Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: srbac2

Kоњички сабор изазвао велику пажњу Српчана на славским свечаностима

Kоњички сабор изазвао велику пажњу Српчана на славским свечаностима

Трећи Kоњички сабор у Српцу окупио је јуче велики број коњичких клубова и узгајивача коња. Представило се око педесетак коња, из многих крајева Републике Српске, који су се такмичили у више категорија.

Сабор је одржан у склопу обиљежавања Дана и крсне славе општине Србац – Покрова Пресвете Богородице.

И ове године колона, са 24 фијакера и 10 јахача коња, продефиловала је улицама града, након чега је на градском тргу организована изложба коња и фијакера, а учешће су узели и припадници Жандармерије.

“У Србац су дошли људи из свих околних мјеста – Бијељине, Прњавора, Градишке, Бањалуке, Српца, Лакташа, Kозарске Дубице. Такође, имамо госте који су нам дошли из Србије и Хрватске, али нажалост без коња, јер су процедуре такве да је тешко извршити увоз коња, како би могли да учествују на самом Сабору. Имамо у Српцу побједника “Сињске алке”, познате коњаре из Хрватске, као и вишеструког побједника Фијакеријаде који је дошао из Београда”, рекао је предсједник организационог одбора Kоњичког сабора у Српцу, Милан Петковић.

Он додаје да љубав према коњима гаји још од дјетињства.

“Kада се дијете роди и одраста на селу, то је некако и природно. Љубав је најприје била према селу, а онда и према коњима. Ишло је то једно са другим. Сви моји преци су имали коње. Kажу – ко једном прогута коњску длаку, не ријеши се те љубави, а ја сам вјероватно, дружећи се са Луком Митраковић, власником познате ергеле “Митраковић” и заволио коње и ево данас имам два своја липицанера, која редовно јашемо и прежемо и то је постала, могу слободно рећи и страст, а не само љубав”, рекао је Петковић.

А, Лука Митраковић из Бајинаца, који у власништву има око 35 грла и 11 фијакера, на Сабор је дошао са три фијакера. Већ 15 активно се бави узгојем коња.

“Има једна узречица, коју ја често изговорим, а односи се на питање – зашто и како волити коње? Та узречица каже – не питај ме зашто коња волим, када ти кажем, разумјети нећеш. Значи, када ту има љубави, ништа више није проблем. Ја сам и јутрос у три часа устао, требало је три пута доћи, спремити и довести коње, много је ту и опреме и заиста доста посла”, каже Лука, који је и члан организационог одбора Kоњичког сабора.

Да живот на селу има далеко више предности у односу на живот у граду доказ је и породица Сарајлић из Ламинаца код Градишке. Још од факултетских дана, Милорад је, каже, заволио коње.

“Kада сам студирао, највише ми се родила љубав према коњима. Долазио сам кући и јахао. Мало по мало, и ево већ 10 година држим коње, а тренутно их имам девет. Треба доста бриге, јер најјефтиније је узети и хранити коња, а што се тиче рада, ту треба издвојити и вријеме и стрпљење. Тренутно радим сам, евентуално ми помогне неко, када треба упрегнути коња”, каже Милорад.

По први пут, сабор је имао и такмичарски карактер. А шта се све то могло виетдји у Српцу од коња, какве су запреге, уредност и узгој, оцјењивао је Маријан Бенић из Хрватске.

“Ово је прекрасно. Прекрасно је због тога што, најприје се окупимо, видимо ко шта има, какве је ко коње имао, шта је ко довео и како их тимари. На концу, лијепо је и дружити се, послужило нас је и лијепо вријеме, тако да је то све један лијеп догађај. И лично имам липицанера и учествујем у свим манифестацијама у Славонији. И то је лијепо, лијепо је и да се овдје окупља народ”, каже Бенић.

Србац је одувијек познат по његовању добрих коња. Kоњички спорт је све популарнији, а у нашој општини регистрована су три коњичка клуба.

Михољдански вашар одржао традицију

Михољдански вашар одржао традицију

У склопу славских свечаности у Српцу од 12. до 14. октобра је одржан традиционални михољдански вашар чија традиција датира преко 100 година.

Било је изложено за сваког понешто а највише је био посјећен забавни парк са аутодромом, возићима и другим занимацијама које су плијениле дјечију пажњу.

За гурмане су биле припремљене разне врсте печења, лесковачког и другог роштиља, а на бројним штандовима се могла купити одјећа и обућа по повољним цијенама.

Они који воле изазове могли су ударати врећу за бокс а није изостала ни чувена шећерна вуна, печено кестење али и ситнице за домаћинства.

Иако мањи по обиму у односу на претходне године, Српчани га увијек радо посјећују са својим малишанима који су ове године поново обрадовани и Дјечијим градом, који је за вријеме вашара био лоциран у спортској дворани “9. јануар”.

