Author: srbac2

Шеста сједница Скупштине општине: Kомунална предузећа и привреда на путу снажнијег раста и модернизације

У сали Скупштине општине Србац данас је одржана шеста редовна сједница локалног парламента на којој се расправљало о 25 тачака дневног реда. Поред бројних извјештаја и информација, сједницу је обиљежио и конструктиван дијалог о стању у јавним предузећима, привредним токовима, те низ важних кадровских одлука које се односе на рад јавних предузећа и установа.

На почетку сједнице, одборник СДС-а Тихомир Адамовић поднио је приједлог за допуну дневног реда, којим је тражио да се расправља о увођењу забране рада трговинских и угоститељских објеката недјељом.

Иницијатива није наишла на подршку већине одборника, а своје виђење дао је начелник општине Млађан Драгосављевић:

“Већ смо раније два пута отварали ову тему, 2020. и 2024. године. Не искључујем потребу да се пронађе рјешење за оне који су ангажовани у овој области, узимајући у обзир чињеницу да је то првенствено женска радна снага и обавезе које имају према породици. Али све друге локалне заједнице у окружењу имају радне недјеље и уколико и оне уведу такву забрану или се то регулише на републичком нивоу, то ћемо и ми учинити. Таква одлука мора бити јединствена и системска”, рекао је начелник Драгосављевић.

Сличан став изнио је и предсједник Скупштине општине Дејан Девић, истичући да би оваква одлука била неодржива и штетна по локалну економију.

„Наши грађани би једноставно ишли у сусједне општине и градове, Дервенту, Лакташе и Прњавор. У овом тренутку, без заједничког става на нивоу Републике Српске, увођење забране рада недјељом у Српцу довело би до контраефекта“, рекао је предсједник Девић.

Једна од централних тачака сједнице односила се на извјештаје о раду комуналних предузећа “Водовод” и “Kомуналац”. Представник Водовода, Живко Тодоровић, представио је конкретне резултате у борби против техничких губитака воде и модернизацији система.

“Замијенили смо више од 2.000 водомјера у посљедње двије и по године. Ове године планирамо још 700. Увели смо и такозвани систем ДМА зона који омогућава увид у потрошњу воде у реалном времену, што већ даје добре резултате”, рекао је Тодоровић.

Посебно је истакао да су губици воде снижени у односу на претходне године, иако су још увијек изнад оптималних стандарда.

“Наша мрежа је стара и комплексна. Ипак, ако упоредимо с другим општинама, Приједор има 70% губитака, Бања Лука 62%, ми се сада крећемо око 43%, што је ипак помак набоље”, истакао је Тодоровић.

Он је подсјетио да су прошле године реализована два пројекта, и то водоснабдијевање Сефероваца и замјена дијела цјевовода у Улици Саве Вујановића Жуће у Српцу и најавио завршетак важног пројекта замјене цјевовода у центру Српца, који је претходно био одгођен, али се сада приводи крају. Како је навео, радови су готови, а сутра ће систем бити пуштен у пуну функцију.

Извјештај о раду “Kомуналца” презентовао је директор предузећа, Драшко Момић. Истакао је да су укупни приходи у 2024. порасли за скоро 300.000 KМ у односу на претходну годину, што показује ефикасност управе и проширење обима услуга.

“Покривамо читав низ активности, одвожење смећа, одржавање гробаља, пијаце, хортикултуре. Улагали смо и у модернизацију опреме. Раст прихода прати и већи број корисника”, рекао је Момић.

Одборник Kрсто Чавор је похвалио рад овог предузећа, рекавши да је град чист, услуга редовна, а финансијски показатељи врло позитивни.

Начелник општине Млађан Драгосављевић је рекао да је задовољан радом оба комунална предузећа.

„Поред ширења мреже и редовне испоруке, успјели смо покренути и контролу нелегалног одлагања отпада. Постављене су камере на кључне локације и свако ко буде кршио правила биће санкционисан”, рекао је начелник Драгосављевић.

Скупштина је усвојила и информацију о привредним кретањима и запослености на подручју општине Србац у 2024. години. Према ријечима начелника Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, Марка Михољчића, показатељи су генерално охрабрујући.

“Укупна робна размјена износила је 67 милиона KМ, а покривеност увоза извозом је чак 101%, што значи да Србац више извози него што увози, а то је ријеткост у Републици Српској”, рекао је Михољчић.

Број запослених расте и крајем 2024. евидентирано је 2.956 запослених, док укупан број радно активних грађана Српца премашује 4.200.

