Србац добио име на данашњи датум прије 93 годинe

На данашњи датум прије 93 година Србац је добио свој данашњи назив када је министар Kраљевине Југославије Живојин Лазић декретом преименовао дотадашњи назив Босански Свињар.

За избор имена Србац било је неколико разлога, а први од њих је географски, по брду Српац, које неки хроничари у 19. вијеку зову и Србац.

Ту је и историјски разлог јер су се на овом брду у прошлости одиграли важни догађаји везани за одбрану овог краја, а посебно по великим побједама устаника Мотајичке чете над многобројнијом турском војском у октобру и новембру 1875. године.

Присутни су и етнички разлози за давање имена Србац, и то по чињеници да су Срби овдје опстали, бројно се увећали, сачували своју вјеру и своје обичаје упркос свим прогонима и недаћама.

Насеље Свињар на овом подручју помињано је и прије турских освајања. У писаним документима спомиње се 1596. године, у вријеме Великог рата, по вијести да је сердар Ахмет Хафиз-Паша у јулу те године превео велику војску „…из турске Славоније, код Свињара у Босну“.

Мјесто Свињар уписано је и на једној карти Германије од 1621. године. Име је добио по сточарима – свињарима који су на оближњим брдима имали склоништа. Овај посао у то доба био је врло уносан јер је исхраном свиња у мотајичким шумама, за само једну сезону, знатно побољшан квалитет меса, а тиме постизана и већа цијена.

За вријеме устанка у БиХ 1875-1878. године, Свињар се спомиње као мјесто чувено у историји устанка, а по догађајима из тог времена доспио је на странице листова неких европских земаља. У опису једне жестоке битке спомиње се и Србац, и то у листу „Застава“ из Новог Сада гдје се каже да је „…Мотајичка чета растјерала турски логор са Србца између Свињара и Херцегова Стола. Турске јаке обкопе развалила и спалила“.

Већ 1875. године Свињар је био сједиште сеоске општине која је обухватала 12 насељених мјеста, а убрзо су отворене основна школа, пријавна станица за промет робе скелом преко Саве, здравствена амбуланта, приручна апотека и друге установе. Снажнији развој забиљежен је након Другог свјетског рата.

Територија општине је установљена 1958. године и има површину од 453 квадратна километра. Већи дио се налази у Жупи, осносно сјеверном дијелу Средње Босне, а десет насељених мјеста су у Лијевче Пољу, па је Србац истовремено средњобосанска и крајишка општина.

У знак сјећања на 2. новембар 1933. године када је Србац добио свој данашњи назив, од 2006. године овај датум се почео обиљежавати као Дан општине а данас је овај празник спојен са Kрсном славом општине – Покровом Пресвете Богородице и прославља се од 12. до 14. октобра.

Усвојен извјештај о упису ученика, Гимназија поново у фокусу

На 15. редовној сједници Скупштине општине Србац, која је одржана у четвртак, 29. октобра, усвојен је Извјештај о упису ученика у прве разреде основних и средњих школа за школску 2026/2027. годину.

У извјештају је наведено да је у новој школској години Центар средњих школа „Петар Кочић“ у Српцу уписало 68,39 одсто свршених основаца са подручја општине, што указује на потребу за проширењем образовних могућности.

Иако је планом био предвиђен упис 136 ученика, у први разред уписана су 93 ђака. Највеће интересовање исказано је за смјер техничар ЦНЦ технологија, за који се опредијелио 21 ученик, и економски техничар, који је уписало њих 20. За занимање царинског техничара уписано је 19 ученика, а за механичара мехатронике 18. Медицински смјер уписало је 15 ђака од планираних 24, док одјељење конобара и кувара није формирано због недовољног интересовања.

“На одлуку ученика да средњу школу упишу у другим градовима утиче већи избор образовних профила, али и саобраћајна повезаност појединих насеља са Бањалуком, Градишком, Дервентом, Лакташима и Прњавором. Додатни изазов представља и чињеница да дио ученика након завршене основне школе не наставља даље образовање”, стоји у извјештају.

