Author: srbac2

Хуманост на дјелу: Жељка Сорајић наставила помагати дјеци и здравственим установама

Учитељица Жељка Сорајић из Пријебљега и даље је посвећена хуманитарној мисији пружања помоћи обољелој дјеци и малишанима из социјално угрожених породица, као и здравственим установама које брину о њиховом лијечењу.

Сорајићева, која је запослена у подручној школи у Бајинцима, ових дана је Одјељењу педијатрије Опште болнице Градишка уручила донацију у износу од 2.600 КМ. Средства су искориштена за набавку радног стола за љекаре који је био дотрајао, додатног ормарића са полицама за љекарски прибор, као и пулсног оксиметра за новорођенчад и дјецу.

“Обратила сам се градишкој болници са жељом да уручим одређену донацију и, на основу њихових тренутних потреба, извршили смо ову набавку. Увијек сам маштала о томе да једног дана, ако будем у финансијској могућности, помажем дјеци и здравственим установама које се свакодневно боре за њихове животе и здравље. Сматрам да је свака помоћ, ма колика била, заправо улагање у сигурније дјетињство”, рекла је Сорајићева.

Прије неколико мјесеци, Жељка je Универзитетско-клиничком центру Бања Лука донирала постељину, пиџаме, терапијски бицикл и друга медицинска помагала за дјецу која болују од хематолошких и онколошких обољења.

Поред подршке здравственом систему, посјетила је и хранитељску породицу Гордане Мајсторовић из Каоца, која заједно са сестром Тином брине о четворо дјеце, уз подршку Центра за социјални рад. Породици је уручила помоћ у износу од 500 КМ, уз обећање да ће их поново обићи.

“Било је лијепо видјети како дјеца одрастају окружена љубављу, у природном амбијенту, и како се хране здравим намирницама. Међутим, њихове потребе су бројне и не желим да то буде једнократна посјета. Планирам да им поново однесем помоћ, јер сматрам да хранитељске породице у Републици Српској заслужују да им се посвети већа пажња”, истакла је она.

Њена хуманитарна прича траје већ дужи период. На васкршњем дружењу у родном селу, које је организовала заједно са Мјесном заједницом Пријебљези, постављена је кутија за донације за дјечака Живка Миљића из Српца. Том приликом прикупљено је 780 КМ, а Жељка је додатно из властитих средстава издвојила 500 КМ.

“За лијечење Живка, који болује од церебралне парализе и других здравствених потешкоћа, била су потребна средства за одлазак на обуке на УКЦ Бања Лука, гдје је са мајком савладао вјежбе за кичму уз помоћ специјалиста из Београда. Укупно му је било потребно 2.000 КМ, што је успјешно прикупљено. Када видите дијете које се бори сваког дана, не можете остати равнодушни. Ако могу да олакшам макар мали дио тог пута, ја ћу то увијек учинити”, рекла је Сорајићева, која је Живку раније током године већ уручила 1.000 КМ помоћи.

У свом досадашњем хуманитарном раду помагала је и другој дјеци. Дјечаку Алексу Њежићу из Пријебљега, дјетету са аутизмом, уручила је 500 КМ, док је дјевојчици Сањи Лукајић из Кладара, ученици ОШ „Доситеј Обрадовић“ Разбој, издвојила 700 КМ како би могла отпутовати на школску екскурзију са својим вршњацима.

Крајем марта финансирала је и комплетан износ за једну ученицу из подручне школе у Кукуљама, омогућивши јој одлазак на школу у природи у Требиње. Такође је издвојила 1.000 КМ за лијечење Игора Гужвића, дјечака са аутизмом из Српца, а помогла је и Удружењу „Извор“ из Српца са 500 КМ. Посебно се истиче њена подршка дјеци из социјално угрожених породица и онима којима су потребни додатни услови за школовање и развој.

Поред индивидуалних помоћи, Жељка Сорајић је недавно основала и хуманитарно удружење „Нада за боље сутра“, преко којег планира системски помагати дјеци обољелој од малигних болести.

“Ово удружење ће, у случају потребе, организовати хуманитарне акције за дјецу која болују од карцинома. На срећу, таквих случајева је мало у србачкој општини, али када се појаве, морамо бити спремни да реагујемо. Све што сам до сада издвојила, преко 90 одсто су моја лична средства, а у случају потребе, надам се и широкој подршци донатора из наше општине, других локалних заједница и дијаспоре”, рекла је Сорајићева.

