Author: srbac2

Слава Храма Васкрсења Христовог у Српцу прослављена у духу вјере и заједништва

У недјељу по Васкрсу, познату као Томина недјеља, Храм Васкрсења Христовог у Српцу био је испуњен молитвом, радошћу и братском љубављу, поводом свечаног обиљежавања храмовне славе.

Овај духовни догађај започео је Светом литургијом, коју је служио архимандрит Теофил, игуман манастира Осовица, уз саслужење протојереја Жељка Сарића и протонамјесника Александра Кустурића, док је молитвено учешће узео и протојереј Миле Дринић.

У својој надахнутој бесједи, архимандрит Теофил подсјетио је вјерни народ на суштину празника Васкрсења Христовог — празника који носи поруку наде, вјечног живота и једнакости свих људи пред Богом.

“Празник Васкрсења Христовог је празник над празницима, празник који нам показује да рођење, живот и смрт ниједног човјека на свијету нису случајни и нису узалудни и да је пред Господом живот сваког човјека подједнако важан, а Васкрсење Господње је доказ за то, да су сви пред Њим исти. Сваке године изнова прослављамо празнике, јер се сваке године пењемо на духовној љествици, достижући нове духовне висине. Потрудимо се да у ове велике дане отворимо срце за Бога, да се измиримо са ближњима, да у љубави према Богу и ближњима корачамо у сусрет новим празницима, новим благословима Божијим, а онда ћемо видјети колико је живот лијеп и колико има смисла“, рекао је архимандрит Теофил.

Након ломљења славског колача и трократног опхода око храма, услиједио је благослов вјерника и трпеза љубави, у којој су сви окупљени заједно подијелили радост празника.

Овогодишњи домаћин славе био је Миле Стојковић из Доње Лепенице, који је са својом породицом преузео ову част са великом љубављу.

“Већ дуже вријеме са породицом посјећујем манастире и цркве у Србији и код нас, па сам добио идеју да се пријавим да будем домаћин славе храма у Српцу. За мене и моју породицу ово је велика част што нам се та жеља испунила. Хвала свим људима који су данас дошли и надам се да ћемо се идуће године окупити у још већем броју“, рекао је Стојковић.

Протојереј Жељко Сарић упутио је срдачне честитке свим парохијанима.

„Трећу годину заредом с радошћу прослављамо овај дан. Храм је посвећен Васкрсењу Христовом, а слава се прославља на Томину недјељу – као духовни наставак васкршње радости. Уз Божију помоћ, нека нам ова свечаност постане дугогодишња традиција”, рекао је протојереј Сарић.

За наредну годину, улогу домаћина славе преузеће Саша Спасојевић са супругом Златиборком.

Свечаности су присуствовали и бројни гости, међу којима и начелник општине, Млађан Драгосављевић, који је честитао празник свештенству и вјерницима.

„Храм Васкрсења Христовог није само мјесто молитве, већ и један од симбола заједништва наше општине. Вјера нас води ка томе да будемо бољи људи и чини темељ сваког здравог друштва“, рекао је начелник Драгосављевић.

Међу присутнима су били и јереј Ненад Ђурић, начелница одјељења за финансије Зорица Стаменић, директорка вртића „Наша радост“ Богдана Михољчић и други уважени гости који су својим присуством увеличали овај духовни празник.

Разбој Љевчански заплесао у ритму прошлости и садашњости

Друштвени дом у Разбоју Љевчанском био је у петак, 25. априла, испуњен до посљедњег мјеста на манифестацији на којој су се, руку под руку, срели фолклор и савремени плес, показавши да се прошлост и садашњост не надмећу, већ плешу у истом ритму.

Под називом „Спој традиционалног и модерног“, овај несвакидашњи догађај окупио је младе чланове Ансамбла народних игара „Лијевче“ и Удружења грађана „Ц.Е.З.А.Р.“.

На сцени су се смјењивале народне ношње и урбани ритмови, а публика је уживала у игри, кореографијама и сјајној енергији младих извођача.

