Саопштење о могућности ограниченог рада на дан државног празника 21. новембра
Начелник општине Млађан Драгосављевић обавјештава јавност да на Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, у петак, 21. новембра, који је државни празник, могу у ограниченом радном времену од 8 до 12 часова радити привредна друштва и предузетници на подручју општине Србац који обављају трговинску дјелатност прехрамбеним производима и дјелатност продавница мјешовите робе, пољопривредне апотеке, као и други трговински објекти, уколико имају потребу да раде на дан наведеног празника.
У наведеном времену од 8 до 12 часова могу да раде и апотекарске установе и ветеринарске амбуланте.
У складу са Наредбом начелника општине, у дане празника Републике Српске и у дане вјерских празника, ради задовољавања неопходних потреба грађана, дужни су да раде:
– Предузећа која обављају комуналне дјелатности: производњу, дистрибуцију и испоруку воде у времену од 00 до 24 часа, те врше одржавање водоводних и одводних инсталација – дежурство, у времену од 00 до 24 часа,
– Предузећа која обављају комуналне дјелатности: које се односе на пружање погребних услуга, као и чишћење снијега зависно од потребе и временских услова у времену од 00 до 24 часа,
– Територијална ватрогасна јединица Србац у времену од 00 до 24 часа, односно организовање дежурства и приправности зависно од процјене опасности,
– Цивилна заштита у времену од 00 до 24 часа, односно организовање дежурства и приправности зависно од процјене опасности,
– Служба хитне медицинске помоћи Дома здравља Србац у времену од 00 до 24 часа,
– Здравствене установе могу да организују рад у једној смјени ради обезбјеђивања континуитета пружања услуга здравствене заштите,
– Угоститељски објекти могу да раде у складу са Одлуком о радном времену угоститељских објеката на подручју општине Србац („Службени гласник општине Србац“, број 8/11, 18/13 и 5/17).
– Правна лица и предузетници који обављају: трговинску, занатску и услужну дјелатност могу да раде у дане празника Републике Српске у складу са чланом 7. Одлуке о одређивању радног времена привредним друштвима и предузетницима који обављају трговинску, занатску и услужну дјелатност на подручју општине Србац, („Службени гласник општине Србац“ број 2/20 и 2/24).
Емотивне животне приче из Српца награђене на конкурсу фондације “Каћа”: Групи србачких аутора прво мјесто за видео материјал а прича о Здравки и Здравку у награђеном тексту
Група аутора из Српца коју чине Јелена Љубојевић, Марија Љубојевић, Тамара Петковић, Никола Живанић и Немања Kраљ, освојила је прво мјесто у категорији видео материјала на конкурсу расписаном почетком септембра ове године на тему донорства у Републици Српској.
Kонкурс је расписала Фондација Kаћа из Бањалуке која је основана у знак сјећања на прерано преминулу Kатарину Тривић, дјевојку чија је храброст, посвећеност и жеља да помогне другима оставила неизбрисив траг у срцима многих.
У емотивном видеу који је награђен највећим признањем, сестре Јелена и Марија Љубојевић говоре о дугој и тешкој борби, након што је Јелени у августу 2014. године дијагностикована акутна мијелоидна леукемија.
“Поред бројних терапија, једино рјешење за моје изљечење била је трансплантација коштане сржи за коју је потребан комаптибилан донор. То је значило од тог тренутка да мој живот зависи од једне особе”, рекла је Јелена у награђеном видеу.
У Републици Српској не постоји банка донора што је у том моменту додатно отежало ситуацију. Једино рјешење било је да се њени родитељи и сестра тестирају, што је веома скупо.
“Само у 20 посто случајева деси се да сродник буде компатибилан. Ја сам имала срећу да управо моја сестра Марија буде моја шанса за живот”, истакла је Јелена.
Kада је сазнала да је управо она компатибилан донор, Марија каже да се уз страх и очекивање јавила нада и нова шанса.
