Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Author: srbac2

Oдата почаст погинулим борцима из Бајинаца

Oдата почаст погинулим борцима из Бајинаца

Борачка организација општине Србац, у сарадњи са Мјесном борачком организацијом Бајинци, данас је организовала парастос за 10 погинулих бораца Војске Републике Српске из овог мјеста, Зорана Јешића, Младена Угрена, Гавру Kесера, Мирослава Црнобрњу, Мишу Савића, Мићу Ракића, Душана Милијашевића, Слободана Митраковића, Брану Думонића и Недељка Ждрала.

Цвијеће на спомен обиљежје су положиле породице погинулих бораца, представници општине Србац на челу са начелником општине Млађаном Драгосављевићем, делегације Борачке организације општине Србац, Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила, мјесне борачке организације Бајинци, мјесне заједнице Бајинци, наставно особље и ученици подручне школе.

Парастос је служио протонамјесник Младен Продановић а ученица основне школе из Бајинаца изрецитовала је пјесму “Отаџбина”.

Предсједник Борачке организације општине Србац, Горан Плотан, рекао је да ће увијек стајати на услузи породицама њихових сабораца.

“Ми смо створени и основани када и Република Српска. Свједоци смо ових дана да појединци траже некакве ситне политичке поене и позивају на укидање БОРС-а. На јучерашњој сједници Скупштине општине Србац сам рекао да се политичари не играју са борцима и све своје проблеме рјешавају на политичком терену. Борачка организација Републике Српске броји 127 хиљада чланова и док сви борци буду живи ова организација се неће угасити. Драго ми је да дјеца из школе посјећују ове догађаје а то значи да имамо коме оставити Републику Српску”, рекао је Плотан.

Учешће у Одбрамбено-отаџбинском рату узело је 160 бораца из мјесне заједнице Бајинци.

У Kукуљама никао погон за производњу резервоара за ватрогасна возила

У Kукуљама никао погон за производњу резервоара за ватрогасна возила

Начелник општине Млађан Драгосављевић и начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић обишли су данас нови производни погон фирме „OC PLASTIC“ који је почео са радом у Kукуљама.

Ради се о објекту површине 400 квадрата у којем се производе пластични, односно полипропиленски резервоари за воду и пјенило за ватрогасна возила, рекао је представник фирме Радојица Обрадовић.

„То су резервоари који се првенствено уграђују у ватрогасна возила. У првој фази производње добијамо кројене плоче које се заварују и испитују а затим се формира резервоар који се испита и шаље купцу. Радимо за озбиљног партнера, фирму „Rosenbauer“ из Горње Радгоне у Словенији и комплетном производњом смо за њих везани“, рекао је Обрадовић.

Додаје да укупна инвестиција износи између 600 и 700 хиљада KМ а у плану је ширење производње.

„Тренутно ради седам људи у погону а намјера нам је да их буде запослено 11, односно десет радника и шеф производње“, рекао је Обрадовић.

Начелник одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Марко Михољчић рекао је да ће овај позитиван примјер допринијети привредном развоју општине Србац и истакао да је посебно значајно што је погон отворен у руралном дијелу општине.

„Ова фирма добиће подршку Општинске управе која је у нашој надлежности, нарочито када је ријеч о подстицајним мјерама и запошљавању радника, те добијању дозвола када се буде ширила производња и градиле нове хале. За похвалу је што су ангажовани радници из ове мјесне заједнице и што се и Савјет МЗ Kукуље укључио у процес како би овај дио србачке општине добио привредни замах“, рекао је Михољчић.

Погон је обишао и посланик Народне скупштине Републике Српске и предсједник Савјета мјесне заједнице Kукуље, Радојица Видовић, који је рекао да је ово значајна инвестиција у њиховом селу, како за локални развој тако и за останак младих.

„Посао је већ добило неколико радника из Kукуља и Лилића а из Њемачке су се вратила два момка како би радили у овој фирми. Максимално сам се ангажовао како би овај привредни субјект дошао у Kукуље и срећан сам и поносан што ће остати овдје. Надам се ширењу производње што ће бити значајно за нашу мјесну заједницу и цијелу општину Србац“, рекао је Видовић.

Министар Саво Минић у посјети Перутнини: Биће настављена подршка перадарима

Министар Саво Минић у посјети Перутнини: Биће настављена подршка перадарима

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Саво Минић боравио је данас у радној посјети погону Перутнине Птуј у Повеличу гдје се састао са руководством ове фирме и њеним кооперантима, а састанку су присуствовали и представници Општине Србац и Удружења товљача пилића Републике Српске.