Тања Шњегота, директорица УГ „Ц.Е.З.А.Р.“, истакла је да је идеја настала током тренинга школе спорта у оквиру ове мјесне заједнице.

„Покушали смо да спојимо традицију и модерно и чини ми се да смо надмашили очекивања. Дјеца су уживала, публика је била одушевљена, а то нам даје вјетар у леђа да овакве догађаје организујемо и убудуће. Захваљујем се свима који су подржали нашу причу“, рекла је Шњегота.

Домаћин вечери, Јордан Куваља, предсједник АНИ „Лијевче“, није крио задовољство успјехом манифестације, нагласивши и њен хуманитарни карактер.

„Овакво вече заслужује да постане традиција. Имали смо чак 120 учесника и преко 250 посјетилаца, а сав приход од улазница биће усмјерен за екскурзију ученика. Поносни смо што смо на овај начин повезали културу, плес и хуманост“, рекао је Куваља.

Својим присуством манифестацију су увеличали и предсједник скупштине општине Србац Дејан Девић, начелник одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности Дарио Кресојевић, командир Полицијске станице Србац Синиша Шњегота, као и бројни други гости.

Звук радости и вјере: Концерт хора „Благовјеститељи“ распламсао духовну искру у Ситнешима

У свечаној и до посљедњег мјеста испуњеној сали Друштвеног дома у Ситнешима, у петак 25. априла, одржан је концерт новооснованог хора Благовјеститељи — јединственог ансамбла који својим појањем буди давно заборављене тонове духовне музике.

Под вођством харизматичне Драгане Вучић, докторанда на Филолошком факултету Московског универзитета „Виша школа економије“, публика је имала прилику да осјети снагу и љепоту византијских напјева.

Вече је почело молитвом Оче наш у обради руског композитора Николаја Кедрова, након чега су се редале пјесме које су публика пратила у потпуном миру и дубокој унутрашњој концентрацији: Задиви се Јосиф, Кирие елеисон, Ангел вопијаше и Богородице Дјево. Свака изведба била је попут тихог шапата древне духовности који је путовао кроз вријеме и просторе — од грчког и руског до црквенословенског језика.

„Византијско појање је нешто што се ријетко чује у нашим крајевима. Оно захтијева посебан тон — исон — на који се ваја текст, било у једногласју, било у вишегласју“, објаснила је Драгана, која је и оснивач хора. Репертоар је са појцима увјежбавала више од два мјесеца, с љубављу и преданошћу коју се могло осјетити у сваком тону.

Програм је био обогаћен и наступима Фолклорног удружења грађана „Мотајички вук“ које је униjело дах традиције, док је пјевачка радионица „Наша будућност“ из Илове одушевила ауторским пјесмама попут Црвена јаја и Свој на своме, те духовном пјесмом Светом владици Платону, за коју је недавно објављен видео-спот, а која је одмах побрала симпатије публике.

У духу Васкрса, хор је извео и свечане пјесме попут Људи ликујте, Ево Господа, Васкрсло српство, Радујте се Христос Воскресе, те носталгичну и снажну пјесму Света Крајина, која је на крају концерта изазвала громогласан аплауз. Посебан тренутак био је и завршетак концерта уз коло и веселу атмосферу, у складу са насловом концерта — „Радујте се“.

У пратњи маестра Банета Цвијетића на хармоници и солисте Илије Вучића, ово вече је попримило облик истинског празника душе.

Хор Благовјеститељи, иако млад, брзо расте — од четири дјевојке које су започеле ову духовну мисију, данас броји око 30 чланова. Они редовно учествују у литургијама при лепеничкој парохији, али и радо одговарају на позиве за друге наступе.

„Празник Благовијести смо узели као своју славу, а моја лична мисија је да кроз појање пренесем младима љубав према духовној музици. За мене, то је најљепша терапија за душу“, с топлином је рекла Драгана.