Она се захвалила и начелнику општине Србац, Млађану Драгосављевићу, на подршци у оснивању удружења и њеном хуманитарном раду.

Фудбалери србачке Слоге побједници Kупа ОФС Србац

У финалној утакмици Kупа Општинског фудбалског савеза Србац, која је одиграна јуче на стадиону у Kукуљама, фудбалери србачке Слоге након бољег извођења пенала славили су побједу над екипом Млади Kрајишник из Kукуља.

У регуларном току утакмице било је неријешено 1:1.

Извор: Радио Србац

Прво велико дружење породице Шаула окупило за столом неколико генерација

У Српцу је протеклих дана одржано прво заједничко окупљање породице Шаула, које је на једном месту окупило око 80 чланова ове бројне породице поријеклом из Лијевче поља. На дружење су стигли Шауле из Кришковaца, Лилића и Ножичког, који су по први пут организовано окупљени заједно, са жељом да учврсте породичне везе, сачувају успомене на претке и пренесу породичну традицију на млађе генерације.

Посебну симболику догађају дала је чињеница да су за истим столом били припадници чак неколико генерација. Најмлађи учесник окупљања био је четворогодишњи Урош Шаула, док је најстарија била Нада Јањић, рођена Шаула, која ове године пуни 90 година.

Организатор окупљања била је Верица Лепир, дјевојачки Шаула, која је истакла да је припрема овог догађаја за њу имала и посебну емоционалну димензију.

“Када сам почетком године почела да организујем окупљање, дошла сам до информације да је првобитна идеја да нас окупи била од мог покојног брата Далибора Шаула, који је недавно преминуо. То ми је дало још већу жељу да ову идеју спроведем у дјело и окупим породицу. У плану имам да ово прерасте у традицију, те да се сваке године посљедње суботе у мају окупљамо на истом мјесту”, рекла је Лепир.

Током дружења разговарало се и о богатој историји породице Шаула. Према ријечима Милована Шауле, преци данашњих Шаула доселили су се на подручје Лијевче поља почетком 19. вијека са Кордуна, из села Лисина.

“Иако постоји више верзија о разлозима њиховог одласка са Кордуна, највјероватније је ријеч о економским разлозима. У то вријеме велики број становника Лике, Баније и Кордуна досељавао се у Лијевче поље, које је тада било слабо насељено. Под османском управом могла се добити обрадива земља у најам, а није било ни војне службе каква је постојала у Војној крајини”, рекао је Милован Шаула.

Према породичном предању, први досељеник био је Тома Шаула, чији су синови били Стеван, Теодор и Ђурађ. Стеван и Теодор су око 1880. године одселили у Ножичко, док су се касније поједини чланови породице из Лилића преселили и у Кришковце код Лакташа.

Након Другог свјетског рата уследиле су нове миграције. Дио породице настанио се у Српцу и Бањалуци, а касније су бројне Шауле живот наставиле у другим крајевима бивше Југославије, нарочито у Београду и Војводини.

Чланови породице Шаула оставили су значајан траг и у историјским догађајима на овом подручју.

“Учестовали су у устанцима, Првом и Другом свјетском рату, као и у Одбрамбено-отаџбинском рату. Петар Шаула борио се на Сочанском фронту у саставу босанских регименти Аустро-Угарске монархије, док су се током Другог свјетског рата припадници породице налазили у различитим војним формацијама, а поједини су прошли и њемачко заробљеништво”, рекао је Милован.

Посебно мјесто у породичном сјећању заузима Васо Шаула, који је међу првим Србима стријељаним од стране усташких власти у овом крају. Страдао је од стране покретног пријеког суда којим је руководио Виктор Гутић.

Иако су кроз генерације били везани за пољопривреду, којом се многи и данас успјешно баве, Шауле су познате и као вриједни мајстори, предузимљиви људи и успјешни привредници.

“Поред рада и истрајности, посебно нас повезује дружење, ведар дух и смисао за шалу, по чему смо надалеко препознатљиви”, истакао је Милован Шаула.

Прво велико окупљање породице Шаула показало је да породичне везе остају снажне упркос времену и удаљеностима, а заједничка жеља свих присутних јесте да се ово дружење настави и постане традиција која ће из године у годину окупљати нове генерације потомака њихових предака.

