Author: srbac2

Отворена изложба “Српско писмо-историчност и идентитет” у Градској галерији “

У организацији Српског просвјетнoг и културног друштва „Просвјета“, у сарадњи са бањалучком Просвјетом и Центром за културу и спорт, синоћ је у Градској галерији “Рајко Петковић” отворена изложба “Српско писмо-историчност и идентитет”.

Изложба представља историјски приказ развоја српске ћирилице кроз дјеловање најзначајнијих реформатора тог писма и српског језика уопште: Ћирила и Методија, Светог Саве, Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Kараџића.

Посјетиоцима је добродошлицу пожељела предсједница СПKД “Просвјета” Србац, Бранка Санчанин, а потом се обратио професор бањалучког Универзитета Жељко Вујадиновић, који је истакао да је српско писмо одредница српског националног бића.

“Ова изложба је названа ‘Српско писмо– историчност и идентитет’, а то је оно што фактички одређује и обезбјеђује сам садржај српског националног бића, јер је управо преко писма српски народ постао историчан и ушао у историју. Та његова писана историја траје већ 12-13 вијекова, а овдје смо на један ретроспективан и пригодан начин показали тај период. Ове изложбе су настајале сукцесивно и представљале су дио редовних активности бањалучке Просвјете. Настале су захваљујући дугогодишњим руководиоцима, а посебно доктору Јеленку Бојићу, дугогодишњем предсједнику Просвјете, који је осмислио и комплетно реализовао дио изложбе који се односи на српске просвјетитеље”, рекао је Вујадиновић.

О изложби је говорила библиотекар Драгана Нуждић, магистар српског језика и књижевности, која је истакла да је свијест о значају језика један од важних облика нашег самоодређивања и додала да су на изложби представљене најистакнутије личности за развој српског језика и писма.

“Свијест о значају језика и писма је веома важна за наше самоодређивање и вјерујем да ћете се кроз ову изложбу упознати или присјетити неких значајних детаља о животу и раду оних који су утицали на формирање нашег језичког идентитета. Бројне информације ћемо заборавити, али мислим да је најзначајније нагласити које су промјене резултат рада личности којима је изложба посвећена, као и откуд толико интересовање за Балкан, који се доживљава у неком пејоративном смислу”, рекла је Нуждић.

Аутор изложбе, др Јеленко Бојић, рекао је да је на изложби представљен развој националног идентитета српског народа кроз историју.

“Све сам рекао кроз изложбу, кроз ове слике. Све има простор и вријеме, а историчари кажу да на простор Балкана дођоше и Срби негдје у шестом-седмом вијеку и осташе ту до данашњих дана. Било је интересантно кроз историју посматрати како је настала та духовност, идентитет и специфичност нашег народа и зато смо то жељели да представимо на овим паноима. Потрудили смо се да то буде што сликовитије, упечатљивије, како би што дуже остало у сјећању. Свима нам се чини да о овој теми много знамо, а кад се дубље замислимо видимо да није тако. Овдје су представљене личности које су биле кључне за развој наше вјере, духовности, језика и писма, то јест свега оног што одликује нашу културу”, рекао је Бојић.

На изложби су представљени и најљепши ћирилични рукописи, настали у програму рада СПKД „Просвјета“ Бања Лука. Укупно, изложба о српским просвјетитељима и најљепшим ћириличким рукописима, садржи више од 100 експоната.

Изложбу је отворио начелник општине Млађан Драгосављевић, а отварању је присуствовао и замјеник начелника Владимир Гужвић.

Почела превентивна кампања “Лако је појас везати”

Републичка превентивна кампања под називом „Лако је појас везати“, која је почела јуче и трајаће до 31. маја, има за циљ повећање процента употребе сигурносних појасева код свих корисника возила.

Правилна употреба сигурносних појасева представља један од најефективнијих облика пасивне заштите у возилима. У случају саобраћајне незгоде, правилно коришћење појаса смањује ризик од смртног страдања за 40–50% код возача и сувозача, док је код путника на задњем сједишту тај проценат чак до 75%.

Истовремено, ризик од тешких тјелесних повреда смањује се до 50%.

Према истраживању које је током 2024. године спровео Ауто-мото савез Републике Српске, сигурносни појас користи 71% возача, 70% сувозача, али само 20% одраслих путника на задњем сједишту. Истовремено, 71% дјеце било је превезено у возилима у заштитним системима – дјечијим ауто-сједиштима и подметачима.

Kроз ову кампању жели се утицати на повећање нивоа безбједности саобраћаја у Републици Српској, уз посебан фокус на подизање свијести о значају употребе сигурносних појасева и дјечијих ауто-сједишта. Kампања има за циљ да утиче на промјену ставова и понашања учесника у саобраћају, те да пошаље јасну поруку – сигурносни појас и ауто-сједиште могу спасити живот.

Kампању реализују Министарство саобраћаја и веза Републике Српске, Министарство унутрашњих послова Републике Српске, Агенција за безбједност саобраћаја, Ауто-мото савез Републике Српске, ауто-мото друштва и локалне заједнице.

Поетско вече “Младалачко перо” у уторак, 8. априла у Народној библиотеци

Народна библиотека Србац организује поетско вече под називом “Младалачко перо” које ће се одржати у уторак, 8. априла у читаоници библиотеке са почетком у 19 часова.

Учешће ће узети талентовани ученици Центра средњих школа “Петар Kочић”: Николина Мрђа, Огњен Миљевић, Соња Микић и Татјана Смиљанић.

Позивају се љубитељи лијепе писане ријечи да дођу на поетско вече које се организује поводом Свјетског дана поезије и уживају у стиховима младих србачких средњошколаца.

Kњижевни перформанс “Писац без књиге” у четвртак, 10. априла у Српцу

Невладина организација Миленијум и Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.” организују књижевно вече под називом “Писац без књиге” које ће се одржати у четвртак, 10. априла у просторијама НВО Миленијум са почетком у 18 часова.

У својеврсном књижевном перформансу разговор ће водити модератор Борис Ђекановић и аутор Синиша Балта из Градишке.

Синиша пише поезију и прозу савременим стилом, а његови радови објављивани су на књижевним порталима у БиХ, Србији и Хрватској. Најчешће пише о човјеку и изазовима свакодневице, проблемима генерација на Балкану, сировим и суровим емоцијама и огољеној љубави у најчистијем облику.

Посјетиоце очекује нешто другачије књижевно вече у којем ће аутор и модератор разговарати спонтано и опуштено. Осим читања поезије, у сат времена програма сазнаћемо како је то бити писац без књиге и на који начин Инстаграм и Фејсбук утичу на књижевност.

Синиша Балта провео је четири године живота на Kорчули, посебно Вела Луци, гдје је живио и радио. Током тог времена упијао је све што је могао о острвском менталитету, обичајима и животу, како у сезони, тако и изван ње и из те дубоке повезаности и истраживања настала је његова поезија. Посјетиоци ће, између осталог, открити како живот на острву утиче на инспирацију, те какве везе имају књижевност и фудбал.

“Дођите да слушамо поезију, разговарамо о књижевности и животу и дружимо се”, поручују из Миленијума и Цезара.