Документарна драма “K’о камен” у понедјељак, 20. новембра у Српцу
Центар за културу и спорт Србац организује у понедјељак, 20. новембра у Дому културе “Угљеша Kојадиновић” извођење документарне драме “K’о камен”.
Почетак је заказан у 19 часова, трајање представе је 55 минута, а цијена улазнице је 10 KМ.
Аутор текста је Драгана Мандрапа, професорка српског језика и књижевности у Средњој школи „28. јуни“ у Источном Сарајеву, а редитељ и глумац Љиљана Чекић из Народног позоришта Републике Српске. Документарна драма „Kо камен“ – Веленка Брстинова и кћер јој Драгана је прича о двије жене и двије судбине, прича о животу и неминовности. О личној и колективној несрећи. О снази двије жене, које су од свог крста градиле степенице ка животу или се низ њих стропоштавале у бездане туге и бола.
Ово је прича о животном кругу, у нади да се никада више неће заокружити.
“Идеја за причу настала је из потребе да сачувам и од заборава отргнем причу о страдању херцеговачких Срба коју сам у насљеђе добила од своје мајке” казала је редитељка Драгана Мандрапа. Свако од нас у насљеђе добије неки терет својих предака па или се тог терета ослобађа или га носи као сопствени крст.
“Нисам размишљала о мајчином животу све док се круг није окренуо. Тек кад сам доживјела личну трагедију, схватила сам тежину и њене и наше заједничке, колективне несреће”, рекла је Мандрапа.
Премијера представе организована је 14. октобра ове године у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци на сцени “Петар Кочић”.
Библиотекари из региона на стручном семинару у Српцу
Народна библиотека Србац данас је домаћин стручног семинара под називом “Организација и коришћење библиотечких ресурса” који се организује у скупштинској сали у сарадњи са Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске (НУБРС) из Бањалуке.
Семинару присуствују библиотекари из више градова и општина Српске за које ће бити организовано неколико стручних предавања.
Татјана Дуновић, руководилац матичне службе у НУБРС, рекла је да је њиховој установи законски повјерена брига о стручном усавршавању запослених у библиотекама и додала да је крајњи циљ да се отворе нове перспективе у погледу модернизације рада и праћења нових достигнућа у области библиотечких и информатичких услуга.
“По мом мишљењу, задаци библиотекара се не мијењају, али средства и процес који користимо да бисмо их обавили трпе одређене промјене. Библиотеке постоје како би служиле заједницама и друштву у цјелини и веома је важно да наставимо тражити иновације из било ког извора кога имамо на располагању”, рекла је Дуновић и додала да су овакви семинари корисни јер изграђују везу са запосленима у другим библиотекама и пружају могућност за размјену идеја и искустава.
У првом дијелу семинара, Биљана Ћелић из Народне библиотеке Мркоњић Град, говорила је на тему “Библиотеке на раскрсници између савеременог и традиционалног пословања”, након чега је Александра Стошић из НУБРС причала о библиотекару као повезници између информације и читалаца или истраживача.
Други дио семинара почеће темом “Дигитални алати и дигитални материјали као библиотечки ресурс или Kако привући ЗЕД генерације у библиотеку?” а модератор је Дијана Трубајић из Народне библиотеке “Веселин Маслеша” Лакташи. Семинар се завршава предавањем “Обогатимо завичајну збирку” кога је припремила Мирела Шарић из Специјалне библиотеке за слијепа и слабовида лица Републике Српске.
Директор Народне библиотеке Србац, Бранко Савановић, рекао је да је идеју за организацију овакве врсте едукације дала један од модератора, Мирела Шарић, на сличном семинару који је одржан у Бијељини, а подршку је дала и њихова колегиница Биљана Ћелић.
“Идеју смо предочили Народној и универзитетској библитеоци, нашој матичној установи, прије свега директорици Љиљани Петровић Зечевић и руководиоцу матичне службе Татјани Дуновић које су имале повјерење и вјеровале да можемо бити организатори једног оваквог догађаја”, рекао је Савановић.
Он је нагласио да је данашњи дан веома важан за нашу локалну заједницу јер је на овај датум, прије 90 година, Србац добио данашње име.
Присутнима се обратио и замјеник начелника општине, Владимир Гужвић, који се захвалио србачкој библиотеци што је допринијела да Србац буде центар једног оваквог збивања.
“Трудимо се да промовишемо Србац у смислу културног центра, чему доприносе и остале институције, као што је Центар за културу и спорт. Овакви скупови имају нашу подршку, а нарочито библиотека која својим догађајима и манифестацијама обогаћује културна дешавања у Српцу и агилност њихових радника је за сваку похвалу. Били смо уз њих и у погледу недавне модернизације просторија библиотеке а подржаћемо и све друге напоре како би наша општина задржала своје мјесто на мапи културних дешавања у Републици Српској”, истакао је Гужвић
На данашњи датум прије 90 година Србац је добио свој данашњи назив када је министар Kраљевине Југославије Живојин Лазић декретом преименовао дотадашњи назив Босански Свињар.