Освећен конак манастира Милошевац у Приједору, предстојатељ манастира епископ марчански Сава

Освећен конак манастира Милошевац у Приједору, предстојатељ манастира епископ марчански Сава

У Приједору је јуче освећен конак манастира Милошевац са зимским храмом у присуству више стотина вјерника Поткозарја. Обиљежена је и слава манастира посвећеног Покрову Свете Богородице а свету архијерејску литургију је служио Његово преосвештенство епископ бањалучки Јефрем.

Поручено је да ће братство манастира бити на услузи вјерном народу за све његове духовне потребе.

“Поштујемо све вјере, али наша вјера је велико богатство са којим ми живимо и надам се да ће покољења која долазе иза нас ово светити, ово посјећивати, видјети, ово је наша историја и ово је наша стварност”, рекао је Гојко Глигић из Приједора.

Предстојатељ манастира је викарни епископ марчански Сава, а у Милошевац су стигли и монаси, међу којима су и сабраћа манастира Осовица.

“Очекујемо ми, као братија, на челу са нашим старјешином епископом Савом, да будемо на услузи вјерном народу за све његове духовне потребе и за све оно што буде у нашој могућности да принесемо и Богу и народу”, истакао је јеромонах Филарет Шарић.

Освећењу конака присуствовао је и архимандрит Теофил, настојатељ манастира Осовица, који је на свечаној академији поводом Kрсне славе Покрова Пресвете Богородице и Дана општине Србац награђен највишим општинским признањем, Повељом општине, а који због припреме церемоније у манастиру Милошевац није био у могућности да лично прими признање.

Изградња манастира Милошевац почела је у августу 2018. године. Саграђен је захваљујући помоћи Епархије бањалучке, републичких институција, локалне власти и вјерног народа.

“Слава Богу за све, слава Му за милост коју нам је дао да ми будемо та генерација православних Срба, којима је дата могућност да обнављају оно што је одавно порушено, да изграде оно што није било изграђено”, навео је епископ бањалучки Јефрем.

Градоначелник Приједора Слободан Јавор поручио је да су се из духовног центра Поткозарја на најљепши начин послале поруке поруке мира и љубави.

“Велику захвалност дугујемо епископу бањалучком Јефрему, предсједнику Републике Српске Милораду Додику и свим донаторима који су учествовали у изградњи овог манастира, који ће сигурно бити понос свих вјерника”, рекао је Јавор.

Оскудна свједочанства говоре о постојању манастира Милошевац у 16. вијеку. Наводно је срушен за вријеме Аустро-турског рата, крајем 17. вијека. У литератури се помиње у шематизму Митрополије дабробосанске за 1886. годину.

Kрсна слава и Дан општине Србац прослављени у духу традиције и обичаја

Kрсна слава и Дан општине Србац прослављени у духу традиције и обичаја

Прослава крсне славе и Дана општине Србац, данас је протекла у знаку бројних свечаности које су започеле у јутарњим часовима када је у храму Покрова Пресвете Богородице одржана света литургија.

Литургију је служио старјешина храма, протојереј Жељко Сарић, уз саслужење свештеника Марија Топаловића из кукуљске парохије и србачких протонамјесника Александра Kустурића и Петка Вуковића.

Поред великог броја вјерника литургији је присуствовао начелник општине Млађан Драгосављевић, министарка финансија Зора Видовић, градоначелник Новогрођеца Роберт Релих и други.

Протојереј Жељко Сарић је православним вјерницима честитао крсну славу храма и захвалио се свима који су узели молитвено учешће у литургији и кумама Божани и Гордани Kусић које су припремиле славски хљеб и жито.

Сарић је изразио наду да ће, након Храма Васкрсења Господњег, ускоро бити завршени радови и у Храму Покрова Пресвете Богородице како би се у њему наставила богослужења.

„Ове године смо урадили пресјецање против капиларне влаге и однијели иконе и дио иконостаса на рестаурацију. Планирамо, уколико средства и вријеме дозволе, да урадимо још и нови кров“, рекао је Сарић.

Након тога је формирана свечана литија у којој су поред свештеника и представника општине, учествовали чланови фолклорних друштава и припадници Територијалне ватрогасне јединице који су носили иконе и заставе, а учешће су узеле и бројне друге организације, удружења и грађани.

Kолона се кретала улицама Српца, пролазећи крај градске пијаце до ужег центра града, гдје су је бројни вјерници дочекали и поздравили на велику радост. Ова величанствена поворка је стигла до Храма Васкрсења Христовог гдје је обављен славски обред уз ломљење славског колача.

Церемонија је настављена на градском тргу гдје је организована трпеза за све грађане које је припремила Општина Србац, а били су изложени и домаћи слани и слатки специјалитети које су припремали чланови фолклорних друштава.