Минић је изјавио да ће Српска наставити подстицање и подршку перадарима и индустријској производњи у тој области јер је ријеч о стабилној пољопривредној бранши која има перспективу, договорено тржиште и доноси новчане користи домаћим кооперантима.

Он каже да је чуо охрабрујуће податке јер се у одређеним дијеловима Српске повећава производња пилића.

„Такође, више од 135 коопераната Перутнине производи више од 11 милиона пилића, што је засигурно за похвалу. Морамо на овом плану и у будућем периоду партнерски радити и на повећању капацитета за тов пилића, као и помоћи и повећању подстицаја да се, између осталог, смање трошкови производње и унаприједи производња кроз капиталне инвестиције“, навео је Минић.

Оцијенио је да је србачка Перутнина највећи генератор производње и пласмана производа од пилетине на овим просторима.

„Битно је да велики дио домаће производње иде у извоз, што значи да имамо сигуран пласман. Дакле ово је једна од ријетких бранши пољопривреде Српске која има уговорену производњу, цијене и континуитет“, прецизирао је Минић.

Он је констатовао да ће ресорно министартво имати разумијевање за перадаре Српске када је ријеч о припреми новог правилника који се односи на подстицаје овој области производње.

„Осим тога, половином јануара наредне године биће контрола у вези са добијањем дозволе за извоз бијелог меса из Републике Српске. То морамо испратити и наставити са повећавањем капацитета у производњи у овој области, као и броја коопераната од Семберије до Лијевче поља“, рекао је Минић који је обишао производне погоне Перутнине.

Групација Перутнина Птуј на тржишту БиХ послује путем двије компаније, и то Перутнине Птуј С Србац, која се бави узгојем сировина и производњом пилећег меса и Перутнине Птуј-БХ Бреза, која се бави производњом асортимана пилећих прерађевина.

Србачка Перутнина тренутно запошљава 326 радника и посједује властиту фарму за тов бројлера са четири објекта капацитета близу 160 хиљада комада у турнусу а сарађује и са 137 коопераната. У задње три године производња је повећана за око 30 одсто а прошла је окончана са око 82,6 милиона KМ прихода и око четири милиона KМ добити.

У садашњој инкубаторској станици врше годишњу производњу од око 5,2 милиона расплодних јаја а изградњом нове станице капацитет ће се повећати на око 26 милиона.

„Имамо велике амбиције и само у идућој години планирана су улагања у износу од око 10,9 милиона евра, од чега је чак 6 милиона евра за инсталирање нове инкубаторске станице“, рекао је генерални директор Перутнине Птуј С, Велибор Поповић.

Он подсјећа да посједују извозни број за Европску Унију и додаје да ће на тржиште ЕУ ове године бити пласирано око хиљаду тона меса из овог погона.

„Поред тога радимо и тржиште Црне Горе које није занемарљиво са 1200 тона на годишњем нивоу а осталих 20 хиљада тона се пласира на тржиште БиХ. Планирамо повећање идуће године за неких 10 до 12 одсто и углавном ће све бити намијењено за извоз“, рекао је Поповић.

Kада је ријеч о данашњој посјети, Поповић је упутио захвалност ресорном министарству јер ће у идућој години бити подржан основни захтјев коопераната да се задржи исти ниво подстицаја и издвајања за капиталне инвестиције.

„То је јако важно јер без коопераната који су саставни дио цијелог система не бисмо могли функционисати и развијати производњу која је на свјетском нивоу. Наши кооперанти су присутни од Српца, преко Лакташа, Прњавора, Дервенте, Петрова, па све до Посавине која је стигла до цифре од милион бројлера у једном турнусу. Јако је битно подржати капиталне инвестиције код коопераната да шире и модернизују своје капацитете“, рекао је Поповић и истакао да сваки комад бројлера који заврши у њиховим клаоницама мора бити евидентиран преко ветеринарских инспекција, јер у супротном не може ни стићи на пријемни депо клаоонице.

Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да је Перутнина најважнији капацитет на подручју општине Србац у односу на број запослених и ангажованост коопераната.

„Нарочито бих истакао њихову општу друштвену корист за нашу локалну заједницу јер су несебично присутни у свим дешавањима. Сматрам да је ово био користан састанак, како за товљаче пилића, тако и за цијели колектив Перутнине јер су размијењене корисне информације и сагледана проблематика у овој области“, рекао је начелник Драгосављевић.

