Author: srbac2

Милица Микић волонтерка године Удружења грађана “Ц.Е.З.А.Р.”

Удружење грађана “Ц.Е.З.А.Р.” организовало је у петак, 5. децембра пријем за чланове свог Волонтерског центра, једног од најактивнијих у Републици Српској, а том приликом за волонтерку године проглашена је Милица Микић, ученица првог разреда економских техничара Центра средњих школа ”Петар Kочић” Србац.

Милица волонтира већ пет година, а члан је “Цезара” од 2013. године.

“Прошле године сам стекла право на волонтерску књижицу, што ме јако обрадовало. Ове године стигло је и посебно признање и због тога сам пресрећна. Поносна сам на себе, али и на цијели наш тим. Волонтирање је за мене једна велика љубав од које не тражимо ништа заузврат то ми је најљепши дио свега. Све акције су ми драге, а посебно када на крају добијемо признање за оно што смо радили”, рекла је Милица.

Њеним стопама жели кренути и Дуња Малбашић, ученица другог разреда србачке Гимназије.

“Ово ми је прва година волонтирања и сматрам да је то прелијепа активност. Радимо нешто за себе, своју заједницу и људе око нас. Лијеп је осјећај када можете рећи да сте урадили нешто корисно. Сви волонтери у Републици Српској су једна велика породица”, истакла је Дуња, додајући да највише ужива у плесним активностима.

Волонтери Цезара ове године учествовали су на бројним едукацијама у Српцу и шире, а посебно су поносни на кампању о пожарима.

Извршни директор Тања Шњегота нагласила је да је ова тема природно повезана с еколошким активностима организације.

“Пожари су важна тема заштите животне средине, а наша организација се интензивно бави екологијом. Зато смо овај пројекат препознали као велику шансу да окупимо што више дјеце и младих и у томе смо успјели”, рекла је Шњегота.

Она је додала да је 2025. година била изузетно успјешна, посебно јер “Ц.Е.З.А.Р” обиљежава 15 година постојања.

“Имали смо 15 до 20 различитих волонтерских програма, око 30 активних волонтера и остварили смо око 1000 волонтерских сати. Успјели смо реализовати много занимљивих активности и задржати стабилан број младих укључених у рад организације”, рекла је Шњегота.

Обиљежавању Међународног дана волонтера присуствовао је и начелник општине Млађан Драгосављевић, који је похвалио допринос волонтера Цезара.

“У оквиру израде Омладинске политике општине Србац, “Ц.Е.З.А.Р” је спровео низ активности усмјерених на укључивање младих у доношење одлука и унапређење њиховог положаја у заједници”, рекао је начелник Драгосављевић.

Директорица Шњегота истакла је да ће цијела организација с радошћу дочекати 2026. годину, коју је УН прогласио годином волонтеризма.

“За нас је свака година, година волонтеризма. Неизмјерно смо захвални свим ученицима и младим људима који дају своје вријеме, рад и труд”, рекла је Шњегота.

Посебна захвалност упућена је волонтерима: Милици Микић, Дуњи Малбашић, Драгутину Божићу, Љубиши Поповићу, Миланки Шњегота, Драгани Шњегота, Сари Жујић, Анђели Шарић, Милици Kраљ, Николини Милијашевић, као и Дејану Јовичићу на медијском праћењу рада Цезара.

Разбој кроз вријеме: Промовисана монографија Драгана Ђурђевића у Српцу

Промоција монографије “Разбој” младог завичајног писца Драгана Ђурђевића, која је одржана у организацији СПKД “Просвјета” Србац и Центра за културу и спорт Србац, синоћ је у Градској галерији “Рајко Петковић” окупила бројне љубитеље писане ријечи.

О књизи су говорили игуман манастира Осовица архимандрит Теофил, др Зоран Пејашиновић, предсједница србачке Просвјете и библиотекарка Бранка Санчанин и аутор.

Исписана на 512 страница, монографија посвећена селу Разбој представља јединствено дјело које из више углова освјетљава прошлост, садашњост и културни идентитет овог мјеста.

Аутор монографије је представио Разбој кроз историјске записе, етнографске приказе, архивску грађу и лична свједочанства мјештана, стварајући свеобухватан приказ села које је, упркос протоку времена, сачувало своју традицију. Посебну пажњу привукле су фотографије, како архивске, тако и савремене, које су додатно дочарале живот и обичаје овог краја.

Говорећи о књизи, архимандрит Теофил је истакао да оваква дјела имају велики значај, посебно за генерације које долазе и којима ће овакве књиге служити као чувари историје, те је похвалио истрајност и труд аутора.

„Веома је важно да радимо монографије наших мјеста, односно наших села, јер тако стварамо једну мозаик-слику историје нашег народа. Ова монографија, о којој смо вечерас говорили, заиста је заслужила сваку похвалу. Аутор Драган Дурђевић се потрудио да сабере све што је могуће и да објави једну озбиљну монографију, која ће тек користити свима онима који ће доћи послије нас”, рекао је отац Теофил.

Нагласио је значај Цркве и црквених списа у припреми оваквих монографија.