Борачка организација Србац усвојила план рада: Наставља се подршка борцима и породицама погинулих

У скупштинској сали у сриједу, 3. јуна је одржана осма редовна сједница Скупштине Борачке организације општине Србац. Прије почетка сједнице, представници организације и чланови Скупштине положили су цвијеће на Централно спомен-обиљежје, одајући почаст погинулим борцима Одбрамбено-отаџбинског рата.

Предсједник Скупштине општине Србац, Дејан Девић, поздравио је присутне и истакао важност подршке борцима.

„Знамо колико је важан рад ваше организације и зато издвајамо средства за једнократне помоћи, лијечење и бањска лијечења. Надамо се да ће та средства у будућности бити и већа, јер сте то својим доприносом и заслужили. Врата Општине Србац увијек су отворена за дијалог, приједлоге и конструктивну критику. Међутим, комуникација треба да иде преко ваших изабраних представника, јер само тако можемо заједнички градити бољу будућност“, рекао је Девић, наглашавајући и да Борачка организација треба остати изнад политичких интереса.

Бранко Граховац, предсједник Фондације „Помоћ“ Борачке организације Републике Српске, истакао је значај јединства организације.

„Највећа снага Борачке организације је њено јединство. Само заједничким наступом, уз подршку борачких организација из свих општина и градова, успјели смо да будемо уважени и да остваримо конкретне помаке у заштити наших чланова, иако борачки додатак и даље није довољан“, рекао је он.

Граховац је представио планове Фондације за 2026. годину и додао да ће Фондација располагати буџетом од 4,5 милиона KМ, а око 1.100 корисника упутиће се на бањску рехабилитацију.

“Веома ми је драго што смо на подручју Српца готово у потпуности ријешили питање запошљавања дјеце погинулих бораца. У наредном периоду настављамо рад на пројектима подршке борачким категоријама и породицама погинулих бораца, али и на унапређењу њиховог материјалног и социјалног положаја. Један од наших кључних циљева биће и иницијатива за измјене Закона о пензијском и инвалидском осигурању, како би борци при одласку у пензију могли бирати својих десет најповољнијих година радног стажа за обрачун пензије“, рекао је Граховац.

Скупштина је једногласно усвојила Извјештај о раду и материјално-финансијском пословању за 2025. годину. Предсједник Борачке организације Србац, Горан Плотан, рекао је да је прошле године реновирано једно спомен-обиљежје и завршена адаптација спомен-собе.

“Наши парастоси окупљају све већи број људи, јер погинули саборци заслужују да им се сваке године захвалимо. Сваки датум страдања бораца подсјећа нас на њихов допринос стварању Републике Српске и обавезује нас да се боримо за достојанство наших чланова“, рекао је Плотан.

Усвојен је и Програм рада и Финансијски план за 2026. годину, који предвиђа активности попут обиљежавања значајних датума, адаптације споменика у Мјесној борачкој организацији Повелич, те подршке борачким категоријама и породицама погинулих бораца.

Разматран је и рад Фонда солидарности Борачке организације, чији је четврти круг помоћи већ започео.

„Имамо значајан напредак захваљујући разумијевању општинских власти, привредника и републичких институција. Надам се да ћемо успјешно завршити све активности и наставити да пружамо помоћ онима којима је најпотребнија“, рекао је Плотан.

Након тога одржана је седма сједница Скупштине привредног друштва „Борац Србац“. Усвојени су извјештаји за 2025. и планови за 2026. годину. Дискутовало се о проблемима наплате паркинга и потреби усклађивања цјеновника.

„Морамо озбиљније приступити наплати паркинга како би се обезбиједили бољи услови за рад предузећа. Радници су углавном борци из рата, и они својим радом настоје да обезбиједе пристојна примања и егзистенцију за своје породице“, рекао је Плотан.

Директор предузећа, Дамјан Драгосављевић, рекао је да су пет година радили на рјешавању наслијеђених проблема и дугова.

“Без ефикасне наплате не можемо планирати пословање нити развијати предузеће. Са новим цјеновником, који се није мијењао од 2007. године и који више не одговара стварним условима пословања, те бољом наплатом, очекујем стабилније финансијске резултате. Вјерујем да ћемо заједничким радом, уз подршку Борачке организације и Општине Србац, обезбиједити одрживу будућност предузећа“, рекао је Драгосављевић.

Извор: Радио Србац