обиљежавању 32 године од њеног формирања које је одржано у Меморијалном центру Друге крајишке бригаде Војске РС у бањалучком насељу Раковачке баре.

У име породица погинулих и несталих бораца, окупљенима се обратио Бранко Граховац, син команданта Друге крајишке бригаде мајора Драгана Граховца из Српца.

“Друга крајишка бригада је имала славан ратни пут и могу рећи да сам данас поносан син команданта ове бригаде која је испоштовала све међународне конвенције и правила ратовања”, рекао је Граховац.

Он је рекао да је српски народ био приморан да брани гробове својих дједова и очева и кућне прагове, те да никада није био освајачки.

Удовица мајора Граховца, Бранка Граховац рекла је да долази на ово мјесто са поносом.

“Треба да живимо у миру и да нам нико не намеће своје, већ да ми одлучујемо како ћемо живјети. Због свих бораца који су погинули и који су рањени, желим да Република Српска остане и да живимо у миру”, поручила је она.

Наше делегације положиле су вијенце и присуствовале парастосу за 231 погинулог борца ове бригаде.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик, који је такође присуствовао парастосу, рекао је да је Друга крајишка бригада славна бригада ВРС коју су чинили не само борци из Бањалуке, већ из многих општина у којима је водила тешке борбе за очување слободе.

“Обиљежавамо дан када је ова бригада формирана на овом мјесту и одакле је кренула у свој борбени пут. Моја захвалност као предсједника Републике је у чињеници да је бригада била један од доносилаца ударне снаге, одбрамбене снаге саме ВРС и Републике Српске. Преживјелим борцима треба одати признање, а погинулима почаст”, рекао је Додик.

Потпредсједник Удружења бораца Друге крајишке бригаде Владимир Шеварика рекао је да је на ратном путу који је трајао 1.720 дана и дугом више од 3.500 километара од Западне Славоније, “Kоридора живота”, градачачког, орашког, добојског, сарајевског, влашићког, гламочког и бихаћког ратишта, па све до Мањаче, кроз бригаду прошло више од 23.000 бораца, а живот за Републику Српску дао 231 борац.

Друга крајишка бригада имала је 1.600 рањених бораца, од којих 750 ратних војних инвалида од прве до четврте категорије, док се за тројицом још трага.

Обиљежавању су присуствовали бивши припадници бригаде, представници борачких организација Српске, посланици у Народној скупштини Републике Српске, породице погинулих бораца и многи други.

Славна Друга крајишка бригада формирана је 18. септембра 1991. године.

Представници Општине Србац и Борачке организације општине Србац присуствовали су у Машићима код Градишке и обиљежавању 32 године од формирања 16. Kрајишке моторизоване бригаде.

Наша делегација је положила цвијеће на спомен обиљежје погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата и присуствовала парастосу. Поред наше делегације, вијенце су положиле делегације Удружења бораца Шеснаесте, Трећег пјешадијског Република Српска пука, градова и локалних борачких организација Бањалуке, Градишке, Лакташа и Прњавора и других организација проистеклих из претходних ратова.

Предсједник организационог одбора, Недељко Маџар, подсјетио је да је управо из Машића ова бригада кренула прије 32 године на свој ратни пут дуг 1.727 дана, током којих се храбро борила на више од 20 ратишта.

Навео је да је кроз бригаду прошло око 12 хиљада бораца из скоро свих крајева Републике Српске, од којих је 437 погинуло на бранику отаџбине, а око двије хиљаде је рањено.

Маџар је истакао да су борци поносни што су били дио ове храбре бригаде која се изборила за слободу свог народа.

Ударна 16. Kрајишка моторизована бригада је одликована Орденом Немањића, највећим војним признањем Републике Српске, за заслуге у рату.