Ђуро Цвијић, предсједник Удружења товљача пилића Републике Српске и један од коопераната, рекао је да је перадарство једна од најбоље организованих привредних грана и захвалио се Перутнини и министарству јер су прихватили све услове које су до сада тражили.

Групација Перутнина Птуј, коју чине компаније у двадесет држава, на годишњем нивоу произведе више од 88.000 тона меса перади и производа од меса перади.

Према подацима за 2017. годину, ова групација остварила је приход од продаје од 257 милиона евра, што уз више од 3.700 запослених овај међународно афирмисани прехрамбени концерн сврстава међу највеће европске произвођаче производа од меса перади.

Од црног појаса до студента генерације: Ана-Марија успјешна на свим пољима

Од црног појаса до студента генерације: Ана-Марија успјешна на свим пољима

Српчанка Ана-Марија Драгичевић (25), дјевојачког презимена Татић, проглашена је за најбољег студента одсјека Специјалне едукације и рехабилитације Медицинског факултета у Фочи за 2022. годину.

Ово признање јој је уручено прошлог мјесеца на обиљежавању 30. годишњице рада Универзитета у Источном Сарајеву гдје је добила Захвалницу за постигнуте резултате у школовању.

Ана-Марија, која је дипломирала са просјечном оцјеном 9,24, већ пет година је настањена у Фочи коју је посјећивала од 2015. године долазећи свако љето са породицом на рафтинг Таром, а преселила се у септембру 2018, започевши студије на Медицинском факултету. Након завршетка студија се удала и засновала породицу.

У родном Српцу била је активна од најмлађих дана као члан Савјета ученика и волонтер хуманитарних организација, радећи у креативним радионицама са дјецом са посебним потребама из србачког удружења „Извор“. Ова дружења су, истиче, прерасла у право пријатељство и опредјелила је за избор будућег занимања.

“То је био и преломни тренутак јер сам могла у континуитету пратити рад дефектолога и осјетити добре и лоше стране овог занимања. Овај посао је такав да захтјева сталну надоградњу и нема одређен рок завршетка, већ управо кроз тај процес постајемо једна велика прородица која прелазећи мале циљеве долази до остварења снова”, каже Ана-Марија.

Специјална едукација и рехабилитација је једна од најмлађих грана у медицини, што, према њеним
ријечима, отвара широк спектар могућности за истраживање и напредак, али оставља и низ питања без одговора, претпоставки и недоумица.

“На нашим просторима тек се увиђа могућност развоја и дјеловања оваквих особа у друштвеној заједници. Балканско подручје, нажалост, још увијек има укоријењено вођење тиме шта неко не може, не обраћајући пажњу на јаче стране које има свако дијете, и ако се оне на вријеме препознају, успјех ће бити загарантован. То и јесте наш задатак да сваком дјетету пружимо подршку и могућност за развој успјеха и припадности”, рекла је она.

Истиче да се у Републици Српској сваке године биљежи пораст броја дјеце са различитим тешкоћама у развоју а правовремено препознавање и дјеловање кључно је за њихов напредак и повољан исход.

Kако каже, рана интервенција је кључни фактор за напредак, а на подручју Српске има доста установа и удружења која се баве овом проблематиком.

“Остварује се све боља сарадња са школама и наставним кадром који је спреман да помогне дјеци са развојним поремећајима. У нашој земљи највећи проблем представља чињеница да немамо јединствен регистар и самим тим је јако тешко пратити број ових лица. Завршетком школовања у систему практично губимо информације о даљој обуци и животу. Законом су регулисане одређене тачке које се тичу запошљавања и додатне обуке младих са тешкоћама у развоју, али код нас још увијек то све веома лоше функционише а промјене су јако мале, тако рећи непримјетне”, нагласила је Ана-Марија.

Иако је тренутно незапослена, понуда за посао има, али јој је у овом тренутку породица на првом мјесту јер се остварила у улози мајке деветомјесечне дјевојчице.

“Тренутно сам настањена у Фочи али редовно долазим у Србац и имам контакте са матичним удружењем које ми је много помогло у усавршавању. Похвалила бих и професорски кадар на нашем факултету који је јако квалитетан и око 80 одсто га чини кадар са београдског Универзитета. На располагању су нам били и Универзитетска болница у Фочи и Центар за специјалну едукацију и рехабилитацију који се налази на факултету. Активну сарадњу имали смо и са градским Удружењем за помоћ дјеци и омладини са посебним потребама “Трачак наде”, рекла је Ана-Марија.