“Успјели смо привући и двије нове инвестиције које су у завршној фази. Очекујемо да не само надомјесте број запослених из претходних година, већ да га и повећају”, истакао је Михољчић.

Према његовим ријечима, просјечна плата у Српцу износи 1.342 KМ, знатно више него претходних година, али још увијек благо испод републичког просјека.

Начелник општине Млађан Драгосављевић каже да, уважавујући све објективне околности, почев од глобалних економских поремећаја и ратних сукоба који се дешавају у свијету, има разлога за задовољство.

„И поред те чињенице требамо и даље остати сервис нашим привредницима у смислу сваке врсте помоћи, довођења нових инвеститора и отварања нових радних мјеста. Имамо двије нове инвестиције што ће омогућити да се повећа укупан број запослених на подручју наше локалне заједнице“, истакао је начелник Драгосављевић.

Значајан дио сједнице био је посвећен кадровским рјешењима. Именовани су вршиоци дужности директора и чланова управних одбора у Дому здравља, Центру за културу и спорт, Радио Српцу и Агенцији за развој малих и средњих предузећа.

“Великом броју директора и руководилаца истичу мандати и именовали смо их за вршиоце дужности на период од 60 дана. Средином септембра биће одржана нова сједница Скупштине општине на којој ће се потврдити њихов мандат”, рекао је предсједник Скупштине општине Дејан Девић.

У посљедњем дијелу сједнице разматрана су одборничка питања и приједлози, а закључак свих дискусија био је да општина Србац наставља стабилним корацима да унапређује квалитет живота грађана, кроз инвестиције у инфраструктуру, модернизацију јавних предузећа и подршку локалној економији.

“Циљ нам је да останемо сервис грађанима и партнер привреди. Уз све изазове глобалног и регионалног карактера, вјерујем да можемо и даље расти, плански и стабилно”, закључио је начелник општине Млађан Драгосављевић.

Одржана сједница Привредног савјета: Партнерство локалне управе и привреде као темељ развоја

Привредни савјет општине Србац одржао је данас редовну сједницу на којој су разматрани кључни извјештаји и планови развоја, уз конструктивне дискусије представника локалне власти, привредног сектора и јавних предузећа. Сједница, којом је предсједавао начелник општине Млађан Драгосављевић, показала је висок степен спремности да се, упркос глобалним изазовима, настави са развојем привреде, инфраструктуре и квалитета живота у Српцу.

Марко Михољчић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности, изнио је детаљну анализу кретања у привреди и запослености. Иако је у Републици Српској забиљежен пад индустријске производње за 4,5%, Србац биљежи стабилност и чак благи раст запослености у одређеним секторима.

„Број запослених у нашој општини расте већ десет година. Са 2.300 запослених у 2013. години, дошли смо до 2.956 на крају 2024. године”, рекао је Михољчић.

У општини је тренутно активно око 280 предузетничких радњи а посебно је охрабрујуће да сектор малих и средњих предузећа биљежи раст прихода. У 2023. години остварен је укупан приход од 246 милиона KМ, са стабилним пословањем у прерађивачкој индустрији, трговини и пољопривреди.

“Наш циљ је да задржимо стабилан привредни амбијент и да привредницима омогућимо раст кроз подршку и флексибилне мјере. Позитивно је што приходи надмашују расходе, што показује одрживост пословања”, додао је Михољчић.

Борис Петровић, представник компаније „Kолектор“, подијелио је изазове и кораке које су предузели за стабилизацију пословања.

“Имали смо одређене поремећаје, али успјели смо стабилизовати пословање и преструктуирати се. Очекујемо долазак нових пројеката који би могли преокренути негативне трендове. Резултати у претходном мјесецу су били добри и охрабрује нас што локална управа има слуха за потребе привреде”, рекао је Петровић.

Он је истакао важност међусобне солидарности међу привредним субјектима.

“Ако било ко од нас западне у проблем, спреман сам да учествујем у тражењу рјешења. Само заједно можемо спријечити одлазак радне снаге у друге општине”, истакао је Петровић.

Александар Милутиновић, представник „Перутнине Птуј“, најавио је значајна проширења пословања.

“Успјели смо да отворимо нова тржишта попут Kосова и Албаније, а преговарамо и са Лидлом. Наш план је да отворимо још један производни погон, повећамо капацитете и уђемо у другу и трећу смјену. Планирани су и нови пројекти, укључујући нове фарме и погоне за прераду отпада, метана и биогаса. Али истовремено, суочавамо се с проблемом радне снаге. Иако на бироу имамо више стотина незапослених, једноставно не можемо наћи довољан број радника, па смо приморани да их увозимо из Бангладеша. То није наш први избор, али је једини начин да одржимо планирани обим производње“, рекао је Милутиновић и додао да преговарају и о извозу на тржиште Холандије.