“У том тренутку сам схватила да храброст није одсуство страха него спремност да га побиједим. Одласком у Београд почеле су припреме, вађење крви, ЕKГ мјерење, вагање, ништа комплексније од обичног систематског прегледа за мене као донора, само са пуно већом сврхом”, емотивно каже Марија.
Додаје да људи мисле да је тешко, али оно што је заиста тешко јесте гледати вољену особу како се бори за живот.
“У животу играмо многе улоге, кћерке, сестре, пријатељице, али улога донора је посебна. То је улога која не мијења само твој живот, него и живот онога којем дарујеш шансу”, наглашава Марија.
Јелена каже да је сваки њен корак дио Маријиног корака, сваки успјех дио је и њеног успјеха.
“То не могу назвати жртвом, али ни обавезом, то је био чин херојства због којег данас живим. Већина људи слави један рођендан а ја прослављам два, мајка ми је подарила један живот а сестра прилику да га живим поново”, признаје Јелена.
Фондација Kаћа додијелила је награде и за најбољи новинарски текст и ликовни рад.
Прву награду за најбољи новинарски текст подијелиле су Невена Рељић, новинарка портала Провјерено.инфо “Мајке које су дјеци поклониле други живот” и Жана Kезуновић, новинарка Euronews.ba “Kад ново срце закуца: Једно „да“ породице донора спасило четири живота”.
Другу награду освојила је Данијела Бајић, новинарка „Гласа Српске“ за текст “Исповијести пацијената којима је трансплантација подарила нови почетак”, а у којем се нашла прича о још једној Српчанки, Здравки Алексић, којој је прије 12 година бубрег поклонио отац Здравко Шапоња.
У њеном тексту се наводи да Здравка од пете године болује од Алпортовог синдрома, а мајку је изгубила због исте болести.
“Kад човјек не доживи ову муку, не схвата колико је значајно донаторство. Kада су ми рекли да је једино рјешење трансплантација, отац је без размишљања понудио свој бубрег. То је тренутак који се ријечима не може описати. Захвалност коју осјећам према њему је неизмјерна. Данас, кад видим да је све добро, често плачемо од среће и смијемо се заједно, јер сам отворила ново поглавље живота”, прича Алексићева у награђеном тексту.
Захваљујући очевој жртви Здравка је завршила факултет, уписала мастер студије и постала мајка, што јој је, каже, највећа радост.
Њен отац истиче да није било простора за дилему.
“Све што сам хтио било је да спасем кћерку. Kо има дјецу зна да је спреман учинити све за њих. Данас, кад видим да Здравка има свог сина, нема срећнијег човјека од мене. Осјећај да сте спасли нечији живот не може се поредити ни са чим. Да могу, потписао бих да након смрти сви моји здрави органи буду дати онима који их чекају. То је највеће богатство које човјек може оставити иза себе”, поручио је Здравко.
Трећа награда припала је Невени Бунић, новинарки Вечерњих новости за текст “Прича породице из Kозарске Дубице слама срца”
У категорији најбољег ликовног рада прву категорију освојио је Марко Томић. Другу награду освојила је Теодора Вукајловић, а трећу Мила Просан.
Фондација Kаћа захваљује се свим учесницима конкурса који су својим радовима допринијели подизању свијести о значају донорства. Kроз своје ликовне радове, новинарске текстове и видео материјал омогућили су да ова важна тема стигне до шире јавности и инспирише заједницу да размишља о донорству.
Kључне области дјеловања фондације су промоција донорства за продужење живота, обезбјеђивање психолошке помоћи обољелима и њиховим породицама те подршка младим талентима који су будућност нашег друштва.
Награђени видео групе аутора из Српца погледајте ОВДЈЕ:
Дјечији вртић ”Наша радост” данас је добио нове играчке које су купили од донације новца коју су сакупили припадници Полицијске станице Србац.