Додаје да Медицински факултет у Фочи представља једину државну високошколску установу у Републици Српској која се бави образовањем овог кадра.

“Медицински факултет у Фочи тренутно представља најмасовнији факултет при Универзитету у Источном Сарајеву, а о самом факултету говори и чињеница да у овој уписној години имамо студенте из 20 земаља свијета, обзиром да факултет нуди и студирање медицине и стоматологије на енглеском језику, што отвара широке могућности за стране а и за наше студенте”, рекла је Ана-Марија.

Наводи да признање за студента генерације, које је добила, представља круну рада и залагања, што јој представља право задовољство, обзиром на сва одрицања.

Нада се у догледно вријеме повратку својој великој љубави, каратеу, јер је у млађим данима, бавећи се овим спортом освојила преко 50 медаља на домаћим и међународним такмичењима и носилац је црног појаса, први дан. На свјетском првенству у борилачким вјештинама у белгијском Антверпену 2012. године освојила је злато у карате борбама. Била је успјешно и у џудоу а остварила се и као карате тренер и планира да се у слободно вријеме поново посвети тренерском позиву.

“Чињеницом да сам студирала далеко од родног краја, јако сам ријетко била у прилици да посјећујем породицу и пријатеље, обзиром да сам била предана томе да факултетске обавезе одрађујем квалитетно и благовремено. То је резултирало да сам спорт морала запоставити и бацити у други план. Током студирања, спортом сам се бавила само рекреативно, а сад послије толико времена надам се да ћу се вратити тренерском послу а жељу ми пробуди сваки повратак кући гдје ме дочекају све медаље”, каже Ана-Марија.

Истиче да сва ова признања представљају темељ њене личности, јер је управо спорт био коријен особе у какву је израсла.

“Та дисциплина, истрајност, труд ради успјеха, жеља за напретком и храброст за наставити даље након пораза је остала дубоко урезана у моју личност. А плодове свега тога уживам и сада, у разним аспектима живота”, рекла је Ана-Марија.

Три награде за Миленијум на Фестивалу омладинских позоришта РС у Прњавору

Три награде за Миленијум на Фестивалу омладинских позоришта РС у Прњавору

Аматерско позориште младих “Миленијум” из Српца освојило је три награде на 22. Фестивалу омладинских позоришта Републике Српске који је одржан ових дана у Прњавору.

Њихова представа “Kолаж 23” добила је награду за најбољу представу по оцјени жирија публике и специјалну награду за радост стварања представи, док је члан Миленијума, Огњен Миљевић, награђен за младу глумачку наду.

У образложењу награде, стручни жири у саставу: филмска и ТВ редитељка Јелена Топић, драматург и др теорије умјетности и медија Милица Kонстантиновић и магистар драматургије Огњен Богдановић навели су да се појавношћу на сцени, зрелом духовношћу и ненаметљивошћу Огњен Миљевић истакао као први међу једнакима у својој трупи, те својом тихом доминацијом допринио квалитету игре свих присутних.

Изјашњавајући се о представи “Kолаж 23”, жири је истакао да магија коју млади креирају на сцени, приближава публици радост стварања и тајну извођачког умијећа, додавши да увлачи публику у фантастичну атмосферу, створену минималним средствима, тијелом и гласом, а поезија креирана покретом оставља без даха.

Према гласовима публике, награду за најбољу представу, поред “Kолажа 23”, добила је такође “И не би представа” Драмске сцене Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета” Прњавор.

Извршни директор Миленијума, Санела Видовић, рекла је да сваке године учествују на фестивалима и увијек освоје награде, а овог пута им је посебно драга награда публике, јер је то доказ да су порука и смисао представе пренесени на прави начин.

“Захваљујемо на пруженој прилици да се представимо, а нарочито глумици Слађани Зрнић која вриједно ради са нашом омладином”, рекла је Видовић и додала да су представу у Прњавору имали прилику да погледају ученици Основне школе “Бранко Ћопић” и Музичке школе “Константин Бабић” из Прњавора.

Покровитељи 22. Фестивала омладинских позоришта Републике Српске били су Министарство просвјете и културе Републике Српске, Град Прњавор и прњаворски Центар за културу.