Информација о демографском развоју у фокусу седме редовне сједнице Скупштине општине Србац
Информација о демографском развоју у фокусу седме редовне сједнице Скупштине општине Србац
Општина Србац већ годинама издваја значајна средства за провођење мјера демографске политике, а само у претходној години те су мјере из буџета финансиране са преко 945.000 KМ. Иако резултати још нису у потпуности видљиви на терену, локална управа, заједно са одборницима, оцјењује да се демографска слика постепено стабилизује и да су створени темељи који би могли у догледно вријеме донијети позитивне ефекте.
На данашњој, седмој редовној сједници, којом је предсједавао Дејан Девић, предсједник Скупштине општине Србац, одборници су усвојили информацију о демографском развоју на подручју општине за 2024. годину, уз активну дискусију свих одборника и представника локалне управе.
Начелник Одјељења за општу управу Душко Митрић навео је да на републичком нивоу постоји 18 активних мјера популационе политике, од којих је посебно похвалио мјесечну финансијску подршку од 750 KМ за незапосленог родитеља са четворо и више дјеце.
“На локалном нивоу, општина Србац реализује читав низ конкретних мјера, као што су једнократна помоћ за новорођенчад, помоћ за лијечење стерилитета и вантјелесну оплодњу, мјесечна помоћ за породице са четворо и више дјеце, субвенције за грађевинско земљиште младим брачним паровима, ослобађање од плаћања комуналних такси и суфинансирање вртића. Ту су и посебне мјере за превоз и смјештај дјеце са посебним потребама у специјализоване установе, субвенције за превоз ученика, стипендије и помоћ за вишечлане и социјално угрожене породице”, рекао је Митрић.
Он је додао да ефекти наведених мјера још увијек нису постигнути у жељеном обиму, али да је ситуација слична у цијелој Републици Српској, Босни и Херцеговини и земљама региона.
Одборница Свјетлана Радојевић је нагласила да је стопа фертилитета у Српцу свега 1,42, док се за демографску стабилност сматра да фертилитет треба бити изнад 1,9. Указала је на чињеницу да се млади након школовања у Бањалуци често не враћају у матичне средине, те да без развоја привреде и отварања радних мјеста демографски опоравак није могућ.
Говорећи о овој проблематици, одборник Горан Ћосић је рекао да су издвајања од 7-8% буџета за демографске мјере значајна, али да би могла бити још већа. Нагласио је да је проблем шири од финансија и да је кључно промијенити начин размишљања и друштвене вриједности. Указао је и на промјене у стилу живота, урбанизацију и одгађање родитељства као факторе који додатно компликују демографски опоравак.
Одборник Тихомир Адамовић је поново отворио питање радне недјеље у Српцу, сматрајући да би увођење нерадне недјеље могло позитивно утицати на породични живот и демографски опоравак. Такође је истакао да број умрлих у општини већ годинама премашује број рођених.
Одборник Kрсто Чавор сматра да постоје одређени позитивни показатељи, посебно у сегменту предшколског образовања и закључује да морамо наставити улагати у демографску обнову, кроз запошљавање, подршку породицама, развој локалне привреде, јер демографски опстанак зависи и од нас самих.
Начелник општине Млађан Драгосављевић рекао је да се наша локална заједница може сврстати у ред оних које већ дужи низ година системски и предано раде на унапређењу демографске слике, како по броју мјера, тако и по њиховој разноврсности и финансијским издвајањима.
Говорећи о ширем контексту, Драгосављевић је нагласио да демографска криза није проблем само општине Србац, него глобална појава.
„Нажалост, ово није појава ограничена на нашу општину. Негативне демографске стопе се биљеже у готово свим државама региона и Европске уније, без обзира на ниво развијености. Видимо да се и најразвијеније земље боре са ниским наталитетом, старењем популације и миграцијама младих. То нам говори да не постоји универзални рецепт за рјешење овог проблема, али то нас не смије обесхрабрити”, рекао је начелник Драгосављевић.
Посебну пажњу посветио је значају предшколског образовања као сегмента у којем су мјере већ дале одређене резултате.
„У овом тренутку, 276 дјеце похађа наше предшколске установе, што јасно указује на растуће потребе и позитиван тренд у овом домену. Такође, треба истаћи да општина издваја већи износ субвенција по дјетету него што родитељи плаћају из свог џепа. То је конкретан показатељ наше посвећености”, сматра он.
Драгосављевић је упозорио да је погрешно посматрати демографију искључиво кроз финансијску призму, те истакао да рјешење треба тражити и на друштвено-културолошком плану.
„Сви ми морамо радити на афирмацији породице као основне ћелије друштва. Промјене свијести, повратак традиционалним вриједностима, стабилан породични живот, осјећај сигурности и друштвене подршке, то су темељи на којима се може градити одржива демографска обнова. Без тога, ниједна финансијска мјера неће бити довољна”, рекао је начелник Драгосављевић.
О осталим тачкама дневног реда информисаћемо вас у наредним извјештајима на нашој страници.