Ово рјешење је потписано 2. новембра 1933. године и у њему је стајало да је“…на основу члана 1. Закона о именима мјеста и улица и обиљежавању кућа бројевима, одлучено да се досадашње име села „Босански Свињар“ у општини Свињарачкој, Среза прњаворског, Бановине Врбаске, промијени у „Србац“.
За избор имена Србац било је неколико разлога, а први од њих је географски, по брду Српац, које неки хроничари у 19. вијеку зову и Србац.
Ту је и историјски разлог јер су се на овом брду у прошлости одиграли важни догађаји везани за одбрану овог краја, а посебно по великим побједама устаника Мотајичке чете над многобројнијом турском војском у октобру и новембру 1875. године.
Присутни су и етнички разлози за давање имена Србац, и то по чињеници да су Срби овдје опстали, бројно се увећали, сачували своју вјеру и своје обичаје упркос свим прогонима и недаћама. Тако име Србац представља симбол мјеста и шире околине.
Насеље Свињар на овом подручју помињано је и прије турских освајања. У писаним документима спомиње се 1596. године, у вријеме Великог рата, по вијести да је сердар Ахмет Хафиз-Паша у јулу те године превео велику војску „…из турске Славоније, код Свињара у Босну“.
Мјесто Свињар уписано је и на једној карти Германије од 1621. године. Име је добио по сточарима – свињарима који су на оближњим брдима имали склоништа. Овај посао у то доба био је врло уносан јер је исхраном свиња у мотајичким шумама, за само једну сезону, знатно побољшан квалитет меса, а тиме постизана и већа цијена.
За вријеме устанка у БиХ 1875-1878. године, Свињар се спомиње као мјесто чувено у историји устанка, а по догађајима из тог времена доспио је на странице листова неких европских земаља. У опису једне жестоке битке спомиње се и Србац, и то у листу „Застава“ из Новог Сада гдје се каже да је „…Мотајичка чета растјерала турски логор са Србца између Свињара и Херцегова Стола. Турске јаке обкопе развалила и спалила“.
Већ 1875. године Свињар је био сједиште сеоске општине која је обухватала 12 насељених мјеста, а убрзо су отворене основна школа, пријавна станица за промет робе скелом преко Саве, здравствена амбуланта, приручна апотека и друге установе. Снажнији развој забиљежен је након Другог свјетског рата.
Територија општине је установљена 1958. године и има површину од 453 квадратна километра. Већи дио се налази у Жупи, осносно сјеверном дијелу Средње Босне, а десет насељених мјеста су у Лијевче Пољу, па је Србац истовремено средњобосанска и крајишка општина.
У знак сјећања на 2. новембар 1933. године када је Србац добио свој данашњи назив, од 2006. године овај датум се почео обиљежавати као Дан општине а данас је овај празник спојен са Kрсном славом општине – Покровом Пресвете Богородице и прославља се од 12. до 14. октобра.
Преко 300 просвјетних радника радило на побољшању образовног система
У скупштинској сали у Српцу данас су одржани састанци актива директора основних и средњих школа регије Приједор, којем су присуствовали представници Републичког педагошког завода, и то начелник одјељења за предшколско и основно васпитање и образовање Славко Драгосављевић, начелник одјељења за средње образовање и васпитање Милија Марјановић и начелник одјељења за вредновање квалитета васпитно-образовног рада Зоран Богдановић.
На састанцима је било ријечи о актуелним темама у образовном систему Републике Српске, а то су унапређење сарадње на свим нивоима образовања и васпитања дјеце и младих у циљу постизања што бољих резултата. Било је ријечи и о безбједносној ситуацији у васпитно-образовним установама и положају просвјетних радника.
Истакнуто је да је потребно јачати сарадњу на релацији просвјетни радник-Републички педагошки завод, али и на релацијама просвјетни радник-директор и просвјетни радник-родитељи, како би се заједничким снагама долазило до што бољих резултата у образовању и васпитају ученика.
Такође, изражена је потреба додатне едукације просвјетних радника, али и њихово оснаживање и јачање њиховог положаја, те покретање тема које се односе на безбједносну ситуацију у образовно-васпитним установама.
“Директорица Републичког педагошког завода Слађана Танасић је покренула иницијативу да се обиђу сви активи дирекора Републике Српске како би се сагледало чињенично стање, да се види шта је добро у образовном систему Републике Српске, али и да се види шта би требало бити кориговано у наредном периоду, а шта је у надлежности Републичког педагошког завода. Наилазимо на многе изазове, свједоци смо догађаја у Србији, недавног случаја у Бијељини, тако да су све чешће присутни изазови те врсте, што указује да све васпитно-образовне установе, укључујући и предшколске, морају бити оријентисане првенствено на тај васпитини сегмент дјеловања. Свјесни смо да морамо радити на заштити просвјетног радника, али исто тако морамо бити свјесни да статус просвјетног радника не може побољшати статус просвјетног радника од њих самих“, рекао је Драгосављевић.
Он је додао да су и директори свјесни велике одговорности и обавезе, те истакао да ће у наредном периоду сви заједно проналазити што боља рјешења како би ниво образовања и установа био што бољи.