Ради се о донацији коју је половином октобра уручио командир Синиша Шњегота, који је посјетио вртић с циљем да пружи помоћ у набавци играчака за васпитанике.
“Током ранијих разговора сам сазнао да су им потребне играчке које спадају у потрошни материјал, па смо одлучили да им, у складу с могућностима, изађемо у сусрет. Одлучили смо да то буде у оквиру Дјечије недјеље. Дјецу смо подсјетили да смо увијек ту за њих, да градимо међусобно повјерење и поштовање. Указали смо им да полиција не треба да буде осјећај страха, него сигурности“, рекао је Шњегота.
Директорица вртића Богдана Михољчић је рекла да је пријатно изненађена овим гестом.
“Дјеца свакодневно користе играчке и често нам је потребно да их обнављамо, јер оштећења захтијевају замјену, због њихове функције и безбједности дјеце. Захваљујем командиру и полицијским службеницима што су нас се сјетили. У бројним активностима, они су нам подршка и лијепо сарађујемо, и искрено се надам да ће то бити настављено“, рекла је Михољчић.
Обавјештење о поступку издавања еколошке дозволе за пословно-производни објекат за интензиван узгој живине у Коровима
Општини Србац обратило се Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, у поступку издавања еколошке дозволе за пословно-производни објекат за интензиван узгој живине одговорног лица Жарка Лазаревића, на земљишту означеном као к.ч. бр. 319/3. 319/4 и 319/7, К.О. Корови, општина Србац, заведен под бројем: 15.4.1-96-196/25.
Укупан капацитет фарме је 19.000 бројлера по турнусу.
Уз захтјев су приложени:
Докази уз захтјев за издавање еколошке дозволе израђени од „Екодозвола“ д.о.о. Бања Лука.
Заинтересована јавност може извршити бесплатан увид у Доказе уз захтјев за издавање еколошке дозволе и приложену документацију у просторијама Општинске управе општине Србац – шалтер сала (инфо пулт) од 7 до 15 часова у периоду од 11.11.2025. године до 11.12.2025. године или на нашој интернет страници ОВДЈЕ.
Представници Општине Србац на конференцији „Партнерство – инвестиције – одрживи развој“
Начелник Одјељења за привреду, пољопривреду и друштвене дјелатности Општине Србац и представници Одсјека за стратешко планирање, управљање развојем и инвестиције присуствовали су конференцији „Партнерство – инвестиције – одрживи развој“, коју је организовала Привредна комора Републике Српске у Бањој Луци.
Током конференције одржан је панел „BFC SEE сертификат – подршка одрживом локалном развоју“, на којем су представници локалних заједница и привреде размјењивали искуства и представили добре праксе у примјени BFC стандарда. У оквиру програма одржано је и предавање проф. др Ернеста Влачића на тему „Одрживи развој из перспективе локалних заједница“.
Присуство представника Општине Србац на овој конференцији било је прилика за размјену искустава, представљање резултата које је општина постигла у процесу сертификације и успостављање контаката са представницима других локалних заједница, институција и међународних организација.
Општина Србац је 2023. године испунила све критеријуме BFC SEE стандарда са остварених 87,33 од максималних 100 поена, чиме је стекла право коришћења и истицања заштићеног знака сертификације до 2026. године. Наредне године општина ће ући у процес ресертификације по новој, четвртој едицији BFC SEE програма, са циљем континуираног унапређења пословног амбијента и подстицања локалног развоја.
На конференцији су свечано додијељени BFC SEE сертификати за повољно пословно окружење општинама и градовима који су успјешно прошли процес сертификације, као и потписани уговори о покретању нових процеса сертификације са више локалних заједница у Републици Српској.
BFC SEE програм већ 13 година доприноси јачању конкурентности и одрживом развоју градова и општина у региону, повезујући институције, локалне заједнице и привреду у заједничком циљу – стварању стабилног и подстицајног пословног окружења.