Већ у сриједу, 30. априла очекује их нови наступ на хуманитарном концерту “Један осмијех, хиљаду другара” који ће се одржати у 18 часова у Дому културе “Угљеша Kојадиновић” у Српцу, у организацији осмог један разреда ОШ “Јован Јовановић Змај”, а поводом прикупљања средстава за екскурзију.

“Гостујемо и у Прњавору 11. маја у Дому културе, када ћемо уједно имати концерт Пјевачке групе “Наша будућност” чији сам такође члан заједно са сестром Мирјаном. Биће ово још једна прилика да широј публици представимо наш богат репертоар”, нагласила је Драгана.

Од фарме до трпезе: Kако је Перутнина Птуј Србац постала лидер перадарске индустрије

Kада је прије непуних двадесет година Перутнина Птуј у Српцу покренула производњу са само 64 радника, мало ко је могао наслутити да ће овај погон постати један од најважнијих стубова домаће прехрамбене индустрије. Данас, са готово 400 запослених, преко 14 милиона узгојених бројлера и приходима који су у 2024. години премашили 102,7 милиона марака, јасно је да ова компанија не само да зна куда иде – већ тим путем граби пуном снагом.

„Прошла година била је година великих улагања, а ове смо године први пут прешли границу од 100 милиона марака прихода“, рекао је директор Перутнине Птуј С, Велибор Поповић. Његове ријечи не крију понос, али ни реалну свијест о изазовима који прате свако ширење.

Поповић истиче да је у 2024. години обрађено чак 23 хиљаде тона меса – чак седам пута више него у најпродуктивнијем периоду клаонице ранијих година. Kада се упореди са 2020. годином, када су обрадили 10 милиона бројлера, јасно је да је раст континуиран и стабилан. За 2025. годину планира се нови искорак – узгој чак 15,5 милиона бројлера.

„Наша стратегија је јасна – раст и модернизација. Ако се упоредимо са остатком групације Перутнина Птуј, која има преко 4.500 запослених и приход већи од пола милијарде KМ, ми смо у врху по многим параметрима“, истиче Поповић.

Улагања нису само бројке на папиру – то су конкретни пројекти који већ дају резултате. Један од њих је нова инкубаторска станица, капацитета 27 милиона јајних мјеста – највећа те врсте у Босни и Херцеговини. Станица је у завршној фази изградње, а већ до краја године очекује се њена потпуна функционалност.

„То није само инвестиција у фирму – то је инвестиција у заједницу. Биће нових десет радних мјеста, а инкубаторска станица је пројектована тако да се може додатно проширивати“, додаје Поповић.

Еколошки искорак био је једнако важан. Kлаоница у Повеличу од 1. марта више не користи угаљ – умјесто тога, ту је модерна котловница која загађење своди на минимум.

„Нема више црног дима изнад Српца – мени лично, то је најдража инвестиција“, каже директор.

Од 2020. до краја 2024. године, у Српцу је активирано скоро 16 милиона KМ инвестиција. До краја 2026. године, очекује се да та цифра достигне импресивних 30 милиона. Улагања су ишла и у нове пакерице, расхладне системе, паркинге, гардеробе, опрему ресторана и комплетну модернизацију производних линија.

Планови за 2025. годину укључују и увођење двократне смјене, што би додатно повећало капацитете, али и отворило врата новом запошљавању. У позадини свега стоји добра организација и јака сарадња са локалном заједницом.

„Сарадња са општином Србац, Водоводом, Електродистрибуцијом и посебно Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске је кључна. Захваљујући помоћи ресорног министарства, као и асистенцији помоћника министра за ветерину, направљен је велики искорак ка извозу живе перади“, наводи Поповић.

Данас, Перутнина Птуј Србац сарађује са 142 кооперанта и важи за другог највећег произвођача пилетине у БиХ. Циљ је јасан – постати први. А судећи по досадашњој динамици раста и визији коју има руководство, то више не дјелује као далека амбиција, већ као логичан сљедећи корак.