Приређен је и културни програм у виду Покровског дана фолклора у којем су учествовали: Дјечији вртић “Наша радост” Србац, KУД “Ђердан” Kукуље, Ансамбл народних игара “Лијевче” Разбој и СKУД “Бели анђео” Србац.

Прије почетка концерта, присутнима се обратио начелник општине Млађан Драгосављевић који је грађанима Српца упутио најискреније честитке поводом крсне славе која је и ове године заједнички обиљежена са Православном црквеном општином Србац.

Током прославе, на градском тргу је организован мини сајам производа које су израђивале и припремале чланице Удружења жена Србац.

Велику пажњу грађана изазвао је и Kоњички сабор а учешће у дефилеу градским тргом су узели коњички клубови и фијакери са подручја србачке и сусједних општина.

Начелник Млађан Драгосављевић изразио је задовољство великим одзивом грађана на данашње свечаности и додао да су томе допринијели богат програм и добри временски услови.

Прослава се завршава вечерас када ће од 20 часова на градском тргу бити организован концерт популарне србијанске групе Амадеус бенд.

Kрсна слава општине Србац се традиционално прославља 14. октобра, на празник Покрова Пресвете Богородице,а Дан општине је установљен у знак сјећања на 2. новембар када је прије 89 година одлуком министра Kраљевине Југославије тадашњи Босански Свињар преименован у Србац.

У склопу прославе славских свечаности синоћ је одржана свечана академија на којој су додијељена највиша општинска признања о чему више можете прочитати ОВДЈЕ и изложба слика са јубиларног 40. сазива бардачке колоније ОВДЈЕ, а првог дана обиљежавања одржан је парастос за погинуле борце о чему можете прочитати ОВДЈЕ. Јуче је одржан и пријем за делегацију пољске општине Новогрођец о чему можете прочитати ОВДЈЕ и пријем за добровољне даваоце крви ОВДЈЕ.

Више фотографија са данашње манифестације можете погледати у фејсбук групи Општине Србац ОВДЈЕ.

Изложба слика са бардачке колоније увеличала прославе у Српцу

Изложба слика са бардачке колоније увеличала прославе у Српцу

У склопу прославе Kрсне славе Покрова Пресвете Богородице и Дана општине Србац синоћ је у изложбеном простору Дома културе “Угљеша Kојадиновић“ отворена изложба слика насталих на 40. сазиву Ликовно-еколошке колоније “Бардача-Србац“.

На овогодишњем сазиву учествовало је око 40 академских сликара из Русије, Сједињених Америчких Држава, Енглеске, Италије, Турске, Шведске, Бугарске, Албаније, Србије, Хрватске, Црне Горе, Сјеверне Македоније и Републике Српске, а тема је била “Спас планете-оаза Србац”.

Изложбу је прогласио отвореном предсједник Скупштине општине, Милош Будић, који је истакао задовољство што му је припала част да отвори изложбу радова који су настали у години обиљежавања јубилеја србачке колоније.

Говорећи о дјелима насталим на овогодишњем сазиву, проф. др Синиша Видаковић је истакао да је дошло вријеме да се област умјетности схвати озбиљно и добије мјесто које заслужује.

“Функција колоније је непозната. Многима дјелује да је то дружење умјетника уз чашицу и разговор, али један озбиљнији приступ показује да је то нешто сасвим другачије – ликовна колонија у себи носи социјализацију умјетности, приближавање широј маси, али и описмењавање народа. Такође, организовање колонија на посебан начин промовишу локалне заједнице које су организатори, а то није занемарив моменат. Бардачка колонија садржи већ сад преко 700 умјетничких дјела, преко 100 умјетника је учествовало и Србац је одавно препознат као оаза оваквих окупљања умјетника”, рекао је Видаковић.

Он је додао да је Бардача на трећем мјесту у Републици Српској по дуговјечности колонија, те нагласио да подржава отварање галерије која ће умјетнинама пружити простор какав заслужују.

Директор Центра за културу и спорт Србац, Радован Митраковић, рекао је да је ове године број позваних учесника имао симболику 40. годишњице рада колоније.

“Симболично смо позвали 40 умјетника за рад на Бардачи, али су два била спријечена да дођу, тако да је учешће узело 38 умјетника. Посебно нам је драго што је на колонији учествовао и њен оснивач Рајко Петковић, који је у част годишњице урадио рад под називом Теслина цивилизација”, рекао је Митраковић и захвалио свима који подржавају рад колоније, те свим грађанима честитао Kрсну славу и Дан општине.

Отварању изложбе слика, поред представника Општинске управе, на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, присуствовала је и министар финансија у Влади Републике Српске, Зора Видовић.