Предсједник Скупштине општине Србац Дејан Девић истакао је да је потребно уложити додатне напоре како би више младих уписало средње школе у Српцу.

“Било је доста интересовања и притисака да се отвори медицински смјер, што смо успјели у сарадњи са ресорним министарством и школом, али је на крају уписано једно одјељење са 15 ученика. У наредном периоду морамо радити на томе да што више дјеце настави школовање у Српцу, а гимназија би требало да буде један од приоритета”, истакао је Девић.

Сличног мишљења је и одборник Крсто Чавор, који сматра да би поновно увођење гимназије проширило могућности за ученике који планирају наставак образовања на факултетима.

“Изашло се у сусрет ученицима, родитељима и вољи грађана да се отвори медицински смјер, али мислим да је већ у наредној школској години вријеме да вратимо гимназију. То је школа која ученицима пружа добру основу за студирање. Уколико не проширимо образовне могућности, могли бисмо се у будућности суочити са недостатком квалитетних кадрова”, сматра Чавор.

Он је нагласио да наредни период треба искористити за припрему поновног увођења гимназије, уз сарадњу школе и локалне заједнице, као и разматрање могућих погодности за ученике који би се опредијелили за овај смјер.

Када је ријеч о основним школама, број уписаних првачића разликује се од школе до школе. У Основној школи „Вук Караџић“ у Ситнешима уписано је 13 ученика, шест више него претходне године, док је Основна школа „Доситеј Обрадовић“ у Разбоју Лијевчу уписала 30 првачића, девет више него годину раније. С друге стране, у Основној школи „Јован Јовановић Змај“ у Српцу уписано је 71 дијете, што је 14 мање него претходне школске године.

На октобарској сједници Скупштине општине Србац усвојена је и Информација о пословању Центра средњих школа “Петар Кочић” Србац за период јануар-јун 2026. године.

Буџет општине Србац: Остварено 72 одсто планираних средстава у првом полугодишту

Одборници Скупштине општине Србац усвојили су на данашњој 15. редовној сједници Извјештај о извршењу буџета општине Србац за период од 1. јануара до 30. јуна 2026. године.

Према подацима из извјештаја, укупно остварена буџетска средства у првом полугодишту износила су 14.535.817 КМ, што представља 72 одсто годишњег плана, док је буџетска потрошња износила 9.431.242 КМ, односно 47 одсто планираног износа за ову годину. Остварена средства била су већа од буџетске потрошње за 5.104.575 КМ.

Начелница Одјељења за финансије Зорица Стаменић рекла је да је на високо остварење буџетских средстава значајно утицала подршка Владе Републике Српске, која је одобрила и дозначила четири милиона КМ за суфинансирање инвестиционих пројеката на подручју општине, у оквиру Програма јавних инвестиција за 2026. годину.

Она је истакла да су текући расходи реализовани у износу од 8.519.520 КМ, односно 49 одсто годишњег плана, те да се дугорочне и краткорочне обавезе редовно сервисирају и измирују.

“Највећи удио у пореским приходима имали су приходи од индиректних пореза, који су износили 4,58 милиона КМ, односно 46 одсто годишњег плана. Приходи од пореза на лична примања остварени су у износу од 584.418 КМ, док су приходи од пореза на непокретности износили 250.084 КМ”, рекла је Стаменић.

Начелник општине Србац Млађан Драгосављевић посебно је нагласио да је остварење буџетских средстава од 72 одсто резултат и подршке Владе Републике Српске за реализацију инвестиционих пројеката, док извршење расхода показује да се буџетским средствима располагало рационално.

„Очекујемо да ћемо и у другој половини године наставити са одговорним управљањем буџетом и остварити позитивне резултате“, поручио је Драгосављевић.

Он је додао да предстоји припрема буџета за 2027. годину, као и разматрање ребаланса буџета за текућу годину, који ће бити заснован на реалним и објективним показатељима и потребама општине Србац.