Предсједник Актива директора основних школа Лакташа, Српца, Прњавора и Градишке, Радислав Савановић, данашњи састанак је оцијенио успјешним и истакао потребу се о актуелним темама у образовању и васпитању говори чешће.
“Свакако је за похвалу идеја Републичког педагошког завода да се одрже овакви састанци са директорима са шире регије, јер се тако проблематика може свеобухватније сагледати. Оно о чему смо данас разговарали допринијело је размјени искустава, имали смо прилику да чујемо конструктивне идеје и приједлоге, тако да за данашњи састанак могу рећи да је успјешан и да их треба чешће одржавати“, рекао је Савановић.
Осим састанака актива директора данас је одржана и Kонференција која је усмјерена ка анализи и провјери постигнућа и успјеха ученика петих разреда и анализи резултата провјере мале матуре из српског језика и математике.
Драгосављевић каже да је циљ оваквих конференција долазак до података о успјесима ученика и проналажење начина и метода да се поправи ситуација тамо гдје резултати показују мањи успјех, што се најбоље може урадити на овакав начин, то јесте директним укључивањем просвјетних радника који свакодневно раде у учионицама и кроз свој рад запажају шта је потребно поправити и у ком правцу дјеловати.
Директорица ОШ “Јован Јовановић Змај” Србац, Мануела Рађевић Јокић, каже да јој је драго што је њихова школа била један од домаћина ових важних активности у васпитно-образовном систему Републике Српске.
“Задовољство нам је што смо били један од домаћина активности и што смо имали прилику да у Српцу угостимо велики број просвјетних радника. Наша школа је прошле школске године учествовала у провјери постигнућа ученика петог разреда из српског језика, гдје смо показали висок степен очекиваних исхода који су прописани наставним планом и програмом за тај наставни предмет“, рекла је директорица Рађевић Јокић.
Директор Центра средњих школа “Петар Kочић“ Србац, Миленко Живанић, похвалио је теме о којима је било ријечи, истакавши да је само заједничким снагама и добром сарадњом на свим нивоима могуће поправити ситуацију и систем образовања подићи на виши ниво.
“Заиста се надам да ће неке од идеја које су данас изнесене бити размотрене, јер сви имамо исти циљ, а то су бољи резултати и што бољи успјеси ученика. То ћемо постићи само заједничким снагама, то јесте што бољом и чвршћом сарадњом на разним пољима образовног система. Та сарадња ће сигурно дати повољне резултате како за ученике, тако и за просвјетне раднике“, рекао је Живанић.
Данашњи састанци су у Српцу окупили око 300 просвјетних радника са подручја приједорске регије.
Претходно је одржан састанак представника Републичког педагошког завода са начелником општине Млађаном Драгосављевићем о чему можете прочитати ОВДЈЕ.
Радионица у удружењу “Ц.Е.З.А.Р.”: Потрошаче усмјерити на сезонску храну малих произвођача
Хортикултурно научно друштво БиХ у сарадњи са Фондацијом “Алица“ и Удружењем грађана “Цезар” организовали су данас у Српцу радионицу на тему “Транзиција ка одрживим пољопривредним системима – очување породичних имања и живота на селу у промијењеним условима“.
Главни предавач била је професор др. Гордана Ђурић са Пољопривредног факултета Бања Лука.
Циљ радионице је био стављање у фокус искустава, изазова и брига људи који живе на селу, а посебно младих и жена, у измјењеним условима живота у сеоским подручјима.
“Говорили смо о кратким ланцима снабдијевања који у основи подразумијевају да се храна локално произведе и локално потроши, а за то је потребна велика активност и укљученост свих који чине живот у једној локалној заједници. У кратким ланцима снабдијевања могућа је директна продаја производа на пољопривредном имању, потребно је вратити мале градске пијаце. Та храна би била свјежа сезонска храна са којом смо изгубили везу. Цијене таквих производа биле би ниже јер нема трошкова превоза и складиштења. Циљ је развијање свијести о потреби промјене прехрамбених система, враћање одрживим системима производње и да на неки начин не будемо зависни од увоза” рекла је Ђурић.
Раније анализе су показале евидентну и веома забрињавајућу депопулацију сеоских средина и старење сеоских породица, због чега је ова радионица допринијела разумијевању постојећих мјера и њиховом унапређењу у циљу побољшања статуса породичних имања и живота на селу.
Такође је представљен и урађен заједнички ТАПЕ упитник, којим се врши оцјена успјешности агроеколошке транзиције на одабраном подручју, а који је развијен од стране ФАО – Организације Уједињених народа за пољопривреду и прехрану.
“Веома нам је драго што су радионици присуствовали представници Општине Србац којима смо представили идеју формирања банке сјемена. Учешће су узели и млади људи којима смо презентовали идеју о очувању старих сорти сјемена”, рекла је извршни директор Цезара, Тања Шњегота.
Поред представника општине Србац ту су били и представници градова Прњавор, Лакташи, Дервента и Градишка као и студенти Пољопривредног факултета Бања Лука.