“Оно што је посебно значајно јесте то да, када радимо такве монографије, морамо да кренемо од наших црквених општина. Отприлике, неке од најстаријих књига које постоје у овим крајевима јесу матице рођених, вјенчаних и упокојених, као и домовници. То је одличан темељ за почетак сваке овакве књиге, односно монографије, а посебно је важно за генеалогију и родослове. Црква је та која је негдје од 1881. године редовно водила те матице, прије тога је то било физички немогуће. Она ће увијек имати матице које ће бити извор за генеалогију, али и за овакве публикације”, казао је архимандрит Теофил.

Доктор Зоран Пејашиновић је истакао да су у монографију о Разбоју уткани поуздани подаци из провјерених извора, а да посебну вриједност имају родослови.

„Монографија о Разбоју у Љевчанском представља дјело које је урађено изузетно темељно и одговорно. Она је поткријепљена великим бројем квалитетних докумената и поузданих историјских извора, међу којима су и неки који се по први пут представљају научној, стручној и широј јавности. Посебно се издваја турски пописни дефтер из 1850. године, који биљежи све куће у тадашњем Разбоју, односно Стапарима, са презименима и именима мушких глава домаћинстава, а то је податак од непроцјењиве вриједности за историјску науку. Ипак, једно од највриједнијих поглавља монографије јесу родослови који ће бити драгоцјени не само данашњим генерацијама, већ и њиховим будућим потомцима”, рекао је Пејашиновић.

Бранка Санчанин, предсједница СПKД,,Просвјета” Србац, изјавила је да је Завичајна збирка богатија за једно изузетно квалитетно и врхунски урађено књижевно-историјско дјело, истакавши да је Драган Ђурђевић сјајно урадио посао којег се прихватио.

„Ми смо обогаћени за још једну монографију, у низу оних које су већ сачињене, а то је мајсторски, занатски, изванредно направљена монографија о једном од највећих села наше општине. Драган Ђурђевић је човјек који искрено воли свој завичај. Он вечерас о њему као да говори о родној кући, као да говори о мајци, као да говори о родном огњишту. Интересантан је он човјек, Доктор Зоран Пешиновић је вечерас споменуо да он по струци није историчар. Он се чак не бави никаквим друштвено ангажованим пословима, али се занима за историју. Он је, на неки начин, узео на себе велики терет и велику обавезу да пише о стварима о којима су позванији ћутали”, поручила је Санчанин.

За рад на својој другој књизи, аутор Драган Ђурђевић каже да је му је олакшавајуће било искуство стечено током писања прве. Иако је посао био сложен и захтјеван, ентузијазам га не напушта и већ најављује нови наслов.

„Рад и приступ изради ове монографије били су захтјевни, али претходно искуство, стечено писањем раније објављене публикације о селу Kладари, дало ми је подстрек и сигурност да истрајем у истраживању и писању дјела које вечерас представљамо. Већ сам започео рад на публикацији – Споменици погинулих бораца Војске Републике Српске са територије општине Србац. Такође, у припреми су и нека друга дјела, али о томе вечерас не бих говорио”, нагласио је Ђурђевић.

Он је додао да писање, иако понекад може бити заразно и изазвати зависност, носи са собом посебну драж, а то је задовољство и осјећај испуњености.

Изразио је захвалност свима који су помогли да књига угледа свјетлост дана, посебно министрици Зори Видовић.

Међу бројним посјетиоцима, био је начелник општине Србац Младан Драгосављевић, одборници Скупштине општине Србац и бројни други грађани.

Kњига је објављена у издању ЈУ Завичајни музеј Градишка. Осим у Српцу, представљена је у Разбоју Љевчанском, Градишци, на 69. Међународном сајму књиге у Београду и у Бачкој Паланци.

Извор: Радио Србац

Одржана јесења свечаност вртића: Србачки малишани “у краљевству поврћа”

У Дому културе “Угљеша Kојадиновић” у Српцу синоћ је одржана традиционална јесења свечаност Дјечијег вртића “Наша радост” која је окупила велики број посјетилаца.

У представи која је носила назив “У краљевству поврћа” учествовали су малишани из двије старије и дјеца из мјешовите групе која наредне године полазе у школу, уз асистенцију васпитачица.

Најмлађи суграђани су, у виду представе у којој су главни актери ликови поврћа, кроз рецитације и глуму представили значај здраве исхране.

Директорица вртића Богдана Михољчић нагласила је да су дјеца са својим васпитачицама показала на чему су вриједно радила у вртићу.

“Свака наша манифестација има поучни карактер, што је најважније у свему. Много труда и рада је уложено у ову представу, а наши најмлађи су изнијели навјећи терет”, казала је Михољчићева.

Подсјетила је да је ове године предшколство у Српцу доживјело велики успон и да су текућу школску годину започели са 280 дјеце, што је за 30 више у односу на претходну.

“Првенствено се захваљујем свим родитељима који су нам повјерили своју дјецу на чување и тиме нам указали велико повјерење. Ми запослени у вртићу свакодневно настојимо да оправдамо то повјерење, а у томе нам много помажу појединци, те јавна и приватна предузећа у нашој локалној заједници. Поред свих наведених, ту је и наш оснивач, Општина Србац, на челу са начелником Млађаном Драгосављевићем, који нам пружа велику подршку како бисмо одржали квалитет рада”, навела је Михољчић.

Извор: Радио Србац