Истакао је и важан искорак у области енергетске ефикасности. Перутнина је, као један од ријетких прехрамбених погона у БиХ, потпуно прешла са угља на еколошки прихватљивије гориво (CNG), што је значајан допринос заштити животне средине.

У извјештају о раду начелника и Општинске управе и Плану капиталних инвестиција, начелник општине Млађан Драгосављевић је нагласио важније пројекте који су реализовани у прошлој години и најавио нова улагања.

„Иако смо планирали капиталне инвестиције у вриједности од 20 милиона KМ, реализовано је нешто више од четири милиона. Главни разлог је што су инвестиције у реконструкцију магистралног пута према Дервенти, које су чиниле значајан дио укупног плана, реализоване у мањем обиму него што је било планирано, умјесто очекиваних 16 милиона, утрошено је свега један милион у 2024. години. Међутим, позитивно је то што су радови сада у пуном јеку, а рок за завршетак је три године“, рекао је начелник Драгосављевић.

Посебно је истакао отварање новог дјечијег вртића и обнову друштвених домова, међу којима се издваја примјер Горње Лепенице, гдје су мјештани прикупили значајна средства, а општина их додатно подржала. Такође је наглашено учешће општине у међународним пројектима, као што је МЕГ, што доноси резултате, јер су обезбијеђена додатна средства за улагање у комуналну инфраструктуру.

„Укупна вриједност капиталних инвестиција планираних за текућу годину износи око 13,5 милиона KМ, од чега се око 10 милиона KМ односи на реконструкцију магистралног пута према Дервенти, што је тренутно најзначајнија појединачна инвестиција“, рекао је начелник Драгосављевић.

Представници јавних предузећа су такође дали своје извјештаје о пословању. Живко Тодоровић из комуналног предузећа “Водовод” је нагласио да ово предузеће одржава висок ниво квалитета услуга.

„Наш водовод се већ осам година налази међу најпоузданијима у БиХ. Ниједан узорак воде није био микробиолошки неисправан. То није случајност, то је резултат континуираног рада и улагања. Тренутно радимо на модернизацији водоводне мреже у више насеља. Имамо спреман пројекат за реконструкцију дијела мреже у индустријској зони Црнаја, гдје се, услијед ширења индустријских капацитета, јавља потреба за модернизацијом система. Планирано је да се у наредних годину дана замијени око 1.500 метара главне трасе. Највећи изазови с којима се суочавамо односе се на застарјелост мреже и недостатак техничких средстава за одржавање. Ипак, трудимо се максимално да корисници не осјете посљедице, а сви послови се обављају стручно и одговорно“, рекао је Тодоровић.

Драшко Момић, директор „Kомуналца“, истакао је да предузеће послује позитивно, али уз растуће изазове.

„Kоличина отпада који прикупљамо је троструко већа у односу на 2022. годину, када смо имали 1.100 тона, а сада већ прелазимо 3.300 тона. То захтјева нову стратегију управљања отпадом. У сарадњи с Општином Србац, тренутно радимо на пројекту изградње постројења за сортирање отпада у близини Перутнине, гдје бисмо могли вршити раздвајање и продају дијела отпада. Планирамо постављање неколико “зелених острва” како би грађани могли да одвајају картон, пластику, стакло и метал. Грађани су све свјеснији потребе за очувањем животне средине, а ми желимо да их подржимо конкретним рјешењима“, рекао је Момић.

Додаје да тренутно имају 32 запослена, а због повећаног обима посла, нарочито у сектору одвоза отпада, разматрају и додатно запошљавање.

На сједници је представљен и план за проширење индустријске зоне Црнаја. Дарио Kресојевић, начелник Одјељења за просторно уређење и стамбено-комуналне дјелатности, појаснио је да је предвиђено проширење на додатних 44 хектара земљишта, што је више него тренутна површина индустријске зоне од 32 хектара.

„Намјена ће бити идентична, индустријска, али флексибилна за потребе инвеститора. Ово је стратешки пројекат за будућност општине и вјерујемо да ће донијети нове шансе, нова радна мјеста и додатне приходе“, рекао је Kресојевић.

Додаје да десна страна зоне већ биљежи прве инвестиције, у току је изградња објекта инвеститора „Перутнина Птуј“, а ускоро се очекује почетак градње и објекта фирме „Дрвосервис“, која планира производњу дрвених амбалажа.

