Author: srbac2

Бронза за Дрим Тим на међународном турниру у Бањалуци

Школа фудбала Дрим Тим из Српца наступила је протеклог викенда на међународном фудбалском турниру “Banja Luka Youth Winter Cup 2024” и у веома јакој конкуренцији освојила бронзану медаљу са екипом 2014. годиште.

На турниру је наступило 140 екипа у мушкој и женској конкуренцији кроз више генерација дјеце а ова екипа Дрим Тима је освојила бронзу у конкуренцији од 20 тимова.

У утакмици за треће мјесто су побиједили Борац из Бања Луке резултатом 2:0 а кроз све фазе такмичења су остварили шест побједа уз један пораз у полуфиналу од Љубића из Прњавора. Играч Дрим Тима, Алекса Аничић, изабран је у најбољи тим ове генерације.

На турниру је наступила и екипа Дрим Тима 2010. годиште која је такмичење завршила у групној фази, а екипа 2012. годиште је прошла групу и такмичење завршила у четвртфиналу.

Генерација 2013 је такође прошла групну фазу и такмичење завршила у осмини финала поразом на пенале 5:6 од екипе НK Дуго Село из Хрватске, а у регуларном дијелу утакмице је било 0:0.

Екипа Дрим Тима 2015. годиште је такмичење завршила у групној фази а екипа 2016. годиште је прошла такмичење по групама и поражена у четвртфиналу од Игмана.

Поред екипа из Босне и Херцеговине учешће на турниру су узеле екипе из Србије, Хрватске, Мађарске, Словеније и Аустрије.

Српчанке треће на међународном турниру у Бањалуци

Чланице Женског фудбалског клуба Слога Србац, Николина Вученовић, Андреа Игњатић, Марија Kнежевић, Теа Новаковић и Марија Ђогић наступиле су на турниру “Banja Luka Youth Winter Cup”, наступајући за ФK “Борац” Бања Лука У-17 тим и освојиле сјајно треће мјесто.

На тај начин доказале су изванредан играчки квалитет и представиле србачки клуб у наљепшем свјетлу.

Јесењи дио сезоне србачке фудбалерке окончале су на четвртом мјесту Прве лиге Републике Српске са 16 бодова а водећи је Леотар из Требиња са 24 бода.

ИН МЕМОРИАМ: МИЉА ТУТЊИЛОВИЋ

На градском гробљу у Српцу данас је сахрањена чувена србачка пјесникиња Миља Тутњиловић која је преминула 10.02.2024. године у 86. години живота.

Миља Тутњиловић је рођена 1938. године у Међувођу код Козарске Дубице од оца Николе и мајке Вајке Буразор.

Ратно дјетињство је провела по фашистичким логорима у Церовљанима, Јасеновцу и Бјеловару. Оставши без родитеља, младост је послије рата провела по домовима ратне сирочади у Козарској Дубици и Градишци. Школу за бабице завршила је 1957. године у Сарајеву. Радила је у болници у Броду и радну каријеру окончала у Српцу гдје је 1983. године отишла у инвалидску пензију.

Поезијом се бави још од дванаесте године. Од преко хиљаду пјесама колико је написала, многе су објављене у референтним књижевним часописима широм бивше Југославије а прву самосталну збирку под називом „Ломнине“ издала је 1986. године.

Већ наредне, 1987. године, објавила је још три поетске збирке, „Немири“, „Дјеца Козаре“ и „Из крви у слободу“, а затим још три збирке „Живјети сањајући“, „Посљедње зрнце крви“ и „Сваштара“. Издала је и три романа: „Мирис сијена“, „Младе душе“ и „Квочка“ а њене пјесме штампане су и у књигама поезије „Завичајна лира“ и „Сусретања“ у издању србачке Просвјете.

Иако је као дијете логораш искусила све страхоте рата, у њеним литерарним радовима видно мјесто заузимали су ведри тонови и животни оптимизам, мада није запоставила ни болну прошлост. Њени стихови “натопљени су” крвљу и сузама напаћеног народа у Народноослободилачком рату, али и смијехом и радошћу које је обиљежило дјетињство након завршетка крвавог похода.

Поезију је писала чак и онда када је као бабица на своје топле руке, уз докторицу и пјесникињу Бранку Тегелтија, дочекивала нараштаје и покољења малих Српчана.

Поред писања, повремено је добијала инспирацију да слика па је тако техником уље на платну насликала преко 50 радова.

Добитник је угледне књижевне награде „Скендер Куленовић“ 1983. године а 2019. године уручена јој је Захвалница општине Србац.

Иза себе је оставила супруга Стојана, сина Берислава, снаху Бранку, унучад Стојана и Бошка са породицама и осталом тугујућом родбином и пријатељима.