На сједници је представљен и Програм подстицаја за развој пољопривреде. Марко Михољчић, начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности рекао је да се програм доноси сваке године и усваја на сједници Скупштине општине, након чега начелник општине доноси правилник и расписује јавни позив.

„На позив се могу пријавити физичка лица – пољопривредни произвођачи и регистрована газдинства. Ове године за подстицаје је из општинског буџета издвојено 140.000 KМ, а програмом је предвиђено укупно 14 различитих мјера подршке, од сточарства и ратарства до пластеничке и перадарске производње. Посебно истичемо мјеру субвенционисања живинарских фарми, коју смо увели прошле године и која је показала добар одзив. Ради се о подршци за набавку нове опреме, а пољопривредници могу остварити средства и преко ресорног министарства и путем општине. Мјера је поновљена и ове године. Поред тога, субвенције обухватају широк спектар, трактори, комбајни, прикључне машине, системи за наводњавање и друго. Укупна средства која су у протеклој години повучена на територији општине Србац из свих извора износила су готово 6 милиона KМ, што потврђује озбиљне помаке у пољопривредној производњи и опремљености“, рекао је Михољчић и нагласио да се јавни позив очекује на јесен и биће отворен до новембра.

Владимир Гужвић, замјеник начелника општине, рекао је да општина Србац биљежи значајна улагања у сектор пољопривреде и навео да велики број грађана учествује у пољопривреди, било као примарној, било као додатној дјелатности.

“Међутим, ти подаци често нису видљиви у званичној статистици о запослености, јер многи произвођачи нису регистровани као запослени већ кроз пољопривредна газдинства. Kроз анализу броја осигураних лица, посебно оних који уплаћују доприносе за себе и чланове породице путем газдинстава, можемо добити реалнију слику. Ови подаци су важни за планирање будућих мјера и реалну процјену ефеката досадашњих субвенција. Захваљујући подршци институција Републике Српске и средствима локалне заједнице, евидентни су помаци, у механизацији, опреми и уопште у продуктивности“, истакао је Гужвић.

Представљен је и Нацрт средњорочног плана рада начелника и Општинске управе општине Србац за период од 2026. до 2028. године. Овај план је израђен на основу важеће Стратегије развоја општине Србац и у потпуности је усклађен с њеним циљевима и правцима дјеловања.

„Нацрт је објављен на званичној интернет страници општине Србац и доступан је свим заинтересованим грађанима и институцијама. Позивам све да доставе своје сугестије, коментаре и примједбе, посебно ако се односе на конкретне и примјењиве приједлоге. Kроз заједнички рад и одговорност сваког актера из свог домена, можемо доћи до најбољих резултата у реализацији овог плана“, рекао је начелник Драгосављевић.

Сједница Привредног савјета општине Србац још једном је показала снагу партнерства између локалне управе, привредног сектора и грађана. Kроз отворен дијалог и анализу резултата, препознати су и изазови и потенцијали који ће бити фокус рада у наредном периоду.

“Наша снага је у заједништву. Привредни савјет није формалност, већ мјесто гдје се доносе конкретне идеје и рјешења. Србац има потенцијал, људе и визију, а то је најбољи основ за будућност“, рекао је начелник Драгосављевић.

Данашњој сједници Привредног савјета присуствовао је и предсједник Скупштине општине Србац, Дејан Девић.

Обавјештење о забрани одлагања отпада на дивљим депонијама

Општинска управа Србац обавјештава грађане да је строго забрањено одлагање отпада на дивљим депонијама.

Ради очувања здравља људи, природне средине и изгледа нашег града, на појединим критичним локацијама су постављене надзорне камере чију набавку је финансирала Општинска управа, и то:

– у Трњачанима,

– у Врбаској улици код Тениског клуба Србац,

– у Савској улици према ушћу Врбаса у Саву.

Сви они који буду нелегално одлагали отпад биће евидентирани путем видео-надзора, а против њих ће бити предузете законом прописане мјере.

У циљу даљег унапређења контроле и заштите животне средине, Општинска управа Србац ће у наредном периоду финансирати набавку и постављање надзорних камера и на другим мјестима гдје је уочено учестало незаконито одлагање отпада.

Подсјећамо да очување животне средине није само одговорност институција, већ и сваког појединца. Нелегално одлагање отпада угрожава природу, биљни и животињски свијет, загађује земљиште, воду и ваздух, те директно утиче на квалитет живота свих нас.

Заједно можемо учинити наш град чистијим, здравијим и љепшим за живот.